Како приволети к Цркви чланове породице? Да ли сте због вере породична црна овца?

[milan.]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1341265557' post='671913]

други пут, кад неко нешто стварно тешко напише овако ме срамота, мислиће људи свашта.

ajde, ajde sta te sramota.

https://www.pouke.org/forum/topic/1376-%d0%bf%d0%b5%d1%81%d0%bd%d0%b8%d1%87%d0%ba%d0%b8-%d0%bf%d0%be%d0%ba%d1%83%d1%88%d0%b0%d1%98%d0%b8-%d1%84%d0%be%d1%80%d1%83%d0%bc%d0%b0%d1%88%d0%b0/page__st__192#entry671920

[Guest - . . .-]

mislim da je mnogo zanimljivija diskusija van porodice-u društvu jer porodica nas prihvata kakvi god da smo ali su reakcije drugova i drugarica LOLčine

Хм.. видиш, не мора да значи... искусио сам на сопственој кожи.

[коЖељ њацИ]

a da, mala sitnica kako dodatak-iz manastira sam se vratio posle 6-7 dana

(Studenica-vječnaja pamjat ocu igumanu Julijanu)

Хахахаха добар си , ја сам после 4 месеца, ал нико није пито ди сам...

Мало ми криво због тога...

[Guest JelenaLela]

mislim da je mnogo zanimljivija diskusija van porodice-u društvu jer porodica nas prihvata kakvi god da smo ali su reakcije drugova i drugarica LOLčine

dodala bih i sledeće- drugari i drugraice još i to sve lepo prihvate, ne tiče ih se toliko blisko, ali što sa momcima/devojkama bude 'zanimljivo' ako nisu crkveni :D

[Аљонка]

Ja sam u svojoj porodici najcrnja ovca, sto se vere tice.

U pocetku sam isla samo ja u crkvu... a sad idu svi, pa me sramota kad se ulenjim i preskocim Liturgiju...

Nemamo crnju ovcu u porodici od mene.

[Guest - . . .-]

Ja sam u svojoj porodici najcrnja ovca, sto se vere tice.

U pocetku sam isla samo ja u crkvu... a sad idu svi, pa me sramota kad se ulenjim i preskocim Liturgiju...

Nemamo crnju ovcu u porodici od mene.

Еј бре Аљонка, нема те сто година, баш си црна овца!

Welcome comeback

[Аљонка]

Pa ja pokusah da se vratim pre oko pedeset godina, nego ne mogu da se snadjem lako na ovom novom forumu... Nije bas lako...

Thank you very much!

[malina :)]

Моја породица је црквена у пуном смислу те речи..сада. Бака,татина мајка, је оца од малена васпитавала у том смеру. Он, трбухом за крухом, млад отишао од куће и на Цркву и Бога заборавио. Мама, расла у породици као јединче, слава јој била једина веза са Црквом. Е, онда, после доста година проведених у мраку, буквално преко ноћи, оцу је пало на памет да има Бога. Само што је он тад кренуо у мисију, праву правцату мисију! Схвативши у коликој заблуди је био годинама, покушао је да опасуљи све живо око себе, да и они схвате оно што је и он. Прва на удару је била мајка. Увели су се нови прописи у кући: пост сваки да се пости, среда и петак, наравно; недеља да се иде у цркву! Тачка! Замислите тортуре.. Мајка је кукала ко ће сад да кува посну храну, каква га је Црква сад спопала..ма, можете да замислите шта је све под таквим притиском могло да се деси. Млађа сестра и ја смо тада имале десет и дванаест година. Е, а какав је био мој пут у овој причи .smesko. Тату сам увек гледала као бога и из огромне љубави према њему, не желећи да га повредим, ја сам редовно ишла са њим у Цркву, на Литургију. И онда кад ми се спавало и када је била зима и врућина. Сестра је ишла повремено. И знате шта, мени је Литургија ушла у крв. Кад би се десило да не одем на њу, била бих празна и тужна и због оца и што сам је пропустила. Литургија је постала мој живот, моја потреба насушна. Из исте љубави према оцу (који је временом увидео да се вера не натура, него се слободно прима, па је пустио сваком по слободи да разлучује) и мајка и сестра су данас црквене у правом смислу те речи. И баш у том периоду породичног отрежњења, родила се и моја најмлађа сестрица, која је била дар од Бога. Тада су стале све препирке у мојој кући. И замислите татино одушевљење када сам решила да упишем ПБФ! .smesko. .smesko. Е, сад, замислите комшије и пријатеље кад су то чули, било је: Јованова ћерка оде у калуђерице! :laugh: :laugh: :laugh: Чак су ме питали хоћу ли да носим мантију и шта ће ми факултет, ако ћу да будем калуђерица! :cheesy2: Онда су нас прогласили за секту, па пошто су неки суботари ту код мене у крају, онда смо и то постали, суботари. Е, онда су увидели да ми никуд суботом не идемо, него недељом, па су одустали од нашег суботарства и од оговарања. Сад су њихова деца, Богу хвала, моји ђаци.

