Теологија светог Августина - камен спотицања?

[Александар Милојков]

Августин ће рећи да је свет "бременит узроцима" (causa). Те узроке је створио Бог. Они представљају нашу темељну стварност. Даље, ми (или природа око нас) сада те узроке можемо доводити у различите односе у учинити да се живот и свет даље развијају. Али, увек остајемо условљени управо тим узроцима (научник ће користити датост да магнет делује као привлачећа сила). Одговор на утемељење стварности, одговор о "узроцима" остаје нам научно недокучив (ненаучно је питање: зашто је магнет, магнет, тј. зашто магнетне силе делују као оне које привлаче).

 

И у чему се онда огледа божански творачки акт? У стварању тих првих стварности нашег света, у које су утиснуте јасне и непроменљиве законитости, као садржај божанске воље и мудрости. То ће рећи, да се развијање света није дешавало неким ванредним "божанским чудима" (=буквалним тумачењем књиге Постања), који би нам били недокучиви, већ да се Бог, његова творачка воља, садржи у законитостима начела или узрока наше стварности. Понављам, оно што нам је научно недокучиво јесу управо ти узроци, почела наше стварности - одговор на питање: зашто су природни закони овакви какви су и зашто нешто, а не ништа?

Ово је здрави, предањски, православни креационизам. Здрави, предањски, православни одговор на савремено питање односа науке и вере, физике и метафизике.

[Александар Милојков]

Поменути Августинови "узроци" представљају последњи темељ научног опита. Научни одговор на питање зашто? базираће се на откривању тих, природних узрока. На пример, зашто се камен који бацимо у вис враћа на земљу? Одговор је зато што је земља заправо магнет, што има привлачну силу своје теже. Ово "да је земља као магнет" и "да има привлачну силу своје теже" то су Августинови "узроци", темељи стварности које је Бог створио и који непроменљиво постоје као садржај његове воље и мудрости. То је оно библијско "тада рече Бог нека буде..." "и би тако....". Темељи нашег природног јестаства су метафизички. Природно јестатсво испитује наука (магнет као магнет). Темеље природног јестаства философија и теологија (одакле магнету да је магнет).

[Александар Милојков]

Још мало сликовитије...

 

Питање: зашто бачени камен у вис поново пада на земљу?

 

Наука ће у трагању за одговором тражити УЗРОК падања камена. Она ге је нашла и објаснила да је узрок привлачна сила земљине теже.

 

Питање: Зашто магнетне силе имају силу провлачења? Или, зашто је магнет, магнет?

 

То је ненаучно питање. Управо ово је, по Авгстину, садржај Божије воље у узроцима, који као многи и различити чине основу наше стварности. Дакле, наука трага и налази те узроке. Само утемељење узрока остаје неприступачно науци.

[Milan Nikolic]

Крајње јестаство природних закона, по Светом Августину, налазе се у "правим разлозима" (или начелима), који се као непроменљиви налазе у Божијој вољи (као њен садржај).

 

 

Ових дана поново читам квалитетна издања ,,популарне науке'' и опет закључујем исто. Физика је у својој максималности постала квантна космологија која указује на радикално нове идеје.

 

Све што се дешава, јесте резултат извесних квантних стања која физичари називају ,,информацијама''. Када је реч о нашој стварности, ове информације постоје у вечитој неодређености све док се не деси коначан догађај.

 

Те информације ,,путују'' кроз сво време и сав простор. Због тога, водећи физичари отворено изјављују да је циљ ући у траг извесним ,,беспросторним'' и ,,безвременим'' ентитетима - конституентима - наше стварности.

 

Мислим да је потребно да теологија уђе у дијалог по овом питању, јер појмове, који се наводе, теологија сматра да могу припадати само њеној области. Све то може утврдити и унапредити теолошко учење о ,,тајни смисла воље''.

 

Ово питање је битно за Цркву из више разлога, пре свега због халкидон-цариградског питања и спора са Оријенталном Црквом. Али једини пут да се дође до правих одговора је решење тријадолошког спора базираног на проблему између Западне и Источне Цркве.

[kordun]

Још мало сликовитије...

 

Питање: зашто бачени камен у вис поново пада на земљу?

 

Наука ће у трагању за одговором тражити УЗРОК падања камена. Она ге је нашла и објаснила да је узрок привлачна сила земљине теже.

 

Питање: Зашто магнетне силе имају силу провлачења? Или, зашто је магнет, магнет?

 

То је ненаучно питање. Управо ово је, по Авгстину, садржај Божије воље у узроцима, који као многи и различити чине основу наше стварности. Дакле, наука трага и налази те узроке. Само утемељење узрока остаје неприступачно науци.

ako sam dobro shvatio Avgustin tvrdi da je bog uspostavio prirodne sile tipa , gravitacija, slaba i jaka nuklearna sila i elektromagnetna, uspostavio je i fizicke konstante, nauka moze da se bavi objasnjavanjem svih prirodnih fenomena sem ovog gore temelja kog je tvorac uspostavio?

[Александар Милојков]

ako sam dobro shvatio Avgustin tvrdi da je bog uspostavio prirodne sile tipa , gravitacija, slaba i jaka nuklearna sila i elektromagnetna, uspostavio je i fizicke konstante, nauka moze da se bavi objasnjavanjem svih prirodnih fenomena sem ovog gore temelja kog je tvorac uspostavio?

 

Да, јестаство природних закона јесте садржај божанске воље. То је питање ноје није научно - зашто су закони такви какви јесу?  

