Перановић: Нисам намерно убио, цело друштво саучесник

[Malina]

Шта је ту је.

Мислим да намера није била убити, већ само пребити.

Није на нама да судимо и просуђујемо.

Свима се дешавају омашке, срећом не тако велике и драматичне.

А народ ко народ, брани, оправдава, напада, подсмева, злоупотребљава (аргумент против цркве),

одговорност је починиоца, а колика... то ће суд рећи.

А уморени од изговорених речи, одбранили се хумором (јес вала црним )

Ne razumem, u redu je prebiti nekog, ako pri tome pazimo da ga ne ubijemo? A gde je tu granica? Kako znamo koji će udarac biti koban? Svako iole racionalan može da pretpostavi da ovakva vrsta premlaćivanja može da dovede do smrti. Uostalom, nekad je samo jedan udarac dovoljan da izazove smrt. Onog momenta kad je uzeo motku, da bi udario drugo ljudsko biće, sveštenik je morao da bude svestan kakve to posledice može da ima. Sve i da je hteo "samo" da ga prebije, ja i dalje ne vidim odakle njemu pravo da nekog bije.

[Млађони]

Шта је ту је.

Мислим да намера није била убити, већ само пребити.

Мотив сигурно није ишао као убиству.

Нико није рекао да је убиство са предумишљајем. Али убиство без предумишљаја је и даље убиство.

Ретко које убиство је са предумишљајем. Бар ја мислим... ретко ко свесно планира да убије неког.

[antics]

Клирик никога ни да удари не би смео. О лишавању живота - тек нема ни говора. Толико о православности Перановићевих метода.

[Mиљан Танић]

Ја тек сад не знам шта да кажем и мислим... толико прања руку нисам видео... па од Пилата, рекао бих....

http://spc.rs/sr/sao...dina_lavrentija

Саопштење за јавност Епископа шабачког Господина Лаврентија

13. Август 2012 - 12:15

Као епископ Српске Православне Цркве, као човек и хришћанин који је читав свој живот посветио борби за добробит и срећу свих људи, нарочито деце и омладине у нашој Отаџбини и расејању, дубоко жалим за изгубљеним животом Небојше Зарупца, штићеника Центра за лечење болести зависности у Јадранској Лешници, и упућујем најдубље и најискреније саучешће његовој ожалошћеној породици и родбини.

Овако нешто не само што тешко боли већ и опомиње да смо и као Црква и као друштво на великом испиту: како помоћи младима да победе наркоманију, ту највећу кугу нашег времена и трећег миленијума? Како помоћи њиховим породицама, а самим тим и друштву чији су они део, али, рекао бих, и „продукт“? Велики број породица наркоманâ годинама је вапио за помоћ да се на овом простору формира центар за њихово збрињавање и лечење. Ми смо изишли у сусрет њиховом апелу и основали Центар. Да смо одбили да дамо благослов за рад овога Центра, били бисмо, вероватно, изложени критикама и оптужбама да Црква ништа не ради, да не разуме време, да не брине о своме народу, да је неактивна, да је конзервативна, да није као Црква у Европи, и тако даље...

У овом Центру се излечио велики број младих људи који су истргнути из канџи дроге и наркоманије; којима је, првенствено, спасен живот; који су се сада успешно уклопили у друштво, имају своје породице, посао, децу… Они и њихове породице су данас Богу и Цркви неизмерно захвални.

Међутим, после ове трагедије, питам се да ли је све то вредело једног невиног младог људског живота који је изгубљен. Велики православни мислилац Достојевски рекао је да срећа целог света није вредна једне невино проливене дечје сузице. А овде је проливена крв и изгубљена највећа вредност под сунцем – људски живот!

Велики део живота и епископске службе провео сам на Западу, где су центри за одвикавање зависникâ од дроге при црквама многобројни. Али, очито је да код нас, после свих искушења и ломова кроз које је наше друштво прошло и пролази, тако нешто не може довољно добро да функционише. Очигледно, није довољна само добра намера, каква је била наша. Потребан је, пре свега, високи ступањ одговорности, затим стручност, компетентност, искуство и знање, као и шира друштвена подршка. Свега тога данас, бар када је у питању овај посао, нама недостаје.

