Преподобни Макарије Оптински: РЕЧНИК СПАСЕЊА

[Guest]

Искушења се допуштају ради очувања потпуности Божијих дарова

Милостивој господарици Н.Н. молим да се изрази моје поштовање; и молим да јој се понуди мој скромни савет; да, када је нападају разбојници и пошто није способна да их уништи, жалила би се на њих цару и веровала би да никакву штету неће претрпети; зато што се не уздамо у своју снагу, него у царску: и била би спокојна, никако се не плашећи, и смиреност би имала, не помишљајући никако на поседовање било каквог духовног богатства: ради тога је допуштено да и ми искушани будемо, да бисмо дар Божији у потпуности сачували. Св. Исаак пише: "дар без искушења пропаст је за оне који га примају"; а опет по природи ствари знате: ако се увек једе слатка храна, то може у утроби изазвати труљење и болест; треба обавезно користити пелин или било какву другу горчину, ради очишћења и исцељења; исто тако и овде, сладећи се утехом благодати, треба са захвалношћу прихватати и најтеже увреде, које наносе зли духови са допуштењем Божијим, ради смирења и очувања дара.

[Guest]

Зашто искушења постају тешка

Показао сам јој... зашто не подноси оно што јој изгледа тешко; јер нема самопрекора, смирености, кротости, љубави и осталог; зато што се није ни трудила да их стекне, него се уместо тога није супротстављала страстима: гордости, сујети, зависти, мржњи, бесу и осталима; стекла их је и управо због њих остаје без спокојства.

...Бог нам не шаље искушења преко мере, него тек (само) због гордости, умишљености и због роптања, којим ми сами себи отежавамо патње. Чувај се роптања и малодушности; одважност и трпељивост олакшавају патње, а малодушност и роптање их повећавају и отежавају.

[Guest]

Ђаво не престаје да нас куша услед нашег гордог става

...Кроз кострет[1] вашу видите своје убого стање и отуђење од љубави и смирења. Иако непријатељу неста мачева сасвијем (Пс. 9, 6), али он не престаје да нас напада; јер му сами пружамо повод својом гордошћу, напуштајући своје поуздано оружје - смиреност, која уништава све замке непријатељске. Ох! шта да се ради? Треба се кроз искуство поучити како се у боју супротставити. Памтите речи авве Доротеја о "онима који творе страст, који се супротстављају страсти и који уништавају страст" и поступајте тако са самопрекором.

Хвала Богу што сте мирни и спокојни међусобно, али не приписујте то својој снази или труду; него се тим више смирите због ранијега нереда: нека се не похвали мудри мудрошћу својом (1 Цар. 2,10).. чим се похвалимо у срцу своме, онда ћемо тиме на неки начин поново допасти у мреже непријатељске.

____________

НАПОМЕНЕ:

1. Кострет - тј. непокорност - Ред.
   

[Guest]

Искушења, која нас сналазе због узношења и осуде ближњих

...Рећи ћу најважније због чега, по мом мишљењу, допадаш у велика искушења: прво, добијајући утехе велике, не можеш да их издржиш, него их мораш прочистити огњем исто тако великих искушења; а друго, због срамоћења ближњих и узношења пред њима. И сама си свесна да се налазиш у неприродном стању, окривљујући ближње; а када здраво размислиш, онда ћеш схватити да управо преко њих сазнајеш своје рђаво стање и имаш средство за поправљање себе, извршавајући заповест Божију. А запамти и то, да они желе да се спасу исто као и ти, али под утицајем ђавола, пошто не могу да препознају његово лукавство, делују, не супротстављајући се. Али, зар се они не могу дозвати правом разуму и покајати се? Када себе погледаш, видећеш колико стрела непријатељ упућује у твоје срце, и ти их не одбијаш, не супротстављаш се страстима, него се покораваш и двоструко патиш. Не криви никога због својих невоља, пропасти, прекора, иронија и осталог; све се то догађа под паском Божијом, да би ти показало твоје душевне болести и ради исцељења. ...Немој се узохолити, примајући утехе благе од Господа премилосрдног, о којима ми често пишеш, и поново 21. марта, да си захваљивала Богу, који те је удостојио да будеш у заједници и да се сладиш сладошћу духовном, која се ни са чим поредити не може. Онда је очито, премда је танано, да си о себи високо мишљење стекла, па те је и снашло такво искушење.

