Преподобни Макарије Оптински: РЕЧНИК СПАСЕЊА

[Guest]

Болести се урачунавају уместо подвига

И телесна твоја болест није лака, али милосрдни Отац зна ради чега ју је послао, посећује нас болестима зарад допуњавања недостатка наших дела, из љубави Своје. Да није напала болест, могле би да допадну горе казне, и то неиздрживе. Слави и благодари Бога!

Бог премилостиви шаље ти болест телесну, више мислећи на спас твоје душе; а можда си могла и да подлегнеш тешким и силним искушењима, тежим и од саме болести.

Читајући твоје писмо, налазим у њему роптање и одсуство трпљења у твојој болести и помисао да си тобоже одбачена од служења у Цркви и од обитељи. Помисао ова је вражја и прионула је уз тебе из твоје гордости. Није ли боље да мислиш како те је Бог, волећи те, посетио болешћу путем које ћеш наћи спас, и да те је Бог, предвидевши твоју душевну слабост, сачувао том болешћу од многих невоља, искушења и јада. Мислећи да служиш Цркви и обитељи, ти би постала робиња частољубља и уображености и осталих грубих страсти које могу не да спасу но да погубе душу.

...Твоје болести урачунавају ти се уместо подвига, а можда би без њих могла да западнеш у страсти - још љуће од болести.

... У својој телесној немоћи, невољној, од Бога послатој зарад исцељења душе, ваља да се крепиш надом у неиспитано и несагледиво милосрђе Божије да ти је све ово послато из љубави и ради спречавања многих страсти у којима би без овога учествовала и прогневила би Господа, а сад си, иако невољно, слободна, макар и не сасвим, већ се једино тражи трпљење и захвалност...

[Guest]

У болестима је неопходно прибегавати више духовном лечењу

Из душе жалим због болести матере О., а још више због њене малодушности; па где јој је вера? Промисао Божија тако је уредила, ваља се у смирењу покоравати и у трпљењу прихватати са захвалношћу, јер када наш спољни човек труне, онда се унутарњи обнавља (2 Кор. 4,16). Неће сметати да узима лекове, с надом у Божју помоћ, али тим пре треба прибећи духовном лечењу, то јест очишћењу савести, размишљањем о почињеним гресима и да није некога нечим увредила - да зажали у мислима а ако је очигледно, онда и да призна пред тим <т.ј. опроштај>; да се исповеди и приступи Светим Тајнама, иако се скоро тога удостојила, но неће јој шкодити, а нарочито ако болест буде потрајала...

...Болест није послата мимо Његове воље, али ваља нам и сами да будемо опрезнији и избегавамо оне случајеве који бивају узрок болести.

Телесна болест је привремена а душевна вечна

Читајући твоје писмо о твојем болесном стању после одласка од нас, од срца сажаљевамо и све приписујемо вражјем деловању, с допуштењем Божијим; ти си и сама постала свесна да мисли о којима пишеш ниси примила како треба; то те је и узнемирило. Али будући да се сада, у свом болесном стању, осећаш мирнијом у односу према мајци О., следи да је то суштинска корист за душу, неупоредиво већа од телесне, јер телесна болест мало помучи тело и потом донесе души корист, али је болест душе вечна; управо ради тога нас Видар наших душа посећује овде болестима и јадима, да би спасао нашу душу у будућем животу.

[Guest]

Најпоузданији лек је - очишћење душе

....Немој...западати у малодушност у својој изнемоглости, но захвали Богу који ти је дао најсигурније средство за спас. А поводом тога што је написао св. Макарије Египатски да се не лечимо - то се односи на савршене а не на нас, слабе; него ти прочитај код св. Варсонуфија питања 507 и 522 и одговоре 523 и 524; ту се не одбацује лечење тела већ се у исцељивању ваља уздати у Бога; и ти, као крајње изнемогла, изабери оно што ти је најлакше и Бог те неће мучити оним што могу да чине само јаки и савршени. Више се смируј и захваљуј се Богу за све...

У два последња писма пишеш о јакој главобољи која те је снашла, која ти је чак угрожавала живот, и како си се удостојила Јелеосвећења и примања Светих Христових Тајни. Хвала Богу! то је најпоузданији лек - да се очисти душа; а после тога се могу узимати и лекови према рецепту доктора. То није забрањено ни по светим оцима, и ако је потребно саветујем ти да то наставиш; уосталом, с надом у Божију помоћ и добићеш је; ако је воља Божија, онда Он и лекара лечи и леку даје лековиту моћ.

