Jump to content

Za Crkvu nema neželjene trudnoće

Оцени ову тему


  

17 члановâ је гласало

  1. 1. Da li je opravdano?

  2. 2. Koliko su roditelji spremni na izazov?



Препоручена порука

Моја мајка,није хришћанка,веру ми је бака пренела,са њом сам одрасла,али мајка ми је достојанствена и поштена жена,могу слободно то да кажем.Има једна лепа прича из њеног живота.Она живи у Македонији,сад тамо где живи доста је муслиманско живље.

Једног дана назове је муж њене пријатељице,муслимани су,и пита је,може ли његова жена да преспава код моје мајке,па сутра у Гостивар да иде на абортус.Поново је трудна а већ имају три ћерке и поново је ћерка,не жели више да има женске деце у кући.

Она дође код моје мајке да преспава и моја мајка је почне убеђује целе ноћи да не абортира,греота је.

Она каже мојој мајци,добро али убиће нас он...не знам како се зваше човек.

Дође он сутрадан,жена није абортирала,али моја мајка га смири поред свог његовог беса јер је волео и поштовао моју мајку и жена му роди МУШКО дете :)

Значи,верујте,да мојој мајци треба бубрег,око...не знам шта,дали би јој без двоумљења колико је воле.

:)

Extra ecclesiam nulla salus.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Што се тиче саме теме, ми, Срби, смо вазда предњачили у свакојаким којештаријама. Свестан опасности да ме браћа форумаши још једном поткаче, изјављујем да смо ми, Срби, много глуп и затуцан народ in genere. Битно да је мушко? Пазите, морам признати да се мени лично чинило да ће ми бити теже ако буде девојчица - емотивно, јер не бих био сигуран како да се понашам. Али, у међувремену смо се супруга и ја, на основу неких показатеља (а нисмо желели да сазнамо преко ултра-звука), настројили, да тако кажем, да ће бити цурица. Било је изненађење и, донекле, шок кад смо видели да је дечак. Према томе, све је ствар расположења, и најбоље је бити отворен. А ми Срби смо затворени к'о сеф НБС - затворени, а празни
Најгори су случајеви када муж (у)бије жену (или се разведе) зато што „му није родила мушко”, а незналица није свестан да пол детета „зависи од мушкарца” зато што су жене ХХ, а мушкарци XY...

"He who fights with monsters should look to it that he himself does not become a monster... when you gaze long into the abyss the abyss also gazes into you..." — Friedrich Wilhelm Nietzsche

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Све. Звучиш као најгори инквизитор.

Ивице, само сам изрекао своје мишљење које, наравно, није обавезно нити значи да бих ја, када бих био у позицији, икада забранио слободу избора по том питању и наметао своје личне погледе и схватања.Просто нити бих желео нити бих имао права на тако нешто као човек и хришћанин.

Non praevalebunt, non praevalebunt portae inferni!

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Исповест гинеколога Др. Стојан Адашевића :

'' Aко је неко хришћанин православац, он нема право да користи то право(абортуса). Нико не може рећи да је православац, а да убија најнезаштићеније живо биће - нерођено дете. Ако си хришћанин, ти не смеш да радиш абортус. Оног момента кад урадиш намерни прекид трудноће, ти си истог тренутка себе искључио из Православне Цркве.

Ја сам, на своју тугу и жалост, урадио више од 48 000 а мање од 62 000 абортуса. Нас су учили да је дете живо са првим удахом. Када сам добио ултразвук у руке, видео сам да дете са два и по месеца мрда ручицама и сиса палау. После 15-20 минута иста та рука која сиса палац лежала је на мом столу у киретани, а дешавало се да живац из те истргнуте руке или ноге почне да се трза. Тада сам схватио да сам извршио убиство те сам аутоматски престао да радим абортусе и почео да се борим против тога. Није довољно грех призкати и покајати се, већ га треба и окајати.

dete.jpgНа слици: дете у утроби мајке сиса свој палац.

Срце почиње да куца између 18 и 25 дана,

нервни систем је формиран после 3 недеље.

У 8 недељи скелет и рефлекси су присутни.

Мозак и цело тело су комплетни у 8 недељи.