[Guest]

Гордост и самољубље се искорењују самопрекором и смиреношћу

Када гордост и самољубље будете уништавали самопрекором и смиреношћу, сматрајући свака себе најнезнатнијом, онда и мир неће бити нарушаван. Па ипак, није једноставно сам од себе имати такво расположење; како можете да се препознате и да се научите да чупате то трње, ако не буде прилика за то? Сетите се шта сам вам писао, и узмите се у памет; молиле сте се за уништење ових страсти у себи; а треба показати са своје стране принуду у таквим случајевима, па ћете тада и помоћ Божију добити

[Guest]

Они који истински желе да се спасу сматрају изгубљеним онај дан у коме не поднесу некакво понижење

Немире који вас обузимају против мајке ваше игуманије морате обарати самопрекором и смиреношћу, не прихватајући нипошто помисли неверовања и непокорности које се јављају; него чак и прекоре које нам чини треба прихватити као послане од Бога ради исцељења сујетних срца наших, па макар то било и без икакве ваше кривице; а када од старешине не подносите грдњу и прекоре, па како ћете их истрпети од оних који су незнатнији од вас? - а они који желе спасење сматрају изгубљеним онај дан, у коме нису поднели неко понижење.

[Guest]

Дарови без искушења су веома опасни

Дарови без искушења су врло опасни; непријатељ светињом може да заведе, а искушења смирују. А нека буде воља Господња. Искушења се не треба плашити и не треба срљати у њих; а она која нам Бог пошаље, прихватати са захвалношћу; на крсту (муци) се познаје љубав Божија, а не у сласти утехе.

[Guest]

Искушења која се шаљу смирења ради

Унутарње или телесне патње које вам се догађају су, наравно, од Бога послате, да се узносили не бисте умишљањем о добру, које сте у миру стекли; јер и уз њих кривице и сујета на вас насрћу: а шта би било без њих? Добро ми је што страдам, да се научим наредбама Твојим (Пс. 119,71). Уз многа друга учења светих Отаца, о којима сам вам раније писао, ради одупирања тами душевној која вас је снашла, прочитајте још св. Исаака Сирина Говор 88... Запазите да се ова искушења догађају и великим подвижницима ради кушања вере њихове, а и они не пребивају увек у спокојству, - па зар онда ми, најнезнатнији, не треба да их прихватамо са захвалношћу; али и патње наше нису онакве, какве су они подносили, него само сенка њихова.

Због немира који вас обузимају не будите жалосни и не препуштајте се непријатељу, него самопрекором и смирењем њега савладајте и искорењујте своје страсти. Можда је промишљеније дозволити да падате, да бисте постигли право смирење, иначе ћете, чим угледате да су ваше страсти ослабиле и уобразите да сте савршени, доспети у искушење. Јер се, очигледно, треба још потрудити и хтели не хтели у мислима ставити себе испод свих. - Прочитајте поглавља код Јована Карпатског, тамо ћете пронаћи много за ваше учвршћење.

[Guest]

У искушењима треба прибећи самопрекору и смиреној молитви

И у искушењима твојим користи самопрекор и смирену молитву: "буди - по речи светог Исаака - у молитви твојој као мрав и попут гмизавца земнога" (Слово 49) и верујем да Бог понизити неће твоје срце смерно, него ће послати благодат Своју у помоћ и олакшати ти бојеве, које ти ради поуке шаље Промислом Својим.

[Guest]

"Смирење је плод разума, а разум је плод искушења и патњи"

Читамо, говоримо и пишемо о смирењу, да је оно потребно за спасење, а колико смо га сами стекли или нам потпуно недостаје - не чујемо и не знамо. Св. Петар Дамаскин пише да је смирење плод разума, а разум је плод искушења и патњи; и св. Исаак: "ко избегава страдања, и врлине заобилази "...

...Од сада, ма шта се мучно догодило да би те искушало, треба прихватати да ће то послужити твоме спасењу; кроз искушења ми задобијамо прави разум, а преко разума смирење, које нам је најпотребније за спасење...

...У многим учењима светих Отаца видимо да је немогуће постићи познање својих слабости и смирење, све док нас не снађу искушења слабости телесних и душевних. Проникните у дела ваша и видећете да у приликама које су вас узнемиравале није било ни трага смирења, него увек самооправдање.

...Празник сте радосни дочекали у срећи и угодности, мирно и спокојно - хвала Богу! Али су после наишле болести и патње; тако и треба да буде, да се узохолили не бисмо, него да се духовне утехе које добијамо прочишћавају у огњу искушења, која нам пружају смирење.