Нема греха у томе да се мати У. лечи; залуд она жали новце, неће све потрошити, преостаће. Ако осећа олакшање, нека се лечи. Здравље - дар Божији - скупље је од новца; а ако пак неће да се лечи, нека јој буде по њеној вољи. Ми је не присиљавамо, само треба трпети и не изнемагати и не бити малодушан у болести; а ако се не буде лечила то неће бити врлина него степен вере; а ако буде малодушна, онда каква је ту вера? Него једноставно безверје. Њој се чини да ће јој се пребацивати због тога што се лечи; то је само празна претпоставка, шта има ко да јој замера? Да је здрава а да се лечи, још би јој и замерали, боље нека се лечи, али с уздањем у помоћ Божију. Он има снаге и доктора да поучи и леку да да моћ исцељења.

[Guest]

Бог исцељује болести онима који за то моле, ако види да им је на корист

Кад буде дошао код нас Н., спремни смо да га, колико нам је у моћи, примимо и умиримо; што се пак тиче тога да га ја исцелим - то је у власти Божијој, а ми не смемо то узимати на себе. Ко верује, истина, може све добити, али само оно што му је на корист; а не све оно што ми желимо и за шта се молимо, због чега и ваља ово препустити вољи Божијој која све уређује на добро и случајевима супротним суделује у нашем спасењу.

Не знам средстава за олакшање твоје болести. Вера и уздање у Бога су главна средства, Њему је у моћи да ти пошаље и физичка средства кад ти је то потребно и на корист; душа је изнад тела, о њој се и ваља више бринути како би била здрава.

Могу ли се употребљавати лекови припремљени од нечистих животиња

Пишеш да ти предлажу да као лек узимаш кисело или пресно кобиље млеко, а ти ниси сигурна у то јер је коњ животиња недозвољена за исхрану, па ме питаш о томе. Ово питање за мене је тешко решиво; могу ли ја у таквим стварима давати одговоре и одлуке? Могу једино да понудим размишљање о томе да доктор у виду лекова даје разне медикаменте који нити су нам познати нити су нам по укусу, које узимамо нерадо а често и с одбојношћу; па и ово је такође лек, иако непријатан због саме помисли. Али ако ће нам бити од користи, онда, с надом у Божију помоћ, зашто да не узимамо тај лек? и уопште, у лековима и лечењу ваља се препуштати вољи Божијој. Он има моћ и доктора да поучи и леку да да снагу. Ако ли осетиш да је савест оптерећена, онда на исповести кажи свештенику, и добићеш отпуштење будући да те је жеља да оздравиш натерала на такав потез.

У лекове пак не треба сумњати ни проверавати какви су јер се они не користе из сладокуства већ за отклањање болести. Ако би вас пак неко ко тачно зна уверио да је то мрс у време поста, ово не треба узимати на савест, како пише св. Апостол.

[Guest]

Лечење магнетизмом (хипнозом) у хришћанском поимању

Лечење магнетизмом требало би да је страно хришћанској вери; ни у Светом Писму ни у учењима отаца тога нема. Макар и да на изглед дођете до излечења, оно је лажно и привидно, остајете једнако болесни. Неизлечиве болести треба лечити с вером, обраћајући се Богу и његовим угодницима; а ако неко не добије исцељење онда, изгледа, мора да носи тај крст који му је послат за спас његове душе.

У болести не треба да нас жалости то што ћемо другима бити на терету

Немојте клонути духом но се надајте у Божију помоћ. Њему је у моћи да вам пружи исцељење, и то не само телесно већ и душевно. Када наш спољашњи човек труне, унутарњи се обнавља. Пишете да сте покорни Божјој вољи у својој болести, али се жалостите што можете другима бити на терету. Узалуд тако мислите. Убеђен сам да се, сви ваши блиски и они који су око вас, старају не само због родбинских односа или блискости већ и због хришћанског осећања, па и по самој природи побуђени смо да саосећамо са сроднима, па и вера нас учи да саосећамо са болеснима, за шта се добија уздарје у будућем животу. Јер, Господ прихвата ово служење као да се Њему служи.

