Пролазност, променљивост...

[JESSY]

...у последње време доста размишљам о овој животној неминовности....али никако да научим да волим сваки тренутак садашњости, ма какав он био...да из свега извучем само добро...да, ако је било нешто ружно, проћи ће, и преживевши то, направићу корак напред и постаћу још јача...а није тешко потрудити се, јер ће ипак брзо проћи...

...много, много брзо време пролази а ми не живимо овде и сада, не уживамо у лепим тренуцима који су јединствени и сигурно се више никад неће поновити, јер се једна ствар никад не понавља у истом облику и на исти начин...стално смо у прошлости или у будућности, стално се боримо са догађајима из прошлости и бринемо шта ће се догодити у будућности....то се дешава због наше слабе вере, наше способности да све препустимо нашем Оцу небеском, и он ће све уредити на најбољи могући начин...

ружне тренутке сигурно сви желимо да заборавимо, али када су они лепи, толико желимо да они што дуже трају....да се никад не заврше....јер се ни они више никада неће поновити на тај начин...

е, у томе је , да тако кажем, мој ''проблем''...мене то јако боли...са великом носталгијом се сећам тих ''Божанствених'' тренутака, а не могу их повратити.....осим призвати у своје сећање...

понекад одем на исто место, са истим људима , али то више не буде тако...нарочито ми је жао што се људи мењају ( а и ја наравно, јасно ми је то)...недостају ми они предивни тренуци блискости, разумевања, љубави,саосећања, пажње...наравно, пријатељство и даље остаје, али ти људи имају своје проблеме, бриге.....као и сви данас...тако нас живот носи, а ми не можемо да се томе одупремо....

наравно, ипак су ту и даље''ситнице које живот значе''... .smesko.

[drvce]

http://en.wikipedia.org/wiki/Ichi-go_ichi-e

[Драшко]

Пре две године сам схватио да време пролази, то сам и рекао у разговору са тадашњим психологом (психолошкињом, ако треба тако рећи) и она је некако доста позитивно оценила ту свест

Од тада више планирам време, користим га , и имам утисак да ако време користимо оно као да спорије пролази

Лепа сећања су нешто од чега понекад живимо, дају нам наду, снагу у тешким моментима и не треба да се стидимо тога

Мислим да се може користити и волети тренутак ако застанеш ,ако некога загрлиш, скуваш кафу па лагано испијаш и замишљаш неку лепу ситуацију или исход

Почео сам да учим да пуштам да се ствари десе, да се "распадну", да не јурим,........ што рекох мојој колегиници Нени, кад смо били на кафи а она има још 5 минута до часа, "Нено сад не жури, ако грешиш, греши поштено, пиј кафу полако колко ти треба....." и .........ништа се није десило, није "плафон пао"

Сећам се пок. мајке, пре пар дана би јој био 62. рођ, рекла ми је као ничим изазвано, пред крај "сине никуда не жури, свуда ћеш стићи"

[Justin Waters]

Лепа сећања су нешто од чега понекад живимо, дају нам наду, снагу у тешким моментима и не треба да се стидимо тога

Сјећања су не само нешто од чега понекад живимо, већ сјећања изграђују нашу личност. Да немамo сјећања, сваки дан би се питали пред одгледалом ко је сад овај...

[DankaM]

@@JESSY,

Rođendanske tuge torta

I ja povremeno razmišljam o tome kako vreme neumitno prolazi; sve me podseća na jednu priču koju sam davno čitala: "Okrete se- prođe 10 godina. Prebaci šal preko ramena-još deset...". I hvata me neka nostalgija tad, neko čudno osećanje, pomalo gorko, nekad i drago...

Nu, to je kad postoji neki nesklad između uhvaćenosti u trenutak i sagledavanju stvari sa gledišta večnosti

[Oglo]

е, у томе је , да тако кажем, мој ''проблем''...мене то јако боли...са великом носталгијом се сећам тих ''Божанствених'' тренутака, а не могу их повратити.....осим призвати у своје сећање...

