Ekumenska molitva u pravoslavnoj crkvi u Dubrovniku

[Zayron]

Кад су ти администратори "браћа од ујака" онда можеш овако да тролујеш до прексутра.

 

Kakvo trolovanje te snašlo, tema je o ekumenizmu a video 

o tom šta kaže celjski škof Stanislav Lipovšek o ekumenizmu.

Postavi onda i ti šta kaže recimo škof Artenije o ekumenizmu.

[Давидова]

Ајде ти што тролујеш, мање више...То ти је занимација. Али ови који лајкују твоја писанија, е они су ми веома занимљиви. .mislise.

[Zayron]

[Zayron]

Ovo je najnoviji video od 23.01.2013. dakle aktualan, ovogodišnji

Ekumenska molitva za jedinstvo kršćana
http://youtu.be/8dd1t8SVPKY
Zveřejněno 23. 01. 2013
Prikaz Ekumenske molitve za jedinstvo kršćana održane 19.01.2013. u crkvi sv.Josipa na Trešnjevci u Zagrebu.Prisutni su bili:Mijo Gorski,zagrebački pomoćni biskup i vikar za grad Zagreb,Slobodan Lalić,protorej stavrofor iz Srpske pravoslavne crkve,Emil Angelov iz Bugarske pravoslavne crkve,Kirko Velinski,protorej iz Makedonske pravoslavne crkve,Branimir Bučanović,tajnik sinode Reformirane crkve,Željko Mraz,pastor Saveza baptističkih crkava u RH i Jure Zečević,tajnik vijeća HBK za ekumenizam i međureligijski dijalog.

[N.Petrovic]

Zayrone aj ti lepo procitaj zitije sv. Marka Efefskog koga juce slavismo tako da ce ti to ustedeti mnogo vremena i pisanja jer ces razumeti da se e(ku)kumenisticke nebuloze ne mogu i nece odrzati na nasim prostorima. 

 

Zitije imas na : http://www.svetosavlje.org/biblioteka/AvaJustin/ZitijaSvetih/ZitijaSvetih0119.htm  pri dnu. Procitaj i razmisli malo.

 

Dakle mozes ti pricati koliko hoces al sve to pada u vodu, a i ovo malo sto mislis dasi pridobio po forumu, i oni ce se preokrenuti. I to brze nego sto mozes da zamislis. 

[Zayron]

Zayrone aj ti lepo procitaj zitije sv. Marka Efefskog koga juce slavismo tako da ce ti to ustedeti mnogo vremena i pisanja jer ces razumeti da se e(ku)kumenisticke nebuloze ne mogu i nece odrzati na nasim prostorima. 

 

Zitije imas na : http://www.svetosavlje.org/biblioteka/AvaJustin/ZitijaSvetih/ZitijaSvetih0119.htm  pri dnu. Procitaj i razmisli malo.

 

Dakle mozes ti pricati koliko hoces al sve to pada u vodu, a i ovo malo sto mislis dasi pridobio po forumu, i oni ce se preokrenuti. I to brze nego sto mozes da zamislis. 

 

Šta to ima veze sa mnom? Zar sam ja pravoslavni ekumenista? 

Opet plačeš na pogrešnom grobu. Obrati se vašim ekumenistima.

Njih potom ubjeđuj u to šta hoćeš ti, mene ne moraš ubjeđivati u ništa.

Ja sa Markom Efeskim nemam ništa zajedničko, ja sam ćirilometodijevac.

A ekumenizam kojim se ja bavim je ćirilometodski slovenski ekumenizam.

 

Krštenje kneza Bořivoja

http://youtu.be/q6b9Wa0O2UI

Archeoskanzen Modrá u Velehradu. Křest knížete Bořivoje  V jedné z budov archeoskanzenu jsou umístěny sochy představující křest knížete Bořivoje (je v kádi). U něj stojí arcibiskub Metoděj, křtu se mimo jiné zúčastnil i kníže Svatopluk a kněžna Ludmila.

