Преподобни Макарије Оптински: РЕЧНИК СПАСЕЊА

[Guest]

Нико не треба да сумња у истинитост пута монашког, који утврдише Свети Оци

Што се тиче монашкога пута, нико не треба да сумња да је он прави, према тврђењу и предању Светих Отаца и учитеља наших, који су кроз многа искушења овај пут животни прошли и оставили нам непроцењиво благо својих учења и примера. И ми морамо одавати Господу милосрдном непрестану захвалност због милости ове и позива у ово звање.

Али постоје у овој организацији многи и различити ступњеви, као и у стара времена; очито, постојали су велики подвижници, који су постигли савршенство; видимо и оне који су му се у мањој мери приближили; а неке, које су несносно обузимале страсти, и нису постигли спокој, али нису остали без наде у спасење; било је исто тако и слабих и немоћних; али покајање свима ускраћено није, и нама је непознато какву је пресуду Господ коме наменио. Али сви они и који су савршенство постигли велику су и искрену смиреномудреност имали, без које сва наша дела и подвизи Богу угодни нису... Проничући у учења Светих Отаца промишљено и смирено, може се дознати да и сада могу постојати, и сигурно постоје такви, који, следећи поуке светих наших Отаца и учитеља, иду путем правим, смиреним. Као што је Господ открио Пахомију Великом да ће и у последњим временима бити у монаштву оних који ће се спасити; и свети Нифонт Цариградски на питање брата: "да ли ће, као што се сада светитељи умножише по читавом свету, тако бити и до последњих времена?" - одговорио је: чедо, чак до свршетка времена неће пророка нестати Господу Богу; исто тако ни слугу сатаниних. Само што ће у последња времена, који ваистину за Бога радили буду, себе срећно од људи сакрити, и неће имати знамења нити ће чудеса вршити, као што је данас, него ће путем делатним и тајанственим кренути смирено, и већи ће се од Отаца знаменитих наћи у Царству Божијем". "Инок, ако ли себе смири, на сваком ће месту спокој наћи".

Па шта да чинимо? Приступају непоколебљиво, моле да их извучемо из мрака на светлост; спремни су на све, али после на путу изнемогну; управо од тих је и 3.3на, која је желела пут истински, молила нас за то, а сада и са њега скреће. Морали би да нас поуче такви и слични случајеви, али све, тобоже из самилости према ближњима, желећи да им учинимо боље, немамо одважности да грубо одбацимо њихове молбе. Шта да се ради? Издржите и ви, прочитавши у другој Посланици светог апостола Павла Тимотију главу 2, стихове 24-26.

[Guest]

Мантија је лик смирења

... Дешава се понекад да неки, полазећи од духа, завршавају у плоти и прихватају мантију, чак и настоје на њој из таштине и частољубља, а мантија је лик смирења, и ако је носимо без овога последњег, она нам више није бреме корисно, и јарам благи, него супротно.

Ако здраво размислимо, да ли ће нам донети корист спољашње ношење мантије? Она је лик смирења; а ако је људи траже или желе, онда то наравно више није ради смирења; остало ћу прећутати ...

...Има много таквих, који пате не због мантије, него и због ризе; то се дешава из частољубља - а њима се чини да је због тражења спасења; спасење је у смирењу, а ако га нема - онда и пате због одежде спољашње, која доноси поштовање.

[Guest]

МОНАХ ПОЧЕТНИК /ИСКУШЕНИК/

Почетницима по ступању у манастир Господ шаље искушења

Хвала Богу што вас је удостојио да испуните вашу давно изражену жељу - да ступите у свету заједницу девица, које се обрекоше Господу и за Њега раде... Али вас може обузети туга, досада, жалост за блискима; онда знајте, да то Бог шаље ради искушавања ваше племените одлуке: да ли је заиста чврста; нечастиви искушава различитим помислима и изазива малодушност.и досаду; а ви чврсти будите и у време немира обратите се Господу и Пречистој Мајци Божијој, молите за помоћ Њихову и заступништво; откривајте патњу вашу мајци игуманији, и Господ ће вам помоћи; после патњи послаће и утехе.

Обично ми, долазећи у манастир, мислимо да ћемо или одједном узлетети на небо, или пронаћи спокој ненарушиви; али не задобијајући то због мучења наших сопствених страсти, западамо у потиштеност, не тражећи решење тамо где треба...

