Sećanje na Dragana Maksimovića

[Avocado]

 

 

Sećanje na Dragana Maksimovića

 

 

Ubijanje Dragana Maksimovića - e-novine

[Juan Valdez]

Glumac Dragan Maksimović isprebijan je u sred bela dana 17. novembra 2000, na Zelenom vencu, dok je neoprezno čekao autobus. Ubice, njih nekoliko, u prisustvu ravnodušnih građana Beograda, krvnički su nasrnuli na glumca samo zato što im je zaličio na Roma, nesrećnog pripadnika naroda na kojeg je sezona lova otvorena već dve decenije. Dva meseca kasnije, 4. februara 2001, Maksimović je podlegao stravičnim povredama. To je bilo prvo ubistvo Dragana Maksimovića.

 

Требало је да избели тен и да остане између четири зида, а не да изазива нашу децу шетајући се около.

 

Прочитах ово у коментарима, не знам да ли је тачно.

 

 Postovanje za e-novine koje su se jedine setile da obeleze i potsete na smrt ovog sjajnog glumca, ostele medije bas briga. Bitnije im je kakve je gace koja pevacica nosila. 

Samo mala ispravka. Dragan Maksimovic nije napadnut dok je cekao autobus, vec je napadnut u kaficu koji se nalazio u sklopu stanice, gde su upali fasisti i huligani, tzv. navijaci Rada, koji su bili besni zato je njihov tim izgubio neposredno pre toga. Dragan im je izgledao kao Rom i resili su da iskale bes na njemu.

[GeniusAtWork]

Прочитах ово у коментарима, не знам да ли је тачно.

 

Ovo sam našao na jednoj fb grupi posvećenoj njemu:

 

17. novembra 2000, dok je sedeo u kafiću sa rodjakom u sklopu železničke

stanice na Zelenom vencu, napala ga je grupa skinhedsa misleći da je

reč o romu. Svađa je usledila i ubrzo ih je gazda kafića, umesto da

zaštiti glumca, sve izbacio napolje gde je počelo krvničko prebijanje

Maksimovića od strane skinhedsa. Rodjak ga je kasnije prebacio u

Urgentni centar gde su konstatovani prelomi butne kosti

i karlice. Maksa je bio dugogodišnji asmatičar i dijabetičar i sveže

operisan od katarakte oka. Dva i po meseca je lavirao izmedju života i

smrti. Kako mu se stanje sve više pogoršavalo lekari nisu mogli da ga

operišu. Početkom februara je zapao u komu i preminuo 4. februara od

posledica embolije, ne dočekajući svoj 52. rodjendan.

2006. je na mestu gde je Dragan Maksimović praktično ubijen podignuta spomen ploča u znak sećanja na slavnog glumca.

Ostaće u sećanju kao jedan od originalnih karaktera Yugoslovenske kinematografije.

[Ђорђе Р]

Да ли се зна како су прошли на суду окривљени за ово убиство?

[Поинтер]

Да ли се зна како су прошли на суду окривљени за ово убиство?

Pitanje da li je neko okrivljen i da li je ovaj slucaj uopste dosao do suda...

[R.Žiskar]

u sklopu železničke stanice na Zelenom vencu

??????? Мислим, небитно је где али ипак...

Ово је требало судити као за оног Татона,  минимум по 20 година и то ако су старији, ако су млађи, више. Углавном да не изађу пре него што достигну године и здравствено стање Максимовића.

Много не волим оне који нападају у чопору и слабије од себе.

[Crveni Baron]

Zato bi trebalo prodavati oruzje u supermarketima. Da mogu ljudi da se brane od siledzija.

[Ђорђе Р]

Pitanje da li je neko okrivljen i da li je ovaj slucaj uopste dosao do suda...

 

Ако нико није окривљен, и ако није случај дошао до суда, онда тешко да су злочин учинили они који су јавно оптужени. За овакве злочине не процесуирају се само државни службеници ДБ-а. А све остало су клевете: фашисти, нацисти, радовци, навијачи, националисти, све су то спекулације, и приче за јавност, маске иза којих се крију тајне службе.

[Crveni Baron]

Ако нико није окривљен, и ако није случај дошао до суда, онда тешко да су злочин учинили они који су јавно оптужени. За овакве злочине не процесуирају се само државни службеници ДБ-а. А све остало су клевете: фашисти, нацисти, радовци, навијачи, националисти, све су то спекулације, и приче за јавност, маске иза којих се крију тајне службе.

