О Промислу Божијем и вољи Божјој...Наше позвање, животни пут

[sasluzitelj]

Matrona treba das e normalno slika otvorenih ociju

[Милан Меденица :)]

Matrona treba das e normalno slika otvorenih ociju

то и ја мислим, али опет не видех нигде такву икону, нити чух да је неко тако изображава.

[Никола Ђоловић]

имам један закључак и једно питање:

јел то оно кад човек нема ноге а не добија за живота исцељење, јер би постао какав напасник никоме на корист, а немањем ногу ће се спасти и још неког око себе тиме што је изазвао милост у другоме својим изгледом?

нешто ме мучи икона свете Матроне Московске која се иконопише затворених очију, јер је рођена без њих.

зар не би требало да се иконопише са отвореним очима, јер је то есхатонски доживљај безболности пошто у Рају нема фалинки?

и да, још једно питање:

а по твом мишљењу, са чиме ћемо ући у Есхатон?

1) за ноге...може бити али не могу ући у Промисао Божији шта би било кад би било али ни ова теорија не звучи згорег за једно благодатно расуђивање

2) управо тако, свака икона изображава не онога какав је био већ какав ће бити, баш као што на пример свети Никола није изгледао онако на икони него какав ће бити јер предање о њему каже да је живео више него сиромашно и да није имао онакву одећу

3) у есхатон улазимо онакви какви јесмо, са својом личношћу и потенцијалима на којима смо изградили свој идентитет, са или без Бога у свом идентитету. Чак и оно што сада држимо за неке моралне норме као што су брак, цару царево, итд. па чак и нека богослужења, каже Зизјулас, неће ући јер ће доћи нове службе. Такође, добићемо нова тела као што је и Христос добио ново тело због чега Га нису одмах могли препознати они са којима је 3 године проводио све време.

[Милан Меденица :)]

за ноге и исцељење ...

која је уопште поента физичког или каквог другог исцељења, да почнемо од питања зашто, пре него од стања зато, то је ст да је некоме потребно или га жели.

ако га неко и не жели, можда је то само опет начин да каже да је изгубио наду, молитва је основа све утехе од муке, Господ у Гетсиманском врту нам је показао где да се обратимо у нади и тешкоћи и на који начин.

ако је на славу Божју, умножење љубави, милости, вере, наде, молитве и доброг свима присутнима не видим разлог да се не деси, али ако фали нешто од тога, човек једноставно не може примити у себе такву благодат, јер је сам управо спречава.

не желим да испадне да сам рекао да Бог условљава човека на неки начин, сигуран сам да Господ нема очекивања према нама јер увек нуди а не тражи ништа заузврат.

али, Господ не може да делује у бићу које га не жели, мада смо ми гомилу пута убеђени да заиста желимо, али својим животом и делима стално показујемо управо супротно, зато Господ и обраћа пажњу у Доброј Књизи:

Видиш ли да вера поможе делима његовим, и кроз дела сврши се вера?

Саборна посл. (Јаковљева), глава 2, 22.

Само као што је Бог разделио свакоме, и као што је сваког позвао Господ онако нека живи. И тако заповедам по свим црквама.

Коринћанима посланица прва, глава 7, 17.

Говоре да познају Бога, а делима Га се одричу; јер су мрски и непослушни, и ни за какво добро дело ваљани.

Титу посланица, глава 1, 16.

дакле, добра дела долазе од Господа а не од човека, и тиме се спашавамо, али није наш залог, пошто им нисмо ми узрок већ само проводник.

ми можемо само љубављу према ближњем и Богу, вером, послушањем и смирењем да прихватамо стање, а вољом, жељом и трудом да променимо погрешно стање или навику која вапије као глас из пустиње.

мени је ово некако све пукло пред очима кад сам видео жену да улази са два штапа, а излази са оба испод мишке.  

Јер вам не показасмо силу и долазак Господа нашег Исуса Христа по приповеткама мудро измишљеним, него смо сами видели славу Његову.

Друга саб. посл. (Петрова), глава 1, 16.

али смирење да се прихвате ствари је кева свих учења и свег доброг.

Зато и који страдају по вољи Божијој нека Му као верном Творцу предаду душе своје у добрим делима.

Прва саб. посл. (Петрова), глава 4, 19.

[Никола Ђоловић]

Физичко исцељење није опет мерило спасења. Шта каже Христос када је исцелио десеторицу а само се један вратио да ода хвалу? Дакле, питање је слободе да ли неко и након исцељења жели да остане у Литургијској заједници. На пример, исцељење се може даривати и припадницима других конфесија - на пример муслиманима који су некада долазили пред кивот св. Василија Острошког, а да ли су након тога постајали хришћани?

Добра дела не долазе од Бога јер онда човек не би имао слободе. Бог даје добре сугестије а на човеку је одлука. Бог је могао и прве људе да учини савршенима али би они били без слободе, налик механичким роботима, или налик СФ филму "Еквилибриум" где сви људи јесу без недостатка али су зато и без слободе и љубави.

[Милан Меденица :)]

Физичко исцељење није опет мерило спасења. Шта каже Христос када је исцелио десеторицу а само се један вратио да ода хвалу? Дакле, питање је слободе да ли неко и након исцељења жели да остане у Литургијској заједници. На пример, исцељење се може даривати и припадницима других конфесија - на пример муслиманима који су некада долазили пред кивот св. Василија Острошког, а да ли су након тога постајали хришћани?

