Тања Накић.

[Стефан]

0442_feel izlet confused

А ово је......чудно. Заиста чудно...у неком смислу апокалиптично,јер нико ни не плаче,нити се исказују позитивни аспекти "старог човека" који одлазе у неповрат. confused

Чудни су ми ти људи,та колона у којој нема шушкања...већ ту колону видим,на неки начин.

И заиста не могу некада да схватим коначан крај живота. Да ли је то могао да схвати и стари човек...?

confused

[Tanja]

Стари човек умро је. Умрли су љутња, сујета, страх...

Како се рађати ако старо не умире?

Како живети ако се старог не одрекнем?

Како даље ако се са својим не опростим?

Иако можда чак и делује, као што кажеш, апокалитично, мени је синоћ изазвало смех.

Било ми мало непријатно да се смејем док сахрањујем  0104_cheesy.

Мислим, није ми због мене, него због људи.

П.С. Шалу на страну, рекла сам једном да пуштам, једноставно пуштам да без оптрећења говорим. Говорим о себи, у свему написаном сам ја. Када кажем је не мислим, наравно на само своје ја, мислим наравно на моје заједничко ја.

[Стефан]

Желим да вас похвалим,да буквално као писац на неки начин све више и више сазревате (од када ја помније пратим ваш рад)! Ово је трећи циклус,апокалиптичне,неспасоносне,али врло врло поучне. Ево,неко моје виђење (још када сте рекли да је песма инспирисана Посланицом Коринћанима,још ми је јасније све:

Искрено сам се био изненадио када сам видео да има тако мало текста...али,кад сам прочитао,тако сам се осећао празним. Први пут да је ваша песма без персоналне симболике и спасоносне црте.

Прво што сам уочио у тексту је тај стари човек,и себе сам видео као старог човека. Баш сам осетио неко преимућство неких мојих негативних црта карактера. Сваки је човек сем Њега грешан и скроз несавршен,али опет сам се сада сетио неких лоших аспеката сопствене личности.

И ако би те црте испливале и својом ширином "заузеле" и обухватиле оне добре...заиста у колони не би било ни шушкања ни шапутања.

Свако од нас је тај стари човек. То је могао бити и неки неморални Коринћанин,а и било који човек данашњице који по одсуству неких основних етичких и епистемолошких категорија заиста подсећа на Коринћане,којима се  апостол Павле обраћа.

Заиста,треба да живимо тако да по одласку са ове планете свет плаче док се ми радујемо,како то каже блаженопочивши Патријарх. И да нас памте по љубави,мудрости,духовној сили,а не по свађама раздорима и неморалу...(невери,љутњи и гневу-како то Тања каже).

У ствари,ова песма ми се све више и више свиђа. Чим сам видео приватну поруку (да је инспирација Посланица),одмах сам узео свој примерак Светог Писма да "обновим" градиво. И ево,чим сам потражио Посланицу у садржају,отворио сам "Химну љубави".

0442_feel izlet

"А сад остаје вера,нада,љубав,ово троје,али је од њих љубав највећа" (Посланица Коринћанима 13:13)

Тањина песма је у ствари јако лепа,не спасоносна,али јаако поучна. Заиста,заиста.  confused confused confused

[Tanja]

Iskrice

Pogled na reku dok kiša rominja.

Suton.

Pravi izbor muzike.

Jedino što narušava lepotu su glasni razgovori. Ne želim da slušam.

Nažalost, nemoguća misija.

Oni žele da ih čuju.

Dosadni, glasni razgovori. Sećanja na stara dobra, vremena.

Izlizane teme prijatnih ćasakanja.

Zato je važno da je glasno.

Sami su, zaključujem kao nemi učesnik razgovora, hroničar svakodnevice.

Uspešni su - bar se tako osećaju.

Tema – letovanje.

Izgleda da, kada se pohvali snalažljivošću u mladosti ( na koju te natera rođeni otac, a ne kao ovi razmaženi danas) „pada“ dogovor o aranžmanu.

Krstarenje, dogovoreno.

„Konobar, još jednu turu!“

Veselje se nastavlja.

Samoća, odlaže.

A samo jedan pogled, minut ćutanja pokazao bi novu svetlost...

