Slobodna volja i borba izmedju dobra i zla u coveku

[Justin Waters]

Ово није баш како мислиш. Христос није причао никакве приче, него је благовестио истину,

истину која је Он сам, каква је воља Божија да се људи поврате у заједницу са Богом.

Da bas zato nije ta istina nikakva definicija nego je ta Istina On sam kao licnost. Bas zbog toga ne treba

u njegovim recima gledati nesto sto nuzno ima najvislji moguci stepen tacnosti. Jer nije on dosao

da objasnjava neke definicije nego da se otkrije kao licnost po kojoj je moguce obozenje.

Оно што није рекао ученицима, не може бити контрадикторно са оним што је рекао. Оно што ученици нису могли поднети, да им је рекао то би само потврдило све оно што је до тад рекао. Како је говорио о томе да има њих који се неће спасити,тј отићи ће у вечну муку, то онда само то значи, да ће бити њих који ће отићи у вечну муку. Према томе апокатастаза практички отпада као нешто што се неће догодити у есхатону.

To uopste nemora da znaci, cak naprotiv podneti aludira na to da bi ih to zbunilo sa onim

sto je dotada receno.

Termin vecno si ti ovde slobodno protumacio jer je jako sirok i moze da znaci svasta a ne mora

da znaci nista od toga sto mi zamislimo. Oci su u svom izlaganju prilicno suzili pojam vecnog na

sazivljavanje stalne sadasnjosti  kao novog oblika percepcije vremena. A tu nema mesta za takve deterministicke definicije po kojima se iz takvog oblika dozivljaja vremen nemoze izaci.

Opet ponavljam, ne zelim ja da revidiram ucenje Crkve daleko bilo. Samo ako kazemo da su ta

pitanja samo Bogu znana onda nemojmo mi govoriti sta ce sigurno biti a sta sigurno nece biti.

Не треба заиста компликовати. Оно што из Христових речи сигурно и искључиво можемо извући је то да ће бити њих који се неће спасити. Ко, када и где остављам Христу као Судији.

Апоктастаза је позитивна мисао. Она теолошки није неутемељена, јер "Бог хоће да се сви спасу", и "Богу је могуће што људима није". Међутим када говориш шта ће то спречити грешника из пакла да промени своју  слобдну вољу, и да прихвати Бога, па управо праведна одлука Божија на Страшноме Суду. Зато и постоји страшни Суд, после кога неће више бити могуће никакво покајање. На Страшном Суду ће се све испитати огњем, и показати се свак по делима својим. Оно што стоји између грешника и немогућности да позна Бога, је његова непостојана воља, воља која вечно греши. Онај који буде остављен у паклу, биће управо остављен према праведном Божанском суду као онај који има непоправљиву вољу, јер да је није имао такву, такав би је променуо док је био жив.

[Aquilius Cratus]

Ја те опет позивам дај ми један јеванђеоски детаљ који даје простора за апокатастазу? Један једини. Нема ниједног.

Бог ће постати све у свему.

Да, и управо ће  због тога неки осећати "вечну радост" а неки "вечну муку", већ према своме настројењу, како каже Свети Максим.

Samo sto je vecnost po ocima u oku subjektivnog a ne univerzalnog posmatraca koji je uzgred

kovanica naseg analitickog umovanja i ne postoji u eshatonu.

[Благовесник]

Ја те опет позивам дај ми један јеванђеоски детаљ који даје простора за апокатастазу? Један једини. Нема ниједног.

Бог ће постати све у свему.

Да,

и управо ће  због тога неки осећати "вечну радост" а неки "вечну муку",

већ према своме настројењу, како каже Свети Максим.

Где год се окренеш а оно - Свето Причешће.

Да ли је то учење јерес?

[Aquilius Cratus]

Ово није баш како мислиш. Христос није причао никакве приче, него је благовестио истину,

истину која је Он сам, каква је воља Божија да се људи поврате у заједницу са Богом.

Da bas zato nije ta istina nikakva definicija nego je ta Istina On sam kao licnost. Bas zbog toga ne treba

u njegovim recima gledati nesto sto nuzno ima najvislji moguci stepen tacnosti. Jer nije on dosao

da objasnjava neke definicije nego da se otkrije kao licnost po kojoj je moguce obozenje.

Оно што није рекао ученицима, не може бити контрадикторно са оним што је рекао. Оно што ученици нису могли поднети, да им је рекао то би само потврдило све оно што је до тад рекао. Како је говорио о томе да има њих који се неће спасити,тј отићи ће у вечну муку, то онда само то значи, да ће бити њих који ће отићи у вечну муку. Према томе апокатастаза практички отпада као нешто што се неће догодити у есхатону.

