"To je moja/njegova privatna stvar" - da li je baš tako ?

[Aquilius Cratus]

А шта ако нисам геј, али моја деца такође неће бити ничији сабрати и саборци, тј. неће бити Срби, већ Индијанци? Због мене такође држави и народу прети гашење. Како би се ти ту умешао са твојом државом која је изнад појединца? И друго питање, како неко ко чита Пекића може да има тако сумануте ставове?

 

Ovo za Pekica ne treba uopste nista da te cudi. Kad vidis sta stormfontovci pisu u njemu, kakve ode, onda shvatis naprosto da je sve moguce.

[Grizzly Adams]

Постоји важнија ствар од јединке а то је друштво, односно држава.

За хришћане не постоји важнија ствар од "јединке". Христос није дошао да спасава друштва и државе, него конкретне људе.

[Ignjatije]

Nema te zajednice koja je iznad pojedinca

 

Zato tako i prolazimo. Umesto duha pozitivne zajednice, vlada duh egocentricnosti, individualizma i moralnog relativizma.

 

Zato u takvim drustvima vlada moralno rasulo, kriminal, otudjenost.... propast u svakom pogledu.

[Ignjatije]

Христос није дошао да спасава друштва и државе, него конкретне људе.

 

Koji zive u zajednici - Crkvi. Zajednica je takodje bitna. "Gde su dvoje ili troje sabrani u ime moje, tu sam ja među njima". Tu vlada duh zajednice,a ne individualzima. To je veliki problem koji je stvorila Katolicka crkva, i koji vlada na Zapadu.

[Aquilius Cratus]

Zato tako i prolazimo. Umesto duha pozitivne zajednice, vlada duh egocentricnosti, individualizma i moralnog relativizma.

 

Zato u takvim drustvima vlada moralno rasulo, kriminal, otudjenost.... propast u svakom pogledu.

 

Opet izmisljas?! Napisao sam ti na prvoj strani zasto to nije tako i primere za to.

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Zato tako i prolazimo. Umesto duha pozitivne zajednice, vlada duh egocentricnosti, individualizma i moralnog relativizma.

 

Zato u takvim drustvima vlada moralno rasulo, kriminal, otudjenost.... propast u svakom pogledu.

 

Tacno tako Ignjatije.Kao u filmu matrix onaj virus...me,me,me...

 

[Драгана Милошевић]

Као Хришћанка својим понашањем сам одговорна и за своје ближње и за природу око мене.Нећу да филозофирам него потврђујем оно што знам:сваки грех има троструко дејство. Грешимо према Богу, ближњима и себи. Сваки грех!

[Juan Valdez]

Zato tako i prolazimo. Umesto duha pozitivne zajednice, vlada duh egocentricnosti, individualizma i moralnog relativizma.

Zato u takvim drustvima vlada moralno rasulo, kriminal, otudjenost.... propast u svakom pogledu.

Прескочио си други део Мурамасуног цитата који је најважнији. "Осим оне заједнице коју човек добровољно одабере да буде изнат њега." То може бити и јесте Црква, али сигурно није некакво "друштво".

[Grizzly Adams]

Koji zive u zajednici - Crkvi. Zajednica je takodje bitna. "Gde su dvoje ili troje sabrani u ime moje, tu sam ja među njima". Tu vlada duh zajednice,a ne individualzima. To je veliki problem koji je stvorila Katolicka crkva, i koji vlada na Zapadu.

 

Проблем је што овде имплицитно изједначаваш друштво и Цркву. Друштво није Црква. Ми смо хришћанској заједници приступили, тј. "сабрали се" добровољно. А овде се говори о "друштву" и многим људима који уопште нису део Цркве нити имају намеру да буду.

 

Значи, ми немамо права да њима намећемо своја правила. Наша правила су наша интерна ствар. Исто као што су правила Мурамасине заједнице њихова ствар и немају права да их намећу хришћанима.

[Juan Valdez]

Koji zive u zajednici - Crkvi. Zajednica je takodje bitna. "Gde su dvoje ili troje sabrani u ime moje, tu sam ja među njima". Tu vlada duh zajednice,a ne individualzima. To je veliki problem koji je stvorila Katolicka crkva, i koji vlada na Zapadu.

А ко те слагао да је католичка црква индивидуалистичка? Можда си мислио на протестанте?

P.S.

Да ли је католичка црква зла јер је на западу или је запад зао јер има католичку цркву?

[Зосима]

Проблем је што овде имплицитно изједначаваш друштво и Цркву. Друштво није Црква. Ми смо хришћанској заједници приступили, тј. "сабрали се" добровољно. А овде се говори о "друштву" и многим људима који уопште нису део Цркве нити имају намеру да буду.