Tanja

[Стефан]

Ааааа па то је та причица на салвети.  klapklap klapklap

Ево,посебно ми је лепо због једне иновације коју први пут срећем у неком написаном делу;то је један генерални табу о коме сви имају слично,негативно мишљење,али нико неће да о томе јадно продискутује,или барем јавно искритикује: гласни разговори-колико прође излазака када човек принудно мора да уплива у неке бивше године,колико је састанака са пријатељима,вечера,слава на којима се врте исте теме од пре петнаесто година.

"Излизане теме пријатних ћаскања"-убола реченица суштину! Баш излизане,изанђале...

Некада заиста за манифест нове светлости,неке нове енергије потребан је баш тај минут мира,минут ћутања (ово је чак феноменално,двосмислено,речено,не знам да ли је намерно или случајно написано,али некада је минут ћутања,тј. симболичка тишина којом се одаје пошта минулим стварима,оним које су прошле,и на које се чак и не треба враћати,јер нису баш увек пријатне) а заиста је понекад тешко тај минут добити...

Примећена је изузетна ствар,један ситни детаљчић о коме је написана једна фина прича,један тако наизглед небитан детаљ који може да доведе до неких последица/догађаја несагледивих размера ( сетимо се Камијевог Meursault-а,који је,онако учмал и одсутан,примећивао дужину ножних прстију просјака,да би на крају испалио четири хица у Арапина).

Наравно,нећемо ићи у крајност,али како би један сањар поднео да даље током тог прелепог дана док киша ромиња,док свира прелепа музика,не добије никако тај свој минут ћутања? Како би сањар реаговао да не може да добије своју самоћу,која се непрекидно и непрекидно одлаже....није ли хумано да неми учесник добије барем тај минут?

:smiley:

Ово је јако,јако симпатично! Баш баш! Одличан приказ људског психичког одсуства од данашњице,и привремене егзистенцијалне одсутности.

Ово је тако добро. klapklap klapklap  Нисмо ли сви ми зажалели да нам разуларена и весела дружина са којом смо изашли пружи барем један минут??

Да јесмо.  0104_cheesy  Али Тања је о томе прва скројила причу.  Одлично,тако речима једноставан текст,без неких сложеница,али тако одличан и феноменалан ааааа!  klapklap klapklap klapklap

[Tanja]

TRAG

Ako izgubimo jedno drugogog

u hodnicima vremena,

onda je zemlja zaista progutala Sunce.

Ako izgubimo jedno drugog,

čemu opelo, molitva i suze?

Ako izgubimo jedno drugog,

kako će reč da govori?

Kako? O kome...

o sazrevanju prepuštanjem,

o uzimanju davanjem,

o pucanju opne poznatog,

bolom, radošću rađanja.

I zato,

Ćuti tajnu.

Šaputaćemo je vetrom,

isklesaćemo se u nama

ovom čudnom igrom u sada

za večni trag u sutra.

Tanja

[marija]

Fantastično Tanja bliss jeeee

[Стефан]

Па ово је фантастично,предивно,тако сажето,смислено пуно,емотивно,тааако... 0442_feel

"Ako izgubimo jedno drugog,

čemu opelo, molitva i suze?

Ako izgubimo jedno drugog,

kako će reč da govori?"

Најнајнајгенијалнији део ове прелепе песмице! Убедљиво!!!

Заиста,тако је,алфа свега је нека људска повезаност,или, у философској терминологији,архе свега јесте нека емоционална веза,духовна спрега између два бића. У првој строфи између божанственог,јер је Бог бестелесан и човека,а у следећој између два телесна,земаљска бића.

И опет се ми овде враћамо на неисцрпан извор- Прву посланицу Коринћанима-када + свети апостол Павле каже да је љубав већа и од вере,и наде?!

И ту истрајност љубави, ("вечног трага") Тања је концизно и генијално,садржајно описала у последњој строфи ("за вечни траг у сутра")

Овде нема шта да се више додаје,шта да се критикује,ово су она краћа Тањина дела која се читају и ужива се.

Опет је изнова читам и заиста сам одушевљен,јер ја исто тако размишљам,а могу да се опкладим да нисам једини! Једноставно,неке мисли чуче прашњаве у нама дуго времена,а Тања је једна од ретких која успе на тако срцу близак,јасан и недвосмислен начин да те мисли састави у просто савршен склоп речи и израза!