Зна се, прошао сам једну врсту голготе, јер сам био први лекар у Србији који је званично престао да ради абортусе. Имао сам храбрости да одговорим на сва питања пред целим колективом лекара који ме је питао: Зашто ви нећете да радите абортус? Рекао сам: Због моралнoетичког става на који имам право! То је било врло тешко... Рећи то јавно незгодан је энак эа друге који преко тога извлаче велике економске профите. '' Подробније на http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Porodica/DrAdasevic.htm

Link to comment
Подели на овим сајтовима

то је слично као кад бисмо рекли: "Атеиста је атеиста, није човек"

Никакве везе. Али ако ти тако мислиш ок.

oh sh*t man... i was taking life seriously, now i will divide  things by zero. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ма хајде,бре,које су то приче.Имам права на абортус!Како да не,жено у 21.веку!Модерна ли си!Еманципована ли си!

Књиге у руке,па да се образујемо и схватамо шта је добро а шта није.Ја се овде не позивам на хришћанство,зато што нисмо сви хришћани на овом форуму.Него се позивам на здрав разум.

Extra ecclesiam nulla salus.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Има незваничних ту и тамо. Не знам са силовање, али митрополит Антоније Блум је правдао абортус уколико се утврди да ће се дете родити с неким тешким поремећајима (читах давно у некој Светигори).

"Један брачни пар, коме Старац није био духовник, једном приликом дође к Старцу да га упита за савет. Њихов проблем је био тај што је жена остала у другом стању за време терапије, током које је узимала јаке лекове против извесне болести. Њен лекар је инсистирао да она изврши абортус зато што је сматрао да ће се дете, без икакве сумње, родити као инвалид. Старац им је рекао следеће:

"Па зашто сте дошли код мене? Да вам дам дозволу да убијете дете? Имате ли још деце?"

"Да", одговорише они. "Имамо једног дечака".

"Да ли је здрав?", упита Старац.

"Јесте", одговорише му они.

"Ако би, не дај Боже, ваш дечак доживео мождани удар или би га ударила кола, и он пао у кому, да ли бисте га одбацили или убили?!".

"Наравно да не бисмо!".

"Зашто онда желите да убијете зачето дете? Зато што га још нисте видели или зато што га не волите? Зар је важно што се још није родило? Па и то је, такође, ваше дете! Слушајте: наука није непогрешива. И лекари много пута погреше. Изнад свих лекара је Бог творац. У Њега верујте. Верујем да се неће родити као инвалид, као што су лекари рекли. Али, ако се тако нешто и догоди, славите Бога и прихватите то као ваш крст, који морате носити без роптања и Бог ће вас наградити на Небесима. А када будете дошли пред Бога рећи ћете Му: "Ради речи уста Твојих, Господе, држим се путева тврдих" (Пс. 17, 4). Немојте да избегавате тај крст, зато што ће вам онда допасти неки други, још тежи. Будите храбри! Молите се Господу. И ја ћу се молити и верујем да ће се ваше детенце родити здраво. Идите с благословом Господњим".

И, заиста, после пар месеци родила се здрава и љупка девојчица. Родитељи су ову вест саопштили Старцу са сузама, говорећи:

"Благодаримо вам за вашу подршку и молитве. Господ Бог је Живи!". "

- из књиге "Живи људи живога Бога", старац Епифаније (Теодоропулос)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

ДР. ВИТОМИР Т. ПЕРИЋ

МАСАКР НЕРОЂЕНИХ

САЧУВАЈМО ЖИВОТ

'' Ово што се дешава са организмом у развоју је заиста чудесно, и ја сам покушао колико сам могао да вам то представим и упростим не би ли схватили да спајањем јајних ћелија и сперматозоида не настаје "нека тамо ствар" већ нови живот, ново биће, које жели да живи. Прекинути један такав прогресиван развој и биолошку жељу детета за животом не може се никако друго окарактерисати него као убиство. Јер ми живом бићу, које нам сваким својим тренутком живота показује да жели да живи, и да жели да се роди, ускраћујемо то право, користећи при том најбаналније изговоре и лажи.

Управо наука, која је у свом прогресивном развоју, новим сазнањима устаје против свих pro-death оријетнисаних који у својој пароли имају чувену: Живот не почиње зачећем. ВЕЛИКА ЗАБЛУДА!!! Наука показује управо супротно, и са новим сазнањима управо се поистовећује са вишевековним ставовима Православне цркве и многих других религија да ЖИВОТ НАСТАЈЕ ЗАЧЕЋЕМ.