У томе се наш подвиг и састоји, да познајемо непријатељске насртаје и да им се супротстављамо, с помоћу Божијом; а када не буде напада, онда ти ништа ни знати нећеш каква си; и не можеш се смирити, а без смирења је и спасти се немогуће.

[Guest]

На свему захваљујте Господу

Због тога што вам утеху шаље, Господу захвални будите; али се спуштајте у дубину смирења, сматрајући себе недостојнима; и ако бисмо смирени били, онда никада без њих (искушења) остајали не би; и када не буде искушења, неразумно би било узгордити се; а ако се клонимо патњи и не подносимо искушења, онда нисмо достојни ни утеху да прихватимо, по речи св. Исаака Сирина.

А не може се увек ни радовати; треба са захвалношћу прихватати и нешто тужно: некад вам се догађа нешто тешко и жалосно издржите, немојте бити малодушни, захвалите Богу. Калистова 43. глава може вам користити. А када увек имате задовољство и утеху, онда користи нема; "љубав се Божија супротним искушава"; и издржите, смирите се, сматрајући себе недостојном утехе. А налазећи се увек у духовном изобиљу, не можете то поднети без штете. Сама си, размишљајући о узвишености љубави Божије према нама у тајнама Његовим, осетила то и осећањем, али свеједно, ниси се сачувала у смирености; и зато све док се не смиримо, још ни достојни нисмо таквих дарова Божијих. Нека је слава преблагој Промисли Његовој и милосрђу према нама.

...Писано је: кукавица нека не иде у бој, "ко се клони патње, остаје и без дарова духовних".

[Guest]

У искушењима прибегавајте смирености и љубави, јер се сама љубав заснива на смирености

Немогуће је да не буде олује и потреса; али за време олује свако бежи да се негде склони, где га затекне, макар и на најоскудније и најскривеније месташце; и ви хитајте у смиреност и љубав. Љубав дуго трпи, све вјерује и никад не престаје (1 Кор. 13,4, 7, 8); али је ту неопходна и смиреност. Јер може и љубав када се заборави рећи: "волим, а она мене не! ја чиним то и то, а она не!" Нека свака унизи себе и ништа непријатељ неће успети против вас.

[Guest]

"Бог не шаље искушење преко мере"

...Бог не шаље претерано искушење и када га шаље, онда то чини управо на корист душама нашим. А ми, често ово не схватајући, очајавамо и мислимо да када тога не би било, онда бисмо могли више да угодимо Богу; али се овим само лажно заносимо. Јер када, чинећи нешто добро, мислимо да угађамо Богу, заносимо се овим мнењем и више Бога срдимо; а догађа се да нам, поред свих наших напора да Богу угодимо, из горе наведеног разлога недостаје снага или нам Господ шаље болест, или допушта да се умноже слабости наше душевне, како се не бисмо уздали у себе, него у Бога; па се веома често догађа, да патимо или због умишљања о своме поправљању, или због немарности. Ово су две супротности, па иако су обе штетне, ове последње се пре могуће спасити, освестивши се и, унизивши се због својих грехова и смиривши се, постати достојан милости Божије; а онај кога заведе његово умишљање губи разум и слеп је очима душевним и не може се брзо окренути на смирење и покајање; јер је посебном милошћу Божијом дозвољено да дође у искушење.

[Guest]

Преко односа са ближњима сазнајемо своје унутарње расположење

Можда вам се и чини да свака од вас настоји да буде незнатнија од сестре, али то се може сазнати само на делу, приликом унижења или првенства неке, када ће вам унутрашњи осећај показати какво је ваше расположење (настројење - прим. прев.).

Пишеш да је почело твоје тегобно делање у келији - неслагање с Н.! Ето теби и бојишта, и подвига! Можда је твој заједнички живот са њом замисао Божија. Њена несређеност показује и теби твоју слабост и страсти које се скривају у унутрашњости. Не правдајући је ни мало, саветујем ти да се задубиш у себе и сазнаш које страсти делују? Супротстављаш ли им се и стараш ли се да их искорениш? Чувај се да не обневиде очи душевне - и да се због тога не виде своје страсти, а да се туђе виде јасно; држи се самопрекора...