Донета је одлука да се овај Центар затвори. Затварањем Центра, ни ја ни Епархија на чијем сам челу не дижемо руке од борбе за помоћ младима. Напротив, све ћемо учинити, удружени са црквеним и државним властима, да се створе ваљани услови које смо навели, што ћемо свесрдно помоћи и подржати.

Управнику и духовнику Центра „Сретење“ свештенику Браниславу Перановићу, који је осумњичен за убиство, одмах по сазнању ове трагедије, изречена је најстрожа превентивна мера: забрана свештенослужења. Црквеном суду Епархије шабачке наложено је да будно прати развој истражног и судског процеса пред надлежним државним судом, а по добијању релевантних чињеница да одмах предузме мере у својој надлежности. Уколико надлежни суд утврди да је именовани извршио убиство, исти ће бити лишен свештеничког чина и избрисан из списка клира Шабачке епархије Српске Православне Цркве.

Црквене власти наше Епархије сарађиваће са надлежним државним истражним и судским органима да се објективно испитају сви детаљи рада у Центру „Сретење“ и све околности под којима се трагедија догодила. Сви за које се утврди да су радили мимо хришћанских, јеванђелских и људских начела, као и у супротности са државним и црквеним законима и прописима, и мимо оног што је Црква благословила у најбољој намери, чега су они били дубоко свесни, биће најстроже санкционисани по канонима и законима наше Цркве.

Упућујемо најдубље извињење нашој јавности, која је овим трагичним догађајем узнемирена. Захваљујемо средствима јавног информисања на њиховом доприносу у борби против оваквих и сличних појава у нашем друштву. Борићемо се свом снагом да се никада више нешто слично, у нашој Цркви, не догоди у будућности и појачаћемо напоре Цркве у нашој Епархији у борби против сваке врсте насиља, у духу наше православне вере и хришћанског морала.

Шабац, 11. август 2012.

Епископ шабачки Лаврентије

[Mиљан Танић]

Мотив сигурно није ишао као убиству.

Нико није рекао да је убиство са предумишљајем. Али убиство без предумишљаја је и даље убиство.

Ретко које убиство је са предумишљајем. Бар ја мислим... ретко ко свесно планира да убије неког.

Мени је сумануто уопште дискутовати шта је био циљ, будући да не видим како пребијање може бити оправдано и на који начин....

[antics]

Ја тек сад не знам шта да кажем и мислим... толико прања руку нисам видео... па од Пилата, рекао бих....

Претерана ти је оцена, брате.

[Mиљан Танић]

Претерана ти је оцена, брате.

Како? Нигде трунке свести (бар не показане) да методе примењене ПРЕ убиства (и које су наводно довеле до излечења многих) нити су хришћанске, нити су добре. Нигде објашњења како је могуће да Перановић добије да води центар после скандала у Црној Реци (боле ме прсти више од куцања ове фразе) и после изричитог захтева Синода да буде рашчињен. Нигде трунке објашњења како то да је канонски примљен у шабачку Епархију после случаја Црна Река и неизвршеног рашчињења. Дакле, нигде трунке свести да Перановић није човек за тај посао - не, проблем није Перановићево насиље, проблем је друштво које није спремно за такве центре.

[Ђорђе Р]

Мудро збори владика Лаврентије

[Млађони]

Мени је сумануто уопште дискутовати шта је био циљ, будући да не видим како пребијање може бити оправдано и на који начин....

Добро за одређивање казне битно је шта је циљ. У очима закон... ја из те тачке размишљам.

То му само умањује казну у односуз на предумишљаљ...

[Boba]

Miljane svaka ti je na mestu. Nije mi jasno sta su u opste hteli da kazu sa ovom izjavom.Bolje da nisu nista ni rekli nego ovako.

