Moral, njegov značaj i gde je religija u svemu tome

[Deja Vu]

Onda je postojanje Božijeg suda totalno besmisleno i ako je ovo tačno onda je Bog stvarao predodređene grešnike bez mogućnosti bilo kakve popravke jer su geni majka mara za sve. 

 

Није зар да си заборавио шта смо ономад дискутовали, о томе откуд зло и смрност у свету? Повежи мало. 

Није Божа ништа ту стварао. Баш као што Божа сада не ствара ову кишу и облаке него су настали кроз физичке процесе које основац може да објасни, тако ни Божа не ствара грешнике који су такви какви су због грешки у биологији. 

 

Уосталом шта се чудите кад је пеђа257 постављао овде пример оне жене која због пломбе у зубу постала будибогснам, па су касније установили да је иста у додиру са нервом изазвала промену понашања код жене, па кад су јој средили зуб жена се вратила у нормалу. И онда се пеђа питао хоће ли она у рај јер је била говедо према свима због пломбе. Исти случај са тим злочинцима. Што не значи да су сви злочинци такви, да се њихова дела могу оправдати багом у мозгу. 

 

Kako može nauka da potvrdi da postoji savest? 

Kako nauka može da potvrdi da postoji  ego ili recimo arhetipovi?

 

Науке не потврђује савест него је објашњава, јер шта има да се потврди нешто што већ постоји. 

 

Може лепо кроз психолошке методе праћења нечијег понашања и телесних функција или кроз неуролошке кроз операције и експериментисања на мозгу, и то предњем јер је тај задужен за нечије понашање. 

 

А его и архетипови немају везе са овим, мешаш бабе и жабе. А кад спомену, нису њих Фројд и Јунг потврдили, него су тиме означили неке делове људске личности са циљем да објасне људско понашање. И то су опет конструкције њихових теорија. 

 

Razlikovanje dobra i zla je posledica kušanja zabranjenog ploda kao i grešnost.To razlikovanje je jedna od refleksija božanskog u nama. 

 

А ја постављах снимке и текстове где се види да и животиње разликују добро и зло, а никакав плод кушале нису. 

 

Још објасних да то библијско разликовање добра и зла значи оно добро и зло које Максим Исповедник приказа, а не ово свакодневно морално. Али ви никако да то повежете, разумете, шта је проблем, можда пристрасност и предрасуде, недовољна концентрација, лењост да се нешто научи итд. 

[Deja Vu]

prvo i najvaznije religijski aspekt, lijepo kratos rece da bi to onda bio alibi teskim grehovima, cemu onda pokajanje

 

 

Много тога у нашој природи би могло бити ''алиби тешким греховима'', као нпр. сексуална привлачност која није тек тако ствар избора ''е сад неће да ми се диже јер је то мој избор''. Јест малосутра. 

 

Зато је у хришћанству поента не спречити дизаније, него у свој тој катастрофалној трагичности природе покушати себе изградити у бољег човека. А због те трагичности света је дошао Исус. 

[Deja Vu]

 

 

Само се ти смеј, види се да вешто покушаваш да избегнеш одговор на кордунова питања јер не знаш, а он је због тога у праву. 

[Ћириличар]

И рецимо да је тачно да је савест деловања Светог Духа, како то било која наука може да потврди пошто јел те постојање Светог Духа никад нигде није потврђено? 

 

Али не само што није проверљиво, него чак није ни оповргљиво јер ће на питања ''А где Свети Дух, докажите нам?'' верници да одговарају ''али Он не може да се докаже јер је транседентант бла бла'', па тако све то пада у воду. А особине било којих научних хипотеза и исказа су оповргљивост и проверљивост. Притом, не објашњава појаву савести код људи који нису хришћани и верници. Значи треба нам нешто друго. 

 

Рецимо како би ти објаснио појаву гриже савести код Црногорца који не изврши крвну освету? Сумњам да би Светим Духом. Или рецимо кад Јеховин сведок некако даа крв, па га гризе савест за то мисли да ће га Јехова казнити? Или кад неки лик из неког племена не убије свог старог јер је норма тог племена да се стари људи убијају, па га гризе савест што га није утепао и тражи начина да то уради а рецимо налази се у друштву хришћанских мисионара који му то не дозвољавају (ово је иначе било)?

