Zar Bog nije mogao blaze da kazni gresnike (problem vecne kazne)

[Midrash]

Погледао сам оне снимке са прве стране још од прошле године и тотално сам збуњен. 

И даље ми није јасно оно што покојном патријарху Павлу није било јасно. 

 

Ако Бог све зна унапред и ако он по логици оних снимака не доживљава време, онда је Он мене већ осудио на нешто. Испаде да судбина постоји. То ме мало плаши искрено  greengrin Он је већ знао шта ћу бити и шта ме чека пре него што сам се родио. Исто тако је знао за Хитлера нпр. шта ће бити. Зашто онда то није променио, не разумем? Може неко на једноставнији начин да објасни, оно ме скроз збунило. 

Njemu je postalo jasno, mislim da je rekao čitajući Avgustina. Nešto u ovom smislu: Prošlost ne postoji - prošla je...budućnost još nije došla, jedino što "imamo" je dodir onoga što prolazi i trenutak kad ovo sada prelazi u prošlost. Mi imamo sećanje, pa nam se čini da sadašnje vreme traje, a u stvari ono što se dešava, vreme prolazi, no zbog tog sećanja, mislimo da je pred nama budućnost, ali nje još nema. Ono šta ima, je usmerenje - njime ono što je sada prevodimo u prošlost na način da budućnost koju bi želeli da imamo postane prošlost koja je dobra Drugim rečima, mi u sadašnjem trenutku, koji je manji od trenutka, odlučujemo kakva će nam biti prošlost koju želimo u budućnosti. Taj trenutak MI odlučujemo i određujemo. Bog zna kako će biti na kraju, ali mi biramo taj kraj odlučujući SADA, ne Bog Nema predestinacije. Kada spojiš svako to SADA, dobiješ liniju koja je samo tvoja.

[Deja Vu]

A da se potpuno prepustis Njegovoj Volji onda ces tako ushushkan da razumes da ce Suditi tebi samo po tvojem verovanju da On zna bolje od nas sta nam treba , sto dovodi do zakljucka da je super sto Bog zna sve unapred jer ce ti davati samo ono sto ti treba.

 

Осећам то. Некад умем да чујем неки јако дубок глас, мисао од које ме неће заболети глава, тај глас некако као да је из даљине, не могу да опишем и говори ми шта ће бити ако то урадим, шта је добро, али га не слушам. И увек буде у праву. Увек слушам један површински глас који ме зезне. 

 

Јел се онда заснива вера, на томе? Верујем да ћу бити са Богом иако Он зна да ја можда нећу бити са Њим? Снагом вере онда могу да променим своју ''лошу судбину'' а то је оно што ћу сам креирати. Не знам. Све ме то збуњује. Неки људи буду јако верујући па се онда промене, полуде. 

Опет и молитве. Кад кажем: Чувај ми моје ближње. Али шта ако неки ближњи реши да се нпр. (не дај Боже) убије? То је његова слободна воља да се убије. 

[Deja Vu]

Njemu je postalo jasno, mislim da je rekao čitajući Avgustina. Nešto u ovom smislu: Prošlost ne postoji - prošla je...budućnost još nije došla, jedino što "imamo" je dodir onoga što prolazi i trenutak kad ovo sada prelazi u prošlost. Mi imamo sećanje, pa nam se čini da sadašnje vreme traje, a u stvari ono što se dešava, vreme prolazi, no zbog tog sećanja, mislimo da je pred nama budućnost, ali nje još nema. Ono šta ima, je usmerenje - njime ono što je sada prevodimo u prošlost na način da budućnost koju bi želeli da imamo postane prošlost koja je dobra Drugim rečima, mi u sadašnjem trenutku, koji je manji od trenutka, odlučujemo kakva će nam biti prošlost koju želimo u budućnosti. Taj trenutak MI odlučujemo i određujemo. Bog zna kako će biti na kraju, ali mi biramo taj kraj odlučujući SADA, ne Bog Nema predestinacije.

 

Време је као река

 

Опет, Бог зна шта ћемо ми изабрати. Што нас је онда створио? Што је створио нпр. Хитлера ако је знао да ће побити онолико људи? Онда је Он знао да ће Адам и Ева појести плод. Испаде да се правио луд, да је глумио кад их је питао: Где сте? Шта сте урадили? 

[Midrash]

Време је као река

 

Опет, Бог зна шта ћемо ми изабрати. Што нас је онда створио? Што је створио нпр. Хитлера ако је знао да ће побити онолико људи? Онда је Он знао да ће Адам и Ева појести плод. Испаде да се правио луд, да је глумио кад их је питао: Где сте? Шта сте урадили? 

Bog zna, ali to ne utiče na našu slobodu odlučivanja. Drugo, Bog nas voli kakvi god da smo, i dao nam je slobodu da delamo. Da se umešao, nestalo bi slobode. Majka zna da će dete između šargarepe , recimo, i čokolade izabrati čokoladu, ali time što mu je dala izbor jednog i drugog i što je znala da će da izabere čokoladu, nije narušena sloboda deteta da izabere, jer mu nije gurnula u usta čokoladu, sam je izabrao. Ljubav je ključ svega.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Pravednici su uvek stradali evo naprimer sv.Stefan dok su ga kamenovali on je molio Boga da im to ne upise kao greh. Ja bi pristao na Hitlerovu gasnu komoru ako imam cvrsto obecanje Boga da me nece napustiti.

