Slobodna volja i borba izmedju dobra i zla u coveku

[Данче*]

Само од нас зависи хоћемо ли се искушењима мучити! Добро и лоше, не може да научиш, за добро или лоше мораш да се одлучиш.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Inače tema me je potsetila kolika je hrabrost izabrati Hrista ( jer ostavljaš iza sebe sve ono što ti je bilo jasno poznato) uzmeš krst svoji i podješ samo putem vere.

[Zero]

Čitam danas tumačenje žitija prep. Nila Kalabrijskog i kaže da je Bog već sve uradio za čoveka, dao nam je svu punoću života, usadio je u naše srce, tj. dao nam je Sebe. A mi treba da otvorimo oči. Problem je što mi ne živimo tim ispunjenjem kojim nam je Bog ispunio život, umrtvljeni smo, moramo ponovo da ga otkrijemo. Da citiram: "Duhovni život nije u tome da steknem nešto što nemam, nego da otkrijem nešto što imam, da oživim u sebi ono što sam od Boga dobio."

U poslednje vreme se često molim: "Gospode, Ti znaš šta mi fali, Ti to nadomesti." I eto, drugar mi jedan dade ovu knjigu i dosta sam ukrepljujućih misli pročitao. Hvala Bogu! Daleko od toga da sam išta uspeo da primenim za ovo kratko vreme, ali rekoh da podelim

A konkretno što se tiče slobode i slobodne volje čovekove, moje lično mišljenje je da je sloboda Božija daleko veća i sveobuhvatnija od slobode ljudske, tako da, ako bismo mi birali da "na svoju ruku" činimo šta nam je volja, bez blagoslova Božijeg, bili bismo u gubitku, u šta možemo (ili barem ja) da se uverimo svakodnevno. Neko moje razmišljanje

[Ненад Р.]

Inače tema me je potsetila kolika je hrabrost izabrati Hrista ( jer ostavljaš iza sebe sve ono što ti je bilo jasno poznato) uzmeš krst svoji i podješ samo putem vere.

За праве одлуке увек треба човек да има храброст.Ако се изабере прави пут , пут Христа веома велика награда чека..

[Nikolajj]

Meni se cesto dogodi da me toliko pritiska u grudima i osecem se lose da ne mogu da ustanem iz kreveta i obavim svoje obaveze. Kako to da protumacim?...da Bog zeli da se ostanem ili da se nateram na silu da ustanem i radim?

 

 

Idi kod lekara, verovatno imas sitne srcane udarci.. ja to zovem "šok srca" obicno se javljaju sitno, kasnije sve jaci i dobijes "srcani udar" potrebno ti cist vazduh, probaj dublje da uzdise, ne naglo vec normalno samo dublje da bi dosao cist vazduh gde je potrebno, sklanjaj se od dima i prasine.   

 

 

 

ja sam to osetio  kad sam pio puno kafe "srcani udar" prvo veci tempo srca, pa bolovi u grudima, takodje jako brzo gasenje zivota

 

ako se ne promenis naviku.

 

 

cak znam kako covek umre, mucenje je veliko, a kad se ugasi zovot ni sam ne oseti koliko brzo. ugasio mi se zivot na

 

1 sek  dobro da sam bio u klozet da se isp[raznim ko zna  gde bih  srusio.

[Ненад Р.]

Ако имаш вере у Господа сваком злу можеш да се одупреш. Ако истински верујеш у добро , ту зло нема никакве шансе.

[Tumaralo.]

Ако имаш вере у Господа сваком злу можеш да се одупреш. Ако истински верујеш у добро , ту зло нема никакве шансе.

A ako nemas vere u Gospoda crno ti se pise.

[Nikolajj]

A ako nemas vere u Gospoda crno ti se pise.

 

Ako nemas vere, prepusten si sam sebi, mada napad zla obicno ume i da napadne i one koje se molje bogu, jer zlo ne dozvolja nista da bude cisto, pa cak i one koje se kupaju u zla

[Ненад Р.]