[Guest]

Како пролазити пут монашког живота

Радуј се, сестро, што те је Господ удостојио прихватања светога звања, у коме нека ти Господ помогне да проживиш богоугодно, као што и сви оци и мајке светитељке проживеше. Бојазан од прихватања благога тога јарма у теби је настајала од противника; слава Богу, што се покорила ниси помисли оној, која те је плашила. Зар твоје првобитно ступање у заједницу већ не бејаше завет Христу, да ћеш за Њега радити свим срцем и старати се да извршаваш заповести Његове, које је и сваки хришћанин дужан да извршава? Али, прихвативши Његова оружја духовна, лакше ћеш моћи проћи тај пут, увек себе осуђујући и прекоревајући. А ако ли би када и нешто добро учинила, онда то припиши Божијој помоћи и благодати, а себе сматрај прахом и пепелом; због жеља пролазних исто тако не буди малодушна, него се обраћај Богу и ближњему с покајањем, себе корећи; и мир Божији нека буде са тобом. А патње које се дешавају прихватај као од Бога послане теби на корист; јер их нису људи сами од себе теби нанели, него их Бог шаље да искуша веру твоју и љубав према Њему, и, можда, да макар спречи некакве намере грешне. А прихватај их што је могуће равнодушније и немој да те много вређају; тако можеш имати и душевно спокојство, уза сву твоју слабост телесну, за коју исто тако веруј да је Богу мило да те кроз њу спасе; покрећи срце твоје на захвалност. Немој малодушна бити, ако ли ниси способна да извршиш правило; прекоревање себе и смирење и овде нека га замени. За ово те молим: молитвицу Исусову по стиховима или другачије обављај, макар и седећи, или лежећи, из слабости, али са смиреношћу, обарајући сваку помисао која те узноси да тобоже ти нешто добро тиме чиниш; исто тако ништа не додај, било колико мудро или осећајно било, него у свему и у свим делима твојим, чак и помишљенима, потпуну отвореност имај према мајци твојој и настој да извршаваш оно што ти говори. Нека ти Господ помогне да о себи мислиш да си незнатнија од свих; и све поштуј, као Анђеле Божије, и све љуби.

[Guest]

Правила за искушенике

Питаш ме о правилу за искушенике. Варсонуфије Велики је на питање о томе одговарао: искушеницима пристоји да буду у искреном смирењу, да ни у ком случају не сматрају себе за нешто, не говоре: шта је то? или: због чега то? Него, будући послушни и у покорности великој, да се ни са ким не пореде, да не говоре: тога и тога поштују, па зашто мене не поштују? Он је у свему спокојан, па зашто ја спокоја немам? Нека презрени буду у свему и не негодују. То је посао правог искушеника и онога који жели да се спасе!

А ви сте сами већ читали књигу св. Јована Лествичника, из које сте макар мало сазнали теорију, кроз коју ћете се научити и пракси. За први пут ћу рећи само оно, што сматрам нужним: треба одстранити вољу сопствену и не веровати своме разуму, него се угледати на оно што вам понуђено буде од оних који су тај живот искусили; то је најпогоднији и најлакши пут ка познању себе и воље Божије. Јер су како сувишак, тако и недостатак у подвизима штетни, што ви сами од себе сазнати не можете. Много ћете сејати, али ће слаба бити жетва, а понекад, уместо плодова замишљених, указаће се трње, ради чега треба да молите мајку игуманију да вас препусти монахињи искусној, и ако се то деси, по налогу или по вашем избору, којој је склоно срце ваше, њој се у свему покоравајте, нипошто ништа не предузимајте без њенога савета, па макар нешто изгледало и супротно вашем мишљењу. Свему овоме оци наши и учитељи живота монашког поучавају, као што су: св. Јован Лествичник, св. Доротеј, св. Симеон Нови Богослов, св. Калист и Игњатије, Патријарси цариградски, Теодор Едески, св. Касијан и много других. Улазећи у ово подручје, морате прочитати ова учења и угледати се на њих; јер су се она сама на делу извршила и нама су предата.

[Guest]

Послушност и откривање помисли у монаштву је неопходно, оно чува монаха од замки и искушења ђавољих

Манастири су луке спасења; али се догађа да и у њима буду изложени бурама и да у таласима тону: "а како се неће сваки који се крсти спасити - каже св. Јован Лествичник - онда ћу о осталом прећутати", тј. о монашком позиву; они који имају вољу добру кроз послушност задобијају смирење, које чува монаха од свих мрежа и замки ђавољих; а без њега може се изложити различитим искушењима и непријатностима; а још више када немају ни појма о откривању помисли, да је оно веома потребно у нашем чину; многи оци пишу да је откривање веома потребно и да корист велику доноси... а то дело племенито је у данашње време скоро потпуно напуштено; због тога и израстају плодови дивљи и патње се множе.