Теби је потребно пријатељство; али и ту током времена могу да наиђу искушења, зато што је оно и потребно да би се кроз односе блиских познала своја слабост и задобило смирење, а смирење нам је веома потребно; јер оно помаже и онима који се боре против непријатеља домаћег; и када их он победи, онда је очигледно да је претходила гордост; уосталом, ова битка, пошто је природна, онда је и нужна.

...Са М. Н. се не слажете. У свему томе запажам деловање Промисла Божијег у поступку твога спасења. Апсолутно веруј да је Бог допустио да тако буде да би те искушао; ако без воље Његове ни длака са главе не падне (Лк. 21,18), шта онда рећи о значајнијем од тога? Када све будеш приписивала Богу и жалосне прилике прихватала са самопрекором, сматрајући да си их заслужила, онда ћеш угодно и лако поднети; а ако, насупрот томе, будеш корила друге и сматрала их одговорнима за своје јаде, још ћеш их више на себе навући и учинићеш свој крст тежим... Како сазнајемо страсти које су скривене у нама? И како можемо да их искоренимо? Не великим стрпљењем ближњих према нама, него великим стрпљењем нашим према њима. Они нам показују страсти које се налазе у нама, али на који начин? Смотрењем Божијим, тј. Бог их шаље да нам учине нешто неугодно и непријатно, да би кроз то сазнали да у нама постоје страсти и да би се старали да их искоренимо, а виновнике тога треба сматрати доброчинитељима, према речи св. авве Доротеја, "због тога треба прекоревати себе, а не ближњега". Наравно, немогуће је брзо излечити ове болести; али, пошто сазнаш своју слабост и корећи себе, постаће ти лакше.

[Guest]

За искушења нису криви они који нас окружују, него страсти које постоје у нама

Имала си племениту намеру да очуваш мир са сестром, али теоријска тактика без праксе није чврста; него треба добру вољу показати на делу, где је неопходно потребна и помоћ Божија. Ти би желела да будеш непомична, без немира, али поседујеш у себи посуде страсти: љубоморе, зависти, бриге, и при сваком преступу у њима се узбуркава немир; а непријатељ је и спреман да показује ствари у већој размери него што јесу, и да их у помисли увећава; а сама страст нам доноси патњу. А ко је крив, да ли наши ближњи или наше страсти? Треба се подвизавати ради њиховог уништења. Хвала Богу што си брзо препознала страст и прибегла прекоревању саме себе; призивај и помоћ Божију. И осим тих страсти може у нама бити много нечега што није у складу са оним што чинимо и што сами код себе не видимо; и ако нас неко прекорева, онда се страст самољубља са негодовањем окреће против њих: али не њих, него себе треба прекоревати и примиривати, према завештању стараца: "боље да упропастим ствар према савету ближњега, неголи да учиним добро сам од себе".

Ти кажеш... да те је твоје увређено самољубље читав дан мучило; па ко је за то крив? Па Бог је послао човека да дирне ту струну, да би ти сазнала штетност његову и потрудила се да га уништиш? Мирјани као да се хвале самољубљем и то не сматрају пороком, него нечим достојним хвале, говорећи: "моје повређено самољубље"; па зар и ти тако мислиш? Не чини ми се, него сматрам, треба да постоји свест да те је оно мучило, а да људи нису криви. Са болом у срцу прихватати речи увредљиве блиско је, по речи св. Јована Лествичника, ономе који се налази у страсти; али ћутањем и самопрекором се мора поништити та слабост... Ако будете памтили да свака међусобна реч, која дира и потреса вашу душу, јесте од Бога послати прекор ради самопознања и поправљања, а томе додајте смиреност и љубав, онда ћете уместо јемства немира осећати захвалност међусобну, јер се не са намером, него промишљеношћу Божијом шаље жалац.

Млада подвижнице! Не тугуј када те обузму немири: то је нужно у поучавању духовном животу; настој да у себи налазиш кривицу и не окривљуј никога од својих ближњих.

Хвала Богу да је искушење између вас поништено и прошло; а ви треба да се опоменете како се у вама снага страсти, деловањем или наговарањем ђавола, супротставља вољи Божијој и ломи вашу душевну кичму (врат), нарушава мир, и коме вас чини сличним? Бог је у нас усадио љубав, а кроз њу мир за којим жудимо веома, а ђаво, напротив, уноси мржњу и немир због самих ситница: "ниси овако рекла! ниси тако погледала!" - и сам тон и звук речи се мери и процењује. То вам обема пишем и раније сам много писао; и где су љубав и смирење и самоукор, тамо тога не би било.