Ма и последња строфа је толико добра уфф...нећу заиста више да пишем километарске поруке,срамота ме је од Тање.  leteti

Сума сумарум-можда је довољно рећи- Фантастично Тања  4chsmu1  4chsmu1 bleh

[Jelena Vitorovic]

Prica za danasnji dan, kao porucena. Gde je dvoje ili troje skupljeno u Ime Moje i Ja sam medju njima :cheesy2:

Hristos Vaskrese,

vaistinu Vaskrese !!!

[Guest свештеник Иван]

:cheesy2:

[Tanja]

Iskrice                                                                                              07.04.2010.

Nabacujem prazninu. Opis mog uhvaćenog danas – praznina.

Ne volim Novi Beograd.

Našminkana polovičnost, spavaonica koja pretenduje da dostigne tržni centar. Target! Meka i Medina potrošača.

Ne volim ni firmu u kojoj radim. Srbija među šljivama. Šljiva na asfaltu ili praziluk na asfaltu...

Još jedna našminkana polovičnost, isto kao lokacija na kojoj je. Podudarnost, slučajnost ili je potpuno logično?

Našminkana polovičnost. Ništa.

Bogata udavača, dok je ne skineš. Sledi šok. Skini joj šminku, vonder bra, lažne trepavice, veštačke nokte, ružna polovnjača, skot bez „dobre duše“

Šta tražim tu?

Sve ove godine nisam uspela da se pronađem tu, nije mi pomogao ni nik name koji sam dobila – Tajči! Bljak!!!

Učim se strpljenju, trošim dane.

Dobro. Treba zatvoriti krug, završiti ciklus.

Usmerila sam se ka tome i to će biti!

Veče                                                                                                07.04.2010.

Zvuci novog hita drage r’n’ b pevačice. Gospel u glasu. Težnja za slobodom naroda izražena pesmom.

„ Cause Lord only knows another day heres not really quaranted ...“

Sloboda, težnja naroda, pesma Bogu, poziv, molba, molitva.

Tekst me vraća u realnost...

„ How many really know what love is?

Millions never will...?

Zaista. Milioni nikada nisu, nikada neće.

I pesma je ograničava samo na osećanje. Deo.

Zašto deo kada može sve?

Zašto ograničenje kada oslobađa?

Zašto tapkanje kada daje hodanje?

Prožimanje je kretanje!

Stalno napred. Idemo dalje.

Nema kraja!

Ko u Ka. Mi u jednom.

Sada za večnost.

Ljubav je koren i drvo i plod.

Ljubav je seme i izdanak.

Ljubav je početak bez kraja.

Svaki dan kao novi početak za trenutni kraj.

Za rast.

Za večnost.

Prožimanje=kretanje!

Ja u tebi.

Ti u meni.

Mi u zori u svetlosti u novom danu.

Mi danas posejani za večno sutra.

Oda u večnosti.

Uklesani jedno u drugom.

I ne delom nego celo u celom.

P.S. Ova iskrica je izraz perioda.

Jedno veče zaključka i pesma kao začin, tačka.

Tanja

[Стефан]

Back to roots,с обзиром да сам поново оспособљен за умне радње,пошто сам јелте кхм,положио тестове,са јелте кхм,максималним бројем поена,могу да коментаришем.

0110_hahaha 319.gif

Елем,кренуо бих од анализе друге песме,јер је она,по мом мишљењу,наставак песме "Траг",што се може објаснити овим финим дефиницијама љубави и односу између двоје-"Ја у теби,ти у мени"

Ово је једно много добро,феноменално,али пре свега ОРИГИНАЛНО дело. Не кажем оригинално тек да бих рекао,него једноставно-колико ми је песма била лепа,толико сам,током читања,имао један константан осмех на лицу-једне збуњености,која је проузрокована једним модерним "бумом"!

Па побогу,колико писаца са "ултракул" модерним изразом ниче,а да ниједан није направио ово! На све стране имамо жгадију попут Игора Маројевића,Марка Видојковића и сл. који су "кул" јер користе псовке,модерне изразе,стране позајмљенице у својим новелама.

