Да ли је атеизам религија?

[Александар Милојков]

Ја ипак мислим да атеизам као такав није религија. Једино, постоје заступници и промотери атеизма који јако личе на фанатизоване вернике. Постоји, дакле, иста патологија иако у потпуно различитим гледиштима. Питали смо и слушали професора Јеротића о томе.

[Milan Nikolic]

То је и моје мишљење, јер сам раније већ рекао да има разлике између (са једне стране) оних који не желе да верују да Бог постоји, и (са друге стране) оних који желе да верују да Бог не постоји.

[Александар Милојков]

То је и моје мишљење, јер сам раније већ рекао да има разлике између (са једне стране) оних који не желе да верују да Бог постоји, и (са друге стране) оних који желе да верују да Бог не постоји.

Ух, сад ћеш да их наљутиш. Није исто немати вере да Бог постоји и веровати да он не постоји.

[Milan Nikolic]

Па да.

Прави атеиста игнорише приче о Богу, не бави се уопште тим питањима. Он не верује да Бог постоји.

Са друге стране, постоје атеисти који изграђују веровање - а то подразумева искуство и знање у смислу односа са Богом -, да Бог заправо не постоји.

Дакле, прави атеиста није улазио у дилему о Богу, док они други остварују искуство са Богом којег на крају одричу. Сматрам да су ови други у извесној опасности јер имају конкретна искушења, као уосталом и теисти.

[Александар Милојков]

Много се компликује, а ја мислим да је ствар сасвим јасна и једноставна. Да, појам "атехос" је кроз историју доживео еволуцију свог значења. Данас једноставно значи - одуство вере у било шта божанско, натприродно, метафизичко. Ако вера одсуствује, онда не можемо говорити ни о каквом односу према Богу. Ја не верујем да постоје вампири и потпуно сам према тим митским бићима празан. Тако је случај и са атеизмом.

Како рекох, постоје промотери атеизма који личе на острашћене вернике. Али, то је сасвим друго питање. Не би га требало мешати са значењем појма атехеос, атеиста. Моје мишљење.

[@...]

Атеиста: Кроз искуство моја је (не)вера постала знање. Сад знам да Бог (не)постоји.

Верник: Кроз искуство моја је вера постала знање. Сад знам да Бог постоји.

greengrin

[Александар Милојков]

Атеиста: Кроз искуство моја је (не)вера постала знање. Сад знам да Бог (не)постоји.

Добро, то су ипак изузеци. Многи од њих и не капирају шта значи "знати" и шта је доказ.

[@...]

Ја не верујем да постоје вампири и потпуно сам према тим митским бићима празан. Тако је случај и са атеизмом.

Он даје потпуну слободу, а та слобода може бити и празна.

Ми смо ти који одлучујемо шта ћемо учинити. А ако не учинимо ништа, онда ћемо се осећати празно и мислити да Бог не постоји.

Но управо у том ништавилу се крије огроман потенцијал, који нажалост многи не могу осетити.

[Александар Милојков]

Опет понављам - треба раздвојити питање значења појма атеизам од понашања и размишљања неких људи који се тако изјашњавају. То шта ће ко учинити са "празнином" у себи нема везе са питањем значења појма атхеос.

[Milan Nikolic]

Много се компликује, а ја мислим да је ствар сасвим јасна и једноставна. Да, појам "атехос" је кроз историју доживео еволуцију свог значења. Данас једноставно значи - одуство вере у било шта божанско, натприродно, метафизичко. Ако вера одсуствује, онда не можемо говорити ни о каквом односу према Богу. Ја не верујем да постоје вампири и потпуно сам према тим митским бићима празан. Тако је случај и са атеизмом.

Како рекох, постоје промотери атеизма који личе на острашћене вернике. Али, то је сасвим друго питање. Не би га требало мешати са значењем појма атехеос, атеиста. Моје мишљење.

Лепо збориш, само треба да разумеш нешто још замршено. Наиме, замисли да од памтивека имамо учење да је творевину створио тај извесни ,,вампир'', и да ли би се бунио против тог учења.

Дакле, ради се не само о митском бићу као о паранормалној активности, него о нечему што постоји наспрам саме творевине, тј. о ономе што сматрамо Творцем. Кажеш да атеисти уопштено немају никакав однос према трансцендентном, међутим чуј још једном каква је то проблематика за наше доба.