Вршењем абортуса прекидамо нормалан животни циклус, нешто што се зове ЖИВОТ и што је записано у генима и што ће се понављати док је света и док је мушког и женског рода. То што је жена стварањем предодређена да рађа јој никако не даје за право да одлучује о судбини новоствореног живота у њеној утроби.

Већина стручњака зна све претходно написано па и много више од тога, с тим што је проблем у томе што на те појаве гледа само као на суве медицинске чињенице. Међутим, на ове ствари не можемо гледати површно као на пуке чињенице, већ је у конкретном случају потребно завирити мало дубље и осетити ту енергију и жељу новоствореног бића да живи. Уочити такву функционалну и морфолошку организацију која омогућава новоствореном бићу да живи и да се развија у унутарматеричним условима, који су, при том, другачији од услова у којима ми живимо и да у једном моменту уз драстичне промене, пређе и настави живот у ванматеричним условима. Пред овим чињеницама застаје дах и свака морална и правна дилема пада у воду.

Врло је често јавност Србије била згражавана сатанистичким ритуалним убиствима[1] и при том на сва уста осуђивала починитеље. Сложићете се да је чудно то да осуђујемо сатанисте и остале секташе и гнушамо се пред њиховим делима касапљења, обезглављења и сл, а да, при том, не видимо или не желимо да видимо, да ми чинимо много горе ствари дозвољавајући, промовишући и радећи абортус[2], што нас на пакленој лествици ставља далеко испод сатаниста, а ближе вечном огњу. Чинећи и одобравајући абортусе супростављамо се природном поретку и Створитељу свега промовишући и легализујући при том смрт и убиство. Заиста сатанистичка логика.

На крају, завршио бих описом једног величанственог догађаја - првог порођаја и првог рођења детета коме сам ја присуствовао. Наиме, сваки студент медицине имао је, током своје праксе, прилику да посматра порођај а већина је и учествовала у њему. На већину колега којима је први пут да гледају и/или учествују у порођају, овакав један догађај оставља фасцинантан утисак. Тако је било и са мном и неким мојим колегама. Посматрали смо порођај жене, којој је то иначе било прво дете и прво порођајно искуство. Морам признати да смо сви били у грчу и благо узнемирени у ишчекивању исхода порођаја. Порођај је трајао око 15-20 минута и протекао је без икаквих проблема. Ми смо "припомагали" стискајући песнице, знојећи се и грчећи се на сваку порођајну контракцију. Било је величанствено. Већ после неколико контракција дете је почело да се рађа, најпре главица а онда труп и на крају ноге - класичан школски пример нормалног порођаја. Оног тренутка кад је дете изашло вани у сали је настао потпуни мук од неколико секунди које су се нама учиниле као читава вечност у ишчекивању првог удаха и гласа новорођеног детета. Девојчица је заплакала, на нашим лицима осмех, у очима по која суза од узбуђења а у срцу неописива радост. Мајка насмејана и срећна, на тренутак је потпуно заборавила на све порођајне болове и радосно загрлила девојчицу коју су јој одмах ставили на груди. Кроз главу ми је само пројурила мисао: "Како је благословена она жена која дочека и доживи овај тренутак".

Заиста, ово је једно искуство које својом енергијом и благодаћу које има оставља велики утисак на посматрача. Помислио сам само, ако је у нама овај догађај измамио сузе од узбуђења како би тек отац детета плакао да је могао да види рођење свог детета.

Ако један овакав чин рођења на посматраче оставља фасцинантан утисак, замислите само како би сви ми били одушевљени када би могли да видимо како, као Божије стваралаштво, настаје нови живот спајањем двају полних ћелија.

Из милион разлога који се не могу побројати морамо стати уз НАШУ још нерођену децу. Не смемо уништавати ЊИХОВЕ животе већ имамо обавезу да се боримо за ЊИХ. Зато што нису још увек рођени не значи да су потчињени и мање вредни у односу на нас. Дајмо им прилику да се роде, да порасту, да нас позову мама, тата, чико, тето... дајмо им прилику да својим присуством употпуне и улепшају наш живот, да допринесу човечанству, да помогну отачаству и Светој Православној Цркви.