Ово дело је прешло целу ту булуемнту за хм,једно пола века!!!  319.gif  Зашто?! Зато што у модерном изразу,по неком неписаном правилу,не постоји нека повезаност са Богом,са вољеним бићем,са неким духовним конструисањем личности...једино што сам код Басаре приметио помињање Бога,али у неком мени јако ружном контексту (у једној приповеци,гледао је у дисконту об тампоне,а потом звао Бога телефоном,ма будалаштина ноторна)

Дакле,ко је још написао тако симпатичан детаљ,попут овог почетка?! Нисам још приметио да је неко написао да је размишљао о речим рнб песме током сањарења...а ко би,такође,помислио да тако дубоко анализира љубав,слушајући Алишу Киз!? Овакве дефиниције љубави,дефиниције односа двоје,нико не очекује у песми,апсолутно су непредивидиве!!! Свака част!

Што се тиче овога "Љубав је корен,и дрво и плод"-тај стих ме је такође натерао на размишљање о повезаности песме са Трагом! И враћамо се опет-Љубав је архе свега,зар не? Враћамо се на Прву посланицу Коринћанима?

Песма почиње стиховима Алише Киз,прожета је посланицом апостола Павла,а завршава се предивним реченицама ("уклесани једно у другом,и не делом него цело у целом"-благо је рећи да ми се свиђа ова реченица,ја сам ОДУШЕВЉЕН ОВОМ РЕЧЕНИЦОМ!!!)!? Па ко се још латио тако неког храброг поступка!

Овако треба да излгледа писање будућности...прилагођено модерном времену,прилагођено тренутку,али са Богом и са Светим писмом као књигом над књигама.

amen amen  Феноменално Тања,ФЕНОМЕНАЛНО!!!  amen amen

Е сад,друга песма  0104_cheesy

Ово је исто оригинално,нисам приметио код вас да сте написали овакво нешто слично! И реченице којима се описује НБГ су тако болно истините и перфектно скројене,без речи сам! ("нашминкана половичност"-баш тако! "спаваоница која претендује да достигне тржни центар"-хаха,и ово је одлично! Летаргични Нови Београд,делује као да на њему људи готово и не циркулишу...)

Мека и Медина потрошача-права,генијална дефиниција! С обзиром да неки,тј на жалост,МНОГИ људи данас Делту и Ушће сматрају својим храмовима,где са толико заноса и опчињености купују,да је човеку малтене асоцијација златно теле.

А тотално сам опчињен,али ОПЧИЊЕН овим делом: "Bogata udavača, dok je ne skineš. Sledi šok. Skini joj šminku, vonder bra, lažne trepavice, veštačke nokte, ružna polovnjača, skot bez „dobre duše"

Ово је тако,тако генијално речено! Опет један модеран израз,са слободним изразом-једном речју-ИЗВАНДРЕДНО! Прави правцијати опис! Изванредно,понављам! Скините НБг-у тржне центре,скините неке модерне зграде,скините "Црквенкапа" зграду...на шта ће личити!? На тек тако начичкане соцреалистичке зграде које су апсолутно "без добре душе"-што ви кажете. Та удавача која је направљена тек да би била направљена,и да би се људи уселили тамо...никаква лепота,ништа...ништа!

Ово са ник нејмом је симпатично,слатко сам се насмејао хаха  0110_hahaha  Ерго,компарације су десетка,опис је врхунски!

Ако већ морам да бирам,друга ми се вишшше свиђаааа!  319.gif 319.gif amen amen klapklap klapklap

[Tanja]

Ovo sam napisala jednog proleća. Proleće je. Ni sama ne znam zašto je tadašnje proleće poželelo da progovori i ovog proleća. Neće da ćuti, pa eto, neka kaže prošlo, možda je potrebno budućem...

NEKAKO S PROLEĆA

O detinjstvu, kao uzroku neće ni da govori. Kaže, neće za sebe da traži tako istrošen, beznačajan alibi. Najlakše je reći:" Moja prva sećanja... bla, bla, bla...". To kaže ostavlja drugima, onima bez imena. Počeće svoju pricu od kraja ili početka??? Ni sama nije sigurna. Da, zaljubila se, rano, možda suviše rano, ali da li je moguće spakovati u sebe u vremenski period rano-kasno? Nisu ni sami razumeli lepotu spajanja planeta, tog sudara koji je izrodio plodove. A drugi? Njih to nije ni zanimalo. Postali su tema za prvu jutarnju kafu, pojam za ne treba, pretnja roditeljska za ranu adolescenciju svoje malene, dobre dečice. Njima su plašili raspomamljene hormone svojih potomaka"ako ne budes pazio/la, proći ćes kao oni!!!"