А посматрајући данашње доба и недостатак делатника и учитеља тога живота, немогуће је не растужити се, и због тога што они који ступају на овај пут, макар и са ревношћу, али идући самовољно, упадају у две крајности: или се, уздигавши се високо, заносе умишљањем или пропадају због слабости животне. Али ипак не треба очајавати или порицати овај пут видећи: слабост или немоћи како се множе, а и одустајати од узвишених подвижничких дела; а и због оних који су духовних дарова лишени.

[Guest]

Монаштво је пут самопрекора и смирења

У свим твојим писмима не види се самопрекор и смирење, који пристоје нашем монашком чину, и који нас могу устројити на чињење добра и успокојити; али у твом настројењу сви ти изгледају криви због твојих патњи и озлојеђености; само си ти потпуно у праву и сви те муче и вређају. По томе видим да, ако читаш списе Отаца, онда их, очито, или не разумеш, или нећеш да се угледаш на њих, или уопште не читаш књиге Св. Отаца; а зато ништа и не разумеш, и умишљајући да ћеш мудра бити, лудост те је обузела.

[Guest]

Монаштво није само у испуњавању молитвених правила, него у сазнању својих слабости и очишћењу од страсти

Како си имала погрешну представу о монаштву; само си претпостављала: самоћа, правило, сазерцање, а о борби са страстима и о сазнању својих слабости и смирењу кроз то сазнање - ниси имала појма. А сада треба праву мудрост задобити: не усуђуј се никога да кориш, па макар и видела нешто неприлично; оне који те коре и муче сматрај својим доброчинитељима, које ти је Бог послао ради излечења твојих страсти; и при свему томе сматрај се најнезнатнијом и најнедостојнијом, као она коју савладавају и муче страсти; тада ће сасвим другачије синути твоја мисао и добићеш од Бога снагу да се против страсти бориш и да од њих побеђена не будеш ...

Треба памтити, какву смо дужност преузели и какав смо завет дали; живећи у заједници, треба поправити и ублажити карактер, задобијајући смирење чињењем заповести Божијих. Али, ако ли макар и дуго поживимо, и од чињења лажног плодове задобијемо, супротстављене духовном, каква је онда од њега корист?

[Guest]

Келија монаха пећ је вавилонска

По речима стараца, "келија инока пећ је вавилонска, у којој се он искушава, као злато у топионици, огњем различитих помисли, немира и недоумица"; у муци најезде њихове обраћа се Ономе Који Је Моћан да га спасе: благословен си Господе ... који си истином и судом све ово на нас навео ради Гријехова наших (Дан. 3,2628), и у свести о својој недостојности, у духу скрушености и смирења покорава се вољи Онога Који га је створио. А Господ шаље росу благодати Своје, која освежава и теши инока који пати, ратника духовног, и одбија од њега јару насртаја нечастивог.

[Guest]

Зашто је живот монашки тесан и болан пут

... Живот манастирски је тесан и болан пут, који води у живот вечни. А зашто тесан и болан пут? Не зато што је он такав у суштини шта је лакше од љубави, кроткости и смирења? - него зато што смо обузети страстима и не желимо да им се супротставимо: управо нам оне и чине пут болним.

[Guest]

У манастиру треба очекивати још веће патње

Ако је ваша жеља да ступите у манастир права, онда ће Господ тако и уредити; али када ви одлазите у манастир мислећи да се тамо смирите од патњи, онда она није права. Посвећујући се манастирском животу, потребно се одрећи себе и очекивати још веће патње; управо то и значи узети крст свој и кренути за Христом.

...Ви сада напуштате свет због патњи које вам се догађају, а које не можете да поднесете, а ја вас упозоравам, да вас оне и у манастиру очекују, јер то је такав пут: Сам Христос Спаситељ је ходио путем патње и нама је оставио узор, да следимо стопе Његове. Ви овде морате још да се поучите трпљењу и подношењу патњи које се догађају; а када се, избегавајући их, осамите, онда ћете се и тамо показати као они који не могу издржати...

