Да ли и како реаговати када хуле на оно што је православном хришћанину најдраже - на Бога, говоре против Цркве, хришћанства?

[R.Žiskar]

Više sam mislila figurativno; da ne budemo kao fariseji, pa da se nerviramo oko subote

Јасно. Ако неко каже "увредио си мене и моја верска осећања" то је једно, реално и могуће.

Али ако каже "увредио си Бога" онда већ може да се стекне утисак да неко себи придаје много већу вредност.

Мада, питање семантике је овде најмање важно. Много је важније где ће друштво поставити границу за слободу говора која неће моћи да се протумачи као увреда или говор мржње. То би требало да буде неко универзално начело које ће на неки начин обавезати све да га се придржавају.

Јер, некоме је светиња Христ, некоме сестра или мајка, некоме дете, а некоме ништа.

[w.a.mozart]

zaštititi svetinju...

[Guest]

 

Шта чинити кад говоре против Цркве и монаштва?

 

 

 

 

 

Старче, кад говоре против Цркве или против монаштва; шта учинити?

 

 

- Пре свега, ако, неко говори ружно, например о теби, као особи, не смета. Размишљај овако: "Христа, Који је био Христос, толико су вређали, али Он није рекао ни реч; колико би тек ја као грешник требало више да подносим. Кад би дошли да вређају мене као особу, уопште ми не би сметало. Али кад ме вређају као монаха онда вређају целокупну монашку установу, а ја као монах нисам монах само за себе и отуда морам да проговорим. У таквим случајевима их треба оставити да се "испразне" и онда им одговорити. 

 

Путовао сам аутобусом и нека жена је вређала свештенике. Сачекао сам да заврши и онда јој рекао: "Имамо велике захтеве према свештеницима, али ни њих није Бог бацио падобранима на земљу, него су људи и имају своје људске слабости, А можеш ли ти мени да кажеш какво ће дете родити и како ће га сутра васпитавати једна офарбана мајка као ти, са ноктима као у грабљивице? И шта ако то дете буде сутра свештеник, или монах какав ће бити?"

 

Други пут, сећам се, путовао сам аутобусом из Атине за Јањину, Један од путника током вожње није престајао да осуђује митрополита са којим је тада било некаквих проблема. Рекох му две-три речи и после почех у себи да се молим. Онај настави. Када смо стигли у Јањину, изиђосмо из аутобуса, а ја га повучем у страну и кажем му: "Познајеш ли ти мене?' "Не", каже он. "Како онда можеш тако да говориш? Можда сам ја много гори од онога кога толико грдиш, а можда сам достигао и до светости. Како можеш преда мном да говориш такве ствари? Ја не могу ни да замислим да тако што људи могу чинити, па макар били из света! Потруди се да се поправиш, јер ће те Бог жестоко казнити - за твоје добро, разуме се." Почео је да дрхти. Али и остали су разумели, како сам могао да закључим по пометњи која је тада настала.

 

Видиш како неко псује светиње а остали ништа не кажу. У таквом случају кроткост је од демона. Једном приликом, када сам силазио са Свете Горе, срео сам на броду једног несрећника који је побегао из душевне болнице и дошао на Свету Гору. Бучно је псовао и грдио старије, власт, лекаре,.. "Толике године", викао је, "кљукају ме лековима и тресу електрошоковима! Вама је добро. Имате своју удобност, аутомобиле. А мене је мајка са дванаест година послала на неко острво. Двадесет пет година идем из луднице у лудницу! Грдио је све партије и на крају поче да псује Христа и Богородицу. Онда устанем и кажем му: "Престани!" Обратим се и осталима: "Има ли овде неко одговоран?" Освести се, изгледа, његов пратилац - вероватно је био полицајац - па га мало умири. Све своје проблеме испричао је вичући и псујући. Заболело ме за њега. После дође и пољуби ми руку. Пољубио сам га. Имао је право. Сви ми, мање или више, имамо удела у његовој несрећи. Тако сам и ја био узрок што је, јадник, толико викао и псовао. Да сам био на вишем духовном нивоу, можда бих му помогао.

