Утицај форума на преображај форумаша

[Зосима]

  On 26. 10. 2014. at 12:32, Volim_Sina_Bozjeg рече

Pazi ti njega obratite pažnju na gospodju,jer se uvredio?  hm...toliko od mene...

 

Ја можда јесам свашта,грешан и шта год,али нисам лицемер на куб ,тако  да ако већ желиш да будеш нечији адвокат или се једноставно шлихташ,онда немој бзв да кењаш овде,да не би добио по лабрњи...

[Volim_Sina_Bozjeg]

  On 26. 10. 2014. at 15:32, Зосима рече

Ја можда јесам свашта,грешан и шта год,али нисам лицемер на куб ,тако  да ако већ желиш да будеш нечији адвокат или се једноставно шлихташ,онда немој бзв да кењаш овде,да не би добио по лабрњи...

Sad ti mene plašiš koskama? Koske misliš da se bojim? Živ bio brate ja sam i sa slomljenom koskom isti.

 

Pazi ti njega,ja da branim nekoga......sam te i ja sad uvredio? Nemaš privatne poruke. ? 

[Зосима]

  On 26. 10. 2014. at 15:47, Volim_Sina_Bozjeg рече

Sad ti mene plašiš koskama? Koske misliš da se bojim? Živ bio brate ja sam i sa slomljenom koskom isti.

 

Pazi ti njega,ja da branim nekoga......sam te i ja sad uvredio? Nemaš privatne poruke. ? 

Е, ајде баталите  ме и ти и она роспија, ок ?

[Volim_Sina_Bozjeg]

  On 26. 10. 2014. at 15:50, Зосима рече

Е, ајде баталите  ме и ти и она роспија, ок ?

Naravno

[Тања1]

  On 26. 10. 2014. at 15:32, Зосима рече

Ја можда јесам свашта,грешан и шта год,али нисам лицемер на куб ,тако  да ако већ желиш да будеш нечији адвокат или се једноставно шлихташ,онда немој бзв да кењаш овде,да не би добио по лабрњи...

 

Као прво, не односи се лично на тебе, него на последњу реченицу (форум), на никог конкретно, а као друго и ђаво може да цитира Свето писмо.  Не мислим рећи да си цитирао Свето писмо...Али даћу само неке примере јер није могуће за ово време све да изложим на овој теми. Не мора да се цитира Свето писмо и да се на цитат где јер реч о продуктивности и иновацијама одговара да су апостоли чинили чуда. То је само по себи у поређењу са цитатом провокација саговорника и унижавање. Шта си ти заправо тиме хтео рећи? Изврнуо си да иновација и продуктивност немају везе са православљем, из твоје поруке се јасно види да световна занимања немају везе са православљем, и то си сам наметнуо у причи, јер се нисам изјаснила да ли сам мислила на светована или света занимања. Даћу ти пример једног текста са насловне стране „Софија Ињац: Стваралаштво као уметност и верска мисија“ где је јасно говори о модерном, тј. иновационом дизајну са трајном и незаменљивом уметничком вредношћу у очима савремених посматрача као и у прошлости. https://www.pouke.org/forum/page/index.html/_/1346440445/1346479577/%D1%81%D0%BE%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B8%D1%9A%D0%B0%D1%86-%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE-%D0%BA%D0%B0%D0%BE-%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82-%D0%B8-%D0%B2%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0-r4079

 

То је све што сам хтела рећи, постоји веома мало примера који имају нове идеје на незаменљив начин и у другим многим областима, мало продуктивности. Међутим, ти си имао потребу да станеш у не  знам чију одбрану, и дочараш јавности да моје знање има везе са чачкањем носа и да ћу се закуцати у земљу са висине на којој ме видиш.  Све то не познајући ме ни мало. Ја ником овде ништа не „спустам“, него не дозвољавам да ме нико пење и спуста.  И ето, како си посејао, тако ти си пожњео. И сада ти се толерише  насиље на форуму?! А роспија ти је....изабери сам неког ближњег свог   Олади!

[Баба]

Хајде престаните да њакате Зоскета, напорни сте.

Зоске понашај се.

[Зосима]

  On 26. 10. 2014. at 22:08, Жељко рече

Хајде престаните да њакате Зоскета, напорни сте.

Зоске понашај се.

Хоћу брате,нешто сам био надрндан, па су ми се наместили...

[Volim_Sina_Bozjeg]

Meni mama namestila labrnju.

[Volim_Sina_Bozjeg]

živ bio zoske

[ПиП]

Говорећи о духу чамотиње отац Рафаило Бољевић истиче да је често гледање телевизије као и борављење на интернету уствари бекство из себе самог и губљење драгоценог делатног времена, без обзира да ли се ради о православним сајтовима и форумима.