[gavrosaurus]

У Вуковару протест против ћирилице

 

На скупу у Вуковару више хиљада људи протестовало због најаве да ће у службеној употреби у граду бити уведени српски језик и ћирилица. Протест под називом "За хрватски Вуковар, стоп ћирилици", организовали су ветерани рата из 90-их година.

Један младић претучен је у Борову насељу када су учесници протеста против увођења ћирилице, упали у један српски кафић.

Нападнути младић Милан Лукић каже да је са тројицом другова седео за једним столом, када су тројица мушкараца ушла у кафић. "Један од њих се одмах залетео и ударио ме ногом и оборио са столице. Приликом пада сам ударио главом", додаје Лукић.

 

Ми можемо да затворимо очи, да се позивамо на све и свја али то не пије воду, жао ми је.

Не можеш некога натерати да те воли кад те тај напросто није кадар волети, већ ти најјасније показује да те мрзи. Из дна душе.

Не може да те смисли.

Уживајте у млаћењу празне сламе.

Поздрав.

 

РТС

[Дејан]

Биће да се ви не сналазите најбоље у читању онога што сам написала. Ја нисам ништа тумачила, него сам само цитирала светог Јустина и његово тумачење.

 

Он је јасно и гласно рекао да су канони који забрањују заједничке молитве са неправославнима (45. и 64 Апостолски, 32, 33,34,37 Лаодикијског сабора) важили не само у древна времена, него у пуној мери важе и данас. Дакле, то што говорите мени - да се не сналазим најбоље у тумачењу канона  и светих отаца -  уствари пребацујете светитељу.

 

А што се тиче ваших тврдњи да су његови ученици екуменисти из чега извлачите закључак да они не могу бити у контрадикцији са оним што је он учио, бојим се да та логика не стоји. Ја се сећам барем једног примера где је ученик потпуно изневерио свог учитеља. (Да се разумемо, ово наводим као пример да учитељ не може бити одговоран у свему за понашање својих ученика, није ми намера да ученике светог Јустина уподобљавам ученику о коме је реч). Не разумем како из понашања ученика можете да изводите закључак о учитељу, а да пренебрегавбате његове недвосмислено изречене ставове о одређеном питању. Ово што сам цитирала отац Јустин јке писао 1971. и 1974. године, дакле пред крај живота.

Логика итекако стоји јер се дрво по плоду познаје.

Свете  тумачимо кроз историски контекс ,постоји много мимоилажења у њиховим учењима,отац Јустин сигурно није био неки ригидни лик,већ итекако екуменистичи расположен.Добро се зна какве видове екуменизма је критиковао и то сви критикујемо.

[Дејан]

Zayrone aj ti lepo procitaj zitije sv. Marka Efefskog koga juce slavismo tako da ce ti to ustedeti mnogo vremena i pisanja jer ces razumeti da se e(ku)kumenisticke nebuloze ne mogu i nece odrzati na nasim prostorima.

Мислим да је вама исто препоручљиво да прочитате теологију дијалога по светом марку ефеском.

[Дејан]

Кад су ти администратори "браћа од ујака" онда можеш овако да тролујеш до прексутра.

Zaista bi voleo da dobijem pojašnje ove izjave?

[Ламех]

Занимљиво је да је у Загребу на молитви био и "свештеник" из "МПЦ".

[Давидова]

Zaista bi voleo da dobijem pojašnje ove izjave?

 

Пуштате га да тролује својим дозлабога досадним и смешним поукама о значењу речи бискуп и епископ у српском језику, са варијацијама у вези Артемија и иних.

[Guest - . . .-]

@@Давидова,

 

Све поруке које сматрате непотребним пријавити. Тако је наједноставније и нико не мра да сваки дан пречељава цео форум. Зато смо и увели ту опцију. Користите је.

 

 

Сада се вратимо теми...

[Давидова]

Логика итекако стоји јер се дрво по плоду познаје.

Свете  тумачимо кроз историски контекс ,постоји много мимоилажења у њиховим учењима,отац Јустин сигурно није био неки ригидни лик,већ итекако екуменистичи расположен.Добро се зна какве видове екуменизма је критиковао и то сви критикујемо.