Ово је прилика да све Вас позовем, а нарочито оне у медицинској струци, да заједно устанемо у одбрану светиње живота и постанемо земаљски адвокати још нерођене деце јер су Бог и наука на нашој страни! Искористимо то, јер они (нерођени) другог немају до нас, да се на земљи боримо за њих и њихова права!

Молим Вас не уништавајте њихове животе, борите се за њих!!! ''

Па чујте шта имају да кажу доктори,друга страна науке. То да Црква у неким ситуацијама оправдава абортус први пут чујем.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Тачно је да лекари понекад погреше, али не увек. Није ми јасно како то да се у оваквим причама када доктори кажу да ће се дете родити са аномалијама, сваки пут роди здраво детенце и сви живе срећно до краја живота. Не кажем да се не дешава и то, али треба рећи да се рађају и болесна деца и добро се замислити да ли имамо снаге за такав крст. Неки имају, али много је оних који нису способни за то и треба људе пустити да сами донесу одлуку јер ће они са њом живети, а кад им буде најтеже, други ће се вероватно само измаћи.

You catch me every time I fall...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Тачно је да лекари понекад погреше, али не увек. Није ми јасно како то да се у оваквим причама када доктори кажу да ће се дете родити са аномалијама, сваки пут роди здраво детенце и сви живе срећно до краја живота. Не кажем да се не дешава и то, али треба рећи да се рађају и болесна деца и добро се замислити да ли имамо снаге за такав крст. Неки имају, али много је оних који нису способни за то и треба људе пустити да сами донесу одлуку јер ће они са њом живети, а кад им буде најтеже, други ће се вероватно само измаћи.

slazem se, to su i nacisti radili u drugom svetskom ratu, hteli sve bolesne da pobiju da imaju zdravu rasu, a pristalice abortusa danas hoce da ubiju takvo dete pre nego sto se rodi, a na kraju se rodi zdravo dete, i ups pogresili smo al sta da se radi.

jos cujem da je opravano ako ce imati los zivot, kako neko zna unapred ko ce kakav zivot imati? zar nije najvise narkomana iz bogatih porodica a ne siromasnih?

ko ima pravo da kaze ubicu to dete jer eto imace tezak zivot?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Тачно је да лекари понекад погреше, али не увек. Није ми јасно како то да се у оваквим причама када доктори кажу да ће се дете родити са аномалијама, сваки пут роди здраво детенце и сви живе срећно до краја живота. Не кажем да се не дешава и то, али треба рећи да се рађају и болесна деца и добро се замислити да ли имамо снаге за такав крст. Неки имају, али много је оних који нису способни за то и треба људе пустити да сами донесу одлуку јер ће они са њом живети, а кад им буде најтеже, други ће се вероватно само измаћи.
У томе се види наш пораз - као лажних хришћана... Ниче је био геније, предвидео је тријумф нихилизма...

"He who fights with monsters should look to it that he himself does not become a monster... when you gaze long into the abyss the abyss also gazes into you..." — Friedrich Wilhelm Nietzsche

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Тачно је да лекари понекад погреше, али не увек. Није ми јасно како то да се у оваквим причама када доктори кажу да ће се дете родити са аномалијама, сваки пут роди здраво детенце и сви живе срећно до краја живота. Не кажем да се не дешава и то, али треба рећи да се рађају и болесна деца и добро се замислити да ли имамо снаге за такав крст. Неки имају, али много је оних који нису способни за то и треба људе пустити да сами донесу одлуку јер ће они са њом живети, а кад им буде најтеже, други ће се вероватно само измаћи.

Ovo je zdravorazumsko razmišljanje.Zato je jako nezahvalno uopšte i glasno reći svoj sud o abortusu recimo kada su u pitanju slučajevi da se unapred zna da je plod bolestan , da ima nekakvih anomalija.U takvim situacijama ne znam šta da kažem i pitam se imam li prava uopšte nešto da akžem ljudima koji znaju da će im se dete roditi bolesno.Jer zaista je to težak krst ,koji će sam roditelji da nose ceo život,a i dete kad se rodi.Tako da po meni u tom slučaju to mora da bude njihov izbor.

što se tiče ovog selektivnog abortusa,šta reći?Glupost,primitivizam i šovinizam.

“There are four questions of value in life... What is sacred? Of what is the spirit made? What is worth living for, and what is worth dying for? The answer to each is the same. Only love.”
Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...