Дневник мог Прадеде из Матхаузена.

[Млађони]

Укратко о прадеди:

Ја Драгослав Богдановић-Станојловић рођен 1906 у Мачковцу, односно у Крушевцу случајношћу јер је моја мајка дошла у Крушевац и ту се породила. Основну школу почех да учим пре Првог светског рата 1913.год.Завриших први разред, па даље прекидох, јер је наш учитељ отишао у рат, а други није дошаоч да бих наставио по рату 1918/19 школске године и исте завршио три разреда основне школе. Школске 1919/20 почех да учим I разред гимназије у КРушевцу. По положеној малој матури одох у Алексинац да бих се уписао у учитељску школу, али је број био попуњен, те се вратих у Крушевац да бих наставио V разред гимназије до 30. септембра када на огласној табли гимназије изађе објава да Учитељска Школа у Вршцу отвара треће оделење и јавља да ће примити 5 ученика наше гимназије.

.....

креће део о рату

...

После неколико дана рекоше да је склопљен мир између нас и Немаца. Нашу земљу заступио је генерал Милан Недић иако није ниодкога овлашћен.Издадоше проглас да је склопљен мир и да се свако врати на своју редовну дужност. И ја се са својом породицом вратих у Дворане на редовну дужност. 22.јуна Немци нападошеи Русе и заратише са њима. Наш народ огочен за рат против Руса, диже се, створи партизанске одреде, склони се у шуме и поче да напада немачку војску. Код нас је основан партизански одред у коме су у почетку били Милоје Закић као главни и други. За време мобилизације 6 априла самном је био у тој јединици и Милоје Закић који ме је у школи често посећивао тражећи од мене помоћ у сваком погледу.(ова реченица има мале проблеме т.ј оштећења у тексту ). Није ме увек налазио , јер плашећи се од Немаца чешће сам бежао из села у шуму. Немци су често долазили али смо били добро организовани и чим се појаве на дну Дворана ми бежимо у шуму. Новембра месеца 1942 године Немци ухватише свештеника Дворанског Благоја Поповића увече код куће као и његовог сина Ђурђа и отераше их у затвор, а потом у логор "матхаузен" у аустрији. У децембру месецу исте године дођоше и Бугари тражећи партизане и том приликом похваташе неке људе у нашим селима (набраја имена)..Ове људе као и друге ван нашег терена Бугари отераше и негде на Јужној Морави поубијаше. Том приликом свратише у школу у Дворанима и ту затекоше нас учитеље (набраја имена) и мене. Претресајући школске одаје нађоше једну пушку са раденицима и муницијом, па ставише нас три учитеља под стражу. Школски служитељ Влада Ћирић видео је четника СТојана Здравковића из петине како је оставио пушку у стари стан, па је то Бугарима потврдио. Нас тројицу учитеља и владу потераше, не саслушавшу нас учитеље. При дну села у путу испита командант Бугарске екипе мајор шта ми знамо о нађеној пушци, реденику и муницији, па кад ми рекосмо да ми не станујемо у школи ниједан и да нишат не знамо о томе он нас пусти да се вратимо својим кућама.

25.Јануара 1943. године ухватише ме немци у стану на спавању око 9 сати. Становао сам у кући Владе Лаћића. Крајем септембра 1942. године дође код мене у школу Душан Поповић, ваздухопловни потпоручник, син нашег свештеника Благоја Поповића, са неким војником и реће да би желео да узме неку књигу из наше библиотеке да би читао. Разгледали смо многе књиге а међу њима и књигу "Наше ваздухопловство" од Саве Микића, па ми рече да су синоћ били партизани у селима наше школе и да су растурали летке, па су том приликом дали неке од тих летака школском служитељу Будимиру Симоновићу, да их мени преда кад се вратим, јер сам ја тада отишао у здравиње,. Био сам уздржан од полемисања и коментарисања, што ми је после за време хапшења и испитивања помогло. И касније војник када је дошао са Благојем 25 јануара, 1943дошао је са Немцима као детектив у цивилу и теретио ме: да сам из авиона примао америчке и енглеске новине, као и партизанске летке и да сам их растурао по народу. Од мене је пред немцима тражио да му предам пиштољ, потом и пушку коју наводно имам. Мене, Божу Поповића учитеља из исте школе као и Живојина Вучковића, трговца из здравиња ухватише и у марици отерају у затвор у Крушевац.Саслишани смо, тучени и малтретирали али сам све одрицао........

наставак следи...

