Jump to content

Kritika Mit. Zizjulasa po pitanju shvatanja svetosti

Оцени ову тему


Препоручена порука

  • Одговори 153
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни дани

Популарни чланови у овој теми

Па зар не постоје такви Светитељи? Ево, Свети Владика Николај Велимировић, на пример? Ава Јустин? Свети Милутин? Има их колико хоћеш, а да се не зна за њихова чуда. Светитељство заиста не мора да значи и имање чудотворних моћи. Светитељи су, у првом реду, исповедници и проповедници Божији. Свети Максим, рецимо, није чинио никаква чуда. Јел то значи да није свет? Са друге стране, Симон маг је чинио чуда, да ли то значи да је свет?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Основни проблем митр. Зизјуласа је чињеница да на основу његовог богословског опуса многи неодољиво стичу утисак да он негира морал, иако то њему није ни на крај памети

Његов или њихов проблем?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ево, код њих све врви од "чуда":

http://www.eparhija-prizren.org/

Видиш, када би знали шта је Евхаристија и шта је Црква, онда би знали и да су ван ње (а самим тим и ван светости), без обзира на "чуда". Због оваквих и сличних је она митрополитова студија на правом месту.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Da li to onda znaci da ako se svi pricescuju, svi su automatski sveti?

Procitah mitropolitov tekst i sa dobrim delom se slazem ali ne i da je ucesce u evharistiji jedini nacin da se zadobije svetost. Tamo mitropolit navodi primer svete Marije Egipcanke i kaze da je preminula tek posto je primila pricesce od svetog Zosime, naglasavajuci, odvise smelo, da ako ne bi primila pricesce. ne bi bila svetiteljka.

Pa takve tvrdnje opovrgavaju sama Zitija Svetih. Za skoro, svaki dan postoji po jedan primer koji opovrgava mitropolitovu tvrdnju.

Koliko samo ima pustinjaka za kojie niko nije znao, ni gde su ni kad su preminuli?

Koliko je samo mucenika iz redova neznabozaca samo ispovedilo ustima veru i bili ubijeni, a nikad i nisu usli u Crkvu, krsteci se u svojoj krvi.

Jeste izuzetno vazno ucesce u efharistiji, ali nije i jedini nacin osvecenja. A to da je samo Gospod " Jedin svjat....." i da od njega i u zajednici sa njim potice svetost, nije nesto sto se ovde po prvi put cuje.

Ceo tekst je dosta nedorecen. Zapocet govor i prekida se ostavljajuci citaocima nedorecenost. Govoreci o fariseju i cariniku, mitropolit zavrsava tekst bez svetootackih objasnjenja zasto je farisej osudjen, a zasto je carinik opravdan. Zavrsava tekst govoreci da je zaista carinik bio gresan, cak mi se cini i da opravdava fariseja.

Carinik je jednom bio osudjen od fariseja, a drugi put, cini mi se, od mitropolita.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Da li to onda znaci da ako se svi pricescuju, svi su automatski sveti?

НЕ! Мораш да припадаш Евхаристији и да живиш евхаристијски етос. Митрополит не говори против подвига (јер нема Евхаристије без подвига), већ против индивидуализма. Шта мислите зашто, у "Заједници и другости", о самољубљу говори као о корену сваког греха, а о борби против страсти као о борби против самољубља? Јесте ли чули за његов аскетски израз "смрт сопства"?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Procitah mitropolitov tekst i sa dobrim delom se slazem ali ne i da je ucesce u evharistiji jedini nacin da se zadobije svetost. Tamo mitropolit navodi primer svete Marije Egipcanke i kaze da je preminula tek posto je primila pricesce od svetog Zosime, naglasavajuci, odvise smelo, da ako ne bi primila pricesce. ne bi bila svetiteljka.

Не би била светитељка, наравно. Јер светост је јединство са Христом који је, као то кажемо на Светој Литургији, "једини свет, један Господ Исус Христос..." Али, не треба бити ни наиван па закључити да је светост само механичко пелцовање Христом. Не. Прво треба истражити и разумети шта митрополит учи кад каже припадање Евхаристији. Колико видим, мало ко овде је то читао.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Koliko samo ima pustinjaka za kojie niko nije znao, ni gde su ni kad su preminuli? Koliko je samo mucenika iz redova neznabozaca samo ispovedilo ustima veru i bili ubijeni, a nikad i nisu usli u Crkvu, krsteci se u svojoj krvi.