Rasli su, trudili se da odgovore statusu u kome su. Mučenje. Ona se posebno trudila, iako to stvarno nije želela. Htela je da odgovori zahtevima. Godine prolaze, seća se. Raste, kaže, ali raste i ta gomila pitanja, nedoumica, nemira, da li su stvarno u pravu, sta to ne znamo, kako ne umemo kao oni, u čemu je tajna? Povlači se. On se čudi, odgovara joj pitanjem zar je još nešto potrebno, pa volimo se? Donosim odluku, kaže. Uzeće stvar u svoje ruke. On je ionako nezreo. Razumeće je kada pritisak popusti, prestane. To radim za nas, zaključuje. To je privremeno. Samo da im sve te ljude skine sa grbače. Samo da ućute, da se odnesu, oni i njihovi glupavi saveti, neka ih... I neka odu. Svi neka odu. To je privremeno, ponavljala je kao u groznici. Kada bude video rezultat, shvatiće. To je bio zalog, dajem sebe za nas, zbog nas, govorila je. Pogled se gubio, nestajao, odlazio u Juče. Bolni grc je na momenat iskrivio njen lik. Trudi se da nastavi. Razmišljam, dok je tako gledam kako je teško govoriti o sebi, shvatiti sebe svoje postupke, greške. Nudim joj čašu vode, ne čuje me, ipak joj donosim spustam čašu ispred nje pokušavajući da uhvatim pogled, nema ga, tup, nem...

Mislila sam, nastavlja, uradicu to par puta, samo da prevaziđemo krizu, malo se oporavimo i gotovo. Za tu vrstu posla nisu potrebne preporuke, ni CV nasmešila se, čak ni obuka(ipak to nije osmeh, to je grč!). Treba samo znati "prave ljude". I, da... bilo je, par puta. Teško ih je bilo sprati, oprati kožu, truležno telo. Mislila je, dobro je malo smo odahnuli, a najlepše je što su konacno svi otišli. Otišli su. On je ćutao. Nikada nije pitao. Tada je niz obraz krenula suza. Jedna. Teška. Presli su sa juče na danas. Skupila je plodove, previla rane kaže i nastavila kroz Danas.

U tom danas počela je da traga. Tražila je, kaze lek. Rane nisu zacelile, krasta na jednoj, a druga gnoji. Tražila je kaže opravdanje, razumevanje, oproštaj. Htela je da razume, zašto?! Besane noći, buđenje sa krikom uzasa za dobro jutro. To je danas. Došao je Glas. Glas koji poziva na Brod. Brod koji plovi ka sutra, dele se karte za sutra...Slušala je, opet se trudila da razume, primeni, podeli. Mislim, kaže, da sam baš tada osetila dodir večnosti, neprolaza. Ponovo je videla da sija Sunce, čula travu kako raste, krik ranjenog Vuka, šapat sa Anda. Došlo je proleće. Vidi boje. Svet je u boji. Dobro je, najgore je prošlo. On je počeo da govori, smeje se, plodovi cvetaju. Konačno.

ALI... uzela je cašu, popila vodu. Pogledala sam opet oči. Svetlo je zaklonio tamni oblak.

U jednom danu, u samo jednom danu, nastavila je, došlo je i Juče i Danas i Sutra. A počelo je.... Stigla je poruka preteća, opasna. Dolaze i uzeće. Opet nemir, kao nekada, kao onda, kao pre "par puta". Jutro je bilo memorijalna vožnja ulicama bola. Pravo u kavez, kavez nemoći, straha. Epilog dana je kratki đir koji je uprilicio Kapetan, ali nekim drugim ulicama. Ulicama početka, bezbrižnosti, mogućnosti. Kapetana je nemoguće prevariti. Na rastanku joj je kratko rekao:"Bolesni ste."

Usla sam u kupatilo. Bilo mi je hladno, ohladila sam se kao leš(death man wallking, ha, ha). Tuš! Voda, oprobani recept iz vremena juče u vremenu danas. Spiram sa kože dan, poglede, misli, dodire. Vrela kupka, tuš spasa. I tada...ŠAMAR! I tada...BUĐENJE. ISTINA!!! U vodi. Shvatila sam. Lopov je došao tiho, velemajstorski ispleo tananu mrežu, ponudio sve, sve mi je bilo slobodno.