[Mиљан Танић]

Miljane svaka ti je na mestu. Nije mi jasno sta su u opste hteli da kazu sa ovom izjavom.Bolje da nisu nista ni rekli nego ovako.

Слажем се.

Вл. Порфирије и Иринеј се убише причајући ових дана како мора да одговара и онај ко је Перановићу дозволио да ради, кад гле, није крив чак ни Перановић, него друштво које није довољно зрело, активно, шта већ.

[JESSY]

Одговорност у случају Перановић

Интервју Епископа бачког Иринеја

Виолети Недељковић (пуни текст)

Одговорност у случају Перановић

1. Зашто је Црква зажмурила пред малтретирањем људи у кампу?

Црква уопште није зажмурила пред малтретирањем људи у кампу. Свети Синод је и пре три године, поводом батинања у „кампу” крај манастира Црне Реке, одмах реаговао, чак пре било које друге институције, и затражио распуштање тамошњег центра, а за Перановића и црквени суд и државну истрагу. Више од тога Синод није могао да учини. Како се затим, у пометњи око случаја Артемије, Перановић измигољио и домогао позиције у Епархији шабачкој, ни мени ни другим архијерејима заиста није знано. И сада, у неупоредиво трагичнијој ситуацији, када је један живот прекинут на ужасан начин, и то, на жалост и невиђену срамоту, од руке насилника у мантији (већ сâм овај израз ужасава!), Синод је реаговао муњевито и искрено.

Неважно је што сам оба пута ја наступио у јавности у име Синода, а владика Порфирије у име свих оних који се труде да са љубављу, часно и одговорно, у сарадњи са државом и струком, помогну трагично залуталим зависницима, понајвише младим људима. Готово сви наши медији су са огорчењем – али и с правом – истицали да је, по свему судећи, Перановић водио бизнис, приватан или полуприватан (помиње се чак месечна зарада од педесетак хиљада евра), али било би поштено да се забележи и то да центри које води манастир Ковиљ не наплаћују ништа, ни за пријем ни за боравак. Ја не мислим да је Преосвећени владика Лаврентије знао за методе Бранислава Перановића. Ако су неки људи у Епархији шабачкој ишта знали о њима, а ипак ћутали или, како рекосте, зажмурили, онда су и они делимично саучесници.

2. Ко је у Српској Православној Цркви директно, а ко индиректно одговоран за то?

Директно је одговоран сâм Перановић, а индиректно сви ми, свако за свој удео у небудности, па, у крајњој линији, и у необавештености.

3. Ко треба да сноси одговорнст?

Перановић, наравно, али неку, бар моралну одговорност сносе и сви они – ма ко они били – који су прешли преко случаја Црна Река и омогућили му да настави са лажном терапеутском делатношћу која се, ето, завршила злочином. Нимало не мења ствар то што родитељи жртава наркоманије у свом очајању и безизлазном положају прихватају батинашку „терапију”.

4. Како коментаришете чињеницу да је Бранислав Перановић пре три недеље унапређен у чин протојереја ставрофора иако је пре три године био у средишту скандала у Црној Реци јер је лопатом тукао штићенике? Како такав човек може да добије тако висок чин у Српској Православној Цркви? Ко је за то одговоран?

Свети Синод је својевремено тражио црквеносудски поступак против Перановића јер свештеник као слуга љубави Христове по канонима Цркве не сме да користи насиље. Његов тадашњи надлежни епископ није послушао Синод. Да га је послушао, Перановић би, после пресуде црквеног суда, био рашчињен или, у најмању руку, стављен под доживотну или дуготрајну забрану свештенодејства, а поготову би био онемогућен да се и даље бави својим дотадашњим послом. Нећу, наравно, да будем неправедан јер сам уверен да ни тадашњи надлежни епископ ни други, потоњи, нису ни слутили колико тај човек може да буде опасан по околину.