Зависи много од тога шта носиш у души Пеђа  , дали верујеш у Господа , да ли верујеш у себе , да ли верујеш у друге и да ли имаш неког пријатеља у којег имаш толико поверења да му се пожалиш на проблем који имаш . Много тога зависи од самог човека и не треба све то генерално сватити , али је чињеница да људи који верују у Господа лакше подносе све јер има сама вера даје више оптимизма .

[Tumaralo.]

Зависи много од тога шта носиш у души Пеђа  , дали верујеш у Господа , да ли верујеш у себе , да ли верујеш у друге и да ли имаш неког пријатеља у којег имаш толико поверења да му се пожалиш на проблем који имаш . Много тога зависи од самог човека и не треба све то генерално сватити , али је чињеница да људи који верују у Господа лакше подносе све јер има сама вера даје више оптимизма .

Verujem samo da u svakom trenutku vreba zlo

[Ненад Р.]

Ја мислим да зло у људима није примарно јер се деца никада не рађају зла. Зло се стиче и ако имаш довољно вере , победићеш га.

[Tumaralo.]

Ја мислим да зло у људима није примарно јер се деца никада не рађају зла. Зло се стиче и ако имаш довољно вере , победићеш га.

A ako nemam dovoljno vere crno mi se pise. To mi je jasno...kao sto rekoh..

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ali sta kada je privlacenje zla toliko jako da ne mogu da se oduprem?...npr ne mogu da kontrolisem misli ne mogu da izaberem pozitivne misli vec lose misli kao motor rade same od sebe i muce dusu? i koliko god da se molim ne menja se nista godinama...kako tu mogu da iskoristim slobodu volje i svesno izaberem blagostanje?

Probaj srcem i prihvataj samo ono što bi čovek od srca učinio nekome i sebi.

[Дијана.]

http://www.prijateljboziji.com/_o-pobedi-zla/567.html

[JESSY]

Судбина или предодређеност, појам којим се изражава веровање да је све што се збива у свету, с људима и стварима, унапред одређено недокучивим, натприродним узроцима и да човек ничим не може изменити тај исход. Ово веровање је својствено источњачким религијама, пре свега исламу. Прихватањем судбине практично би значило кочницу напретка, јер уместо да се људи мобилишу на акцију, добило би се баш супротно, људи би мирно чекали судбину, која се не може никако изменинити ни избећи. Коначно, када би постојала судбина, људи не би били заслужни за добро које чине, нити би били криви за зло које су починили. Јер, они би једноставно морали тако чинити, како је то судбина зацртала.
Угледни теолог и професор апологетике на Православном богословском факултету у Београду, протојереј Др Лазар Милин, објавио је у Православном мисионару број 963, као одговор на питање једног читаоца (као шти си ти поставио питање Светосављу.орг), запажен чланак под насловом: Да ли постоји судбина? Чланак је објављен и у његовој књизи "Разговори о вери". Из овог чланка, кога ти топло препоручујем, преписаћу ти само један пасус: "Када би Бог безусловно одређивао судбину људи, онда би то било у највећој супротности са Божијом правдом. Јер, ако је некоме Мирку "суђено" да погине од Раткове руке, онда је исто тако и Ратку "суђено" да убије Мирка. А ако му је то било суђено, онда тај злочин није могао избећи, пошто га је на то приморао сам Бог, судбином коју му је одредио. Да ли би га после свега тога Бог ипак могао казнити као грешника? Увиђате ли, дакле, колико је вера у судбину нелогична и богохулна?" Ево и завршетка тога чланка. "Веровати у Бога, то значи веровати у Божију правду, Божији промисао и моћ молитве. А веровати у све то, то значи не веровати у слепу судбину, јер се то међусобно искључује. А пошто постоји и Бог, и Божија правда, и Божија милост, и моћ молитве, и слободна људска воља, и Божији промисао, то онда у хришћаниновој души нема места за веру у слепу судбину".
Дакле, упућујем те на опширан и компетентан одговор проф. Др Л. Милина у Православнм мисионару број 963, или у његовој књизи "Разговори о вери", стране 123-133.

о. Душан

 

http://svetosavlje.org/net4/Pastir/PitanjeOdgovor/3206