Постоје две врсте људи...

[Аурор]

Веома лепо си рекао и сви хришћани би требало о томе да добро размисле - "Hrišćanstvo ... uči čoveka kakav bi trebalo da bude, a ... ne uči društvo kakvo bi trebalo da bude".

Koliko vidim, to je razlika između Novog zaveta i Komunističkog manifesta.

[Juan Valdez]

Unutrasnje uredjenje crkve je visoko hijerarhijsko i poslusnos autoritetu je glavna vrlina. Prvobitne zajednice su prakrično bile komunističke, bez privatne svojine itd. Zato nije ni čudo da su pravoslavni i katolički teolozi i vernici uglavnom socijalističkih pogleda. Protestanti su odbacili hijerarhiju i autoritet i usvojili individualizam. Opet nije ni čudo da se baš kod njih razvio kapitalizam. Sada je za pravoslavne i katolike problem da prihvate društveni individualizam, a zadrže crkveni pogled na svet koji se zasniva na zajednici. Kod pravoslavnih naroda je dodatni problem antizapadnjastvo. Kapitalizam, nauka, medicina... sve je to sumnjivo jer je sa zapada. Hrišćanstvo uči čpveka kakav bi trebalo da bude u Crkvi, u zajednici. A to kako Crkva uči da se treba ophoditi prema bližnjem je nekad direktno suprotno od etike kapitalizma. To si, Zvonko, zaboravio, osim ako nisi mislio na protestantizam. Vrlo je teško prihvatiti da ti je bližnji kompetitor, što je za Amera kao dobar dan.

[Grizzly Adams]

Види овако, и ја живим у заједници која је по тој логици "практично комунистичка". Све нам је заједничко, свако ради колико може, а добија колико му треба. Све што зарадимо делимо итд. То је моја породица.

Прве хришћанске заједнице су биле врло сличне породици, па је зато бесмислено називати их "комунистичким" и поредити са друштвеним системима. То су биле добровољне заједнице, а њихови чланови су са другима сарађивали по свим правилима "капитализма". Они се нису трудили да своје интерно уређење наметну читавом друштву, као што ја не преносим правила из своје породице на друге људе. Нити би то имало било каквог смисла, јер са својом породицом имам сасвим другачији однос него са осталима. Зато не сматрам да је учење Цркве супротно од етике капитализма, већ да су та два комплементарни. Мислим да су православни и католички теолози и верници ту у ствари више робови неких историјских околности.

За "антизападњаштво" се слажем 100%. Сви који имају такав став би требало да мало прелистају књиге па да виде да је Византијско царство у много чему било сличније данашњој САД него било којој социјалистичкој држави.

[Marjanovic]

Не разумем зашто либерали толико нападају државну интервенцију и државу благостања, када је опште познато да је то средство и начин којим се капитализам заправо одржавао и одржава у већини земаља. У послератним периоду држава благостања је практично спасила капитализам одвраћајући раднике од комуниста и револуције.

Циљ левичара уопте није државна интерванција, већ укидање државе, анархисти то хоће одмах, док комунисти заговарају прелазни период али крајњи циљ је нестанак државе а не њено јачање.

Мени је врло занимљиво то што се либерали у суштини уопште не споре са правим и радикалним противницима капитализма већ тежиште критике упућују заговорницима компромисних решења ( а државни интервенционисти то јесу).

[Душко Дугоушко]

Не разумем зашто либерали толико нападају државну интервенцију и државу благостања, када је опште познато да је то средство и начин којим се капитализам заправо одржавао и одржава у већини земаља. У послератним периоду држава благостања је практично спасила капитализам одвраћајући раднике од комуниста и револуције.

Циљ левичара уопте није државна интерванција, већ укидање државе, анархисти то хоће одмах, док комунисти заговарају прелазни период али крајњи циљ је нестанак државе а не њено јачање.

Мени је врло занимљиво то што се либерали у суштини уопште не споре са правим и радикалним противницима капитализма већ тежиште критике упућују заговорницима компромисних решења ( а државни интервенционисти то јесу).

Што мање државе - то боље!

[Justin Waters]

Не разумем зашто либерали толико нападају државну интервенцију и државу благостања, када је опште познато да је то средство и начин којим се капитализам заправо одржавао и одржава у већини земаља. У послератним периоду држава благостања је практично спасила капитализам одвраћајући раднике од комуниста и револуције.

Циљ левичара уопте није државна интерванција, већ укидање државе, анархисти то хоће одмах, док комунисти заговарају прелазни период али крајњи циљ је нестанак државе а не њено јачање.