 

Колико су били разочарани Грци што се држава споразумела са Турском о размени становништва, па су путовали бродом у Грчку! Двојица морнара [из посаде грчког брода] псовали су Христа и Богородицу. То је за ове људе [избеглице] било превише! Рекоше: "Зар Грци, хришћани да псују Христа и Богородицу!" Зграбише их и бацише у море. Срећом, ови су знали да пливају, па су се избавили. Чак и кад неког човека псују треба да га заштитимо, а камоли Христа! Дође у колибу неки хроми момчић, а лишце Му озарено. Кажем себи: "Овде има нечега, кад се благодат Божија зар и толико!" Упитах га: "Како си", и рекох му још неколико уобичајених реченица, а он ми одмах исприча шта му се догодило. Неки човек, боље рећи звер, псовао је Христа и Богородицу и момак скочи на њега да га спречи. А онај га баци на земљу и поче га газити, обе ноге му је озбиљно повредио и после тога је, јадничак, остао хром. Он је исповедник! Шта су све претрпели исповедници и мученици!

 

 

 

 

Из књиге

 

СТАРАЦ ПАЈСИЈЕ СВЕТОГОРАЦ

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету

 

 

Манастир Глоговац

 

[Иван ♪♫]

Наш драги старац Пајсије. Увек сам волео тај његов карактер, и духовитост и креативност кад нешто објашњава

[Јаков.]

Jao si ga nama, koliko mi srbi psujemo Boga.

Meni je nekako najtužnije jer mi zapravo ne psujemo Boga jer tako mislimo, nego je ta psovka uzrečica, koja se kaže tek tako, a nismo svesni koliko nam to bola se vraća od nje.

 

Pročitao sam negde, da je starac Kleopa (rumunski) rekao da su Srbi puno stradali u Svetskom ratu, jer mnogo psuju Boga.

[Дејан]

Треба имати расуђивања и стрпљења. Помоћи ће Бог. Радио везиста који је био са мном у војсци по струци је био лекар, безбожник и богохулник. Сваког дана је долазио у јединицу да ми испира мозак. Причао ми је о Дарвиновој теорији и сличним стварима, чисто хуљење: Али после једног догађаја схватио је неке ствари. Били смо на неком задатку и натоварили радиостаницу на једну велику мазгу.

На једној оштрој низбрдици мазга је почела да се клиже и ја је ухватим за реп а лекар ју је држао за улар. У једном тренутку, како јој је самар исувише гњечио уши, мазга се ритнула задњим ногама и толико ме ударила да сам одлетео неколико метара. Кад сам дошао себи устао сам и схватио да могу да ходам! Једино чега се сећам је да сам пре ударца рекао: "Богородице моја." Ништа друго. Остали су ми печати од њених потковица. Овде по грудима све ми је било плаво. Толиком силином ме ударила мазга! Лекар није могао да верује када је видео да могу да ходам! И наставили смо пут. Кад смо мало одмакли лекар се спотаче о један камен и паде. Није могао да устане и да настави пут. Поче да виче: "Пресвета Богородице, Христе мој!" И рече ми: "Сада ће сви да ме оставе: готов сам. Ко ће ми помоћи?" Плашио се да га не ухвате. "Не брини", рекох му, "сешћу и ја овде поред тебе. Ако ухвате и заробе мене, заробиће и тебе." Јадник је после размишљао: "Арсенија [световно име О.Пајсија] је тако снажно ударила мазга и он је одмах устао, а ја сам се мало оклизнуо и не могу да ходам." Убрзо је устао, али је храмао, па сам га придржавао. Остали су већ далеко били одмакли. Добио је лекцију, па је после дошао себи. Свакога дана је хулио, а онда када је био у опасности, повикао је "Пресвета Богородице!" Богородица се сажалила на њега! Један други, опет, који је у војсци возио мотоцикл два пута је ломио ногу, али је и даље хулио.

 

- Нисте му ништа рекли?

