Перановић: Нисам намерно убио, цело друштво саучесник

[DYNABLASTER]

Грб његовог мото клуба...Орао држи лопату и ашов... болест...

treba ljudi da nauce da umeju da prepoznaju arhetipsku kombinaciju boja, naravno ima izuzetaka

[Zeebedee]

Klasican primer kulta ili sekte; i najsmesniji su mi oni koji se pitaju zasto su ljudi isli kod ove zveri. Kao sto bolesnici od raka idu kod vracara po lek hvatajuci se za zadnju slamku tako je i ova zver koristila beznadje u kojem su se ti ljudi nasli da bi ostvario svoje bolesne ideje.

[@...]

[Рилски]

Bend Peranvicevog sina "OBRNUTA TERAPIJA" (!??!)

Jel to bila potsvest..? Interesantan je i deo teksta pesme koji sledi...

„Alfa i Omega, početak i kraj.

Tvoje oči su žar vatre

boga svemoćnog.

Ti znaš njihove radnje,

ti znaš gde oni stanuju,

ništa se ne može sakriti

da se ne može pronaći.

Tvoja apokalipsa je blizu,

lije iz truba anđela."

[Walter]

Raščinjeni vladika Artemije potvrdio za Press da je bio duhovni otac svešteniku iz Crne reke

Artemije: Moraju li batine, Peranoviću

Peranović: Bez batina nema ni kampa

Raščinjeni vladika Artemije juče je potvrdio Pressu da je do 2009. godine bio duhovni otac Branislava Peranovića.

- Da, dolazio je kod mene i ispovedao se, može se reći da sam ja bio njegov duhovni otac.

Nakon 2009. smo se ponekad sretali, ali nismo se sastajali, niti je dolazio kod mene. Znao sam šta radi u Crnoj reci, ali nisam znao kako to radi - rekao je Vladika za Press.

Sveštenik J. G. kaže da je Branislav Peranović mogao da radi šta hoće dok je Artemije bio episkop raško-prizrenski.

- Vladika Artemije i Peranović su imali jako blizak odnos. Episkop je u njega imao potpuno poverenje.

Znao je za batinjanje štićenika u centru i sećam se da ga je nekoliko puta pitao:"Da li baš moraju batine, Peranoviću?" Na to mu je ovaj odgovarao: „Vladiko, ako nema batina, nema ni kampa." Onda bi Artemije samo odmahnuo rukom i razgovor na tu temu bi bio završen. Vladika ga je voleo zbog njegove harizme i načina na koji se ophodio prema ljudima pa mu je sve tolerisao - batinanje, motore, alkohol... - kaže naš sagovornik.

izvor

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/237168/Hram+strave+-+Pop+ubica+zabranio+deci+da+idu+u+školu.html

[PetarP]

Зар ово не појашњава све?

Глорификовање сопствене патологије, тешке патологије? Невероватно. Шта је ово???

Прст у око свима? Каква монструозна иронија. Не могу да верујем.

Дај Боже да ја овде нешто нисам добро разумео. Али бојим се да јесам. Страшно.

Истине ради треба рећи да су дизајн грба осмислили сами штићеници у Црној Реци и готовог га презентовали о.Браниславу.

Да ли је требао да га прихвати или не, друга прича.

[И.стојковић]

Ако би из љубазности, већи део досадашње дискусије назвао расуђивањем, има ли можда предлога шта ми можемо чинити или учинити, да до овако нечег више никад не дође?

Или је циљ тему претворити у поделу на оне који би да распну, оне које можда не би и оне које сигурно не би?

[Јанко]

Klasican primer kulta ili sekte; i najsmesniji su mi oni koji se pitaju zasto su ljudi isli kod ove zveri. Kao sto bolesnici od raka idu kod vracara po lek hvatajuci se za zadnju slamku tako je i ova zver koristila beznadje u kojem su se ti ljudi nasli da bi ostvario svoje bolesne ideje.

Не знам шта ми се више не свиђа: свештеник који бије лопатом мислећи да Богу службу чини, аутор који конструише медијску информацију мислећи да Богу службу чини (шипка-мотка, пар удараца-50 до 100 удараца, био дрогиран-био чист...) или свештеник који често користи овакав речник мислећи да Богу службу чини...

За сваку своју реч одговараћемо - и то спрам чина и места у Цркви, која је Тело Христово. Да свако покаже одговорност у своме...

