Саблазни и лоши примери који терају од цркве?... Разочарани свештеници, теолози, народ - КАКО ПОМОЋИ?

[angst]

Господине Анксиозни, ја себе не сматрам никаквим отпадом.

Такође никога овде не учим хришћанству, а и ти би требао да поразмислиш како га ти овде својим примером подучаваш.

Овде пишем јер волим овај форум и људе на њему,тако да ме коментари попут твојих неће отерати.

Такође ћу слободно да пишем на свакој теми на којој желим нешто да напишем, конкретно сам овде хтела да потенцирам да сам, као некадашњи верник, много разочарана у цркву (што јесте питање из наслова теме - извини ).

Тако.

Нисам ни рекао да сте отпад, него отпадник (=неко ко је отпао од вере) од цркве, што уосталом, ви и не кријете (још се поносите својoм апостасијом и још то називате храброшћу)...

[Ратко :(]

Какво пљување? Каква грубост? Неко ко напусти веру је апостат, у преводу отпадник (од дотичне вере) - то није никаква увреда већ појам који се користи за такву ствар. Да ли би ти дозволио да те муслиман учи хришћанству?

Следећи твоју логику:

Бедни грешниче, вечерас када својим устима, из који мили воњ понеког кварног зуба, будеш читао своје вечерње правило, мичући своју горњу и доњу усну између којих се кадкад протегне жвала, стави своју десну шаку на своје маљаве груди близу мишке, испод које уме да мили киселкасти воњ, а на месту срца, и помени мене грешног.

Нема грубости. Никаквих увреда. То су појмови, ништа нисам рекао што није. Молим лепо.

[Макрина]

Ја.

Амин.Придружујем се.

"...Који си дошао у свет да грешнике спасеш од којих сам први ја..."

[anajrim]

kad god me sablaznjavaju drugi,znam da sam daleko od Boga.

[IgorEr]

Не могу рећи да ме саблажњава, јер је то бар за мене претешка реч, али једноставно аргумент од којег тешко могу да се одбраним када дискутујем са неким неверујућим о цркви (а који ми самим тим и смета) јесте имовно стање појединих (читај већине) наших епископа. Стварно ми није јасно да неки од њих у својим возним парковима имају аутомобиле од 30, 40 па чак и више хиљада евра, док се већина народа бори буквално за голу егзистенцију. То ми делује некако лицемерно, и како онда народ да се удуби у њихово проповедање о томе како морамо да претрпимо и истрпимо недаће и тешкоће, како је духовно изнад материјалног, када он сам на такву проповед дође са таквим аутомобилом. При томе наравно не мислим да требају да гладују, или томе слично, али мало умерености неће шкодити...

[Дика Израиљева]

Можда би било најбоље да неко од црквених "главешина", негдје, некако, апелује "иза затворених врата", а да опет дође до свег клира, да прије но се почне причати, или заузимати неки "есхатолошки" став, није згорег осмијехнути се срдачно брату своме.

Натмурена ехатологија, прекорачивање основних ствари...ја сам срео, од многих свештеника, само једног калуђера-свештеника који се увијек и свакоме срдачно осмијехне и ослови га са "душо моја".

Генерално, моји сусрети са клиром, са неким црквеним службеницима "мирјанима", приступ је катастрофалан...обесхрабрујући. Лично ми то не смета (више, а некада јесте) нити ме обесхрабрује, али многима утиче на оне прве, плашљиве кораке приласка Цркви.

Но, и боље да је тако, да та натмуреност буде ђе јесте, јер како ствари стоје, нешто другачије било би лицемјерје...

Сад ће неки рећи, да Црква не "сентименталише"...па не, али неће Бог убити никога (узречица) ако љубазно прими брата свога,када овај чини прве, плашљиве кораке ка Цркви...а сам Бог зна, ко га је и шта, привело.

И одједном смо сви "преподобни". Сви смо "први међ грешницима" али деклеративно, јер тако учи Православље...али далеко је то од стварног осјећаја. То се јасно види са ове теме. Јер рећи тако, да сам ја сам себи саблазнитељ, а палити се на неке коментарчиће овде од браће, је далеко од "ја сам себи најгори".

Није ни гријех, ни гледање туђа после, ни осуда (јер та флоскула "ти судиш" пуна нам је уста) ако човјек из бриге, љубави ка Цркви сматра да нешто није како треба, и ако - наравно на примјеран начин - указује на то.

Само један примјер: Ако би неки револтирани човјек, вјерник искрени, хтио да укаже Епископу на неке проблеме које изазива клирик, или не само он; ако се он не осврће на парохијске проблеме, приступа им хладно и неодговорно (а тога има колико оћеш), како че тај клирик да дође до Епископа? Писмом? Како да не. Па неки су већи, Бож прости од фараона.

Много смо ми "преподобни", ето "ђе би ја, јадан, да некоме судим"...а не можемо се срдачно (=од срца) осмијехнути брату који нас нешто приупита.

СПЦ, клир и вјерници, одашиља неку слику "намркнуте" Цркве. Нема срдачности, нема он ПРОСТЕ срдачности, светосерафимовске. Макар искре њене. Има, али само у појединачним случајевима.

[Михајло]

Е управо то , сав тај кукавичлук и дефетизам.

Саблажњавају ме ЛДП-овци у Цркви, људи који немају родољубље, који немају осећај за свога ближњег само зато што овај "није Црквен" , саблажњавају ме они који се млого саблажњавају, и користољупци.

Лепо речено....и да само додам....

приватизација Цркве...од стране Свештеника и њима блиских људи...док остали могу само да буду послушни мирјани...ако желе...