 

Да је то логика, онда би и Госопод одговарао за Јуду (имај на уму ограничење које сам и први пут поставила у вези са овим поређењем - не кажем да су Авини ученици Јуде).

 

Да, добро се зна које је видове екуменизма критиковао - оне који су на делу и кроз молитвене осмине. Али, пошто си упоран, и пошто постављање линка очито не помаже,  поставићу црно на бело шири извод из Авиног текста о заједничким молитвама:

 

 

 

ПРЕПОДОБНИ ЈУСТИН ЋЕЛИЈСКИ

ОДГОВОР СВЕТОМ СИНОДУ

"О заједничкој молитви за јединство"

 

Његовом Преосвештенству Господину Јовану

Епископу Шабачковаљевском, Шабац

 

за Свети Архијерејски Синод Српске

Православне Цркве

 

Ваше Преосвештенство, Свети Владико,

У предмету који ми преко Вас упућује Св.Архијерејски Синод СПЦркве "на проучење и мишљење" налазе се три папира које је Свети Синод добио од "Бискупске конференције Југославије" из Загреба. Наиме: два пропратна писма (прилози 1 и 3) и "програм заједничких молитава за јединство кршћана за 1975" (према пропратном писму загребачког надбискупа Кухарића), или "грађа за приправу прославе тједна кршћанског јединства 1975" (према пропратном писму мариборског бискупа Држечника). Мене пре свега запањују и сама ова пропратна писма и изазивају питања: ко их шаље? коме их шаље? и шта она захтевају? Писмо бискупа Држечника (прилог 1), очигледно у својству председника Екуменске комисије Бискупске конференције Југославије (БКЈ), коме је упућено? Из његовог текста се види да је Држечник као председник Екуменске комисије БКЈ добио ову "грађу" (прилог 1) из свог центра у Риму (тј. папског "Тајништва за јединство кршћана", и Држечник ништа не говори о учешћу Екуменског Савета Цркава из Женеве, које Кухарић у свом писму спомиње). Међутим, из подскриптума се види да је Држечниково писмо

упућено "свим члановима БКЈ", - дакле римокатоличким бискупима Југославије. Ако је тако, онда су једино тако разумљиви захтеви Држечникови: да треба "користити то градиво" у својим бискупијама и да, после одржавања седмице молитве, треба "послати кратак извештај" (да би тај извештај, очигледно, био достављен центрима у Рим). Иначе, ако би то писмо г. Држечника било упућено свој "браћи у бискупском реду" (које он поздравља "екуменским поздравом у Христу"!), онда би то било не што друго него већ позната у историји дрскост претенциозних и безочно наметљивих римокатолика, који сво време у име и по диктату Рима самозвано патронирају над "одјељеном браћом". Но ми ипак хоћемо да верујемо да се то Држечниково писмо односи само на римокатоличке бискупе у Југославији. Али, то нас потстиче на питање: зашто је загребачки надбискуп Кухарић и то писмо послао у прилогу Св. Синоду СПЦркве (мада у његовом писму стоји да је прилог само један, тј. ова "грађа" или "програм" о молитви)? Чињеница је: Кухарић пише своје сасвим посебно, самостално пропратно писмо, и то у својству председника БКЈ, и без икаквог спомињања Екуменске комисије БКЈ и њеног председника Држечника. За разлику од Држечника, Кухарић вели да је тај "програм

заједничких молитава" припремљен од Екуменског Савета Цркава из Женеве и Секретаријата за јединство хришћана из Рима, и додаје да су сада тај програм "послали свим католичким бискупима у Југославији". Ваљда он то чини као председник, или цела БКЈ, у име које он поздравља Св. Синод СПЦркве и очекује "предлог или савет" у вези споменутих молитава.

Владико Свети, није нам овде циљ да изналазимо противречности и двосмислености у ова два пропратна писма двојице римокатоличких бискупа у Југославији, него се питамо о умесности уопште оваквог писања, и посебно скрећемо пажњу Св. Синоду на неумесност и неприхватљивост упућивања истовремено обадва ова и оваква писма Синоду Православне Цркве Српске. Али да пређемо на главну ствар читавог предмета.