[Guest]

У време болести треба се чешће причешћивати Христовим Тајнама

Из учења светих отаца и из примера видимо да неки који болују и трпе са захвалношћу, задобијају велику милост Божију. Прихватите овај савет с покорношћу вољи Божијој, носите крст болести који вам је послат, Останите чврсто у православној вери, чешће приступајте духовном леку - исповести и причешћу Пречистим Христовим Тајнама, не чекајући постове него, у зависности од тога да ли болест напредује, можете се кроз две или три недеље причестити, то ће вам причињавати велику радост и чак, ако буде воља Божија, можете и исцељење добити - људима је немогуће, али није Богу; јер је све могуће Богу.

Света Тајна јелеосвећења (миропомазања) не приближава смрти него доноси здравље

Приликом коришћења физичких средстава учвршћујте се у вери у Господа који о свима промишља и препустите се Његовој светој вољи, тако ћете стицати спокојство па ћете имати користи и од физичких средстава. А нарочито вас, видим, успокојава причешћивање Пречистим и Животворним Христовим Тајнама, што вам саветујем да и даље наставите. Ја сам и хтео да вам предложим да приступите Св. Тајни Јелеосвећења (Миропомазања), али не знам да ли би ваши најближи примили то као да је пред смрт, како обично мирјани мисле, па да их то пуно не ожалости. Али они не знају с каквим циљем је установљена ова Света Тајна. Оно има за основу речи св. апостола Јакова, гл. 5, ст.14: болује ли ко међу вама, нека позове старешине црквене... Видите да ово тајинство не приближава смрти већ доноси здравље, супротно од оног што људи мисле; ја вас на ово не силим но ако би ваши ближњи то примили великодушно онда би то било веома добро и корисно за ваше здравље, душевно и телесно.

Само, данашњи су људи сасвим против тога; тобоже ко се причешћује тај се већ припрема за смрт, "како можеш, тиме ћеш га престрашити"; стога многи и остају без овог благослова и помазивања уљем, и на крају се не може <то јест касно је>, пошто оно није намењено онима који се спремају за смрт него за исцељење... код нас често, догађа се, бивају тешки болесници а после помазивања уљем оздрављују и још дуго живе.

[Guest]

Не треба стрепети од смрти већ се треба плашити грехова

Написао сам ти с намером да будеш мирна и да се не ужасаваш смрти, што може бити препрека оздрављењу, ако си узнемирена...

Ти тако ојађено и очајно пишеш о болести која те је задесила и страх те је да ћеш умрети! Али нека је воља Господња на нама; коме је одређено у које време да умре онога Господ и прима, али - с покајањем и с благословом Светих Тајни, а то је од велике користи за душу. Господ је пролио крв Своју за нас и брине за нас; не треба стрепети од болести и смрти већ се ваља бојати грехова, а онда, Бог нам је дао покајање и опрао нас Својом крвљу; уздајмо се у Његову благост и приносимо покајања а не будимо малодушни у болести.

Предсмртне муке и болести служе за очишћење грехова почињених у животу

Говориш о мукама самртничким; ако је чак тетица, иначе благословена свим Светим Тајнама, тешко умирала, онда шта да причамо о другима? За нас је то недокучиво; али можемо разумети из писања отаца да предсмртне муке и болести служе за очишћење грехова начињених у животу, припомогнуте Светим Тајнама. Али се не може тако закључивати о свима уопштено, јер је речено: смрт грешника љута је (Пс. 33,22) Безбожника убиће зло и који ненавиде праведника превариће се (Пс.34,21), а ипак не треба да очајавамо већ ваља да настојимо да умиримо своју савест покајањем и смиреноумљем, и уздањем у неисказиво милосрђе Божије.

Нема случајних смрти, него су живот и смрт у вољи Божијој

Из вашег писма видим да се бојите и да вам дух обузима смутња због болести које се приближавају вашим местима - колере - и молите мој савет и потпору поводом тога. Казаћу вам на ово да су живот и смрт свакога од нас у Божијим рукама и без Божје воље нико не одлази са овог света у вечност; а при том ваља знати и то да је свакоме од нас већ одређен крај, али ми то не знамо - када и како ће ко од нас отићи одавде.

