Седење на литургији

[Милан Б]

Прочитао сам теме:

https://www.pouke.org/verujem/index.php?topic=464.0

https://www.pouke.org/verujem/index.php/topic,2004.0.html

али нисам успео да нађем одговор на питање - зашто се код нас у цркви стоји током целе литургије? Има аргумената да би столице сметале приликом великих метанија током литургије пређеосвећених дарова, али се из горњих дискусија види да се у цркви седело још пре него што смо ми Срби примили хришћанство ("Смерно стојмо" и акатисти). Код нас у Војводини цркве у главном имају "столове" са стране који су закупљени од стране парохијана и изнад сваког стола пише презиме човека коме припада то место. Ово уме бити мало незгодно, јер власник "стола" (који је уплатио своје место) у случају кашњења на литургију може доживети да му је неко из незнања (или немоћи да престоји целу литургију) заузео место. Нисам никада имао своје закупљено место, али знам да би ми било јако непријатно да некога померам у току литургије.

Нисам противник стајања, мислим да има пуно смисла потрудити се и мало се помучити (барем у мом случају јер сам ненавикнут на дуго стајање), али признајем да зна бити понекад напорно, поготово у току поста, када желимо да се причестимо а служи се архијерејска литургија. Што кажу у једној од горе наведених тема, боље да народ седне и да мисли на Бога, него да стоји и мисли на ноге

Да ли постоји неки извор који би ову тему разјаснио и навео неки свеправославни поглед на ову тему, јер видимо да код Грка - од којих смо примили веру, није таква ситуација.

[Gandalf Sivi]

Mi smo nedavno u hram upostavili dvije klupe, za starije...

[Драгана Милошевић]

Postoje momenti kada se obavezno stoji, a nikad nije zabranjeno sedenje zbog nemoci. Na kraju stajanje moze da se shvati kao vrsta poviga!

[Благовесник]

Argument koji je ranije iznet da se sedeci ne moze sluziti, ima logike. Npr. I Avram na-dalje stajase pred Gospodom. Stajase ima znacenje - sluzase. Medjutim, smatraju biblisti da je izvorno stojalo - I Gospod na-dalje stajase pred Avramom. Dakle, u smislu da On njemu sluzase. Ali jevrejska logika (svestenika redaktora) nije mogla to da prihvati, "kako Gospod moze da sluzi, mi sluzimo Gospodu, u suprotnom je bogohuljenje," pa stoji - Avram na-dalje stajase pred Gospodom.

Medjutim, argument da su Apostoli sedeli na Večeri Gospodnjoj tj. Bozanstvenoj Liturgiji, pokazuje da je moguce i sedeti u nekim delovima Liturgije.

Ustanite - kaze Hristos Apostolima nakon Službe - idemo sad odavde.

Moj predlog bi bio - postaviti dva do tri reda klupa, skroz napred, za decu

(na uzanim stolovima ispred da stoji "Odgovaranje na Liturgiji" i sl.),

a na bocnim klupama neka sede stariji, a u srednjem delu mladi i stariji neka stoje.

[Gandalf Sivi]

Na kraju stajanje moze da se shvati kao vrsta poviga!

I sjedenje može da se shvati kao vrsta podviga

[Милан Б]

Argument koji je ranije iznet da se sedeci ne moze sluziti, ima logike. Npr. I Avram na-dalje stajase pred Gospodom. Stajase ima znacenje - sluzase. Medjutim, smatraju biblisti da je izvorno stojalo - I Gospod na-dalje stajase pred Avramom. Dakle, u smislu da On njemu sluzase. Ali jevrejska logika (svestenika redaktora) nije mogla to da prihvati, "kako Gospod moze da sluzi, mi sluzimo Gospodu, u suprotnom je bogohuljenje," pa stoji - Avram na-dalje stajase pred Gospodom.

Medjutim, argument da su Apostoli sedeli na Večeri Gospodnjoj tj. Bozanstvenoj Liturgiji, pokazuje da je moguce i sedeti u nekim delovima Liturgije.

Ustanite - kaze Hristos Apostolima nakon Službe - idemo sad odavde.

Moj predlog bi bio - postaviti dva do tri reda klupa, skroz napred, za decu

(na uzanim stolovima ispred da stoji "Odgovaranje na Liturgiji" i sl.),

a na bocnim klupama neka sede stariji, a u srednjem delu mladi i stariji neka stoje.

Одличан предлог за децу, могло би нешто тако и за родитеље са бебама, јер није мали подвиг целу литургију стојати са дететом у наручју. Могао би свештеник или ђакон да даје знак када је обавезно устајање и после да им намигне да седну

[gago.m]

По мом мишљењу,ако неко не може стајати целу литургију,логично је да седи и тако прати службу него да се премеће са ноге на ногу и гледа у сат ("када ће већ једном завршити?!")јер тако омета и друге!

