Slobodna volja i borba izmedju dobra i zla u coveku

[Ратко :(]

Очигледна чуда која је Исус чинио, није чинио да би било коме доказао било шта, већ су заправо сами ти људи којима су се чуда десила већ веровали, тако да Исус никада није рекао "Ја сам те чудом исцелио" него "Вера твоја спасла те је", што двојако значи да је то чудо учињено неком ко је био сигуран да ће се оно и десити, а друго још битније је да га је вера спасла, и да је то чудо небитно према спасењу.

E pa - neće da bude. Recimo mnoga čuda nisu imala ulogu izlečenja - hodanje po vodi, pretvaranje vode u vino...

Na kraju - zar nevjernom Tomi hristos nije prišao da mu opipa rane da bi ha ubjedio da je stvarno vasrksao jer mu ovaj nije vjerovao...

И заиста, и ђаволи верују, и дрхте (Јак. 2,19). Ко је рекао да они не верују. Они су свесно одбацили заједницу са Богом.

Pa naravno da vjeruju - kada sam i sam rekao da oni znaju da bog postoji. Ipak - pokazali su da i dalje imaju slobodnu volju (da im je činjenica da znaju da bog postoji nije ukinula) - jer su uprkos znanju da bog postoji odbacili zajednicu sa bogom...

Ако већ Бог не пишеш великим словом, зашто и Христос не пишеш?

[Aquilius Cratus]

2. Satana i ostali pali anđeli su bili u vezi sa bogom i znaju da on postoji... Ipak - odlučili su da ga odbace... Kako su uopšte mogli donjeti takvu odluku ako je sama činjenica da oni znaju da bog postoji ugrožavanje slobodne volje?

Oldicno si ovo primetio. To je jedan od razloga zasto ja ne mislim da se Bog "skriva" zbog ugrozavanja

slobode. To vazi i sa satanu i za Adama. Oni su imali zajednicu sa Bogom ali zajednicu takvog stepena

da su je mogli prekinuti svojom odlukom. E tu dolazimo do onoga da ovaj ateizam moderni ili postmoderni kako

hoces totalno masi poentu religije (naravno tome je ponajvise kriva zapadna sholastika). Jer nije uopste kljucno

pitanje da li smo mi svesni toga da Bog postoji ili ne nego na koji nacin mi zelimo da postojimo. Dakle to je kljucno pitanje koje postavljaju filozofi egzistencijalisti, na koji nacin postojati. Sta ce biti sustina i forma tog

buduceg modela licnosti koji zelimo da sazivimo.

Sto se cuda tice i delovanje prema nekim ljudima. Ne deluje Bog prema staticnom coveku da bi se poigravao

sa njime ili da bi ga zainteresovao za sebe. Cudo je uvek rezultat sinergije covekog i Bozijeg delovanja nikad neko Bozije poigravanjem sao ovim ili onim pojedincem.

[Душко Дугоушко]

Oldicno si ovo primetio. To je jedan od razloga zasto ja ne mislim da se Bog "skriva" zbog ugrozavanja

slobode. To vazi i sa satanu i za Adama. Oni su imali zajednicu sa Bogom ali zajednicu takvog stepena

da su je mogli prekinuti svojom odlukom. E tu dolazimo do onoga da ovaj ateizam moderni ili postmoderni kako

hoces totalno masi poentu religije (naravno tome je ponajvise kriva zapadna sholastika). Jer nije uopste kljucno

pitanje da li smo mi svesni toga da Bog postoji ili ne nego na koji nacin mi zelimo da postojimo. Dakle to je kljucno pitanje koje postavljaju filozofi egzistencijalisti, na koji nacin postojati. Sta ce biti sustina i forma tog

buduceg modela licnosti koji zelimo da sazivimo.

Sto se cuda tice i delovanje prema nekim ljudima. Ne deluje Bog prema staticnom coveku da bi se poigravao

sa njime ili da bi ga zainteresovao za sebe. Cudo je uvek rezultat sinergije covekog i Bozijeg delovanja nikad neko Bozije poigravanjem sao ovim ili onim pojedincem.