а ако не шут карта...

»И биће у последње дане, говори Господ, излићу од Духа Мојега на свако тело; и прорицаће синови ваши и кћери ваше, и младићи ваши видеће виђења и старци ваши сањаће снове. Па и на слуге Своје и на слушкиње Своје у те дане излићу од Духа Мојега, и прорицаће« (Дап. 2, 17-18; Јоил 2, 28-29).

[И.стојковић]

Себе заиста сматрам бар једним делићем Неописивог тела Цркве, тако да ме у Цркви највише саблажњава сопствена лицемерност и маловерје. Јер како другачије протумачити повремено битисање рауличито од молитве која ми је у потпису на овом форуму? Једини Лек јесте Он, кроз што чешће Причешћивање, кроз што чешће јутрење и вечерње и кроз што чешћу личну моитву....Тада саблазан било које врсте нестаје у потпуности .

[Guest - . . .-]

Хм... нејасан си... како то мислиш да "свештеници приватизују Цркву"? Колико сам у неким дискусијама приметио, Ти баш и веома ппоштујеш оне који су приватизовали Свету Литургију- јер то и јесте Црква. Можда грешим?

[w.a.mozart]

ništa me još uvek ne može sablazniti ali me šokira ateizam ljudi iz crkve - vernika a i sveštenika

[Михајло]

Хм... нејасан си... како то мислиш да "свештеници приватизују Цркву"? Колико сам у неким дискусијама приметио, Ти баш и веома ппоштујеш оне који су приватизовали Свету Литургију- јер то и јесте Црква. Можда грешим?

Оче...стварно није лепо да тако куцкате о мени...

Ја сам Литургијски "новотар" ипак сам прочитао дела Еп.Атанасија З-Х (веровали или не) ...али се исто тако залажем....да се Црква ...као институција издигне изнад политике (случај ...бившег Еп.Артемија)....

можда вам ти моји ставови нису били јасни....

А приватизација је опште позната....како у БЛ Епархији ..тако у другима...

Ако си добар са Свештеником..можда и добијеш пуну услугу...а ако не..фасујеш неко брзинско мрмљање...итд...итд...

ја сам добар са доста Свештеника... и немам тих проблема....али ми се жале многи људи...па сам то навео...

[Mamica Forumska]

Najviše se sablaznim sama nad sobom kada dozvolim,da ono što primjetim kod drugih, a sa čime se ne slažem pređe u neki vid osuđivanja zbog vlastite gordosti i nerazumijevanja .....Inače, trudim se da se nad drugima ne sablažnjavam, bez obzira šta je u pitanju, jer mi je to blisko licemjerstvu.

[C.A._R.I.A.]

Ја сам Литургијски "новотар" ипак сам прочитао дела Еп.Атанасија З-Х (веровали или не) ...али се исто тако залажем....да се Црква ...као институција издигне изнад политике (случај ...бившег Еп.Артемија)....

Бивши епископ Артемије је прво прихватио да буде умировљен,па касније се покајао за то.

Ако мислиш да је смењен из политичких разлога,проблеми у епархији Рашко-Призренској финансијске природе су постојали годинама пре него је он смењен.

Сети се само да је покушао да насилно заузме jeдан манастир,баш у време Сабора,и да је на тај начин,опет,сам кренуо да ратује против Синода и Сабора.

ništa me još uvek ne može sablazniti ali me šokira ateizam ljudi iz crkve - vernika a i sveštenika

Kaκва је разлика између саблажњавања и шокирања ? Шта значи то - атеизам верника и свештеника ?

[Михајло]

Бивши епископ Артемије је прво прихватио да буде умировљен,па касније се покајао за то.

Ако мислиш да је смењен из политичких разлога,проблеми у епархији Рашко-Призренској финансијске природе су постојали годинама пре него је он смењен.

Kaκва је разлика између саблажњавања и шокирања ? Шта значи то - атеизам верника и свештеника ?

Не желим да претварам ову тему ...у тему у бив.Еп.Артемију...

Али није тачно за финансије...ја још нисам видео доказе ни за ове задње оптужбе...

п.с

разлог да још није избачен из Цркве...говори у прилог...да није баш тако...како је сервирано...

а о финансијама можемо и за Еп.Григорија З-Х и још неких које и знам...па да не спомињем зарад моје Црквене сигурности

[Guest - . . .-]

Михајло, изнео сам став зато што сам читао оно што си писао од када се знамо. Наравно, оставио сам и простор за грешку и схватању и како видим- погрешио сам. Извињавам се.

Поред свега што смо рекли мислим да је битно рећи и то да поред свих разочарења или саблажњења ми треба да будемо ту- У Цркви јер је то најпре израз наше слободне воље и љубави према Богу и људима. Није лако када неке ствари видимо и доживимо, а у неким стварима смо и сами учесници. Заиста, има многих људи који сведоче Литургију, заједницу и љубав те сви они који о томе причају а не чине ништа да би сведочили то шта причају постају небитни. Ја сам се управо одушевљавао људима који су ми показали оно што причају и то ми је дало инспирацију да многе ствари радим, поред свих искушења које имам. Дакле, у Цркви је могуће да има и овога и онога, али истина ће увек светлети и Бог ће увек пројавити своје љубљене на неки начин. Дакле, не треба се саблажњавати и остати саблажњен. Ако смо се саблазнили или разочарали потребно је да што пре изађемо из таквог стања јер ћемо сносити одговорност за своје одвајање од Цркве. Не дај Боже да ико од нас отпадне.