 

Шта да му кажем? Нисам ништа рекао, а он је псовао непрестано и Христа и Пресвету Богородицу намерно, да ме секира. После сам то схватио, па сам се само молио. Али да видите, иако су у почетку псовали и тај и други из чиста мира, касније, кад се нађу у невољи почну да гризу језик ако им полете псовке! У случајевима кад чујеш да неко безочно и намерно хули најбоље је да не обраћаш пажњу и да се у себи молиш. Јер ако примети да обраћаш пажњу он ће непрекидно псовати, а ти ћеш на неки начин постати узрочник његове демонизованости. Међутим, ако човек који псује није бестидан него има благу нарав и псује из рђаве навике, онда можеш нешто и да му кажеш. С друге стране, ако и има благу нарав али је пун егоизма, онда припази да му се не обраћаш оштрим речима него што смиреније можеш и са болом. Шта каже авва Исак Сиријски: "Снагом својих врлина постиди оне који се са тобом споре.., и ућуткај их кроткошћу и тишином својих усана. Порази бестидне својим добродетељним опхођењем, а распусне у насладама затварањем очију" (Подвижничка Слова, Слово 23, 10).

 

Из књиге

 

СТАРАЦ ПАЈСИЈЕ СВЕТОГОРАЦ

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

Manastir Glogovac

[Милан Меденица :)]

Jao si ga nama, koliko mi srbi psujemo Boga.

Meni je nekako najtužnije jer mi zapravo ne psujemo Boga jer tako mislimo, nego je ta psovka uzrečica, koja se kaže tek tako, a nismo svesni koliko nam to bola se vraća od nje.

 

Pročitao sam negde, da je starac Kleopa (rumunski) rekao da su Srbi puno stradali u Svetskom ratu, jer mnogo psuju Boga.

 

Бог "реваншиста", а овај горе старац прича сасвим супротно ...

[Милан Меденица :)]

а што се тиче теме - скоро па ништа: ако ко псује ко бесомучан, а ти остави ту особу нек се издува и моли се за њу/њега.

ако има разума, понови пар пута, ал да те чује (и притом не мислим на слух и јачину гласа), и пре свега да зарадиш да можеш да даш неком укор, поуку и савет, а не да отераш ту личност од сваког другог црквеног човека.

 

ако неко пожели да промени ту гадну навику, нек га Бог благослови

[Ignjatije]

Jadan je svemogući bog, kome pored sve sile i moći koje ima, trebaju smrtnici da ga brane od hulitelja.

Ja nikada ne bih očekivao od ljudi da obavljaju moj prljav posao, nego bih na licu mesta sve rešavao munjama, vatrenim loptama i snopovima gama zraka velikog intenziteta.

Sa kim se to svadjaš ?

[Дејан]

Треба имати расуђивања и стрпљења.

Kako reče vladika Nikolaj u razgovoru sa vladikom Irinejem,Srbi prolaze kroz istoriju kako prolaze jer nemaju strpljenja

[grigorije22]

Причао ми је о Дарвиновој теорији и сличним стварима, чисто хуљење:

[Дејан]

Oćemo sad straca Pajsija,bez obzira koliko je veliki svetitelj,staviti iznad Crkve po ovom pitanju,a to i nije tema ove teme...

[Ljubičasta]

Dok sam jos bila dijete i zapocela prve korake u upoznavanju nase vjere,odnosa sa Bogom i Crkvom ja sam se se gnusala na psovke koje bih cula oko sebe.Prije svega mislim na moju porodicu.Moj otac mnogo psuje.Ja sam cesto ulazila u sukob s njim zbog toga i prekorijevala ga onako djecije..."Tata,kaznice nas Bog zbog tvojih rijeci." Ali kako sam odrastala i sazrijevala u svojoj vjeri,to sve sam shvatala kao samo jedan izazov da moja vjera bude jaca,da moja molitva bude sira,da se molim za spasenje dusa svoje porodice,da ne sudim svojim bliznjima,jer da je znao bolje postupao bi bolje.Moj otac kada opsuje to je u vecini slucajeva ruzna navika,ruzna uzrecica kao neka vrsta izduvnog ventila kada se naljuti i znam da ne misli nista lose time,znam da se pokaje poslije zbog tih rijeci.Lijepo je zivjeti u porodici u kojoj se tradicija nase vjere cuva i pazi,gdje svi poste za vrijeme posta,gdje se cesto ide na liturgije,ali je jos ljepse zivjeti u porodici koju ti na neki nacin uvodis u sve to sto nasa vjera znaci,da kroz svoj primjer pokazes svojim clanovima porodice ljepotu vjere hriscanske.Ne treba nikoga prekorjevati,nego se moliti za iste,moliti i moliti.Mi,koji smo i sami gresni ne mozemo drugim ljudima ukazati na njihove greske i pokazati im pravi put kako da te greske isprave.Ali Gospod koji je cist i koji poznaje i najtananije treptaje nase duse zna kako da i najvecem gresniku osvijetli um i procisti srce.