[Milan Nikolic]

@@kordun,

 

Наука може да направи корак више, али никада не може дати коначан одговор јер би то било - Бог и Његова воља. На пример, шта је то гравитација - тј. привлачна сила - за науку је данас одговор: гравитација је закривљење просторвремена услед присуства масе.

 

Зато наука долази до квантне космологије као јединог начина за даље истраживање, јер сада наука испитује ултрамикроскопске ствари да би дошла до нових одговора. А нарочито је битно то што у настанку космоса имамо квантне величине, тако да, свакако морамо да се суочимо са субатомским питањима.

[horatio]

Ово је интересантна тема, а сјећам се да,  док сам се бавио Августином, нашао сам се затечен сазнањем да је по Августину (како сам га ја читао барем) савршено компатибилан коцепт rationes seminales/spermaticoi logoi са концептом еволуције....Дакле, креационизам и еволуционизам, сходно том виђењу, нису супротстављени. Наравно, чини се  да су ту стоици трансформисали идејu entelehije преузете од Аристотела (potentia/actua; dinamis/energeia), а коју је у том облику преузео Августин.

[Александар Милојков]

Ово је интересантна тема, а сјећам се да сам се док сам се бавио Августином нашао затечен сазнањем да је по Августину (како сам га ја читао барем) савршено компатибилан коцепт rationes seminales/spermaticoi logoi са концептом еволуције....

 

За мислеће људе мислеће ствари никада нису и не могу бити супротстављене. За догматизоване умове, могу. Слично као Августин говори и Василије Велики. 

[Milan Nikolic]

Не треба се лепити за проблем еволуције. Најмање што нам треба је то - доста је форум пропатио.

 

Овде имамо питање светог Максима о логосима бића/твари, које сада видимо да је св.Августин ваљано обрадио. Мислим да ако желимо дијалог са науком, то треба да буде у сфери, пре свега, модерних космолошких погледа а не биологије (класичне еволуције).

[Александар Милојков]

Штагод, али ја мислим да је Свети Августин овде јасно антиципирао НОМА коцепт односа вере и науке. Односно, одредио јасно шта је наука, а шта метафизика. Оно што је задатак теологије, по мом мишљењу, јесте и рад на васкрсењу метафизике. Ми данас, нажалост, имамо једну жалосну већинску интелектуалну парадигму - да је глупо и бесмислено свако питање које није могуће обихватити и одговорити унутар науке. Са друге стране, имамо још жалоснију религијску парадигму - негирање науке, односно стварање псеудонауке која би била у некаквом конкордизму са религијским мишљењем. Зато и тврдим да смо отровани секташким креационизмом. Ваља нам се вратити Оцима, на један плодотворан начин. Потребна нам је не само актуалност њихове мисли, већ, и пре свега, њихов дух, њихов начин размишљања, њихова куражност да улазе у дијалог са светом и знањем о свету свога времена. А Оци су нам, као што видимо на примеру Августина, дали јасно утемељење, јасан однос вере и науке, емпиријског, рационалног и откривењског. Са тим темељом ваља кренути, храбро, без страха. Имамо шта да кажемо свету око нас.

[horatio]

Не треба се лепити за проблем еволуције. Најмање што нам треба је то - доста је форум пропатио.

 

Овде имамо питање светог Максима о логосима бића/твари, које сада видимо да је св.Августин ваљано обрадио. Мислим да ако желимо дијалог са науком, то треба да буде у сфери, пре свега, модерних космолошких погледа а не биологије (класичне еволуције).

Овдје постоји само проблем редосљеда, односно, временског слиједа наведених Отаца (Августин је прије Максима, а још прије њих стоици и Аристотел)...Еволуција је само једно од питања, од којих ни једно није могуће игнорисати...Лично ме не занима та расправа (еволуционизам/креационизам)  која је морила овај форум (резултат је врло редукованих и модерних појмова који почивају на једној лимитираној парадигми)....

 

То је само мало појашњење и не бих даље да скрећем тему у меандре којечега...

[Tumaralo.]

Ali danas naucnik od najveceg autoriteta Stiven Hoking kaze - filozofija je mrtva! Kaze da filozofija nije uspela da nam da potrebne odgovore i da je sada taj zadatak pripada nauci.

I ne samo to. Mnogi filozofi 20 veka su se odrekli metafizike.

 

Kojim bismo argumentima pokazali njima da je metafizika i te kako relevantna i danas jednako kao i u vreme Platona?

Da li je to uopste i moguce jer naucnici barataju suvim intelektom dok je za metafiziko razmatranje potrebna kontemplativna inteligencija ili intuitivna inteligencija.

[CecaV]

 

Питање: Зашто магнетне силе имају силу провлачења? Или, зашто је магнет, магнет?

 

То је ненаучно питање. Управо ово је, по Авгстину, садржај Божије воље у узроцима, који као многи и различити чине основу наше стварности. Дакле, наука трага и налази те узроке. Само утемељење узрока остаје неприступачно науци.

     на питање зашто  ...............  можеш рећи скоро било шта.       Баш зато што је било шта, све што кажеш је подједнако (не)вредно.   Божија воља или  спиновање снова шамана Џу. 

[CecaV]

А Оци су нам, као што видимо на примеру Августина, дали јасно утемељење, јасан однос вере и науке, емпиријског, рационалног и откривењског. Са тим темељом ваља кренути, храбро, без страха

   Без сарказма пишем:  све најбоље на овом путу.    Мислим да нећеш (нећете) далеко догурати.