Бураз, можеш ли мало престати доминирати? 

[Ћириличар]

 

Nemački filozof Imanuel Kant je smatrao da je izvor svakog moralnog čina u volji čoveka. Naglašavajući značaj moralnog zakona on kaže: "Dve stvari me ispunjavaju sve većim strahopoštovanjem i divljenjem što ih više promišljam - zvezdano nebo nada mnom i moralni zakon u meni."

 

Kant je tvrdio da je za ljudski moral nužno da se pretpostavi da čovek ima besmrtnu dušu, da postoji Bog i da čovek ima slobodnu volju. Ove pretpostavke je nazvao "praktičnim postulatima".

 

Razlika između ispravnog i pogrešnog je nešto stvarno postojeće za Kanta. Svi ljudi znaju šta je ispravno, a šta pogrešno, i to je ugrađeno u naš um. Po Kantu svi ljudi imaju "praktičan um", tj. određenu razumsku sposobnost koja nam u svakom trenu kaže šta je ispravno, a šta pogrešno na području morala. Mada svaki čovek ima u svojoj svesti moralni zakon od njegove volje zavisi hoće li ga poštovati ili ne. Tako je moralni zakon uslov "praktičnog uma".

 

Po Kantu moralni zakon prethodi svakom iskustvu i on je "formalan" i univerzalan i važi za sve ljude u svim društvima i u svim vremenima. On ne kazuje da treba učiniti nešto određeno u određenoj situaciji, već kako čovek treba da se ponaša u svim situacijama. Ovaj zakon ima istu apsolutnu važnost kao i fizički prirodni zakoni.

 

Najviši moralni zakon Kant je definisao kao kategorički imperativ. On glasi: "Postupaj tako da maksima tvoje volje uvek može važiti kao princip opšteg zakonodavstva". To znači da svaki pojedinačni čin mora biti takav da bi ga slobodno mogli ponoviti svi ljudi. Dakle, kada činimo nešto moramo uveriti sami sebe da želimo da to isto čine i svi drugi koji se nađu u odgovarajućoj situaciji. Po Kantu, to je stav koji povezuje svaku pojedinačnu volju sa zahtevom za opštim važenjem. Zato se vrhovni moralni zakon može i ovako definisati: "Postupaj tako da čovečanstvo u tvojoj ličnosti, i u ličnosti svakog drugog, uvek upotrebljavaš kao cilj, a nikada samo kao sredstvo". Dakle, mi ne možemo koristiti druge ljude da bismo postigli nešto za nas, ali nemamo ni prava da koristimo samo sebe kao sredstvo da bi se postiglo nešto.

 

Za Imanuela Kanta moralni zakon je podjednako apsolutan i važi podjednako opšte, kao na primer zakon uzročnosti. Iako se on ne može dokazati razumom, ipak je neizbežan, i ne postoji ni jedan čovek koji će ga poreći. Kada čovek odluči da dela poštujući zakon morala - dela slobodno. Ta sloboda nas po Kantu i čini ljudima, jer životinje postupaju samo po sopstvenim željama i potrebama i nemaju nikakvu slobodu da postupaju po nekom moralnom zakonu.

 

Лијепо је то Кант срочио, али ово се може лако примјењивати само у ситуацијама у којима је неки поступак преовлађујуће добар или лош. Проблем настаје кад се уђе у "моралну сиву зону" гдје било који избор са собом носи одређено зло и веома је тешко одлучити се за једну од могућности јер свака носи релативно слично зло са собом. Ту Кантов категорички императив не може дати једнозначно рјешење, јер одлуку о поступку доносе појединци који никако не могу имати потпуно иста размишљања. Тако се добија више "исправних" одговора у таквој ситуацији. Управо могућност ( и реалност ) постојања овакве ситуације негира да постоје објективне и апсолутне моралне норме које постоје независно од људи и људске воље.