Наиме, данас имамо атеисте научнике, који добро знају физику и космологију и знају да сама наука се приближава ,,граничним стањима'', како воле сви да кажу - Хокинг и сви заредом. Ради се о томе да наука почиње са опитом феномена који полако доводе до укидања конвенционалног схватања простора и времена (једноставно не постоји ни проток времена ни даљина простора).

Таква схватања која поткрепљују квантномеханички експерименти осмелила су неке људе да спекулишу о појму Бога, што је потпуно неоправдано. Наиме, ако неко не може да пређе неку границу, како може рећи да иза ње нема ничега? Дакле, ради се о некаквом уверењу - веровању, итсл.

Дакле, то је већ став о трансцендентним стварима (тј. појмовима), када неко одбија другачије уверење и пропагира своје. Конкретно искуство са појмом трансценденстног, било то нешто или ништа, доводи до става који се заснива на уверењу (веровању).

Само помислите како неко може рећи да нема Бога, не у смислу исправности одређених карактеристика Бога, него уопште било какве представе о ,,оностраном''. Док истовремено зна да границе простора и времена постају очигледне, и да се све иза ње базира на метафизици. Зар то није равно верским принципима?

[sqny]

Дакле, то је већ став о трансцендентним стварима (тј. појмовима), када неко одбија другачије уверење и пропагира своје. Конкретно искуство са појмом трансценденстног, било то нешто или ништа, доводи до става који се заснива на уверењу (веровању).

Само помислите како неко може рећи да нема Бога, не у смислу исправности одређених карактеристика Бога, него уопште било какве представе о ,,оностраном''. Док истовремено зна да границе простора и времена постају очигледне, и да се све иза ње базира на метафизици. Зар то није равно верским принципима?

Pa trebao bi da objasnis na koje konkretno spekulacije mislis.

Npr, ideja o multiverzumu jeste naucna hipoteza...

A metafizicke spekulacije su deo filozofije i dozvoljene su svima, ne samo vernicima. To je igranje sa idejama, ali ne znace nuzno nikakav religijski odnos sa onostranim, vec prosto filozofiranje.

Na stranu, sto ateizam ne predstavlja nuzno tvrdnju da Bog(ovi) ne postoje, vec odbacivanje metafizike konkretnih religijiskih tradicija kao opravdanih. A u tom slucaju pojam Boga ostaje prazan, pa se o njemu ne moze ni izjasnjavati, sto ne znaci da ne postoji.

[Александар Милојков]

@@Milan Nikolic,

Можда ће појам атхеос наставити своју еволуцију...

[Milan Nikolic]

@sqny

Оно што Хокинг износи мени је фасцинантно али из сасвим другог разлога. Он је уверен, из математичких опита, да творевина какву познајемо није створена дејством ,,оностраног'' (тј. Бога).

Свега тога не би било да појам Великог праска није ушао под кожу свима као што је некада било са појмом геоцентризма. Једноставно, Хокинг је ,,увидео'' да Велики прасак није потекао из теолошког - апсолутног - небића, као што је некада Коперник ,,увидео'' да Земља није средиште космичког система.

На жалост, постоји велика разлика између Хокинговог и Коперниковог опита, јер се данашња физика и космологија суочава са такозваним ,,граничним стањима'', тј. величинама које не могу да се експериментално испитују. Зато су сада све ,идеје'' на нивоу спекулација, било Хокингово становиште, било то мултиверзум или било шта друго.

Сваки модел може бити и проблематичан и безопасан, зависно од тога како се тумачи. На пример, Хокингово ,,откриће'' (о неистинитости теолошког оквира код Великог праска) је за мене нешто најрадосније што сам сазнао до сада, док за некога то представља тобожњи пораз хришћана. Далеко су сложене те тема па ћемо о томе другом приликом.

[@...]

Можда ће појам атхеос наставити своју еволуцију...

то сасвим једноставан, монотон и неоргиналан појам , који у суштини каже да ако си арелигиозан онда си атеиста.

Постоји седам аспеката које атеизам чине религијом:

1.Наративни - овај аспекат се бави причама које објашњавају порекло универзума и људски живот. За хришћане, постоји Књига Постања. За атеисте, Биг Банг, биогенеза, теорија еволуције, итд...

2.Искуство - овај аспекат се бави личним или духовним искуствима. Многи верници извештавају о близини Бога и слободи. Многи атеисти извештавају о искуству "ослобођења" у тренутку када су први одбацили Бога.