Ето, ја нашироко и надугачко, таква сам, брбљива.. :smile:

[Candy Butcher]

pa ja u porodici imam podršku, ali kad uradim nešto ili kažem nešto što je ne hrišćanski, tu mi neki moji ukućani kažu "Džaba ideš u crkvu kad to raiš ili govoriš" jedino mi otac predstavlja pravu podršku. Od školskih drugova... ništa osim omalovažavanja, uvreda, ponižavalnja i provociranja, samo mi neki retki prijatelji daju podršku, ali generalno gledano imam dosta iskušenja, skoro sam oguglao više na njihove gluposti.

[gandalf]

Kod mene u porodici je ludnica 319.gif

Otac- misli da cu da budem kolacar, da ce tu da bude dobra investicija ... ( dok nije znao da cu na teoloski bilo je da popovi kradu, kada sam mu reko da ja ocu e onda vec vazi izreka ''od necega moras da zivis, tako da nije greh ako uzmes pare od sa'rane,vencanja... itd'')

Majka- misli da sam sektas i da je sve to neka vrsta mucenja (post,rano ustajanje ) i cudi se kako me taj drug uvuko u tu ''sektu'' ... I sto je najgore dok nisam isao u crkvu ona je postila za velike postove, kada sam poceo da idem ona batalila

Brat- posto je agnostik on smatra da sam ja jedan zaludjenik, koji ne sme da ''razimisli o svemu tome'' koji ima neke svoje stavove o tumacenju Biblije i tako...

Sto se tice drustva ,znaju samo meni najblizi drugovi i oni u koje imam poverenje sta planiram posle ... jer ne mogu da podnesem ovaj stereotip sto vlada kod nas ako veroucitelj ima kosu i bradu onda ga zovu Isus , ako ides u crkvu ti si pop i tako neke stvari poput njih

[Јадранка-Дервента]

Црна овца,увијек била и остаћу.Од дјетињства сам била сва на своју руку,од 10е године спорт и нико ме није разумио чему толика јурњава по граду јер сам упоредо тренирала карате и кошарку па трчи с краја града на други крај да стигнем на обадва тренинга,али добро остала сам у кошарци па се све примирило.Кад сам родила прво дијете,послије 10 дана см изашла из куће,нормално са сином у колицима,било је куд ћеш знаш да има свакаквих враџбина урећи ће ти дијете,па стави црвени кончић око руке за сваки случај.Онда рат а ја недељом у цркву,а они сједи примири се изгинићете сви....Сада је ситуација у породици одлична,срећа па сам жена и кувам посан ручак у вријеме поста па морају сви да једу,нема бирања јер два ручка нећу да спремам.Али родбина и пријатељи на послу никако не могу да схвате толику љубав према Христу,па сам још увијек чудак каквог нису видјели,шта сам то толико згријешила па сам стално у цркви и постим све постове,зашто идем у манастире зар ми није довољна црква,шта видим у духовној музици поред "овако добрих народњака"....и још масу других замјерки да не дуљим,и овако сам се расписала.Али најважнија је она,што постиш не улази гријех на уста већ излази из њих!!!Али не замјерам никоме,покушам са савјетом али не инсистирам,сами дођу до мене кад их притисне мука,а кад их упутим свештенику замисле се...

[Orthophill]

Кад смо код секте , мене је само једна колегиница са посла питала дали сам секташ, али кад сам јо ј казао да идем у Православну Цркву смирила се. У мом роден град нас не зову секташи, веќ црквари.

[YOKA]

То има своје предности свакако... али шта ћемо за оне за које кажу: Гле, шта му би да иде у Цркву? Мора да је нешто много грешан... или да су отишли у секту или је полудео...

Сећам се да смо имали једног деду кога су звали Раде богомољац (ово "богомољац" је било онако поспрдно...), који је веома много утицао на мој животни пут у вери. Е, за њега су говорили да је секташ. Кажу: Јој пусти га, водио нас бре у ону цркву у центру (саборна Црква у Крагујевцу) и тамо сви клече! Ко да су муслимани. Ма Раде богомољац је секташ!

А он их водио на великопосна богослужења...

[СИНОВИ СЛОБОДЕ]

хм...читам ваше приче па се полако проналазим у многим...

ја сам још увек у фази када мисле да сам се залудео...не мора баш сваке недеље да се иде, ево и баба ти је верник па није ишла сваке недеље... пост сам иначе видео од оца, који је у једном периоду свог живота почео да пости мада ја пре мислим да је то била дијета. Мајка која се декларише као атеиста показала је највише разумевања за пост, молитву, обилазак манастира... Отац има теорију да су све после Исуса измислили апостоли confused-smileys-327.gif' class='bbc_emoticon' alt='confused1' />

у сваком случају све то схватам као искушење па се трудим да својим смирењем не навлачим гнев на себе. Богу хвала па нађох жену која је верник па се заједно допуњујемо и јачамо веру.

[Ленка*]

Само да се јавим 1312_womens