Тачно, све те дилеме и схоластика око доказивања и оспоравања су заправо лажне дилеме. Међутим у целом свету данас углавном преовладава западна филозофија, махом због пада источног Римског царства под турке. А ако је источна, онда нема везе са хришћанством.

[Душко Дугоушко]

A Sta mislite o ovom argumentu (koji takodje istice da (ne)znanje o necemu ne moze uticati na slobodnu volju) koji na osnovu skrivenosti boga a izvodi zakljucak o njegovom nepostojanju.

То ме подсећа на "Вавилонску рибицу" из "Аутостоперског водича кроз галаксију": "И пуф док нестаје у облачку логике." иако је доста различито од онога, али оно је зезање на ту фору, што је и за очекивати с обзиром да је Даглас Адамс био атеиста¹. 319.gif

¹ - Занимљив ми је његов култ међу неким атеистима, стиче се утисак да га је Докинс канонизовао.

[Aquilius Cratus]

Тачно, све те дилеме и схоластика око доказивања и оспоравања су заправо лажне дилеме. Међутим у целом свету данас углавном преовладава западна филозофија, махом због пада источног Римског царства под турке. А ако је источна, онда нема везе са хришћанством.

Ne bih se slozio sa ovim boldovanim. Ta sholastika  srednjeg veka dominira sve negde do Hegela.

Nakon toga na zapadu se javlja egzistencijalizam koji nakon Krejkegora i Nietzschea sve vise dobija

na znacaju i sve do danas kad je opet jedno od kljucnih filozofskih pitanja. Sto je odlicno jer je

opet filozofija ono sto treba da bude a ne "brojanje andjela na vrhu igle".

[sqny]

A Sta mislite o ovom argumentu (koji takodje istice da (ne)znanje o necemu ne moze uticati na slobodnu volju) koji na osnovu skrivenosti boga a izvodi zakljucak o njegovom nepostojanju.

То ме подсећа на "Вавилонску рибицу" из "Аутостоперског водича кроз галаксију": "И пуф док нестаје у облачку логике." иако је доста различито од онога, али оно је зезање на ту фору, што је и за очекивати с обзиром да је Даглас Адамс био атеиста¹.

¹ - Занимљив ми је његов култ међу неким атеистима, стиче се утисак да га је Докинс канонизовао.

sokiran

Evo ga ceo quote - dokaz nepostojanja boga slava3:

Now it is such a bizarrely improbable coincidence that anything so mindbogglingly useful could evolve purely by chance that some thinkers have chosen to see it as a final and clinching proof of the non-existence of God. The argument goes something like this: "I refuse to prove that I exist," says God, "for proof denies faith, and without faith I am nothing". "But," says man, "the Babel fish is a dead giveaway, isn't it? It proves you exist and so therefore you don't. QED.  greengrin" "Oh dear," says God, "I hadn't thought of that," and promptly vanishes in a puff of logic. "Oh, that was easy," says man, and for an encore goes on to prove that black is white, and gets killed on the next zebra crossing. Most leading theologians claim that this argument is a load of dingo's kidneys. But this did not stop Oolon Colluphid making a small fortune when he used it as the central theme for his best selling book, Well That About Wraps It Up for God. Meanwhile the poor Babel fish, by effectively removing all barriers to communication between different cultures and races, has caused more and bloodier wars than anything else in the history of creation.

Ja nisam nesto primetio da se ateisti posebno hvataju za Adamsa u tom kontekstu, i bilo bi mi zao da ga ljudi pamte ko ateistu.

[Душко Дугоушко]

Ne bih se slozio sa ovim boldovanim. Ta sholastika  srednjeg veka dominira sve negde do Hegela.

Nakon toga na zapadu se javlja egzistencijalizam koji nakon Krejkegora i Nietzschea sve vise dobija

na znacaju i sve do danas kad je opet jedno od kljucnih filozofskih pitanja. Sto je odlicno jer je

opet filozofija ono sto treba da bude a ne "brojanje andjela na vrhu igle".