To uopste nemora da znaci, cak naprotiv podneti aludira na to da bi ih to zbunilo sa onim

sto je dotada receno.

Termin vecno si ti ovde slobodno protumacio jer je jako sirok i moze da znaci svasta a ne mora

da znaci nista od toga sto mi zamislimo. Oci su u svom izlaganju prilicno suzili pojam vecnog na

sazivljavanje stalne sadasnjosti  kao novog oblika percepcije vremena. A tu nema mesta za takve deterministicke definicije po kojima se iz takvog oblika dozivljaja vremen nemoze izaci.

Opet ponavljam, ne zelim ja da revidiram ucenje Crkve daleko bilo. Samo ako kazemo da su ta

pitanja samo Bogu znana onda nemojmo mi govoriti sta ce sigurno biti a sta sigurno nece biti.

Не треба заиста компликовати. Оно што из Христових речи сигурно и искључиво можемо извући је то да ће бити њих који се неће спасити. Ко, када и где остављам Христу као Судији.

Апоктастаза је позитивна мисао. Она он теолошки није неутемељена, јер "Бог хоће да се сви спасу", и "Богу је могуће што људима није". Међутим када говориш шта ће то спречити грешника из пакла да промени своју  слобдну вољу, и да прихвати Бога, па управо праведна одлука Божија на Страшноме Суду. Зато и постоји страшни Суд, после кога неће више бити могуће никакво покајање. На Страшном Суду ће се све испитати огњем, и показати се свак по делима својим. Оно што стоји између грешника и немогућности да позна Бога, је његова непостојана воља, воља која вечно греши. Онај који буде остављен у паклу, биће управо остављен према праведном Божанском суду као онај који има непоправљиву вољу, јер да је није имао такву, такав би је променуо док је био жив.

Znaci Bog ce iscupati slobodnu volju iz licnosti gresnika? Lepo, lepo.

[Сефора]

Јер нема дрвета добра да рађа зао род, нити дрвета зла да рађа добар род.
Јер се свако дрво по роду своме познаје; јер се смокве не беру са трња, нити се грожђе бере с купине.
Добар човјек из добре ризнице срца својега износи добро, а зао човјек из зле ризнице срца својега износи зло, јер уста његова говоре од сувишка срца.
А што ме зовете: Господе, Господе, а не извршујете што говорим?


Свето Јеванђеље од Луке  Гл. 6,  43-46.

[Александар Милојков]

Samo sto je vecnost po ocima u oku subjektivnog a ne univerzalnog posmatraca koji je uzgred kovanica naseg

analitickog umovanja i ne postoji u eshatonu.

Аха. А Максимово учење о "аикинитос стасис" (вечнокрећуће стајање)?

[Сефора]

Јер Отац љуби Сина, и све је дао њему у руку.

Ко вјерује у Сина, има живот вјечни; а ако је непослушан Сину, неће видјети живота, него гњев Божији остаје на њему.

Свето Јеванђеље од Јована  Гл. 3, 35,36.

[Aquilius Cratus]

Ajde sad da cujem.

Da li se na ovo moze odgovoriti mirne savesti sa "Uff pa ko ti je kriv sto se istina data u Pismu tebi ne svidja".

Mozda ne zbog njega samog jer mozda je smutljivac koji zna da to nije tako ali zbog drugih neutralnih koji lako mogu poverovati da to stvarno jeste tako.

  Jer eto on je procitao sta pisme u Pismu ali je od toga vrlo lako stvoriti totalno naopaku sliku.

Eto zasto je po meni odgovornost na nama da nekome aktivno ili pasivno ne zaklonimo Hrista. Cutati na ovakav

tekst jer eto ko im je kriv sto nece bi bilo pasivno zaklanjanje prave Istine.

Какве то везе има са апокатастазом. Овим људима прво треба причати да има Бога. Кад то поверују, онда их треба ослободити схватања раја и пакла у јуридичком смислу (да не кажем римокатоличком), затим оних силних казана, трозубаца и осталих глупости.

Naopako. Postojanje Boga se nikako nemoze dokazati i analitickom, euklidovskom umu nikad nemoze biti jasno

ima li Boga ili nema. Ovim pristupom ce se jos vise udaljiti od Istine.

Treba upravo govoriti o Istini o Hristu kao najpotpunijem mogucem modelu ljudske licnosti samo za prvio korak

da bi shvatili sta mi pokusavamo. Jer jasno je da oni nemaju bi priblizno tacno ideju u sta mi verujemo i zasto verujemo u to sto verujemo.

[Александар Милојков]

Znaci Bog ce iscupati slobodnu volju iz licnosti gresnika? Lepo, lepo.