Мени је врло занимљиво то што се либерали у суштини уопште не споре са правим и радикалним противницима капитализма већ тежиште критике упућују заговорницима компромисних решења ( а државни интервенционисти то јесу).

Па увијек имаш двије стране. Нису само љевичари ти који хоће да умање државу већ то ради и десница. Имаш анархо- комуниста имаш и анархо-капиталисте, разлика је што први осим укидања државе желе и укидање приватне својине, права појединца гдје све подређено колективу, а анархо-капиталисти желе укидање државе али са задржавањем права на приватну својину.

Али ако узмеш скандинавске земље гдје је љевица јака, они мени се чини не настоје умањити утицај и снагу државе, напротив из времена у вријеме се та моћ повећава. Против таквих мјера либерали (либертаријанци) устају.

[Marjanovic]

Мислим да су православни и католички теолози и верници ту у ствари више робови неких историјских околности.

Врло дискутабилно. Нпр. покрети "хришћанског социјализма" http://en.wikipedia....stian_socialism и "социјалног јеванђеља" http://en.wikipedia.org/wiki/Social_Gospel хришћанске критике капитализма су настали управо у Британији односно САД у међу протестантима, а не међу католицима и православнима. И многи познати протестантски теолози су били тих погледа нпр. Молтман, Барт, Тилих и многи други.

С друге стране, капитализам је имао корена у калвинистичком учењу, у мукотрпном раду повезаним са штедњом (нека врста практичног аскетизма).

Данас су тзв. еванђеоски хришћани у Америци највећи заговорници лесефер капитализма.

Дакле, само одређене струје протестантизма заговарају лесефер капитализам.

[Marjanovic]

Па увијек имаш двије стране. Нису само љевичари ти који хоће да умање државу већ то ради и десница. Имаш анархо- комуниста имаш и анархо-капиталисте, разлика је што први осим укидања државе желе и укидање приватне својине, права појединца гдје све подређено колективу, а анархо-капиталисти желе укидање државе али са задржавањем права на приватну својину.

Али ако узмеш скандинавске земље гдје је љевица јака, они мени се чини не настоје умањити утицај и снагу државе, напротив из времена у вријеме се та моћ повећава. Против таквих мјера либерали (либертаријанци) устају.

Ма та социјалдемократија у Скандинавији је "млака левица" они су практично прихватили капитализам. Ја говорим о радикалној и ектремној антикапиталистичкој (и антидржавној) левици (анархистима, комунистима..) коју либерали врло мало и ретко критикују.

Десница у принципу брани државу и државно уређење, ред, закон и поредак, чак и ако заговара економски либерализам. Анархокапиталисти су маргинална струја.

[Баба]

Врло дискутабилно. Нпр. покрети "хришћанског социјализма" http://en.wikipedia....stian_socialism и "социјалног јеванђеља"http://en.wikipedia.org/wiki/Social_Gospel  хришћанске критике капитализма су настали управо у Британији односно САД у међу протестантима, а не међу католицима и православнима. И многи познати протестантски теолози су били тих погледа нпр. Молтман, Барт, Тилих и многи други.

С друге стране, капитализам је имао корена у калвинистичком учењу, у мукотрпном раду повезаним са штедњом (нека врста  практичног аскетизма).

Данас су тзв. еванђеоски хришћани у Америци највећи заговорници лесефер капитализма.

Дакле, само одређене струје протестантизма заговарају лесефер капитализам.

U suštini kapitalistička ideja je protestantska , mislim i pobornici i protivnici kapitalizma protestanti kada govore o svojoj ideji govore.Ko mi o isihazmu recimo.

[Marjanovic]

Што мање државе - то боље!

Не улазим сад шта је боље или горе већ просто наводим неке примере.

[Marjanovic]

U suštini kapitalistička ideja je protestantska , mislim i pobornici i protivnici kapitalizma protestanti kada govore o svojoj ideji govore.Ko mi o isihazmu recimo.

Капитализам је и настао и развио се у протестанстким земљама, то је природно.

[Justin Waters]

Ма та социјалдемократија у Скандинавији је "млака левица" они су практично прихватили капитализам. Ја говорим о радикалној и ектремној антикапиталистичкој (и антидржавној) левици (анархистима, комунистима..) коју либерали врло мало и ретко критикују.

Десница у принципу брани државу и државно уређење, ред, закон и поредак, чак и ако заговара економски либерализам. Анархокапиталисти су маргинална струја.

Прихватили су капитализам, али су и наметнули јак утицај државе на друштво.