Uh, da nema ovoga mnogi bi pocrkali do sada

Ne bi valjalo da neki trenuci traju do u nedogled, npr osjećaji depresije, tuge, itd...

Sve je prolazno, i obličje ovog svijeta prolazi, to! je najveća radost Hrišćanstva

[keka]

"сине никуда не жури, свуда ћеш стићи"

pravi savet,kakav samo majka moze da da

[Јелина]

@@JESSY, с обзиром да си из Бг-а, позивам те да се ових дана са мном прошеташ мојим кејом (Дорћол), гарантујем неки леп тренутак , ја сам их, рецимо, данашњег предвечерја имала читав непрекидан низ. Брза шетња + слушалице + 19 степени 5.новембра + на крају трчање. А успут и пар фоткица

[JESSY]

пар коментара из књиге П.Коеља, Алеф....као шлаг на торту...

Оно о чему треба да размишљаш јесте где се у овом тренутку свако од нас налази. О садашњем тренутку.....Време се не креће, али још мање стоји. Време се трансформише.

....У прошлости смо патили, плакали, волели и смејали се. Али то ни у чему не служи садашњости.. Садашњост има своје изазове, своје зло и своје добро. Не можемо оптуживати или се захваљивати прошлости за оно што се сада дешава.

Љубав се налази ван времена. Или још боље, љубав је време и простор у једној јединој тачки, она се увек преображава.

Људи желе да све остане исто и једина последица тога је патња.....Нисмо оно што што су други желели да будемо. Оно смо што одлучимо да будемо. Лако је увек кривити друге.....али твоји успеси или порази су твоја одговорност.

[JESSY]

....

Постоји много ствари које треба да решимо и ми их зовемо 'прошлост'' и чекају на решење у ономе што зовемо ''будућност''. Оне нас коче, трују и не дозвољавају да разумемо садашњост. Функционисати само на основу искуства значи користити стара решења за нове проблеме.

*****

[JESSY]

...

Потребно је уложити огроман напор да бисмо се ослободили успомена, али када то успемо, почињемо да откривамо да можемо више него што мислимо.

Радије посети своју душу него своју прошлост.

....

Ни ја нисам иста особа у односу на тренутак када сам малопре почео да говорим.

[w.a.mozart]

Нисмо оно што што су други желели да будемо. Оно смо што одлучимо да будемо. Лако је увек кривити друге.....али твоји успеси или порази су твоја одговорност.

još i nije loše za čikicu koji tvrdi da je Džojsov Uliks-glupost

a evo malo i od -naših-

[JESSY]

дивни Шмеман....... blessyou

[Јелина]

Схватила сам и да је ствар у томе колико имаш/немаш стални порив ка поседовању. Типа: видиш нешто лепо и радосно - велико или мало, али се сруши у тренутку када га измериш својим хтењем. Не буде довољно што дато постоји, за некога, било кога, већ се пружиш својом безмерном похотом. Слепило и грабљење, следи туга наравно. Коју правимо сами себи.

Друго је када знаш главну ствар - да је Божије све - добро - лоше - лек, онда посматраш сва дешавања као кад гледаш филм којем знаш да је крај срећан. Па и патиш и радујеш се на исти начин - негде на површини. А у дубини остаје да дамара Љубав.

И тако тренутак по тренутак, без освртања и чежње. Само сузе ал не од туге.

[Oglo]

Схватила сам и да је ствар у томе колико имаш/немаш стални порив ка поседовању. Типа: видиш нешто лепо и радосно - велико или мало, али се сруши у тренутку када га измериш својим хтењем. Не буде довољно што дато постоји, за некога, било кога, већ се пружиш својом безмерном похотом. Слепило и грабљење, следи туга наравно. Коју правимо сами себи.

Друго је када знаш главну ствар - да је Божије све - добро - лоше - лек, онда посматраш сва дешавања као кад гледаш филм којем знаш да је крај срећан. Па и патиш и радујеш се на исти начин - негде на површини. А у дубини остаје да дамара Љубав.

И тако тренутак по тренутак, без освртања и чежње. Само сузе ал не од туге.

to je to!

znaju ovi matematičari