[Guest]

ВЕРА

Вера је основа свих добара (благодати)

Према учењу наше Цркве, вера је основа свих добара (благодати), како у овдашњем животу тако и за стицање добара (благодати) у будућој бесконачној вечности. Господ нас је научио: Који узвјерује и крсти се, биће спашен; а ко не вјерује осудиће се (Мар.16,16). Изговарајући Символ вере, исповедамо да верујемо у васкрсење мртвих и у живот вечни, будући... Ко не верује у вечни живот, уопште не може бити верник и никада нема мира; вера пак и у великим невољама, јадима и болестима пружа болнима утеху; вера нас учвршћује у Промисли Божијој да без Његове воље и влас са наше главе неће нестати и да се свакојаки јади и болести припуштају на нас према непознатим нам промислима Божијим, а на нашу корист, што ми умом не можемо докучити но само вером снажимо се... И у вашем болесном стању ваља да се снажите вером и надом у будући живот, тим више што вам је то осећање већ познато. Доживели сте га имајући потпору у свом духовнику; сећајте се тога и приклањајте се ризницама вере и свим срцем одбацујте разум, који вас наводи да сумњате у будући живот. Учење Спаситеља и светих Апостола укрепљује нас да не сумњамо у васкрсење мртвих и живот будући. Веома ми је жао што немате човека који би вас крепио у веровању без сумњања, штавише, можда се састајете с онима који вери противурече; па како да се у вери укрепите? И како да се препустите вољи Божијој ако немате боље наде но што је овај живот? Када пати тело, страда и душа; а ако би душа била укрепљена вером онда би и тело могло добити укрепљење уз спокојство духа; узмућен пак дух има утицаја и на телесни састав и погоршава болест.

Ваља увек избегавати она друштва и људе који су заражени безверјем (или другим пороцима), да се не бисмо заразили њиховом болешћу и пострадали, јер Свето Писмо каже:" С преподобним ћеш преподобан бити... и с непослушним ћеш се развратити".

Вера има пуно ступњева

Верујућима је дато да згазе аспиду и аждају и да пригњече лава и змију, то јест ђавола и његову силу; да савлађују страсти и грехе дато је свима па и верујућима; а вера има много ступњева. Који су у њој достигли савршенство могу и мртве да васкрсну, и т.д. Али ми, спознајући своју немоћ, у сваком случају треба да тражимо помоћ од Бога а не да се ослањамо на себе, као да сами ишта можемо учинити.

Који верује, покорава се вољи Божијој и подноси све

Вера има моћ да ти дарује смирење; због вере је и Авраам похваљен; после толиких обећања о семену његовом захтева Господ да принесе Исака Њему као жртву - и како је било очинском срцу, уз то имајући само њега јединца! Али вера је надвладала љубав према сину покорношћу вољи Божијој, а какав је крај - знају сви. Нека би дао Господ да нађете смирење у вери и покорности Божијој вољи.

[Guest]

ВЕРА И РАЗУМ

Вера доноси смирење, а разум наводи на сумњу

... На твоје писмо о помислима које те муче, поновићу да оне не долазе споља него изнутра. Вера се залаже за свако добро, а неверовање обрнуто; и разум је супротан вери ако га следимо и напуштамо веру; вера умирује а разум доводи до сумњања. Веома је узвишено, али треба казати: у Јеванђеоској причи видимо шта је речено о Господу нашем Исусу Христу, када је дошао из Капернаума у Своју постојбину: и не створи ондје чудеса многијех за невјерство њихово (и не могаде ту ни једино чудо створити услед њиховог неверовања) (Мат.13,58) - не да није могао већ је неверовање било узрок. И св. апостол Петар, с вером ступивши на море, иђаше по води, а посумњавши поче се топити (Мат.14,29,30).

[Guest]

ВЕРА И ДОБРА ДЕЛА

Пишете да су, према речима св. Апостола, вера и сва доброчинства дар Божији и плодови Светога Духа, те се и ослањате на ово као да његово остварење не зависи од вас; прочитајте поводом тога тумачење св. Јована Златоустог: вера јесте дар Божији, који нам је дариван Његовим доласком, али нам није одузета слободна воља. Он одмиче то од нас да се не бисмо хвалили собом него да бисмо рекли: Божји дар. Не од дјела, да се нико не похвали (Еф. 2, 8,9) а даље каже: саздани у Христу Исусу за дјела добра, која Бог напријед приправи да у њима ходимо (Еф. 2,10). Дао нам је у дужност не само веру но и дела; имајући за основу дар Божији и веру не можемо се хвалити ни њоме ни вршењем добрих дела, јер претходно имамо благослов и благодат Божију, кроз савест нашу која нас призива на добро, и тек када се слободна воља приклони добром, тек онда благодат помаже, зато што и да хоћете и да учините долази од Бога (Филиб.2,13). Када нас Бог преко савести призива на добро а наша слободна воља се томе опире, онда Бог, не присиљавајући нас, допушта да се наша воља испуни, услед чега се ум наш помрачује, самовоља се исцрпљује и ми чинимо неваљалства: и као што не мораху да познаду Бога, препусти Бог да чине што не ваља (Рим.1, 28). А плодови пак Духа Светога дарују се тек онима који се труде да испуне заповести Христове.

