Преподобни Макарије Оптински: РЕЧНИК СПАСЕЊА

[Guest]

Промисао Божији у духовном животу

Четвородневно стање душевно које си описала показује ти промену нашег настројења и догађаје жалосне и утешне; и у томе делује за нас премудра Промисао Божија, у складу са нашим душевним настројењем; и да бисмо ми у јадима и у несносности страсти Њој стремили, молећи за Њену помоћ и заштиту. Никога не криви, него сматрај да си патње заслужила и смируј (се) због страсних мисли или нагона, због којих те и сналазе јади; исто тако и због искушавања твога душевног стања, да би ти сазнала да се у теби скривају најразличитије страсти: гордост, таштина, гнев, јарост, завист, и остале... а пошто сазнаш, да би се старала да их искорениш; а видећи своју слабост, како би се смирила и молила Бога за помоћ; а ако не би било прилика које показују твоје страсти, ти их онда не можеш сазнати, него се заносиш високомерношћу и гордошћу; што је Богу од свега мрскије. А ако ли Богу драго буде да тебе нечим утеши, ти се не заноси и не умишљај да си, тобоже, тога достојна; и не мисли: ја рекох у добру свом: нећу посрнути (Пс. 29,7); него се сети следећих речи псалма: Ти одврати лице Своје, и ја се сметох (Пс. 29,8). У свему држи средину и настој да се обучиш равнодушности, и према радостима, и према патњама. Знај да патње не долазе споља, него настају од нашега душевног настројења.

[Guest]

ЗАВИСТ

Где је завист, тамо нема љубави и смирености

Питаш о страсти зависти, која се угнездила у теби и плашиш се да ће те пратити до гроба; па зар још не разумеш да она настаје од гордости? Размисли, зар она није од самољубља и славољубља твога настала? Јер Оци рекоше:" самољубиви не може бити братољубиви". Ако би се ти старала о задобијању смирености, да не кажем, ако би била смирена, онда би ближњега претпостављала себи и сваку његову корист. Шта мучи онога који завиди? Добробит ближњега или првенство; иако и он сам има иста добра, а временом и првенство, али је њему неугодно што овај то поседује. А где су љубав и смиреност, тамо ће сви ступњеви зависти ишчезнути. Немој се помести што те страст леди, него настој да јој се супротставиш самоукором, смиреношћу и љубављу. Када постоји завист, онда је већ очигледно да су љубав и смиреност протерани напоље; а без њих и врлине ништа не вреде. Ти немој очајавати и не мисли да ће те до гроба пратити та страст; у складу са смањењем самољубља и задобијањем љубави и смирења, и ње ћеш се ослободити.

[Guest]

"Који пронађе завист, ђавола пронађе"

...Налазећи се у цркви и осећајући мир и тишину, оне су те тешиле; а после си осетила страст зависти због првенства Н. и тама те је прекрила; из тога мораш да видиш да никако не треба мислити о себи, па макар и великих дарова удостојена била; ипак се у нама скрива мрак страсти... А како је чемерна завист и изрећи је тешко, и она није шоља, него изнутра долази од свога осведочења; који пронађе завист, ђавола пронађе, а ђаво је тама и немир, а где је благодат, тамо је светлост и мир. Подвизавај се против те страсти и немој мислити да људи пружају повод за страст, него ти ова прилика њу само показује, како лежи у теби и указује се са приликом, која је, по промислу Божијем, дозвољена ради твога исцељења.

[Guest]

ЗАПОВЕСТИ

Наше је спасење у извршавању заповести Божијих

Наставник наш и Учитељ јесте Сам Господ наш, Исус Христос: Он нам је даровао спасоносне и животворне заповести, које дају живот вечни и рекао је младићу који Га је питао: шта да учиним да имам живот вјечни? држи заповијести, њих твори и имаћеш живот вечни (Мт. 19, 16.17; Мк. 10, 17.19), и Свети Оци, који су спасење добили, добили су га извршавањем заповести Божијих и нама су оставили пример свога живота; покретани Духом Светим, предадоше своје учење на корист нама, који слушамо и читамо. А које заправо заповести треба да извршава онај који жели да се спасе? - Најважније ' су две: љубав према Богу и љубав према ближњем, о овим двјема заповијестима виси сав Закон и Пророци (Мт. 22,40), а детаљно и посебно су те заповести исказане у светом Еванђељу, највећи део у 5,6. и 7. глави еванђелисте Матеја. Уз извршавање заповести Божијих, треба имати и смирење, о коме је исто тако речено: тако и кад изврши&е све што вам је заповијеђено, говорите: Ми смо непотребне слуге, јер смо учинили што смо дужни учинити (Лк. 17, 10), и на другом месту Господ заповеда: и научите се од Мене, јер сам кротак и смирен срцем, и наћи ћете покој душама својим (Мт, 11, 29). Ето какво је милосрђе Божије према нама! Вршењем заповести његових задобијамо спокојство, и каква је велика премудрост Божија: за сваку страст, која се налази у нама, постоји заповест, која не само спречава њено (страсти - прим. прев.) деловање, него је потпуно искорењује. Дакле, поуку у речи Божијој држи и настој да је извршаваш, молећи за помоћ Божију, јер је Он рекао: без Мене не можете чинити ништа (Јн. 15,5). Читај и беседе Светих Отаца.