Пошто и оведе на форуму има људи који су практично "инвентар форума", намеће се питање колико они од тога имају користи а колико штете и у каквом духовном стању се уопште налазе?

 

Ваше мишљење?

 

Ево исечка где можете послушати део где отац Рафаило помиње ово о чему сам писао:

 

https://www.youtube.com/watch?feature=player_detailpage&v=_J9UofqFK9I#t=594

[Ненад Р.]

Осим у вери , љубави , хуманости и доброти , у осталим стварима човек треба да буде умерен . И најбољи лек , ако се претера , може да буде отров , тако је и са форумима . Дружење на форуму је веома лепо и корисно , али ако се претера и , ако човек постане зависан и занемарује друге ствари , то је друга ствар која није ни мало добра.

[ПиП]

Да ли сте пробали свесно да се одричете (постите) гледања телевизије или кориштења интернета на неко дуже време (мислим бар месец дана) чисто да проверите себе колико сте зависни од тих ствари?

[JESSY]

  On 9. 12. 2014. at 17:57, ПиП рече

Да ли сте пробали свесно да се одричете  кориштења интернета на неко дуже време (мислим бар месец дана) чисто да проверите себе колико сте зависни од тих ствари?

нисам....а ни нећу....ту сам док ми треба....никад не блејим из досаде....

[зеленизуб]

  On 9. 12. 2014. at 17:57, ПиП рече

Да ли сте пробали свесно да се одричете (постите) гледања телевизије или кориштења интернета на неко дуже време (мислим бар месец дана) чисто да проверите себе колико сте зависни од тих ствари?

Да, и мој ( субјективан, наравно ) утисак би био како је рецимо зависност од чоколаде за пар нијанси грђа у градацији.

[Баба]

Драгана Миљанић: (Не)Стваран свет око нас (и у нама)

08 децембар 2014 Драгана Миљанић

 

 

Пре извесног времена, уређујући годинама један интернет форум, увидела сам да постајем зависна од интернета. Можда то и није била зависност у правом смислу те речи, али када дан постане незамислив уколико се не посети омиљено виртуелно место, постоји основана сумња да је особа дубоко забраздила.

За све то време, у кући нисам имала телевизор, а умела сам да се (по)хвалим, премда тада нисам схватала да се заправо хвалим, како никада не гледам телевизију и како ми то јако прија.

Мало по мало, стицајем неких околности, моја зависност је почела да јењава. Неким чудом смањивала се постепено потреба да време проводим у виртуелном свету.

Као и све што је лоше, а уме да обузме човека, тако вас и виртуелни свет увлачи у себе на кашичицу. У почетку, када тај свет тек открива, човека обузима осећај задовољства јер је „окружен“ људима који са њим деле иста интересовањa. Можда звучи банално, али савремени човек, отуђен од ближњих, усамљен и суштински незадовољан животом који живи, прелако се препушта лажном осећају среће што се коначно нашао у друштву оних који га разумеју, несвестан да је утеха коју је пронашао нестварна и само илузија.

Овај осећај држаће га неко време, у зависности од тога колико (ни)је јака личност, али и у зависности од тога колико се његов его разгоропадио од неочекиване среће која га је задесила. Понеке ће ова ненадана „срећа“ толико окуражити да ће се претворити у праве паметњаковиће без којих ниједна дискусија не може да прође, а да је не обогате својим мудролијама, док ће се други притајити, не коментаришући много, али једнако пратећи све новости и једнако срећни јер су „међу својима“.

Као и од сваке друге зависности, и од интернетске се тешко одлепити. Пре свега, од било које зависности се човек не може никада одвојити ако је није свестан. Звучи као фраза и готово да је излизана, али тврдња да је први корак у решавању неког проблема онај тренутак када човек постане свестан да има проблем, јесте кључна. Могла бих да наведем десетине разлога због којих бих свакоме саветовала да интернет и гледање телевизије сведе на најмању могућу меру, али ћу издвојити два која сматрам најважнијим.

Један је илузорност виртуелног света, а други је тровање душе.

Илузија је у суштини (само)обмана, варка и уобразиља. Било да је човек свестан да се пред његовим очима одиграва, било да није, илузију не чини ништа мање варљивом. Важно је схватити да је виртуелни свет управо оно што епитет и каже – виртуелан. Да бисмо разумели сву илузорност виртуелног света, потребно је да озбиљно размотримо шта нас је навело да се предамо илузији.

Сви смо ми, мање-више, жељни подршке, лепе речи и разумевања. На жалост, стваран свет све мање је спреман да одговори на ове наше потребе. Истовремено, осећај празнине која притиска душу, а коју је потребно некако испунити, као и потрага за смислом, постају човекова главна преокупација. У тој борби за смислом и испуњеношћу, човек наилази на мноштво мамаца који га одвлаче и удаљавају од Истине. Ове мамце човек гута и налази краткотрајно задовољство, али када њихово дејство престане, празнина је већа него она коју је до тада осећао.