[Млађони]

Идемо даље .. (у тексту констатно пише лагера мислим да је требало да пише логора али је писац правио грешку у куцању)

После месец дана, након саслушања, Божу пусте, а мене и Жику задрже у затвору. У затвору смо били око седам недеља и 16. марта 1943 године одвезоше нас камионима на жележничку станицу у Крушевцум а одатле у Београд на бањицу. Недељу дана смо били на Бањици у затвору, а потом 28. марта 1943. године одвезоше нас камионима до земуна и тамо нас утоварише у воз - коњске фургоне- нахранише пасуљом и пројом у вагону преко Друштва црвеног крста, а одатле за матхаузен у Аустрији као политичке кривце. Од Београда до Матхаузена путовали смо четри дана и ноћ и најзад стигли 28. марта '43 на жележничку станицу и излазећи из вагона наредише нам да се постројимо по тројица у реду и да клечимо. Ту смо клечали око 1 сат, а потом по тројица у реду са својим стварима кретосмо пешице за логор. У путу поред Немаца стражара прате нас и њихови верни сарадници - издресирани пси. Са једне и друге стране у сваком другом реду ишао је по један стражар водећи поред себе и пса.

Жележничка станица са које смо кренули била је у подножњу, а лагер 3км даље од ње на једно узбишици. Уз узак шумски путић идемо по помрчини, јер нема светла сем што стражари носе са собом батеријске ручне лампе. Заморен од дугог клечања на станици и путовања пешице, а уз то лавеж паса пратиоца и батина од стражара много ме је узнемирила. Срећом мојом ишао сам у средњем реду те ме до *лагера није нико од стражара ударио нити пас ујео. Стигосмо и до логора, он је ограђен каменом високо а поред њега има три реда електрифициране жице. Уставише нас. Траже кључеве и отварају рајске капије. Вичу "БАНДИТИ БАНДИТИ". Улазимо прво у предграђе логора на мању капију, и како који од нас улази причекују га и наслађују батинама. На малој капији сам добио јак ударац по лицу да ми и шешир паде и нисам се вратио да га узмем. Од муке сам се презнојао и страшно осећао скоро целе вечери....

Наставак следи.. писаћу овако у краћим деловима

[Млађони]

Идемо даље .. (у тексту констатно пише лагера мислим да је требало да пише логора али је писац правио грешку у куцању)

После месец дана, након саслушања, Божу пусте, а мене и Жику задрже у затвору. У затвору смо били око седам недеља и 16. марта 1943 године одвезоше нас камионима на жележничку станицу у Крушевцум а одатле у Београд на бањицу. Недељу дана смо били на Бањици у затвору, а потом 28. марта 1943. године одвезоше нас камионима до земуна и тамо нас утоварише у воз - коњске фургоне- нахранише пасуљом и пројом у вагону преко Друштва црвеног крста, а одатле за матхаузен у Аустрији као политичке кривце. Од Београда до Матхаузена путовали смо четри дана и ноћ и најзад стигли 28. марта '43 на жележничку станицу и излазећи из вагона наредише нам да се постројимо по тројица у реду и да клечимо. Ту смо клечали око 1 сат, а потом по тројица у реду са својим стварима кретосмо пешице за логор. У путу поред Немаца стражара прате нас и њихови верни сарадници - издресирани пси. Са једне и друге стране у сваком другом реду ишао је по један стражар водећи поред себе и пса.

Жележничка станица са које смо кренули била је у подножњу, а лагер 3км даље од ње на једно узбишици. Уз узак шумски путић идемо по помрчини, јер нема светла сем што стражари носе са собом батеријске ручне лампе. Заморен од дугог клечања на станици и путовања пешице, а уз то лавеж паса пратиоца и батина од стражара много ме је узнемирила. Срећом мојом ишао сам у средњем реду те ме до *лагера није нико од стражара ударио нити пас ујео. Стигосмо и до логора, он је ограђен каменом високо а поред њега има три реда електрифициране жице. Уставише нас. Траже кључеве и отварају рајске капије. Вичу "БАНДИТИ БАНДИТИ". Улазимо прво у предграђе логора на мању капију, и како који од нас улази причекују га и наслађују батинама. На малој капији сам добио јак ударац по лицу да ми и шешир паде и нисам се вратио да га узмем. Од муке сам се презнојао и страшно осећао скоро целе вечери....

Наставак следи.. писаћу овако у краћим деловима

[DankaM]

Akhm, a današnja epizoda?