По крштењу је обавезно вршење заповести Божијих, којима се чува благодат Божија која је њиме дата, и у складу са њиховим извршењем благодат се увећава; а кршећи заповести, једино је покајањем опет васпостављамо и стичемо.

[Guest]

ЗЛОПАМТИВОСТ

Какво пакосно домишљање имаш према једној сестри, да када иде према вама и зачујеш њен глас, оно спонтано прожме читаву унутрашњост и мислиш да она долази у лошој намери; а не видиш да то потиче од твога настројења, које према њој има предрасуду злопамтивости? Знај да ти то ђаво дошаптава, да би злопамтивост још више увећао.

Молитва злопамтила је сетва на камену

Заповест је Божија, а не моја: љубите непријатеље своје (Мт. 5,44). Не можемо да волимо, па онда не мрзимо, а себе прекоримо због недостатка љубави. Да се не оствари на нама реч: зато што ће се умножити безакоње, охладњеће љубав многих (Мт. 24,12). Моли се за њу и сматрај се лошијом од ње; тада ће Бог окренути срце твоје од злопамћења. "Молитва злопамтила је сетва на камену" - пише св. Исаак.

Злопамтивост је јадно стање

Пишеш о прекорима и једу приликом сусрета, а ако и не можеш у то време, онда после плане искра (гнева) и обавезно се нечим осветиш и задовољиш своју страст злопамћења, као да каквим хранљивим оброком утолиш глад. О! то је несрећно стање; то значи да је зло постало навика; треба се што пре против њега подвизавати, да би се постигло излечење, с помоћу Божијом. Ишчитавај код преподобног авве Доротеја, колико је штетно злопамћење, исто тако и код св. Јована Лествичника...

[Guest]

ИСКУШЕЊЕ

И у почетку - утехе, потом - искушења

У почетку позива на духовни живот Господ походи Својом благодаћу и различитим утехама, али касније их одузима и баца <нас> у огањ најразноврснијих искушења и патњи, да би наш славољубиви и самољубиви став био потпуно у пепео претворен у огњу искушења и да не би уздања имали у себе и у своја дела, него у милост и човекољубље Божије. Смирење је највеће добро!

[Guest]

Искушења допушта Промисао Божија, сваком у своје време и шта је коме корисно

Свакоме је потребан огањ искушења као проба и поука у трпљењу. Посматрај ствари са становишта по коме се Промисао Божија стара о нашем спасењу: некоме више, а некоме мање треба примера за трпљење и поуку, а другоме још није дошло време.

За раније њене поступке и неусредсређеност, када је била ближе свету, ђаво је није дирао; а када се окренула да ради по Господу, онда и шаље искушења; али не другачије, него уз Божије допуштење... Прочитај код св. Макарија Египатског у 7. Беседи, главе од 13 17; свуда ћеш пронаћи да су нам патње неопходне за спасење... Али се оне не упућују свима једнако, некима на почетку, другима током подвига, а некима на њиховом крају, по неисказивој премудрости Божијој, која све уређује нама на корист.

[Guest]

Искушења представљају духовни сајам, на коме многи стичу, а многи су на губитку

Стално си телесно слаб, а и душевно се ниси прославио, и кажеш да код вас нема сајма духовнога; а ја ћу рећи, насупрот томе - има га; али ви лоше тргујете и мало добити стичете због непажње ваше; свака тужна прилика, од било кога срџба, понижење, прекор, презир и слично томе, тржница је, а скуп много таквих прилика је сајам: трговати и стицати на њему корист свакоме је на вољу: подносити са самопрекором и смиреношћу и тиме задобијати душевно исцељење од страсти; многи стичу, али многи губе то време и остају не само без добитка, већ и са губитком...