[Deja Vu]

Бураз, можеш ли мало престати доминирати? 

 

Не могу, не гризе ме савест што сам тако окрутан  

[Pancakes]

"- I o moralu? A do čega ste, na primer, došli u pogledu morala?

 - Morala? To te interesuje? E pa evo: čini mi se da moral treba tražiti ne u vrlini, to jest ne u razumu, disciplini, dobrom vladanju i čestitosti -- već pre na suprotnoj strani, hoću reći u grehu, u onom što nas izlaže opasnosti, u onom što nam škodi, što nas upropašćuje. Čini mi se da je mnogo moralnije stradati, pa čak i svesno se upropastiti, negoli čuvati se. Veliki moralisti nisu bili ljudi vrline, nego pustolovi u zlu, poročnici, veliki grešnici koji nas hrišćanski uče da se priklanjamo pred bedom.Sve ovo tebi se nikako ne dopada, zar ne?"

 

(Tomas MAN - Čarobni brijeg / odlomak iz razgovora Hansa i Klavdije)

[ВИЛМА]

Ima ona fora :

 

" A što se tiče morala - MORALA SAM".

[Ћириличар]

"- I o moralu? A do čega ste, na primer, došli u pogledu morala?  - Morala? To te interesuje? E pa evo: čini mi se da moral treba tražiti ne u vrlini, to jest ne u razumu, disciplini, dobrom vladanju i čestitosti -- već pre na suprotnoj strani, hoću reći u grehu, u onom što nas izlaže opasnosti, u onom što nam škodi, što nas upropašćuje. Čini mi se da je mnogo moralnije stradati, pa čak i svesno se upropastiti, negoli čuvati se. Veliki moralisti nisu bili ljudi vrline, nego pustolovi u zlu, poročnici, veliki grešnici koji nas hrišćanski uče da se priklanjamo pred bedom.Sve ovo tebi se nikako ne dopada, zar ne?"

Не, него не мислим да разумијем у потпуности. Не схватам зашто и како је моралније чак свјесно се упропастити него се чувати.

[webber]

On 31.1.2016. at 18:09, Ћириличар рече

Лијепо је то Кант срочио, али ово се може лако примјењивати само у ситуацијама у којима је неки поступак преовлађујуће добар или лош. Проблем настаје кад се уђе у "моралну сиву зону" гдје било који избор са собом носи одређено зло и веома је тешко одлучити се за једну од могућности јер свака носи релативно слично зло са собом. Ту Кантов категорички императив не може дати једнозначно рјешење, јер одлуку о поступку доносе појединци који никако не могу имати потпуно иста размишљања. Тако се добија више "исправних" одговора у таквој ситуацији. Управо могућност ( и реалност ) постојања овакве ситуације негира да постоје објективне и апсолутне моралне норме које постоје независно од људи и људске воље.

Koji bi bio primer takve situacije koju zlatno pravilo/kategoricki imperativ ne moze da reši? Mogu se setiti primera gde je rešenje koje dobijemo apsurdno i gde nam se ne sviđa..

[Ћириличар]

7 hours ago, webber рече

Koji bi bio primer takve situacije koju zlatno pravilo/kategoricki imperativ ne moze da reši? Mogu se setiti primera gde je rešenje koje dobijemo apsurdno i gde nam se ne sviđa..

Godina je 1945, ti si predsjednik SAD i zelis da pobijedis Japance. Imas dvije opcije, nastaviti rat konvencionalnim sredstvima ( pa ce poginuti dosta Japanaca i Amerikanaca ), ili im roknuti atomsku bombu gdje ce poginuti samo Japanci. Sta je ispravno uraditi? ( a nije lazna dihotomija u pitanju jer sigurno SAD dobija rat, samo je pitanje vremena, pa sklapanje mira ne dolazi u obzir, nego samo pobjeda )

[RYLAH]