3.Социјални - социјални аспект религије се бави идејом заједнице у црквама. Савремени атеизам има своје заједнице и лидере (аутори попут Ричарда Докинса и Сем Хериса) и друштвена окупљања.

4.Етички - овај аспект се бави етичким учењима једне религије. Логично гледано, ако не постоји Бог, како онда може бити никаквих објективних етика? Етика се своди на слободу сваке појединачне особе. Упркос томе, лидери атеизма тврде не да они немају етике, чак тврде да имају бољу етику него религиозни људи.

5. Доктрина - овај аспект бави се философским учењима религије, као и њене тврдње о коначној природи стварности. Неке од централних догми атеизма укључују непостојање Бога, не-постојање после смрти или бесмртности душе, да све што постоји је на крају може свести на материју ( материјализам ), и да је вера нелегитимна .

6. Ритуал - овај аспект се бави обредима, церемонијама и фестивалима. Атеизам у овом тренутку има неколико ритуала, славити велике догађаје у животу (рођења, венчања, смрт), а неки атеисти су предложили годишње фестивале као замену за Божић или Ускрс, као што је рођендан Чарлса Дарвина.

7.Материја(л) - овај аспект се бави физичким артефактима једне религије, као што су зграде, споменици, уметност, итд, и да се физичка места сматрају светим. Многи атеисти тврде да је сва природа и материја света.

све ово је присутно у атеизму, и стога је атеизам религија,

антитеза религије, је религија.

[Avocado]

Uh, koliko rasprave oko jednog zaista glupog pitanja "obrazlozenog" smesnim kvazi-argumentima...

Атеизам је модернистичка реакционарна струја и она не поседује одвојено значење од доминације монотеистичке религије

(или ауторитета верске институције).

Управо због свог идентитета који себе дефинише кроз опозицију - институција социјализма је од институције монотеизма

начинила својег непријатеља и гледала га истиснути.

Атеизам је пак друга страна новчића институцијског религијског ”апсолутизма”.

Исти је новчић: писмо или глава.

Tako mozes da tvrdis i da je nesakupljanje markica hobi... isti novcic, druga strana... hajde razmisli malo...

Атеизам има свој поглед на свет. Материјализам

Атеизам има своје “свете списе”, као што је Ничеов Антихрист или Давкинсова Илузија о богу

Атеизам има своје пророке: Ниче, Расел, Фојербах, Лењин, Маркс.

Атеизам има своје свештенике, као што је Барон Холбах, Фојербах, Ниче или Хиченс

Атеизам има свог месију: Он је, наравно, Чарлс Дарвин.

Атеизам има своје проповеднике и еванђелисте. Докинс, Денет, Харис, и Хиченс

Атеизам има своје мисионарске кампање, као што је кампања “атеистичког аутобуса” у Великој Британији или (минирана кампања) “атеистичког трамваја” у Загребу

Атеизам има своја обележја и симболе, као што су Дарвинова ходајућа рибица или слово “А” у кругу

Атеизам има организације. Не једну, више њих

Атеизам има догме.

Атеизам може завршити у фундаментализму, баш као и свака друга религија

Intelektualno neposten i prilicno patetican pokusaj mesanja pojmova... ako se cak (mada za to nema osnova) moze metaforicno reci za navedeno da su to sveti spisi, proroci, svestenici, mesije, propovednici ateizma, jasno je da je u pitanju metafora... i tvoja teza je ozbiljna taman toliko koliko i teza da je hriscanstvo oblik stocarstva jer ima svoje pastire i stada....

Obelezja, simboli, organizacije i sl. nisu karakteristike koje su vezane iskljucivo za religiju.

BTW, za ateisticke "dogme" nisi uspeo da nadjes ni kvazi-primer?

Атеизам сам за себе је одбијање свега за шта се црква или религијска институција залажу.

Sasvim ocigledno neistinita tvrdnja. Ateizam je neprihvatanje tvrdnje da bog/bogovi postoje... a ima dosta stvari za koje se neka crkva moze zalagati koje su sasvim prihvatljive svim ateistima...

Атеисти су највећи верници.Атеисти верују у нешто што не могу да докажу...

Атеисти не постоје, постоје арелигиозни и антирелигиозни поједнци који тако исказују свој бунт.Они су "спам" у етру свих религија света!

Bravo... clapc

Uspeo si svoju "logiku" i retoriku da dovedes do potpunog besmisla...