[Јаков.]

Da li neko zna u kojim pravoslavnim crkvama preovlađuju stolice ili klupe, umesto kao kod nas gde su stolice ili klupe više simbolične?

Ja sam sretao stolice na sred hrama u Bugarskoj Pravoslavnoj Crkvi.

U Grčkoj Pravoslavnoj Crkvi.

Za ove ostale ne znam.

Po meni je logičnije da crkva bude prazna (bez stolica i klupa posred, već samo po ćoškovima, za bolesne), jer je logično da crkva bude puna, i onda svakako bi sa tim klupama ili stolicama bio samo nered.

Isto tako smatram da sedeti na Liturgiji nije neki "zločin" i da je rezervisan samo za bolesne. Nek sedi ko hoće i kome smeta duže stajanje. Pošteno. Nit su oni nešto veliki slabići, nit su oni koji odstoje celu Liturgiju neki veliki heroji u odnosu na ove. Naravno govorim o delovima Liturgije kada se može sedeti.

Pa svi sveštenici u mojoj crkvi, za vreme Liturgije sede u oltaru. Sem sveštenika koji služi, i vazda uposlenog đakona.

I većina pevnice sedi kad nije njihov red na pojanje.

Sad će još i to sedenje-stajanje da postane razlog da se delimo.

[Милан Б]

.........

Sad će još i to sedenje-stajanje da postane razlog da se delimo.

Далеко га било, доста нам је подела.

[Владо М]

Моје мишљење је да можемо бар толико да учинимо као жртву Богу који је због нас се оваплотио затим био понижен, пљуван и распет.И који је Васкрсао дарујући нам живот ВЈЕЧНИ.Ако се може навече изаћи у град па цијелу ноћ престојати, и много других ствари радити што је нама воља зашто онда не бих могли молити се Богу и стајати за вријеме Богослужења.

[Orthophill]

Ако богослужење траје мање од један час, потреба од столице (или стасидије) за младе и здраве особе нема, али, ако Богослужење траје 3 саати (јутрење плус света литургија) е онда има потреба и да малд и здрав човек мало подседне. Код нас у Македонији у веќи број цркве има столици (стасидии) распоредени поред ѕидова храма (и две редице меѓу храмовних стубова).

[feeble]

Моје мишљење је да можемо бар толико да учинимо као жртву Богу који је због нас се оваплотио затим био понижен, пљуван и распет.И који је Васкрсао дарујући нам живот ВЈЕЧНИ.Ако се може навече изаћи у град па цијелу ноћ престојати, и много других ствари радити што је нама воља зашто онда не бих могли молити се Богу и стајати за вријеме Богослужења.

Чекај кад остариш па заболи доњи део кичме

[Владо М]

Чекај кад остариш па заболи доњи део кичме

А кад се остари то је уреду и кад је неко болестан али кажем за људе који су здрави.

[Милан Б]

Можда би седење допринело дисциплини јер би нас онда свештеник (који стоји испред нас) боље видео, па би мање причали и домунђавали се

Ево га још један са размишљањем на ову тему: http://blog.beliefnet.com/roddreher/2010/02/pews-vs-standing-an-orthodox-controversy.html

Коментари који су ниже испод текста су такође одлични.

 

Да ли постоји неки свеправославни поглед на ово питање?

[Милан Б]

У одговору о.Небојше: https://www.pouke.org/forum/topic/22590-шта-радити-са-мрсном-храном-која-остане-када-поч/page-5#entry754558

постоји линк на http://www1.serbiancafe.com/lat/diskusije/mesg/134/16342885/najcesce-zablude-kod-poboznog-naroda.html?1 где се каже:

 

Клањање је мухамедански обичај, клечање је римокатолички обичај...

Истина је да су мухамеданци управо од Хришћана усвојили праксу клањања Богу, дотичући челом земљу. И то оних Хришћана који су живели у оној средини у којој се мухамеданство и појавило у 7. веку – од Православних Хришћана Блиског Истока. Црква је увела правило (канон XX, Првог васељенског сабора) да се на недељним Литургијама, као и на свим Литургијама између Васкрса и Педесетнице (Духова), обавезно стоји. А то Црквено правило је уведено због уобичајене праксе Православних да своју оданост и љубав према Богу изразе клечањем и клањањем (велики поклон, велика метанија). Ова заблуда многих Православних се појавила услед жалосне чињенице да нису никада били у цркви сем недељом (кад се не клечи и не клања), а и то често само два пута годишње (на Васкрс и Божић), па нису ни имали прилику да се упознају са свим облицима изражавања Православне духовности.