 

Господа римокатолици из Загреба и Марибора шаљу Светом Синоду самосталне Православне Цркве Српске образац "молитве за јединство кршћана 1975" како су га саставила господа из Рима и Женеве. Тај образац садржи:

1) уводни мото из Посланице Ефесцима, гл. 1, 3-10 (а зашто само од 3-10, када је недељива целина све до 14 стиха?), са

образложењем због чега је овај мото изабран, и са кратком поуком директивом која говори, мада укратко, о томе шта је и у чему

је "јединство Цркве", како да радимо на њему, и како да га остваримо. Међутим, нема сумње, да и овај кратак

уводник претставља не просто "предлог" него управо "програм" (како се вели у заглављу), тј. став о "јединству Цркве", онај став који

представља, узајамним уступцима и неискреним компромисима између Рима и Женеве, постигнути минимум за екуменску делатност и "заједничку молитву". Но ту се сваком православном хришћанину намеће питање: није ли овај "програм" или став (са својом теоријом о "подели

Цркве", о многим "удовима Цркве", при чему се очигледно мисли на римокатолике, протестанте и православне; о Божјем "плану сједињења цијелог човечанства", који по овом тексту изгледа да је нешто друго, изнад и изван Цркве Божје, која стога треба да се "прилагођује" том Божјем

"плану" и "краљевству", како то замишљају Рим и Женева);није ли дакле тај "програм" већ својеврстан оквир који се својим менталитетом намеће и унапред детерминише услове учешћа у екуменској "сурадњи" и екуменској "заједничкој молитви"?

2) У другом делу овога програма наводе се "библијска питања" која се имају читати "кроз дане молитвене осмине" (18-25, сјечањ-новембар 1975).

Наравно, у нашој Православној Цркви се тих дана читају сасвим друга Библијска чтенија и славе спасоносни Богочовечански догађаји, Пророци и Светитељи, на којима учествују у заједничким молитвама и богослужењима само правоверни чланови Цркве Христове.

3) Трећи део поменутог текста претставља "програм богослужења", тј. четири богослужбена елемента који улазе у поредак и састав тих заједничких "екуменских богослужења". То су, ни више ни мање:

а) заједничка адорација (=поклоњење Богу, - да ли "у Духу и

Истини" (Јн.4,24) не каже се);

б) заједничка покора (=покајање; ко и зашто не каже се; да ли само

због заблуде или и због Истине, такође се не каже);

в) јединство у речи (тј. у проповеди, - али чега? Речи Божје онако како је папа тумачи? или

Лутер? Или Свети Оци и Свети Сабори?);

г) јединство у молитви (тј. једно и једнодушно мољење Богу, о Коме различито мислимо и верујемо; о

Богородици и Светима о којима такође различито верујемо или их уопште не признајемо?)

Нема сумње, сваком савесном православном  хришћанину очигледно је да у читавом овом сваштарском конгломерату има много

неправославних и непредањских елемената - "шутња", "дијалог", "исповијест вјере" (које?), "екуменске

прошње", "благослов" (чији?), итд. Зато прелазим на начелна питања која у оваквим случајевима ставља преда се православна хришћанска, и

поготову свештеничка и богословска савест.

Преосвећени Оци,

Свој став према јеретицима, - а јеретици су сви који су неправославни -, Црква Христова је једном за свагда одредила преко Светих Апостола и Светих Отаца; то јест преко светог Богочовечанског Предања, јединственог и неизменљивог. По томе ставу: православнима је забрањено свакомолитвено општење и дружење са јеретицима. Јер, какав удео има правда с безакоњем? или какву заједницу има видело с тамом? или како се слаже Христос с Велијаром? или какав удео има верни с неверником? (2Кор.6,14-15). Светих Апостола Правило 45 наређује: "Епископ, или презвитер, или ђакон, који се са јеретицима само и молио буде, нека се одлучи; ако им пак допусти, као клирицима, да што раде, нека се свргне".