54 minutes ago, Ћириличар рече

Godina je 1945, ti si predsjednik SAD i zelis da pobijedis Japance. Imas dvije opcije, nastaviti rat konvencionalnim sredstvima ( pa ce poginuti dosta Japanaca i Amerikanaca ), ili im roknuti atomsku bombu gdje ce poginuti samo Japanci. Sta je ispravno uraditi? ( a nije lazna dihotomija u pitanju jer sigurno SAD dobija rat, samo je pitanje vremena, pa sklapanje mira ne dolazi u obzir, nego samo pobjeda )

Пустиш Совјете још мало да праве ршум, па да ти Јапанци сами понуде мир

[Ћириличар]

3 minutes ago, RYLAH рече

Пустиш Совјете још мало да праве ршум, па да ти Јапанци сами понуде мир

Ali onda bezbozni komunizam se vise siri :-o Bolje atomska Japancima nego komunizam. Humanije je

[Ћириличар]

Значи ово је невјероватно колико је здраворазумски објашњено:

 

[Ћириличар]

Ако некога мрзи гледати видео, да укратко препричам. Основно питање је одакле долази људска моралност. На основу најновијих открића и на основу поређења са животињама, дошло се до закључка да се људи рађају са одређеним моралним предиспозицијама ( које се могу промијенити васпитањем, околином и сл. ) као и да људи са животињама дијеле много заједничких моралних карактеристика.

Полазећи од тих открића, установљено је за сада пет моралних карактеристика које су присутне у сваком друштву:

1. помагање/поврјеђивање ( као врста вежемо се једни за друге како бисмо се заштитили од повреда, а још к томе негативно гледамо на некога ко без разлога поврјеђује друге )
2. правичност/реципрочност ( тражимо да свако добије оно што заслужује и да свако има онолико колико му припада у сразмјери са неким релевантим факторима - па тако нје проблем ако је човјек милијардер ако је све то стекао законито не поврјеђујући никога, али је огавнобити милионер који је до пара дошао газећи преко других )
3. груписање/лојалност ( природном психолошком еволуцијом, људи су схватили да имају веће шансе за преживљавање ако се групишу и заједнички раде ка заједничком циљу. Једино је код људи могуће да бројно огромна маса људи се уједини и да буде вјерна својој групи и да се чак жртвује за појединце које никада није ни срела, само због припадности групи - што доприноси већој колективној снази и шансама за опстанак )
4. ауторитет/поштовање ( формирамо одређене хијерархијске љествице на основу одређених фактора и подвргавамо се туђем ауторитету због сличних разлога као код груписања/лојалности )
5. чистоћа/светост ( стријемимо ка већој контроли наших нагона и наше "пале људске природе" јер тиме мислимо да више себе унапријеђујемо као појединце али доприносимо више и колективу )

Сад, занимљиво је како је у видеу све ово стављено у контекст разлика између либерала и конзервативаца. Говорник је чак позвао људе у публици да дигну руке и покажу да ли су либерали, конзервативци или либертаријанци. Преко 90% људи у публици је било либерално. И занимљива разлика је, како каже, управо та да су либерали генерално отворенији новим искуствима, док конзервативци се држе већ "доброг старог и провјереног". Онда је навео податке анкете које су аутори ове теорије поставили на својој страници и резултати изгледа да објашњавају суштину те разлике. Либерали држе прве двије групе вриједности ( помагање/поврјеђивање и правичност/реципрочност ) као морална питања, док конзервативци генерално све групе узимају као морална питања.

Сад шта то значи? То значи да је либералима најважније да се некоме помогне, да неко не буде повријеђен или да неко добије правичан дио колача, па чак ако треба и по цијену реда, институција и сл. Са друге стране конзервативци свим овим групама подају мање-више подједнако значење и заговарају значај институција, реда и стабилности па чак и на штету одређеног броја несрећника. На крају, говорник завршава са личним ставом да је прво потребно изаћи из свог "моралног мјехура" и разумјети моралност свог супарника како би се могло доћи до компромиса и рјешења. Он то објашњава тезом да либерали и конзервативци нису двије одвојене цјелине, него везани дијелови једног тијела.

Шта знам, млого добро замишљено