Није потребно много мудрости да би се човек отргао од неке илузије и схватио шта му се дешава. Потребно је „само“ да искрено поразговара са собом и постави себи неколико једноставних питања. Ова питања уједно дају одговор и на многе друге проблеме са којима се свакодневно суочава и са којима не уме да изађе на крај. Ако се овом разговору озбиљно посвети, особа може да се изненади колико проблеми који јој се понекад чине незамисливо тешким, нису уопште толико страшни. Питања као што су – Зашто сам овде? – Шта радим овде? – и – Са којим циљем сам ту? – јесу донекле искрзана од силног спомињања, но то њихов значај не умањује ако им се пажљивије посвети(мо).

Када човек искрено размотри шта га је навело да нечему посвети своје време, када схвати шта је тачно то што свакодневно ради и шта жели да постигне тим својим радом, многе илузије распршиће се саме од себе, без велике муке и без апстинентске кризе. Велики савезник у овом искреном испитивању самога себе јесу осећање немира и празнине који се стално враћају и не доносе трајан мир и испуњеност. Као и бол која није пријатна, али нам је помоћник да знамо када је тело у невољи, тако и немир, када се угњезди у човековом срцу јесте сигуран знак да нисмо на добром путу.

Прича о немиру доводи до другог разлога због ког би ваљало оградити се од неумереног гледања телевизијског програма и шврљања по виртуелном небу. Чак и да медији нису окренути искључиво профиту као једином мерилу према којем формирају програм, чак и да интернет није пребукиран разноразним плитким садржајима који у човеку буде само најниже нагоне, многи опет не би били у стању да се одупру негативном утицају вести које вређају интелигенцију, бизарностима из црнохроничног света и малоумностима из света тзв. шоубизниса. Колико год мислили да смо имуни на лоше и негативне вести, да нам оне на једно уво уђу, а на друго изађу – то није истина. Оне у срце сигурно уносе немир и трују душу.

Хтели – не хтели и колико год се трудили да их избегнемо, наилазићемо на ствари које нас на разне начине узнемиравају. Ово, наравно, не значи да треба да окренемо главу од било каквих непријатности и да се претварамо да живимо у Утопији. Ипак, поред силних проблема са којима се суочава, било би добро да човек разлучи који су то проблеми са којима треба да се носи, у којима је неопходно да учествује и да им се посвети, а да све друге који нису од суштинске важности, једноставно заобиђе и избегава у широком луку. Лакше рећи него учинити, али није немогуће само ако смо искрени према себи и ако размишљамо.

Занимљиво је да када случајно попијемо или поједемо нешто покварено, потрудићемо се да се што пре опоравимо и да прођемо са што мање последица, али када свој неопипљиви свет излажемо „поквареним“ садржајима, не само да не бринемо о последицама и не журимо да се опорављамо, него често нисмо ни свесни да смо „појели“ нешто по нас штетно и да због тога може да нам буде лоше.

И овде је од велике користи да при сусрету са тровачницама разне врсте приупитамо сами себе – Зашто ја ово читам/гледам? – Каква је корист од читања/гледања овога? – па када видимо да немамо прави одговор или да га једноставно не знамо, да нас је притом још и обузела узнемиреност – онда да окренемо главу од тога.

Сваки пут када душу запрљамо неком нечистоћом, нарушавамо мир у себи и натенане се трујемо. Понекад смо тога свесни, а понекад не, али са сваком новом клицом нечег лошег коју упијамо, ми лепимо слој по слој разних нечистоћа унутар себе које онда заједно и такорећи неприметно стварају све дебљи и дебљи зид лошега у нама. Овај зид онда постаје наша највећа баријера да кренемо напред, да схватимо где смо погрешили и да своје грешке исправљамо.

Када је мир нарушен, када смо „отровани“, разумљиво је да нисмо у стању да правилно видимо свет око себе, па и нашу улогу у том свету. Када смо „отровани“, постајемо раздражљивији, имамо јаку жељу да се на некоме искалимо, у другима тражимо кривце за своје грешке, рађа се бес и сва нагомилавана негативност просто вапи да изађе из нас и да се на неки начин материјализује.

Зато је важно да се чувамо, да избегавамо оно што нас трује, да се оканемо (виртуелних и свих других) опсена колико год можемо, јер ми живимо у свету који је ионако препун лажи. Ако то не урадимо, временом нећемо успети да препознамо шта је за нас добро, а шта не. Зид ће постати све дебљи и све већи, добро и лоше полако ће се помешати – лоше ће се чинити као добро, а добро ће изгледати лоше, и ми више нећемо бити у стању да схватимо шта нас је снашло.

 

Извор: Кордељерац