О Промислу Божијем и вољи Божјој...Наше позвање, животни пут

[Srdjan Kotur]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1325879095' post='555024]

срђане, имаш ли ти исповедника/духовника?

parohijski sveštenik, ali malo pričamo...

[w.a.mozart]

voliš Hrista ... a Božija volja su ostale,propratne stvari LOL

[Милан Меденица :)]

parohijski sveštenik, ali malo pričamo...

чешће причај, или нађи мантију с којом ћеш лакше да причаш

а причешћивањем и знањем ћеш најлакше да кристализујеш слику шта је то Божја воља, почевши од те заповести о причешћивању

[Guest - . . .-]

Често чујемо да се за неки догађај који се десио или се дешава или ће се десити одраз воље Божије. На пример, воља Божија је да се сутра пробудимо живи и здрави. Но, када се на пример говори о умирању деце од глади тада често чујемо да то није воља Божије него допуштење Божије.

Хм... можемо ли све ово да продубимо и поразговарамо о овоме? Мене заиста ово интересује и са философске стране и са теолошке али и са антрополошке стране.

Да ли нам је блиска једино идеја о добром Богу? Да ли можемо прихватити и страдања као вољу Божију? Шта је то воља Божија? Да ли се то односи једино на Његовог Сина који јесте воља Очева или под вољом подразумевамо још нешто?

Доста питања, широка тема...

[w.a.mozart]

možda da krenemo nečim za šta smo sigurni da je Božija volja...

U to vreme odgovori Isus, i reče: Hvalim Te, Oče, Gospode neba i zemlje, što si ovo sakrio od premudrih i razumnih a kazao si prostima.

Da, Oče, jer je tako bila volja Tvoja.

[Милан Меденица :)]

ма баталите на време, 90% људи жели да преда своју вољу, искључи мозак и вози цео духовни живот на лер

нико уствари не жели опипљиву духовност и одговорност, само инстант светост.

а није ни хришћански терати их да кречану отапају greengrin greengrin greengrin

[Млађони]

Mislim da se bog ne bavi time ko ce sutra da ustane a ko ce da se razboli. Njega zanima nasa dusa a ne nase telo.

[Милан Меденица :)]

Mislim da se bog ne bavi time ko ce sutra da ustane a ko ce da se razboli. Njega zanima nasa dusa a ne nase telo.

напротив, Он брине о свему, поготово што душа неће васкрснути без тела

не само што брине, већ је свеприсутан.

[Михајло]

Допуштење можемо да вежемо за слободу коју нам Господ даде..

значи...све је допуштено....ако је то наш избор...али није све на корист (воља Божија)

јер Бог као Бог љубави...има жељу...да се сви спасемо...

е сада што мене буни...

ако имамо слободу...и све је сведено на наш избор...

како Господ одлучи у ком случју да делује...да исправи нечији пут..а у неком случају неће...

[w.a.mozart]

Kada budeš stupio na put pravednosti-shvatićeš da je sloboda SVE. sveti Isak Sirin...

Što se mene tiče-dok god budem roptao i pitao se zašto Bog ne interveniše povodom toga i toga-znaću da nisam svoju volju upodobio Božijoj... a svetitelji kažu da po tom pitanju treba da budemo kao mrtvaci-da nas ništa spolja ne dotiče i ne pokušavamo da sebi dajemo za pravo da konstruišemo mogudje kombinacije...

[Oglo]

Evo ga Petrovski post i Sv Sirin

Slažem se sa profesorom:

Sve dok sebi dopuštamo da izmišljamo i ne prihvatamo sve, ali sve, što nas nahodi ne možemo govoriti o volji Božjoj

Volimo da govorimo o mogućnosti izbora, onda je moramo dati svima, ali baš svima, otuda i patnja, i dopuštenje Božije, jer ako se bunimo protiv stradanja i patnje u svijetu, samo krenimo od sebe.

Ukoliko bi nam Bog sudio po našim bezakonjima,

ne bi odavno bili među živima; e zbog toga znamo da je sve po dopuštenju Njegovom

Sent from my GT-I9001 using Tapatalk

[obi-wan]

Stavise, ja sam potpuno uveren da je i samo ovo pitanje veoma neodredivo i tesko shvatljivo.

Da li su volja Bozija i dopustenje zaista dvoje a ne jedno? Gde je granica medju njima?

Ko moze sa sigurnoscu da tvrdi da je u necemu jasno poznao jedno ili drugo?

Zato volim da se drzim misljenja da je sve volja Bozija, koja se samo na razne nacine premudro pokazuje u nasem zivotu.

Mi ljudi tu volju ili sledimo i usvajamo, ili je odbacujemo - svojim mislima, recima, delima.

Na osnovu ovog naseg (tragicnog) izbora, koji se mnogostruko ponavlja na mikro i makro planu svakog dana u svemu sto zivimo, mi se ili "nasladjujemo mnozinom mira", ili patimo okovani u nemir i neraspolozenje.

[Milan Nikolic]

Мени је упечатљиво било сазнање о логосима бића из учења светог Максима Исповедника, које је објашњавао и Зизјулас. Наиме, целокупна творевина има своје логосе бића, који представљају ,,воље'' Божије.

Тако, када се питамо како Бог посматра, или како познаје Своју творевину, каже се да Бог познаје творевину као Своју вољу. И тако долазимо до другог питања, како се у творевини дешавају драме и трагедије?

Важно је осврнути се на библијску приповест о Адамовој власти над целокупном творевином, и у складу са тим проценити какве су последице могле наступити услед греха (тј. промашаја). Како је могуће да један ,,погрешан'' корак или маневар утиче на целокупну творевину?

Одговор на то питање можда није могуће пронаћи у оквиру науке, међутим, одређену наду за теоријске концепте пружа нам квантна механика и инфлаторна космологија. Али све теорије које претендују да објасне даље иза Великог праска, осуђене су да буду у оквиру метафизике.

Теологија може бити заинтересована за те ствари услед савремених изазова и нових научних сазнања која се одражавају на живот Цркве. Предање учи да је један плод убран човековом руком променио целокупно стање творевине, а размера је толико велика да је многима то једноставно немогуће.

Зато је модерна наука толико важна, јер оно што је до сада било немогуће, показује се као могуће. То што показује да су одређене размере дозвољене, јесте квантна механика и инфлаторна космологија - на пример, истраживања у ЦЕРН-у суштински су повезана са тим.

И да се вратим на питање ове теме. Није погрешно веровати да је првостворени човек узроковао трагично стање у целокупној творевини, уколико је забрањени плод садржавао такву могућност. Дакле, иако Творац непрестано држи у управља целокупном творевином, постоји допуштење да човек учествује у њеној судбини, што се показало као узрок трагичности (тј. смрти и пропадљивости).

[Guest - . . .-]

Мало је дужи наслов, али тако је.

Дакле, многи догађаји који се дешавају око нас, натерају нас да се питамо да ли Бог има нешто са тим. На пример погибије младих људи, изненадне несреће, суша, глад...

Слушам вести где се говори да ће род кукуруза бити 70% мањи него планиран. Да ли Бог има са тим нешто? Да ли је то казна Божија или Божија опомена због наших грехова, непоштовање недељног дана,

(експлицитно), непрестано незадовољно, отворено богохуљење...

или је све ствар случаја, природе...

[Crveni Baron]

Ima veze sa zalivanjem rekao bih ... kopanjem kanala za dovodjenje vode do njiva ... sa pumpama, crevima itd ...