Видиш, ово је веома опасно учење. Тебе би врло лако неко увукао у расколничке редове, само ако би успео да те убеди у своју "светост" и "благочестивост" и "доказао" ти да су на другој страни (=Цркви) све сами грешници и несвети људи.

Који су то пустињаци за које нико није знао? Одакле онда ти знаш? Или само тако наклапаш, у стилу: могло би бити?

Крштење, па и оно у крви је УЛАЗАК У ЦРКВУ. Наравно, ако је крв Христа ради. Без Цркве (=без Христа, а Он се поистовећује са својом Црквом, са својим Телом) НЕМА СВЕТОСТИ. Црква је радионица светости, како то каже Ава Јустин.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Jeste izuzetno vazno ucesce u efharistiji, ali nije i jedini nacin osvecenja. A to da je samo Gospod " Jedin svjat....." i da od njega i u zajednici sa njim potice svetost, nije nesto sto se ovde po prvi put cuje.

А који је, забога, то други начин освећења? Који је то други Спаситељ мимо Христа? Да ли ти чујеш себе шта говориш?

То "један је Свет..." чује се на СВАКОЈ СВЕТОЈ ЛИТУРГИЈИ, али теби то очигледно смета.

...И после се неко пита: чему она студија митрополита Зизијуласа....

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Зашто су праведници били у паклу до Христа, ако има светости без Евхаристије (без јединства са Христом)?

Hristovo%20vaskrsenje%20.jpg

Да ли им је ореол био на глави пре него их је Спаситељ додирнуо? НЕ!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Јесте ли се некад запитали шта значи богослужбено појање стихова:

"До Христа Аврам у паклу, после Христа разбојник у рају..."???

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@@Александар Милојков,

Sta mislis koliko je ovoliko rasprostranjenoj napakoj slici eklisiologije krivo preterano setanje po manastirima koje je kod nas uzelo maha? Ja znam mnoge

koji u manastire idu da tamo nadju "hriscanskog carobnjaka". Ili ono "sveta Petka je mocna, moze sve skoro kao Bog".



 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@@Александар Милојков,

Sta mislis koliko je ovoliko rasprostranjenoj napakoj slici eklisiologije krivo preterano setanje po manastirima koje je kod nas uzelo maha? Ja znam mnoge

koji u manastire idu da tamo nadju "hriscanskog carobnjaka". Ili ono "sveta Petka je mocna, moze sve skoro kao Bog".

Свакако. Тај савремени гуруизам је веома допринео оваквом стању ствари. Жалосно је што многи, како кажеш, везе немају са суштинским питањима властите вере. Но, није срамота не знати. Страшно је кад имаш вољну блокаду да научиш. Идеално време за мутиводе, смитљивце и обмањиваче.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Да ли митрополит под светошћу подразумева механичко причешћивање? Или за њега (а требало би да буде и за сваког хришћанина) Евхаристија значи живот? Када постојање схватиш као дар од Бога, онда се живот претвара у Благодарење (грчки: Евхаристија) а то, наставиће даље митрополит, значи:

"сасвим посебан квалитет нашем животу. Прихватње да је твоје постојање дар, чини да твоје срце бива преплављено благодарношћу свакога трена док си свестан свога постојања... То повлачи за собом један животни став, један конкретан етос, једну врсту човека који ништа од онога што има не сматра својим, који све то узводи неком другом, који је за све благодаран, који не мисли да ишта „заслужује“, повлачи један етос и један живот благодати, односно превазилажења свога „ја“, индивидуализма... један етос човека који је готов „да дарује“, да дâ своје целокупно постојање, да се одмери са самом смрћу и да принесе себе једној делатној пројави слободе, аналогно оној која је његово постојање привела у битије... То је етос мученика и преподобних, етос Цркве..".

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Клевета је и то да Зизјулас учи како је причешћивање аутоматско спасење и добијање светости. Зизјулас управо упозорава да постоји опасност од недостојног причешћивања тако што приступамо пуни себичности и саможивости.

На једном (недавном) Руском сабору свештенства и теолога та ствар је детаљно објашњена. Ми се кајемо и уздржавамо од сваког греха, али врхунац греха је та саможивост и себичност - та индивидуалност и брига о самоме себи.

Наука верујућих каже:

Апсолутан је само Бог

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...