Намрно сам ти поменуо овај израз светог Максима - "вечнокрећуће стајање". Неће Бог одузети слободни вољу, али неће бити више промене. Зато ова парадокс - вечнокрећуће стајање. Кретање, у смисли да и даље напредујеш у свом настројењу, а стајање у смислу да си дошао до свог изабраног циља.

[Aquilius Cratus]

Samo sto je vecnost po ocima u oku subjektivnog a ne univerzalnog posmatraca koji je uzgred kovanica naseg

analitickog umovanja i ne postoji u eshatonu.

Аха. А Максимово учење о "аикинитос стасис" (вечнокрећуће стајање)?

Pa bas to pokazuje da nema permanetnog stanja sa aspekta nas kao posmatraca eshatona ni

sa buducih saucensika u eshatonu. Zar ne?!

[Aquilius Cratus]

Znaci Bog ce iscupati slobodnu volju iz licnosti gresnika? Lepo, lepo.

Намрно сам ти поменуо овај израз светог Максима - "вечнокрећуће стајање". Неће Бог одузети слободни вољу, али неће бити више промене. Зато ова парадокс - вечнокрећуће стајање. Кретање, у смисли да и даље напредујеш у свом настројењу, а стајање у смислу да си дошао до свог изабраног циља.

Zar to ne izivire iz slobodne odluke doticnog, ako on i dalje sazdrzi u sebi taj motor svoje licnosti ne znam

sta ga moze spreciti da preusmeri svoju nastojensto.

[Александар Милојков]

Naopako. Postojanje Boga se nikako nemoze dokazati i analitickom, euklidovskom umu nikad nemoze biti jasno ima li Boga ili nema. Ovim pristupom ce se jos vise udaljiti od Istine.

Treba upravo govoriti o Istini o Hristu kao najpotpunijem mogucem modelu ljudske licnosti samo za prvio korak

da bi shvatili sta mi pokusavamo. Jer jasno je da oni nemaju bi priblizno tacno ideju u sta mi verujemo i zasto verujemo u to sto verujemo.

Рекао сам даим треба причати да има Бога, да поверују, а не да им треба доказивати. Јер шта бу поверовали ако би им доказао? Али то и даље нема никакве везе са твојом причом  о апокатастази. Ја мислим да би та прича атеисте још више утврдила у атеизму. рекли би ти: Па добро, ако има Бога, када се буде појавио, покајаћемо се. Дотле - воздра примитивни верници.

[Aquilius Cratus]

Pa ni ja nisam rekao da je Biblija nepotrebna niti da je netacna nego da se Hristova istina ne ogleda u preciznosti i tacnosti definicija koje je on dao. Jer njegove reci koliko ja znam nisu recene kao neka nauka

da objasne sta kako funkcionise ili da razjasne strukturu necega da potave neku matematikcu iskazanu tacnost.

Видиш, зато Он и говори у причама. Христос није описао суштински тачно како ће изгледати будући век (јер је то нама углавном непојамно). Међутим, он је са причом о лудим девојкама рекао истину у смислу: неће бити нимало добро, ма како то "недобро" изгледало, за оне који се не покају и не буду у Цркви. Дакле, ту поенту приче не можемо спорити - па да кажемо: можда ће ипак бити добро. Неће бити добро, а у чему ће се то огледати - е то нам Госпд није рекао и то је оно што "не можемо понети".

Ovo smo mogli zakljuciti na pocetku pa da preskocimo celu raspravu.

[Aquilius Cratus]

Naopako. Postojanje Boga se nikako nemoze dokazati i analitickom, euklidovskom umu nikad nemoze biti jasno ima li Boga ili nema. Ovim pristupom ce se jos vise udaljiti od Istine.

Treba upravo govoriti o Istini o Hristu kao najpotpunijem mogucem modelu ljudske licnosti samo za prvio korak

da bi shvatili sta mi pokusavamo. Jer jasno je da oni nemaju bi priblizno tacno ideju u sta mi verujemo i zasto verujemo u to sto verujemo.

Рекао сам даим треба причати да има Бога, да поверују, а не да им треба доказивати. Јер шта бу поверовали ако би им доказао? Али то и даље нема никакве везе са твојом причом  о апокатастази. Ја мислим да би та прича атеисте још више утврдила у атеизму. рекли би ти: Па добро, ако има Бога, када се буде појавио, покајаћемо се. Дотле - воздра примитивни верници.

Ima veze sa time da nemozes krenuti od toga "tako pise u svetom pismu".

[Александар Милојков]

Zar to ne izivire iz slobodne odluke doticnog, ako on i dalje sazdrzi u sebi taj motor svoje licnosti ne znam

sta ga moze spreciti da preusmeri svoju nastojensto.

Вртимо се у криг. Спречава га то што није усиновљеник, није у односу Отац-Син, те благе везе нема да има посла са Богом.