[Млађони]

заборавио сам се , биће данас у току дана

[Млађони]

Уђосмо и на велику капију и наредише нам да станемо испред купатила и да све донете ствари оставимо на једну гомилу поред зида. Наредише нам и да уђемо у чекаоницу испред купатила и да тамо поседамо на под-бетон. У чекаоници су кибле да би смо у њима вршили нужду. Кад поседасмо на под многи од умора поспаше. Ја сам целе ноћи седео и устајао, а кад би пред зору дођоше из управе затвора и наредише да се сасвим свучемо и постројимо голи. Ошишаше нас свуда где је било длаке, утераше нас у купатила и под многобројним тушевима окупаше. Ту сам одржао велику муку због једног дуката који сам тамо донео. Крио сам га у устима и сачувао га. У зору, 29. марта, после купања, отераше нас испред једне бараке. Ту нам свима дадоше по једне дрвењаке за обућу и по једну кошуљу. Обусмо дрвењаке и обуко смо кошуље па уђосмо у бараке. Свакоме одредише собу и место у бараци. Ту не смеш да мрднеш, ударци пљуште као киша и не знаш са које стране могу да падну. Три пута дневно излажење и стајење пред бараком онако голи само са кошуљом и дрвењацима и пребројавање 20'-30 минути. И тако је крај марта, хладно је и ветар дува да ти збу цвокоћу. Сваки дан пребројавање по 20 минута а ако неког случајно нема у строју онда дуже све док се не нађе. Срећа је како и за нас тако и за онога кога нема ако је негде умро, у противном кога нема биће пребијен а остали измалтретирани.Храну нам дају у три маха: доручак, ручак и вечера. Доручак се састоји од: три пута недељно црна кафа без шећера, три пута недељно црна кафа или чај са шећером и два пута недељно ретке супе само збељење. Црна кафа је дељена кашиком од 1/4 литра, а супа кашиком од 1/2 литра. За ручак се дели кашиком од једног литра а исти је од: репе, купуса, кеља, келерабе, кромпира и другог поврћа. Пасуља и кромпира је било много ретко. За вечеру нам дају 250 -300 грама хлеба а уз хлеб 200 грама саламе, маргарина, мармеладе и томе слично. Ако ових артикала нема, онда уз хлеб дају супу од ручка. Оно мало хлеба кад добијеш прогуташ га очима. Од те мале количине смо одвајали и сутра за доручак, па о том парчету сањаш целе ноћи. Сањаш га мало што си стално гладан а мало што га неко лако може украсти. Ја сам првих дана чувао неки део за доручак али не могавши да одолим срцу да га оставим, јер када прекинем са јелом онда ми се те појави жеља за јелом и ја прекинух чување и почех да једем све што примим.

наставак следи.. живот у бараци и рад...и можда ако стигнем однос стражара и команданата према за затвореницима...

[obi-wan]

у тексту констатно пише лагера

Nije greska, mislim da se ta rec bas i koristila onda za logor...

[Биљана]

Ovo je odlično! Samo nastavi!

[Ђорђе Р]

Nije greska, mislim da se ta rec bas i koristila onda za logor...

Да, то је немачка реч, и наши су је управо тако користили за нешто што никада пре није постојало, концентрациони логор.

[Млађони]

Bio sam tamo.

Када завршим или у току, могао би да повадиш слике логора па да повежемо са местима из текста. Нпр велика капија, мала капија... итд...

[Avocado]

Mladjo, prekucaj ceo dnevnik, nemoj da te mrzi... ako ne zbog nas, onda moras zbog dede... valjalo bi da ostane i daljim pokoljenjima...

[Млађони]

Mladjo, prekucaj ceo dnevnik, nemoj da te mrzi... ako ne zbog nas, onda moras zbog dede... valjalo bi da ostane i daljim pokoljenjima...

прекуцавам мало по мало. Не мрзи ме, али није баш лако куцати и читати у исто време са папира. То није баш дневник писан руком, то је биографија писана на писаћој машини не претерано обимна и писано је по сећању.

Ја иначе доста тих породичних ствари чувам, имам еснафска писма прадеда, имам документације са суђења још из Краљевине Југославије, слике, портрете, писма....

спремићу подужи део за сутра

[Аурор]

Moj deda je bio isto u zarobljeništvu, ali je radio na nekoj farmi na severu zemlje (ništa konc. logori), kod nekih finih ljudi koji su mrzeli Hitlera i bili su dobri prema njemu

[Млађони]

Moj deda je bio isto u zarobljeništvu, ali je radio na nekoj farmi na severu zemlje (ništa konc. logori), kod nekih finih ljudi koji su mrzeli Hitlera i bili su dobri prema njemu

Било је сличних официра у логору. Биће и о томе!

[Аурор]

Било је сличних официра у логору. Биће и о томе!

Moj deda je bio u kraljevoj vojsci i zarobljen kod Skoplja 1941.