 

Овај свети Канон Светих Апостола не одређује какво богослужење, него забрањује свако заједничко мољење, ма и појединачно (συνευξάμενος) са јеретицима. А на екуменским заједничким молитвама зар не долази и до нечег крупнијег и групнијег? Лаодикијског Сабора правило 32. наређује: "не треба од јеретика примати благослов (ευλογίας), јер је то пре безумље (άλογία) неголи благослов". А на заједничким екуменским сусретима и самољењима (συμπροσευχή) зар не бива да благосиљају јеретици: римокатолички бискупи и фратри, протестантски пастори, па чак и жене?!

Ова, и сва, по овоме питању, остала правила Светих Апостола и Светих Отаца важила су не само за древна времена него она у

пуној мери важе и за све нас, садашње православне хришћане. Важе несумњиво и за наш став према римокатолицима и протестантима. Јер римокатолицизам је многострука јерес, а о протестантизму и да не говоримо. Није ли још Свети Сава у његово време, пре седам и по векова, називао римокатолицизам " латинска јерес". А колико је од тада нових догамата папа измислио и "непогрешиво" одогматио! Нема сумње, са догматом о непогрешивости папе римокатолицизам је постао свејерес. А многохваљени II Ватикански Концил ни у погледу те чудовишне свејереси ништа није изменио него ју је напротив, потврдио.[3] Стога, ако смо православни, и желимо остати православни, онда став Светога Саве, Светог Марка Ефеског, Светог Козме Етолског, Светог Јована Кронштатског, и осталих светих Исповедника и Мученика и

Новомученика Православне Цркве, мора бити и наш став према римокатолицима и протестантима, од којих ни једни ни други не верују правилно и православно у два основна догмата хришћанска: у Свету Тројицу и у Цркву.[4]

........

Православни богослови су дужни ићи не на "екуменске заједничке молитве", него на богословске дијалоге у Истини и о Истини, као што су то кроз векове радили свети и богоносни Оци Цркве. Истина Православља и Правоверја јесте удео само оних који се спасавају (ср. 7. Канон II Васељенског Сабора). Свеистинита је благовест светог Апостола: спасење је у светињи Духа и вери Истине (2Сол. 2, 13). Богочовечанска је вера - " вера Истине"; суштина је те вере Истина=Свеистина= =Богочовек Господ Христос; Богочовечанска је љубав - "љубав Истине" (2Сол. 2, 10); суштина је те љубави Истина=Свеистина= =Богочовек Господ Христос. А та Вера и та Љубав су срце и савест Православне Цркве. Све то очувано је неокрњено и неунакажено једино у мученичком светоотачком Православљу, о чему су православни и позвани да неустрашиво сведоче пред Западом и његовим псевдоверама и псевдољубавима.

 

                                                                                                                                                                                                            На Св. Јована Златоуста 

13/26 новембар 1974.

Ман. Св. Ћелије

 

Препоручује се светим апостолским молитвама

Вашег Преосвештенства и светих Отаца

Светог Архијерејског Синода

недостојни Архимандрит Јустин

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Knjige/AvvaJustin/OZajednickojMolitviZaJedinstvoSvetomSinodu.htm

[Давидова]

Prikaz Ekumenske molitve za jedinstvo kršćana održane 19.01.2013. u crkvi sv.Josipa na Trešnjevci u Zagrebu.Prisutni su bili:Mijo Gorski,zagrebački pomoćni biskup i vikar za grad Zagreb,Slobodan Lalić,protorej stavrofor iz Srpske pravoslavne crkve,Emil Angelov iz Bugarske pravoslavne crkve,Kirko Velinski,protorej iz Makedonske pravoslavne crkve,Branimir Bučanović,tajnik sinode Reformirane crkve,Željko Mraz,pastor Saveza baptističkih crkava u RH i Jure Zečević,tajnik vijeća HBK za ekumenizam i međureligijski dijalog.

 

Премда ти мислиш да пропагираш екуменизам и чиниш му добро постављањем ових снимака, ти у ствари само показујеш православнима колико су ове осмине обична папазјанија. Хвала ти у сваком случају што овим будиш успаване савести.