Што се тиче одликовања од стране Епископа шабачког, о томе Свети Синод није добио никакво обавештење. Прва вест о томе долази нам, ево, сада, из медијâ. Ако је то тачно, онда је ту погрешио владика Лаврентије. Моје је тумачење да Владика или није много знао о Перановићевом житију и прикљученијима или је наивно веровао да се Перановић у међувремену покајао и одустао од батинашке праксе. Добро је и јеванђелски исправно веровати у снагу покајања и у то да ниједан човек није непоправљиво покварен и зао, али доброта не сме да се изроди у пасивну болећивост. Морамо бити безазлени, незлобиви, али и мудри, обазриви, снабдевени духом расуђивања.

У овом случају сви смо, свако на свој начин или у себи својственој мери, пали на испиту расуђивања и распознавања духова. Никог и ништа не оправдавам, али мислим да треба, уместо прозивања и осуђивања других, да вреднујемо и свој сопствени допринос духовном и моралном стању друштва у којем је и овакав случај био могућ. Поред питања: „Ко сноси одговорност?” потребно је и питање: да и ја не сносим бар мало одговорности?

Извор: Press, 12. август 2012, стр. 8. (објављено са малим скраћивањем)

[slobodanmiric]

Лепе речи си оче упутио своме брату у Христу,свештенослужитељу.

Не знам шта твоја супруга ради и све ми презвитере али знам да је његова са карциномом прала и кувала наркоманима.

Не знам,шокирана сам оваквим речником једног свештенослужитеља.Разумем да се не слажеш са методама,са његовим радом али овако именовати човека је страшно.

Иначе,он има два факултета,жена такође је факултетски образована.Ја се прва не слажем са многим поступцима оца Бранислава,али ме страшно погађа и овакво вређање човека.

Иначе,одговоран за његов рад,тренутно,је Епископ Лаврентије,па ви изволте на ту адресу се обратите.

Svestenosluzenje je velika i sveta tajna,ali to nije po defaultu nikakav zalog onima koji nisu dostojni,govorim uopsteno,ne samo vezano za o. Branislava. Fakat je da smo mi Srbi sirovi i to je u svim strukturama i porama drustva,vratio sam se iz Grcke i nekako na ulicama buka,dernjava,svadje,vesti novinske sve sam brutal,takvi smo...By the way grcki svestenici izgledom su isti kao monasi,nekako se u tome ogleda verovatno ozbiljnost pristupa.....

A episkop verovatno nije pao sa kruske ili sljive, posle Crne Reke upoznat je sa metodama,tako da svakako snosi delic odgovornosti...

Opet bilo kakvo polemisanje gubi smisao, sustinski kad sam maximalno stabilan u molitvi,i svim ostalim pratecim delima,uopste ne zalazim na forume,tacnije brinem o miru, i trazim smirenje bez prestanka, svi smo mi diskutabilni i pomalo zajednickim neozbiljnostima dovodimo i doveli drustvo ovde gde smo, sestro ostaj u zdravlju i veselju..

[Рилски]

Мудро збори владика Лаврентије

Да ли се схвата..ало.. ! Да дотичи господин Владика Лаврентије, једноставно НИЈЕ ПОСЛУШАО СИНОД ..и није као Епископ који је примио Перановића после одласка из РашкоПризренске, ни спровео Црквено судски поступак против њега нити било штра друго..

Јел то иде у главу нама да се г.г.Лаврентије у истоподобном духу као и Артемије ОГЛУШИО О ЗАХТЕВ СИНОДА СПЦ..??

А само да поменем ... и није му први пут...

[Mиљан Танић]

Да ли се схвата..ало.. ! Да дотичи господин Владика Лаврентије, једноставно НИЈЕ ПОСЛУШАО СИНОД ..и није као Епископ који је примио Перановића после одласка из РашкоПризренске, ни спровео Црквено судски поступак против њега нити било штра друго..

Јел то иде у главу нама да се г.г.Лаврентије у истоподобном духу као и Артемије ОГЛУШИО О ЗАХТЕВ СИНОДА СПЦ..??

А само да поменем ... и није му први пут...

Očigledno da ne ide u glavu.