Погрешно си ме разумео, тим сам реченицама подразумевао нешто сасвим друго, објаснио бих али не могу тренутно толико да куцам, али сам све у свему мислио на лоше ствари које су последице глобализације.

Ja nisam nesto primetio da se ateisti posebno hvataju za Adamsa u tom kontekstu, i bilo bi mi zao da ga ljudi pamte ko ateistu.

Не хватају се за Адамса као аргументацију, само га изузетно поштују јер је био радикални атеиста. Зар ниси читао оне најфанатичкије атеистичке књиге, где на почетку стоји посвета покојном Дагласу и цитати из Водича? Ја га поштујем као писца.

[Аурор]

Тачно, све те дилеме и схоластика око доказивања и оспоравања су заправо лажне дилеме. Међутим у целом свету данас углавном преовладава западна филозофија, махом због пада источног Римског царства под турке. А ако је источна, онда нема везе са хришћанством.

Ne bih se slozio sa ovim boldovanim. Ta sholastika  srednjeg veka dominira sve negde do Hegela.

Nakon toga na zapadu se javlja egzistencijalizam koji nakon Krejkegora i Nietzschea sve vise dobija

na znacaju i sve do danas kad je opet jedno od kljucnih filozofskih pitanja. Sto je odlicno jer je

opet filozofija ono sto treba da bude a ne "brojanje andjela na vrhu igle".

Hoćeš reći do Dekarta, Lajbnica, Spinoze, Hobsa, Loka, Berklija, Hjuma pa preko Rusoa, Monteskjea, Didra, Voltera, Kanta, Fihtea i Šelinga da bi se jedna čitava post-sholastička era ZAVRŠILA smrću Hegela.

A ti znaš šta je filozofija i za šta služi, e? I de joj je mesto?

I dalje natičeš ceo svet na Berdjajevo viđenje, a? 0110_hahaha

Mladi, zdravi, sposobni um, koji se zakucao.

Ako tebi nije tužno, meni sigurno jeste.

[sqny]

Koliko vam je ubedljiva ova argumentacija o nepostojanju slobodne volje? Imate li neke zamerke?

Ovo je isecak,

[Aquilius Cratus]

Ovo sto Heris prica je na mestu . A sad samo da vidimo ko ce od teoloske postmoderne ekipe koja onamo na temi

o dusi iznosi tezu mozak=um da skoci kako ne moze sloboda da bude iluzija i da se stavlja u kalupe definicija kao sto

su kompatibilizam . Sve ne shvatajuci da kad se opiru dusepoklonistvu moraju automatski da prihvate i odbacivanje klasicnog

modela slobode ako zele da bar u necemu ne budu van misaonog zljeba.

[Александар Милојков]

Не знам. Мени је ипак неозбиљно негирати слободну вољу. Не кажем да је та слобода апсолутна, поготво у онтолошком смислу, али...

[Aquilius Cratus]

A zbog cega je neozbiljno, ako ne pitam previse naravno ?!

[uros]

Супер је прича

[Александар Милојков]

Интересантно је ово (приметио сам у његовом излагању) када се прави дихотомија између "мене" и "мог мозга". "Мој мозак" "мене" детерминише. Хм, а да ли је мој мозак нешто друго у односу на мене? Јесам ли ја једна реалност (детериминисани) а мој мозак друга реалност (онај који детерминише)?

Ја бих ипак рекао да је мој мозак исто што и ја. Не може он мене да детерминише. То сам ја. Не могу сам себе детерминисати.

[Aquilius Cratus]

Интересантно је ово (приметио сам у његовом излагању) када се прави дихотомија између "мене" и "мог мозга". "Мој мозак" "мене" детерминише. Хм, а да ли је мој мозак нешто друго у односу на мене? Јесам ли ја једна реалност (детериминисани) а мој мозак друга реалност (онај који детерминише)?

Ја бих ипак рекао да је мој мозак исто што и ја. Не може он мене да детерминише. Ти сам ја. Не могу сам себе детерминисати.

No sad koje je od ova dva. Jer ovo su dve medjusobno iskuljucive stavke?!