[Guest]

ВОЉА

Одрицање од сопствене воље и разума - први је корак ка благоугађању Богу

Испољаваш жељу да се одричеш своје воље и разума; то ј е први корак ка благоугађању Богу, али треба то остварити на делу, по ступању твојем у обитељ оних који пролазе тај пут: а дотле има још времена, имаш и сада за то прилику. Прво: задржавање твоје у свету, против твоје воље - ето одрицања. Друго: сваку помисао, реч и дело - супротне заповестима Божијим - одбацивати, ето и то је одрицање; а највиши од свега је одбацивање надмених помисли, кад ти замишљаш своје исправљање, а које унижавају твоје ближње.

Покорност пак родитељима одбацивањем своје воље и потребна је и корисна; јер за то треба да припремиш и научиш себе благовремено; тамо, то јест у манастиру, прва дужност ти је - да се одрекнеш себе, своје воље и разума, на шта нас призивају речи Спаситеља нашег: ако ко хоће за мном ићи, нека се одрече себе и узме крст свој (Мат.16,24). А одрицање од сопствене воље и разума суделује у саздавању крста или недаћа који нам служе за спас.

О ономе ко врши своју вољу

Н. је неизоставно требало изгнати <из манастира>, јер св. Јован Лествичник пише: боље је искушеника изгнати из обитељи него му допустити да твори своју вољу; изгнан, он се може очистити, а допусти ли себи да твори своју вољу, јадније ће плакати на крају...

[Guest]

Одрицање од своје воље и разума је пут ка смирењу

Немати поверења у себе и не следити свој разум и вољу - пут је ка смирењу; без њега пак, макар да смо учинили и нешто добро није угодно Богу.

Предочавао сам вам да онима који желе да испуњавају Божију вољу предстоји битка с невидљивим дусима злобе, што сад и сами на делу видите, на својем примеру. Одсецање своје сопствене воље и неслушање својега разума прво је средство за стицање смиреноумља, па тек из њега - расуђивања. Не желећи да ово достигнете, враг вам представља у ужасним облицима ово средство спаса; расуђивање само о томе смућује ваш ум и срце, а корен пак овога јесу самољубље и гордост.

Ви треба да знате да је овај подвиг <монаштво> тежак, јер је Господ рекао: ако ко хоће за мном ићи, нека се одрече себе (Мат. 16,24). Одрицање од себе углавном подразумева одсецање своје воље и разума и њихово покоравање вашем пастиру и руководиоцу на путу према спасењу, којим путем човек може достићи смирење и ослободити се страсти и грешних делања и тако с Божјом помоћи достићи спас.

Враг не воли послушања

Ви сте још код својег мишљења и разума и својом вољом сте засновали своје послушање и спасење, отуд се и ваша снага у супротстављању исцрпљује, пошто због те уображености враг има слободан и силовит приступ до вас. Размислите, није ли ово истина? Из искуства знате да, кад радите не просуђујући, послушно, обављате то веома лако и мирно, на корист. Још да увидите колико враг не подноси онога ко је покоран оцу и каква лукавства смишља да би вас одвукао од послушности...

[Guest]

ВОЉА БОЖИЈА И ЧОВЕКОВА

Бог не спутава нашу слободну вољу већ у чињењу доброг помаже а зло кажњава

Човеку је Бог подарио разум и слободну вољу да изабере најбоље; наша жеља, стога, јесте - остваривање слободне воље; кад наша независна воља, вођена разумом, жели добро, то јест испуњење воље Божије, и тежи да га претвори у дело, онда је то Богу угодно и Он нам помаже у његовом остваривању. А кад пак, из безумља, жели нешто што је противно вољи Божијој и настоји да га оствари, тада Бог, не спутавајући нашу слободу, допушта да се то оствари, али за прво награђује а за друго кажњава, о чему се у Светом Писму много пута говори. Јер желети добро у складу је с нашим јестаством, нашом природом, и никако није погрешно, и ваља бринути не само о таквој жељи но и о настојању да се она оствари. Али треба своје жеље и делања ускладити и довести до подударности са законом Божијим, препуштати вољи Његовој и молити за Његово суделовање; онда ће Бог, када увиди да нам је то на корист и да је у складу с Његовом вољом, и послати Своју помоћ за суделовање у том послу. А кад не увиђа да нам је на корист и кад нема Његове воље, онда Он - иако смо ми уверени да желимо учинити добро дело, али га обављамо или из таштине или из нечег сличног - не дозвољава да се оно испуни, јер Га ми молимо: Господе, нека буде воља Твоја.