 

Значи, ми немамо права да њима намећемо своја правила. Наша правила су наша интерна ствар. Исто као што су правила Мурамасине заједнице њихова ствар и немају права да их намећу хришћанима.

Друштво није Црква,али су црквени људи,део друштва. То што смо се ми добровољно сабрали у заједници, никако не значи да смо ван ње ,нешто друго,а још мање да је то некаква интерна ствар,остављена за цркву и кућу. Слажем се, немамо права да намећемо правила другима, али зашто би ја у том случају прихватио правила која ми намеће друштво,а нису у складу са мојом вером ?!

Дакле,држава је још увек јача од Цркве и тако ће и остати, али  бити једно код куће и у цркви,а у животу нешто друго, је бесмислено,бар у контексту вере,сваког од нас...

Мада је Игњатије већ то нагласио, егоцентризам,индивидулност и сличне особине које на овом форуму форсирају што атеисти што либерали,немају никакве додирне тачке  са православљем, јер се ми као личности остварујемо искључиво у заједници,са Богом и са ближњима...

[Млађони]

Da ponovim opet i malo bolje pojasnim. Temom sam hteo da ukazem da razmisljanje "To je moja/njegova privatna stvar" nije uvek tacno, da je dosta rasprostranjeno i stetno po drustvo. 

 

Прво си у праув. Није увек тачно.

Да је штетно по друштво и није баш. Штетније је подруштво "сви смо ми наши".

 

Зависи у ком нивоу друштва причаш. Ако причаш у породичном нивоу, онда је превише индивидуализма штетно, али ако причаш на нивоу државе и те како грешиш.

 

Шта радник ради у слободно време 99 % случајева не треба и не сме да буде брига послодавца. 

Шта ти другар са енглеској језика ради у слободно време, опет, његова ствар, није твоја.

 

 

Проблем је што мешаш два појма заједнице. Индивидуализам је државна заједница, а ти причаш о неком породичном колективизму. 

Црква је породични колективизам. 

 

Не каже се безвезе БРАТ, јер је члан једне породице. Духовне породице. Држава није духовна породица, нити може бити.  Нити је друштво духовна породица. 

[Grizzly Adams]

@@Зосима,

 

Па нико нема права ни да теби намеће правила.

 

Осим тога, не проповедам "егоцентризам".

[Млађони]

@@Зосима,

 

Па нико нема права ни да теби намеће правила.

 

Осим тога, не проповедам "егоцентризам".

 

Не знам да ли Игњатије и Зиосима схватају шат је предност индивидуализма у друштву.

То што добровољно можеш да приступиш било којој заједници која ти одговара. Да ли ће то бити Геј Лоби, Свингерски клуб, Хуманитарна организација или Црква није битно, на теби је. 

Док Игњатије и Зиосима причају као да треба да постоји једна колективна организација која управља свиме и која је једина исправна. 

 

Па сад, ако држава дозовљава абортус који ми доживљавамо како доживљавамо, ми то морамо да спречимо? Зашто? Ја у мојој заједници могу да будем против абортуса и ко хоче да буде за абортусе не мора да буде члан заједнице. Крај. 

 

Апсолутно Хришћански принцип слободе. 

 

 

Као Хришћанка својим понашањем сам одговорна и за своје ближње и за природу око мене.Нећу да филозофирам него потврђујем оно што знам:сваки грех има троструко дејство. Грешимо према Богу, ближњима и себи. Сваки грех!

 

Али нико није и не треба да буде одговоран за све. Например узмимо неко теби близак хоће да абортира или је наркоман. Ти ту урадиш шта можеш у смислу саветујеш, кажеш, причаш, помажеш када треба помоћ. Али није на теби да га закључаш у собу и не дозволиш му да буде наркоман насилно. То је све само није Хришћански.

[Marjanovic]

Ни индивидуализам ни колективизам, већ персонализам.

 

 

Персоналистичко схватање човека
Персонализам је алтернатива хришћанских демократа индивидуализму и колективизму и схватање човека које одговара стварности. За нас појединац није сам за себе довољан и независан од других, али није ни само анонимни зубац у зупчанику велике друштвене машинерије. Сваки човек је јединствен, али му је потребна заједница са другима да би се могао развијати. Сваки човек је рођен у контексту других људи са међусобном зависношћу. Човек има како телесне и душевне тако и духовне потребе. С обзиром на то, хришћански демократи у свом друштвеном раду полазе од човекове целовитости а нагласак стављају на човекову потребу за заједницом.

Најважнија заједница је породица. У тој малој групи чланови породице имају могућност да осете љубав, бригу и разумевање, али исто тако да се нађу пред захтевима и да прихвате одговорност.

 

http://www.pokret-hriscanskih-demokrata.org/workpaper/%D1%88%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%85%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%9B%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%B4%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8