Добра дела не долазе од Бога јер онда човек не би имао слободе. Бог даје добре сугестије а на човеку је одлука. Бог је могао и прве људе да учини савршенима али би они били без слободе, налик механичким роботима, или налик СФ филму "Еквилибриум" где сви људи јесу без недостатка али су зато и без слободе и љубави.

слажем се да није, зато сам и питао који је смисао исцељења, ако не води спасењу?

за мој појам само другима на корист, да се пројави кроз таквог милост и љубав Божја неселективно, да покаже да је Бог и једнима и другима.

свакако да се слободна воља не доводи у питање код мене, мишљења сам да то Бог НИКАД не дира човеку, зато и мислим да од Бога долази све добро, корисно и лепо, као таленат у човеку, па је на њему да га прихвати, искористи и умножи или удави у колевци.

колико знам, данас мање иду код светог Василија под Острог, због количине хришћана који се упућују, кришом долазе по манастирима мање посећеним, а више концентрисани на подручјима где солидно живе у својим заједницама, типа Црна Река, код светог Петра Коришког.

човеку је слобода све, чинити или не, или пристати да преда вољу или не, али то га не чини узроком, на то сам мислио.

друга је ствар да ли је на корист и коме.

не бих да тумачим Промисао, али некад ми се учини да је велико ''злодело'' већа корист или добро него оно што би очигледно било ''добро'', као кад је тренутно добро мање добро од дугорочног зла и обрнуто, причам о историји некој, не неким измишљеним хипотезама.

[marija]

Putevi Božji su neispitani " (Rim. 11, 33), kaže sveti apostol Pavle, sto znači da Bog najbolje zna što nama treba i što nam je na korist za spasenje duse. ...

[Никола Ђоловић]

Putevi Božji su neispitani " (Rim. 11, 33), kaže sveti apostol Pavle, sto znači da Bog najbolje zna što nama treba i što nam je na korist za spasenje duse. ...

Бог зна шта је најбоље за нас, али да ли ми знамо?

Ако пак не знамо, како ћемо да знамо?

Како можемо разликовати Божију вољу од своје воље?

Како можемо разграничити да је Његова воља можда нешто сасвим далеко од онога што ми мислимо да је за нас најбоље?

Не може ни Бог све уместо нас, нити ми можемо на себе узети меру Божију...

[marija]

Već postoji tema sa tim pitanjem :smiley:

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,3254.0.html

Толико пута сам у свом животу чула реченицу Божја воља..тиме се објашњава све и тиме је све речено

Но ако је заиста све Божја воља да ли ми треба да седимо скрштених руку и чекамо или ипак треба да нешто и порадимо bliss jeeee

Зашто онда имамо слободну вољу и слободу избора

Бог нам даје прилике...остало је на нама..или не

[Никола Ђоловић]

Već postoji tema sa tim pitanjem :smiley:

Нема везе, хајде да причамо, без обзира где је тема лоцирана... bliss jeeee

[marija]

Već postoji tema sa tim pitanjem :smiley:

Нема везе, хајде да причамо, без обзира где је тема лоцирана... bliss jeeee

stavila sam linik sa malim zakašnjenjem

tema je vrlo interesantna ali ipak mislim da je bolje da nastavimo tamo gde je i započeta, mada može i ovde, samo se ne bih ponavljala

[Никола Ђоловић]

Već postoji tema sa tim pitanjem :smiley:

Нема везе, хајде да причамо, без обзира где је тема лоцирана... klapklap

stavila sam linik sa malim zakašnjenjem

tema je vrlo interesantna ali ipak mislim da je bolje da nastavimo tamo gde je i započeta, mada može i ovde, samo se ne bih ponavljala

Дакле, твоја мишљења на горе-постављена питања...?

[marija]

Moje mišljenje je da  mnogo toga zavisi od nas samih, postoji Božja volja, Božja promisao i Božje dopuštenje

Bog nam je dao slobodnu volju zar ne i slobodu izbora, to što Bog zna šta će se desiti ne znači da nam je unapred put određen, On ZNA šta ćemo učiniti ali mi sami biramo

To što ja znam da će posle noći svanuti dan ne znači da sviće zbog mog saznanja klapklap

[Никола Ђоловић]

To što ja znam da će posle noći svanuti dan ne znači da sviće zbog mog saznanja

klapklap klapklap

[Никола Ђоловић]

само бих додао на ово моје: Бог зна шта је најбоље за нас, али да ли ми знамо?

Ако пак не знамо, како ћемо да знамо?

Како можемо разликовати Божију вољу од своје воље?

Како можемо разграничити да је Његова воља можда нешто сасвим далеко од онога што ми мислимо да је за нас најбоље?

- не знамо увек шта је за нас најбоље, постоји застој али није сваки застој нужни ни пад, постоји колебање, или промишљање...

- не знамо увек али можемо да сазнамо - у питању је процес...

- не можемо увек разликовати вољу Божију од своје, зато имамо бројне антропоморфизме...али и испитивања самих себе у односу на Бога и на себе и на друге...Један отац је говорио да Дух Свети делује у човеку онда када ни сам човек не зна шта говори него и оно што говори као да и сам први пут чује, тако да не подучава друге него истовремено и себе - мислим да би ово могао бити један од модела...

- често је случај да је наша воља чак и када кажемо "да буде воља Твоја" опет наша воља...