[Guest]

"Монах је стуб трпљења, бездан смирења"

Ви сте се припремали за прихватање монашког начина живота, а у чему је његова суштина и какве сте завете давали при постригу? зар не то, да ћете све истрпети? Шта друго означавају параман и крст до сећање на завет трпљења који смо дали? Тако, пак, Богу захвалите, што вас је поучио трпљењу, и сада свака прилика треба да буде лекција за поучавање трпљењу, и не само од клеветника спољашњих, него и од унутарњих духова злобе, који приморавају или на утицај страсти, или на очајање.

Пишеш да су те приликом уласка у монаштво нашли јади: вређање и подругивање. Сматрам, пошто је монашки начин живота узор смирења и трпљења: "монах је стуб трпљења, бездан смирења", да ти је претходно упућена таква проба - како ћеш се понети? Постоји ли у теби дух хришћанства - љубави, према заповести Божијој: "љубите непријатеље ваше"? Не буди потиштен због тих напада, него смирено пригни врат против тих таласа, и лађа душе твоје неће пропасти у морске дубине; гордост ће се твоја смирити, и они који те мрзе ућутаће. Не криви никога, него гледај у њима оруђе Божије, које те искушава и примирује.

[Guest]

У животу монашком треба проћи огањ искушења. непрестана радост духовна може одвести у саблазан

Нимало се, духовна кћери моја, не чудим твојој чами: као и свако од нас, тако и ти треба да прођеш огањ искушења ради учвршћења у нама вере, наде и љубави према Богу ... треба знати да између позвања и награде постоји велика раздаљина и поприште, на коме позвани чине подвиг и бој против непријатеља невидљивих, који настоје да нас омету на том путу различитим патњама и саблазнима и искушењима у мислима, али се не треба бојати, јер имамо Утемељивача Подвига, који је јачи од њих, Господа нашег Исуса Христа, само да потиштени не будемо, него да призивамо увек Његову помоћ свемоћну и користимо најпоузданије оружје против непријатеља - смирење, Када си ступила у заједницу, осећала си радост неисказиву, али то је било без твојих заслуга подвига и напора, него је једино благодат Божија тебе тешила као детенце млеком духовним. Али ако би се то наставило, онда би велику штету душа твоја претрпела: заносећи се оном радошћу, упала би у гордост духовну, и боравила неисцељена у тој саблазни, и никако не би могла да се смириш. А премилостиви Бог ти је допустио да сада искусиш нешто болне страсти - чаме, да ли си достојна да боравиш у љубави Његовој? Не налазимо се ми у љубави Божијој само онда када примамо само утехе Његове, а када допусти патњу, потиштени смо, безвољни и малодушни; не, тада још више љубав према Богу показујемо, када одважно подносимо патње које нас сналазе и смирујемо се у њима, сматрајући да их заслужујемо; кроз то човек постиже остварење велико и према смирености добија од Бога и утеху; па ипак, њу тражити не треба, него ће она сама стићи; а још пре када сматрамо да смо недостојни тога.

[Guest]

Монашки је живот - непрекидна борба са ђаволом

Манастирски је живот борба непрекидна са непријатељем презлобним - ђаволом. Ми падамо и устајемо, побеђени смо и побеђујемо према нашем настројењу - гордом или смиреном; А Господ Подвигоположник, видећи нас да смо изнемогли, подржава, ојачава и подиже; на ране оних који су пали излива вино и јелеј, лечи их патњама и болестима и доводи до доброга свршетка.

Живот је наш ратовање духовно - бој: а са ким? - са невидљивим духовима злобе! Ко покреће те немире? - непријатељи живота нашег - злодуси, настојећи да нам украду венце подвига за трпљење, које бисмо могли добити, прихватајући заједљивост, увреде, понижења, прекоре, презрење и остало; и кроз то би се ублажило наше срце сурово и страсти би уништене биле: самољубља, славољубља, сластољубља и среброљубља, од којих и све страсти снагу добијају и делују.

[Guest]

Монашки пут изгледа тежак због наших страсти

Пишеш о жалосном и тешком путу живота монашког: а Господ га је назвао јармом благим и бременом лаким. А ако и осећаш напор и тегобу, онда то заправо потиче од наших страсти; па се захвали Богу што је и тебе учинио достојним да узмеш благи јарам Његов и бреме лако (Мт. 11,30). А погледај на мирјане, какав је јарам њихов? није благ; и бреме није лако.