 

 

Aovaj je bio neki opasni drzavni neprijatelj?

[о.Небојша]

Уопште није личио на Рома, осим тога Београд није нека антиромска средина, хиљаде Рома живе у њему и нико их не дира.

Тим који су га убили није важна нација, убили би свакога ко им се нађе на путу, и ко је слабији од њих.

 

Неким је у интересу да се за све оптуже Срби као највећи мрзитељи, а стварност је потпуно супротна.

[Ђорђе Р]

Aovaj je bio neki opasni drzavni neprijatelj?

 

Не кажем да су га тајне службе циљано ликвидирале, тј да је он био мета. Само сам рекао када се починиоци тешких кривичних злочина, почињених на јавном месту, уз мноштво сведока, судски не процесуирају. Не знам ни да ли се то десило у овом случају, или су починиоци идентификовани, и оптужени.

[Милан Ракић]

Aovaj je bio neki opasni drzavni neprijatelj?

Исто толико, колико и мали Душан Јовановић...

[Crveni Baron]

Ovo sam našao na jednoj fb grupi posvećenoj njemu:

 

17. novembra 2000, dok je sedeo u kafiću sa rodjakom u sklopu železničke

stanice na Zelenom vencu, napala ga je grupa skinhedsa misleći da je

reč o romu. Svađa je usledila i ubrzo ih je gazda kafića, umesto da

zaštiti glumca, sve izbacio napolje gde je počelo krvničko prebijanje

Maksimovića od strane skinhedsa. Rodjak ga je kasnije prebacio u

Urgentni centar gde su konstatovani prelomi butne kosti

i karlice. Maksa je bio dugogodišnji asmatičar i dijabetičar i sveže

operisan od katarakte oka. Dva i po meseca je lavirao izmedju života i

smrti. Kako mu se stanje sve više pogoršavalo lekari nisu mogli da ga

operišu. Početkom februara je zapao u komu i preminuo 4. februara od

posledica embolije, ne dočekajući svoj 52. rodjendan.

2006. je na mestu gde je Dragan Maksimović praktično ubijen podignuta spomen ploča u znak sećanja na slavnog glumca.

Ostaće u sećanju kao jedan od originalnih karaktera Yugoslovenske kinematografije.

 

 

Ovo mi je nejasno. Od cega je umro ovaj covek?

 

I ja recimo nisam do sada cuo za ovaj slucaj? Za Tatona zna ceo svet a ja o ovome prvi put citam.

[Juan Valdez]

Србија је место где могу да убију неког на улици јер им се не свиђа боја коже, шаре на шалу, нација или било шта десето и да за то не одговарају.  Сасвим је небитно то што у Србији већина не мрзи Роме. За ово није ни потребна већина. Довољна је мањина којој нико не може ништа. Уосталом, свако има право да мрзи кога год хоће, то је његом проблем. Оно што тражим од државе (која једина има право да примени силу) је да ме заштити од ових смрадних звери, а не да их натера да ме воле. Тражим да смем слободно да прошетам са вољеном кроз Београд (чак и кроз Вождовац и Бањицу) без икаквог страха. То је све. Да ли можда много тражим? И зато сам бесан кад неко за овакве лудаке има било ког оправдања (олакшавајућих околности), ко их назива нашом децом и слично, само зато јер су му сутра корисна армија када треба тући педере и спречавати да се ”смрад содомски” шири Београдом. Ово је зло са којим не сме да има компромиса. Ове треба 100% изоловати из друштва. Тек када се без једног јединог ”али” сложимо око овога, онда даље можемо да дискутујемо о другим стварима.

[Juan Valdez]

Ovo mi je nejasno. Od cega je umro ovaj covek?

 

I ja recimo nisam do sada cuo za ovaj slucaj? Za Tatona zna ceo svet a ja o ovome prvi put citam.

 

1. Био је болестан дуго, пребили су га и онда се два месеца борио за живот. А компликације су вероватно последица и пребијања и болести.

 

2. Ово је срамота за наше медије, којима није важна жртва као таква, него им је важно да добију публицитет. ”Убили Француза” звучи много јаче него ”убили неког тамо глумца”. А то је исто. Жртве су људи у оба случаја. Чак су и убице из исте екипе менталних болесника. Није да нису известили о овоме, али то је било јако јако стидљиво.