Српски свештеници би, глобално гледано, коначно требали да науче историју Српске цркве и схвате колика је реално њихова заслуга што многи иду код гатара, врачара, па и у овакве центре.

"Доласком митрополита Михаила Јовановића (1859-1881, и 1889-1898) ступила је на чело Српске цркве њена најистакнутија, најученија и најспособнија личност 19. века. Он је предузео све мере у његовој моћи да унапреди положај и углед цркве у Србији. На основу његовог дела Православна црква у кнежеству Србији из 1874. сазнајемо да је тада Србија имала 731 свештеника, 373 цркве, 41 манастир и 138 калуђера. Из овог следи да је, у просеку, на један манастир долазило тек нешто више од три монаха. Митрополит Михаило, који је, по добијању аутокефалности Српске цркве (1879) постао архиепископ, морао је као и његов претходник да издаје разне препоруке свештенству да се долично понаша, а ни дисциплина у манастирима није увек била на потребној висини. Свештеници су се укључили од самог почетка у разне политичке струје, и често бивали посланици. Неретко сами свештеници су јавно иступали против Цркве са скупштинске говорнице што признаје и угледни историчар СПЦ Ђоко Слијепчевић.

Настанком политичких странака почетком осамдесетих година свештеници су масовно приступили странкама. При крају првог архипастирства митрополита Михаила већина свештенства симпатисала је Јована Ристића и његову струју, из које је настала Либерална странка. За време митрополита Теодосија Мраовића (1883-1889), велики број свештеника приступио је, тада владајућој, Напредној странци. Након повратка митрополита Михаила, он је, као одувек близак Либералној странци, настојао да учлани што већи број свештеника у ту странку. Ипак, на крају је највећи број свештеника у своје редове регрутовала Радикална странка. О овој појави писао је, 1908, Чедомиљ Мијатовић, један од вођа Напредне странке, и лично веома побожан човек: „Верски живот су уназадили сами свештеници, зато да би могли да се обухватније посвете политичким задацима и агитацији у служби политичких странака. Сјајна организација Радикалне странке у Србији је у основи дело сеоских свештеника и учитеља. У другој половини 19. века заиста није било никога ко је могао да се посвети потребама верског живота Срба, јер су се свештеници посветили задатку да делују као политички агенти.” Поделе међу свештенством још више су смањиле његов утицај у политичким сукобима подељној пастви. Како наводи прота Алекса Илић, уредник угледног и утицајног Хришћанског весника: “Поцепаност, нетрпељивост и омраза, које је породило политичко партизанство, прешли су и на свештенство. Напредњаци и радикали нису хтели у свој дом да приме свештеника либерала, и обратно: либерали попа напредњака и радикала. На тај начин створен је читав хаос и у народу и у цркви.”

(део текста "Где је Црква" са http://www.otacmilic.com/ у фолдеру "Текстови разно")

Да је већинска појава истински парохијски живот, а свештеници да се што чешће јеванђелски изражавају било би много, много боље. Овако...

[И.стојковић]

Не знам.....

Овако...

Иако се слажем са закључком постављеног текста, само бих додао да то није појава везна за СПЦ, већ уопште за цркву од постанка хришћанства на овамо, што је врло јасно и сажето описано у књизи "Ступање у цркву", Николе Афанасјева. Међутим констатација би требала бити инцијација некаквог чињења сваког од нас, јер ће у супротном довести до уљуљканости у осуђивању, и могућности да се исто понови у неком следећем временском периоду...

[Јанко]

Иако се слажем са закључком постављеног текста, само бих додао да то није појава везна за СПЦ, већ уопште за цркву од постанка хришћанства на овамо, што је врло јасно и сажето описано у књизи "Ступање у цркву", Николе Афанасјева. Међутим констатација би требала бити инцијација некаквог чињења сваког од нас, јер ће у супротном довести до уљуљканости у осуђивању, и могућности да се исто понови у неком следећем временском периоду...

Апсолутно се слажем, него ја помислио-да кренемо да чистимо од своје куће...

Право чињење је оно из почетка моје задње реченице, то је моје мишљење.

[Walter]

Ако би из љубазности, већи део досадашње дискусије назвао расуђивањем,

има ли можда предлога шта ми можемо чинити или учинити, да до овако нечег више никад не дође?