Ти се ослањаш на мој савет и благослов за твоју удају. Али ко сам ја, и шта ја представљам? Будућност ми није позната - хоћеш ли ти бити срећна по удаји или не, и стога се не бих одважио да ти одлучно кажем, но препуштам то вољи Божијој. Воља Божија пак не спутава нашу слободу, но се извршава у зависности од онога ка чему је ова усмерена. Постоји воља Божија из благонаклоности и постоји Божија воља из попуштања - и ова друга бива онда кад хоћемо да буде неизоставно тако како ми мислимо да ће за нас бити добро. А, када се предајемо Божијој вољи и молимо не за оно што хоћемонего за оно што ће Њему бити угодно и нама на корист, онда у овоме бива воља Божија из благонаклоности, корисна и спасоносна за нас,а код воље Божије која долази из попуштања неминовни су јади и жалости.

Није свака жеља грех, него је грешна жеља одиста грех, а без добре жеље како би се човек могао назвати словесним и разумним и где би била његова слобода? А о мољењу Спаситељ у Јеванђељу учи, подстичући нас на њега. Иштите и даће вам се; тражите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се. Јер сваки који иште, прима; и који тражи, налази; и који куца, отвориће му се (Мат.7,7,8),

[Guest]

Ко је самовољан, подноси невоље услед своје нарави

...Колико ти је год у моћи, немој предавати своју слободу у плен противника, него вапиј Господу: смилуј се, јер сам изнемогао (Пс.6,2)... прими поуку од аве Доротеја о томе да се у једном тренутку може десет воља одсећи, уосталом, не безболно, о чему св. Петар Дамаскин пише: "мудар одбацује хтења своја а безуман, следећи их, трпи јаде"; невоље нису од споља већ из нас самих и из наших нарави и навика.

...Хтели бисте да живите далеко од њих, по својој вољи, која нам је први непријатељ...

Страхујте од овога: да желите неизоставно оно у чему и како ви замишљате остварење своје среће. Бог некада и допушта да се наша жеља испуни али се, уместо на срећу, наилази на супротно, а нарочито ако неко нешто жели из страсти; код вас се, очигледно, она угнездила дубоко, у самом срцу. Видео сам много таквих примера; и преостајало је само касно и неблаговремено покајање.

[Guest]

Наш пут је - одрицање од сопствене воље и разума

Из читања светих отаца и из личних разговора познато ти је да је наш пут - одрицање од своје сопствене воље и разума. А пред ким то треба радити? Осим претпостављених којима смо дужни бити послушни, треба имати духовног оца или духовну мајку, којима ваља с вером препустити себе на духовну исхрану, и не тражи се само отвореност већ и потпуна послушност ; никако се не сме и ни у чему имати поверења у сопствени разум, и вољу своју треба пренебрегавати и прихватати оно што ти кажу, макар ти се и чинило да се оно коси с твојим разумом, из чега се рађа смирење, према речима св. Јована Лествичника (Поука 4): а смирење нас у свему успокојава. Размотри свој живот и резултате које си добијала. Зашто је било тако? Очито је да хоћеш да имаш веру и искреност, али без послушања, и служиш се самооправдањем и верујеш својем разуму који ти не доноси корист већ смутњу. Кажеш да не пребацујеш себи; а каква је корист без тога? Враг ти увек приказује као да си у праву и придодаје ти кривицу за самооправдавање, уместо да не верујеш својем разуму и да се с вером покораваш онима који ти желе спасење. А враг ти пак приказује као да те не воле, да се не баве тобом, и ти у то верујеш; а онима који ти зборе у твоју корист не верујеш и, смућујући се, падаш у тешку чамотињу и проливаш не само бескорисне но и штетне сузе. Уместо умирења које би могло произићи из искрености и послушања с вером, ти одлазиш са смутњом и томе краја нема: па каква је то вера? Враг-клеветник клевеће да се тобом не баве а ти му верујеш и постајеш саучесник у његовој клевети, због тога и биваш кажњена од Бога незадобијањем спокојства.