[Тања1]

Интересантно питање. Када сам пронашла овај форум и истом се прикључила, није ми било у намери да се укључујем у дебате, јер ми у стварном животу (окружењу) не недостају. Рекла бих да су овде сасвим другачије, много строжије, централизоване на појединца или оне чија нам се понашања и опхођења и речник не допадају. Другим речима сваљивање кривице или осуђивање - кажњавање. Јер поступак треба одредити, а када неко псује Бога, то није нека ситница.

 

По неком мом мишљењу псовке су речи у језику које се користе да се изрази љутња, бес или да се увреде други. Доживљавам их као лоше или неваљале, и стога мислим да их људи користе да изазову или колоризују дијалог. Вулгарност је неприхватљива у јавности, иако постоје разлике. Често се неке псовке протежу до границе забаве, где се користе да би се неко људско биће описало или да се од нечега направи хумористички ефекат. Када се користе као појединачне речи имају мање значење него у комбинацији са другим речима, где се могу појавити као грубо провокативно изражавање. По мом мишљењу псовање зависи од културе.

 

Само да напоменем ( из личног искуства) да постоји огромна количина псовки у Србији ( и у том контексту није баш невин језик ), али да је добар део псовки нпр. на западу око Бога и Сатане, док јужније рецимо иде највећи део на гениталије.

 

Трудила сам се колико сам могла да избегнем да не вежем за религију, православље и друге, јер нисам толико чула да људи псују Бога (на пропутовању кроз Србију), више сам говорила о оној дивљој страни, где одрасли желе да им деца не користе манире псовки, већ да припадају негде другде, него, по виђењу других људи, конзерви.

 

Међутим, када је полазна тачка религија, православље, и ту постоје речи "проклетство" и "пакао", те не пружа много смисла за оне који не верују у пакао, такође пружа доста простора за табу и испитивања о нечијем религијском животу ( у овом примеру православни начин живљења), нпр. да је мало превише псовки за неког православног хришћанина.

 

Бирам да одговорим за себе и моју мотивацију за учешће на овој теми: Нисам вулгарна, примитивна, неправославна, или једноставно незналица. Али сам мишљења да језик такође укључује псовке. Псовке на Бога су богохуљење. Али не мислим да су речи које су језгро речника српског бића  - већ оно што може успутно.

 

А ово успутно је по мом мишљењу јасна разлика између тога колико се неко разговра ( односно псује ) на тему Бог. Више су то, по мом мишљењу, псовке које повремено формирају више структурисаних речи него што је нечији дом, станица или где се већ псује, хули на Бога, идеално место да заштитимо Бога. И то је по мени важна разлика, јер у супротном то може да иде у правцу да Богу иде веома тешко, па молимо домаћина, пролазника или кога већ, да се уздржи од псовања.

 

Они који псују Бога сами са собом поступају!

 

 

Иначе, држаћу се мало искључено са форума, јер су већина тема напорног карактера. Срдачно.

[Дејан]

Pročitao sam negde, da je starac Kleopa (rumunski) rekao da su Srbi puno stradali u Svetskom ratu, jer mnogo psuju Boga.

Ljudi koji psuju Boga su daleko od Boga,sasvim je logično da će u ovoj dolini plačaproći kako će proći ako beže od zaštitnika....