Зато код тих подјела, увијек треба дијелити на две осовине. Поред хоризонзале љевица-десница, треба додати и вертикалу ауторитарна-минималистичка држава. Тако имаш либертаријанце који су десница, али се не залажу за јаку државиу, а имаш десницу која се залаже за јаку државу попут конзервативаца. Тако је и на другој страни. Љевица која се залаже за јаку државу такви су били ссср, и она гандијевска љевица која је малте не укида.

[Marjanovic]

Прихватили су капитализам, али су и наметнули јак утицај државе на друштво.

Зато код тих подјела, увијек треба дијелити на две осовине. Поред хоризонзале љевица-десница, треба додати и вертикалу ауторитарна-минималистичка држава. Тако имаш либертаријанце који су десница, али се не залажу за јаку државиу, а имаш десницу која се залаже за јаку државу попут конзервативаца. Тако је и на другој страни. Љевица која се залаже за јаку државу такви су били ссср, и она гандијевска љевица која је малте не укида.

Ма добро, то је у реду. Ја питам зашто либерали тј. либертаријанци не критикују толико радикалну левицу и јасне и недвосмислене противнике капитализма, већ тежиште критике упућују онима који капитализам прихватају? Да ли је државна интервенција у неким сегметима веће зло од потпуног нестанка капитализма?

[Grizzly Adams]

Не разумем зашто либерали толико нападају државну интервенцију и државу благостања, када је опште познато да је то средство и начин којим се капитализам заправо одржавао и одржава у већини земаља. У послератним периоду држава благостања је практично спасила капитализам одвраћајући раднике од комуниста и револуције.

То је веома поједностављен поглед на ствари, осим тога и погрешан. Капитализам одржава то што људи у њему стално напредују и живе све боље, а "држава благостања" само успорава тај процес и подстиче социјалистичку идеологију у друштву. Овде говориш о "револуцији" као историјској неминовности, што је вероватно утицај Марксизма. Међутим, у послератном периоду људи су у капитализму живели све боље и никакве потребе за "побуном" није било. Комунистичке револуције су у ствари избиле тамо где капитализам није био довољно развијен - Русија, Кина, Источна Европа итд. Тамо су људи били незадовољни и сиромашни.

Циљ левичара уопте није државна интерванција, већ укидање државе, анархисти то хоће одмах, док комунисти заговарају прелазни период али крајњи циљ је нестанак државе а не њено јачање.

Мени је врло занимљиво то што се либерали у суштини уопште не споре са правим и радикалним противницима капитализма већ тежиште критике упућују заговорницима компромисних решења ( а државни интервенционисти то јесу).

Мислим да смо писали доста против комунизма и сличних идеологија. Више расправљамо о "компромисним решењима" из простог разлога што овде већина саговорника има такав став. Не видим баш пуно комуниста на форуму...

Врло дискутабилно. Нпр. покрети "хришћанског социјализма" http://en.wikipedia....stian_socialism и "социјалног јеванђеља" http://en.wikipedia....i/Social_Gospel хришћанске критике капитализма су настали управо у Британији односно САД у међу протестантима, а не међу католицима и православнима. И многи познати протестантски теолози су били тих погледа нпр. Молтман, Барт, Тилих и многи други.

С друге стране, капитализам је имао корена у калвинистичком учењу, у мукотрпном раду повезаним са штедњом (нека врста практичног аскетизма).

Данас су тзв. еванђеоски хришћани у Америци највећи заговорници лесефер капитализма.

Дакле, само одређене струје протестантизма заговарају лесефер капитализам.

U suštini kapitalistička ideja je protestantska , mislim i pobornici i protivnici kapitalizma protestanti kada govore o svojoj ideji govore.Ko mi o isihazmu recimo.

То се код нас често помиње (вероватно да би се лакше "дискредитовао" капитализам међу православнима), али је сасвим претерано. Капитализам нема никакве везе са религијом ни протестантизмом. То је једноставно идеја да људи слободно раде и тргују без насиља са било чије стране. И ништа више ни мање.

[Душко Дугоушко]

То је једноставно идеја да људи слободно раде и тргују без насиља са било чије стране.

Али како одговараш на Ивицино питање? Како да један православни хришћанин ближењег свог посматра као конкуренцију, и да се здушно стара да овај пропадне док прогурава себе? Ето нека хипотетички нпр. ја имам пекару и мој комшија има пекару и ми смо конкуренција и тежимо да преузмемо сав посао један другом, и онда овај који изгуби остаје без хлеба? Како је то могуће помирити са хришћанством? Никако, осим ако не намераваш да издржаваш комшију...