Ево једног нацрт-предлога како избећи и сузбити овакве луде појаве у нашој Цркви данас..

Време састављања ''нацрта'' је трајало 5 минута... а замислите кад би се приступило озбиљније и са више глава у истом трену на истом проблему...

'де би нам био крај...

Епископи да организују :

ИСТИНСКИ ПАРОХИЈСКИ ЖИВОТ... потпуно јаван ... без мистигфикација

Свештеници да спроводе то у дело. ЗАЈЕДНО са вернима

Манастири да помажу у колико год могу..

Веронаука при Храму, ЗА ОДРАСЛЕ и за децу,

Предавања, Трибине, ДРУЖЕЊА И ПОСЕТЕ ВЕРНИКА РАЗЛИЧИТИХ ЕПАРХИЈА...!!

Медије користити максимално - колико се може..

Да Сабор наложи свим епархијама да стварају ''тела'' која ће бити сасатвљена од неколико верних лекара, теолога, свештеника, просветних радника, социјалних ...

који ће се бавити само ЗАШТИТОМ ДЕЦЕ И ОМЛАДИНЕ - ЊИХОВОГ ДУХОВНОГ ЗДРАВЉА ПРЕ СВЕГА

Оформити ''тела'' и за ЗДРАВЉЕ ПОРОДИЦЕ,

Створити ''тела'' и за увид у школски систем и министарство иобразовања које ће са школама и просветарима надгледати рад и школства и деце у њему..

УКИНУТИ ВОДИЦЕ.....

јер неће ни бити времена за њих већ би се радиле горе поменуте ствари које би имале много више смисла

ЕПСИКОПИ ДА У СВЕ ОВО ИМАЈУ УВИД

... и ДА ПРЕДСЕДАВАЈУ САСТАНЦИМА СА ОВИМ ТЕЛИМА,.. КОЈА ЋЕ ИМ ПОДНОСИТИ ТРОМЕСЕЧНЕ ИЗВЕШТАЈЕ КАО И ГОДИШЊЕ..

а ЕПИСКОПИ ће ПОДНОСИТИ ИЗВЕШТАЈЕ САБОРСКОМ ТЕЛУ о СВЕМУ ОВОМЕ...

дакле ...звучи и наивно.. али нека буде само део овога па смо опет нешто урадили..

П.С.

Ако је тешко Епископима и свештеницима да организују овакве активности, тела, канцеларије... НАРОД... ево ја се добровољно јављам да то радим уместо њих.. :)

А они могу у пензије, бање, ко шта воли и преферира..

[@...]

ови који су писали ове коментаре подршке овде по овом сајту сада их нигде нема...

сви смо криви за овај грех посредно или непосредно...у питању је човекоубиство.

[Ратко :(]

или свештеник који често користи овакав речник мислећи да Богу службу чини...

Да је већинска појава истински парохијски живот, а свештеници да се што чешће јеванђелски изражавају било би много, много боље. Овако...

@Јане & company

Што спочитавате о. Зорану како да се понаша?

Ко сте ви да себи дозвољавате да опомињете свештеника како ће да се изражава? Јел псовао? Шта?

Све и да је псовао ко си ти да га за то опомињеш?

Која гордост...

[Јанко]

@Јане & company

Што спочитавате о. Зорану како да се понаша?

Ко сте ви да себи дозвољавате да опомињете свештеника како ће да се изражава? Јел псовао? Шта?

Све и да је псовао ко си ти да га за то опомињеш?

Која гордост...

Вероучитељ.

Онај који одговара деци на питања "зашто мој свештеник ради ово или говори овако кад то није јеванђелски?", на питања о гатарама и врачарама јер не знају да причају са својим паросима (и ја питам што), онај ко изгледа смешно кад позива ђаке на Литургију, и прича узвишено о истој, а они тамо угледају попа који не завезује причајући за певницом па и у олтару...

Онај који се свакодневно сусреће са тим проблемом уживо.

Онај који се залаже за лепу реч и у животу и на форуму.

Вероватно сам горд. Али мање него тужан...

А ти си...?

Ако сам крив (и рекао и једну ружну о о.Зорану, а не о начину изражавања) докажи. А ако нисам-зашто ме бијеш?

[Ратко :(]

ок.

Нисам ни сумњао да ћеш се правдати.