Hocu ustvari reci da treba licno da se okrenemo Bogu da popravljamo sami sebe a ne da filosofiramo zasto je Tvorac Svevisnji dopustio ovo ili ono.

Nije Hitleru Bog nista dopustio.

Ko place za te ljude koje je Hitler pobio a da nije pre njega sam Hristos pustio suzu?

Ljudska priroda je unizena i pala. I sve ovo nema nikakvog smisla da nema vaskrsenja i obecanog Carstva Nebeskog.

[Deja Vu]

Имам пар питања. 

 

Да ли је вечна мука заиста будуће стање грешника или ће они изгорети (не горети) у ватри па самим тим нестати заувек, бити мртви?

 

Ако је Бог живот и извор живота, сви они који га се одрекну прелазе на страну смрти. Логички гледано, смрт је негација живота. Самим тим, онај који није са Богом он је мртав у правом смислу те речи. Дакле није то мучење у ватри, јер то су онда знаци живота. Исус каже да ко је са њим, има живот. Што значи да ко није, има смрт. Смрт је ништа друго до непостојање. 

Да ли сам у праву?  greengrin

[Дејан]

vraćanje u nebiće..

[Volim_Sina_Bozjeg]

vraćanje u nebiće..

Je li to bolno?

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Имам пар питања. 

 

Да ли је вечна мука заиста будуће стање грешника или ће они изгорети (не горети) у ватри па самим тим нестати заувек, бити мртви?

 

Ако је Бог живот и извор живота, сви они који га се одрекну прелазе на страну смрти. Логички гледано, смрт је негација живота. Самим тим, онај који није са Богом он је мртав у правом смислу те речи. Дакле није то мучење у ватри, јер то су онда знаци живота. Исус каже да ко је са њим, има живот. Што значи да ко није, има смрт. Смрт је ништа друго до непостојање. 

Да ли сам у праву?  greengrin

 

Kako onda djavo postoji a odrekao se Boga? .mislise.

 

 

[cloudking]

Je li to bolno?

 

Ja sam iz nebica doaso i mogu  da ti kazem da se nista ne secam... isto ce da bude i u obrnutom pravcu  svi smo mi vec bili u nebicu, tako da vec imamo iskustva

[SHADOWS OF THE LIGHT]

ne mozes da pricas o ,,iskustvima,, nebica kad ih nisi bio svestan.....sto u prevodu znaci da ne znas.... tanning

[Срђан Шијакињић]

Имам пар питања. 

 

Да ли је вечна мука заиста будуће стање грешника или ће они изгорети (не горети) у ватри па самим тим нестати заувек, бити мртви?

 

Ако је Бог живот и извор живота, сви они који га се одрекну прелазе на страну смрти. Логички гледано, смрт је негација живота. Самим тим, онај који није са Богом он је мртав у правом смислу те речи. Дакле није то мучење у ватри, јер то су онда знаци живота. Исус каже да ко је са њим, има живот. Што значи да ко није, има смрт. Смрт је ништа друго до непостојање. 

Да ли сам у праву?  greengrin

Може бити да је крајњи исход за оне који нису са Богом враћање у не-биће, или одлазак у не-биће, како рече Деки, а можда (само размишљам) се под "животом" у хришћанском контексту подразумевао само живот уз Бога, док се све друго означавало као смрт, постојање без Бога (без Љубави) се изједначавало са смрћу, дакле "смрт" можда није обавезно подразумевала непостојање. Додуше, ово прво ми се чини вероватнијим. 

 

Иначе, за мене лично ниједна од ових опција немају неку вредност претерано, пошто ја верујем у пролазност оног што се назива пакао, и у спасење за све што је икад постојало, на концу свега.

[cloudking]

ne mozes da pricas o ,,iskustvima,, nebica kad ih nisi bio svestan.....sto u prevodu znaci da ne znas.... tanning

 

Ne znam jer nema iskustva  u nepostojanju... ocu samo da kzem da smo svi vec  bili u toj situaciji da nepostojimo i to nije nista strasno... strasno je samo ako o tome razmisljas dok postojis a i onda ti je strasno jer ti evolutivni senzori vibriraju na pomisao o svom nestanku...

[SHADOWS OF THE LIGHT]

 

 

Иначе, за мене лично ниједна од ових опција немају неку вредност претерано, пошто ја верујем у пролазност оног што се назива пакао, и у спасење за све што је икад постојало, на концу свега.

 

onda katolicko ucenje o cistislistu ispada tacno....

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Ne znam jer nema iskustva  u nepostojanju... ocu samo da kzem da smo svi vec  bili u toj situaciji da nepostojimo i to nije nista strasno... strasno je samo ako o tome razmisljas dok postojis a i onda ti je strasno jer ti evolutivni senzori vibriraju na pomisao o svom nestanku...

 

ako je smrt obicno nistavilo onda je svaki strah od iste totalno besmislen.....ali i da bi znao sta je smrt moras da prodjes iskustvo smrti....a s obzirom da ovde komuniciramo ...nisi kao ni ja...tako da mozes da mi pricas u sta ti verujes a ne sta znas.....