[Guest]

У искушењима треба бити одважан и не плашити се

...Сматрам за потребно да вас подсетим да се не бојите искушења, каква вам год Бог буде послао ради сазнања и свести о својој слабости и ради смирења. Сећам се када сте говорили да се плашите искушења; а без искушења не бива ни спасења: "који није искушан није искусан", и " сваком добром делу или претходи или га прати искушење", а без тога ни дело не може бити поуздано. Давао сам вам да читате књижицу о монаху - искушенику; тамо сте видели да су потребна искушења, и ако вас она снађу, немојте се узнемиравати, па макар и хиљаду рана на дан задобили; ко нема искушења, тај остаје и без дарова духовних.

[Guest]

У искушењима треба бити стрпљив и не клонути духом

У тренуцима када те обузима душевна патња, немој бити малодушна. Због тога жалим од свег срца! Па зар није слободан Господ да искуша љубав и веру нашу у Њега одузимањем утеха и слањем тегоба и таме, да бисмо ми и у овоме стању остали постојани у вери и нади у Њега; у складу са стрпљењем и смирењем нашим множи се и љубав према Њему. Реци себи: добро смо примили од Бога, а зла зар нећемо примити (Јов. 2,10). Сети се речи пророка Давида: и ја рекох у добру свом: нећу посрнути довијека (Пс. 30, 6); можда си и ти мислила да заувек пребиваш у добру, макар и не узвишених дарова, али у најмању руку спокојства, можда и привидног; па ипак, он даље каже: Ти одврати лице Своје, и ја се сметох (Пс. 30, 8). Изгледа да се са тобом догодило исто. Али он није постао малодушан, него се Богу помолио и било му је услишено (Пс. 30,1112). Тако и ти немој малодушна бити и угледаћеш како таму ону и тмушу растерује светлост милосрђа Божијег.

[Guest]

Без искушења, нећемо упознати себе и нећемо се обучити боју духовном

А кушња претходи свему, и без ње и не упознаш себе и не обучиш се за духовни бој. Сети се да је свака племенита мисао од благодати; и насупрот томе, свака зла помисао ради кушње и искушења јесте допуштена. Али ти си још неискусна у разумевању овога, па зато у свему треба да будеш искрена према мајци и да верујеш своме разуму, поништаваш своју вољу, да имаш самоукор и да постижеш смирење и љубав...

[Guest]

Кроз искушења се испитује наша слободна воља

Не треба се чудити што уз вашу жељу да сачувате мир и склад између вас постоје несугласице, које вас узнемиравају; када сте мирни и спокојни, онда то настаје од благодати Божије, а када се прикраду обеспокојавајуће помисли, онда се тиме искушава ваша слободна воља и добро или супротно усмерење. Ту се и треба потрудити да се окрене на боље, протерујући страст самопрекором и смиреношћу...

[Guest]

Када не би било искушења, нико спасење постигао не би

Нека не буде искушења и нико се спасао не би, казује авва Евагрије, и остали Оци такође, и да само кроз искушења стижемо до правога знања; а св. Петар Дамаскин: "смирење је плод разума, а разум је плод искушења". Дакле, не треба се плашити искушења и клонити их се....

[Guest]

Каквих се искушења морамо клонити и са каквима бој водити

Речи светога Исаака уопште се не односе на твоју ситуацију. "Приличи монаху да бежи од свих који буде у њему зле страсти ". А зашто бежати, читај даље: "и највише да одстрани од себе узрок страсти, и тело, кроз које управо делују и увећавају се". Узроком страсти (свети) Оци сматрају: "вино, жене, тело, грамзивост, славу"; ови преступи побуђују и раздражују у нама страсти и ми не можемо да им се супротставимо; али, клонећи их се, уништавамо страсти. А оне које ти имаш, завист, љубомора, осветољубивост, не могу се исцелити уклањањем од узрока; него се њихови узроци исцељују кроз страдања (у додиру са ближњима, нап. прир.) оних који се подвизавају; као што пише св. Касијан: "пустиња не уништава страсти, него успављује, а узроци који се показују, као коњи дивљи, носе јахача у пропаст"... Још св. Исаак (Говор 2.): "никоме није могуће ни да се приближиБогубезпатње"... Икодсв. Лествичника: "тиховањедави неискусне и онога кога мучи гнев, или умишљеност, или пакост, нека се не усуди ни да покуша тиховање". Сва ова сведочења ти доказују, да ти ниси исправно разумела речи св. Исаака.

[Guest]

Кроз искушења се приближавамо Богу

Збунила си се прочитавши 60. главу Исаака Сирина: па где ћеш се ти поредити са таквима и себи приписивати таква искушења? Боље пази како се кроз искушења Богу можеш приближити; а где је збуњеност, онда знај да је то мрежа ђавоља, која одузима наду; боље је мало не напустити, него се великога прихватити.