Dato mi je da vidim, čudim se, zaključujem, pitam se, patim. Šamar buđenja. Slike se ređaju kao na celuloidnoj traci. Sve mi je dato...I ŠTA? Samo par puta, samo da prevaziđemo krizu. Opet?! On ponovo ćuti, plodovi ćute, a ja? Ja biram poznati scenario. Onaj u kom imam ulogu. Ulogu svinje! Opet da se kaljužam. Znaš kuda idu divlje svinje?...pod nož, u klanicu, u smrt. To je scenario, ali toplo je, je li svinjo, smrducka-zapušiću nos. Svinjo!!!

A videla sam...O Bože!!! Videla sam, pokazao si mi rane, dodirnula sam ih, dodirnuo si me večnošću, pomilovao očinski, pružio ruku, zagrlio, dao rame, oprostio. A Ja? Zar da te izdam?! Ko bi mi onda ponudio utočište, ko bi me ozdravio... Nema suza, sa mene kaplje voda, voda kao suze pokajanja. Ne okreni Lice svoje od mene Gospode. Nisam svinja, ja sam Arhi.

Tanja

[Стефан]

Хм,ау! Баш се чудно осећам након читања овог текста. Одлично је што је овако,наизглед "лаички" написан-што нема неке посебне нарације,што нема знакова навода,стављања из управног у неуправни говор и сличних граматичких заврзлама у којима се појединци изгубе,изгубивши заједно са тим и смисао свог писања.

Најпре,осећа се у читању та "природа писања". Види се да је (моја претпоставка) ишло право колосеком-из срца у главу-из главе на папир.

Почетак ми је заиста на неки начин,тужан.  confused

"Nisu ni sami razumeli lepotu spajanja planeta, tog sudara koji je izrodio plodove" Јооој ово је мени много слатка реченица. Некако детиња,безбрижна,тако некако сва чиста...и тужно ми је што је та детиња,исконска,чиста љубав постала предмет спрдње јутарњег кафенисања. Ма,не разумеју они ништа...

Али,реченица која је,по мени,обележила текст и која је одраз оне најчистије љубави,без предрасуда и без других интереса,реченицу коју сам ретко где срео...једна кратка реченица која описује саму суштину,она која је најискренија...много дивна...а истовремено и тужна,јер одише невиношћу и наивношћу...

"On se čudi, odgovara joj pitanjem zar je još nešto potrebno, pa volimo se?" Просто сам се распилавио када сам прочитао ово. Он је заиста тај који воли,јер ретко ћете наићи на мушкарца,и у причи и у јави,који овако ванматеријално размишља. Нарочито данас! Крећем од себе.

Та сањивост која се осећа просто баца у машту,невероватно је,како поред толико озбиљности,толико тешког проблема,она успева да дивно опише однос данашњице,јучерашњице и сутрашњице,ту испреплетану мрежу времена...онда Капетан,лутање,крик Вука,Анди...невероватно. Овакво описивање само годи причи,јер се она код свакога,ко се иоле удуби,јавља као "екранизација" дела. Ја могу да замислим њихов живот.

Такође,верно ми се приказује у глави то отрежњење под тушем. Тај додир реалности,врели туш који ошури...вода бије у лице и тело,док она размишља...тада смо са мислима на ти,можда чак и највише...тада наступа буђење,истина...

Тада се врти та целулоидна трака...

И та брига која се целом причом вуче,тај неспокој,то нагло сазревање...буђења са криком ужаса...оно до краја кулуминира,наизад,када је помислила да је "испуцала" и џокера из рукава,да су све наде изгубљене...она веру НИЈЕ изгубила и зато је рекла-НЕ ОКРЕНИ ЛИЦЕ СВОЈЕ ГОСПОДЕ...

Ово је кратка прича која далеко сеже...од пубертетске љубави,до прераног сазревања,до вапаја...заиста је невероватно како је успешно све убачено у нешто оволике дужине. Далеко од тога да се нешто изоставља! Толико је изненађујуће како се све говори у метафорама,у имагинацији,кроз сањарење...како лепе реченице красе и време док је трајало мучење,и када су пале сузице...и када су плодови кренули да сазревају.

Много лепо написано,али заиста,много. Колико чудно,толико и лепо,али једна сасвим другачија лепота. Не лепота професионалних реченица,већ лепота...хм...лепота наивности. И лепота писања чистог срца. Та лепота се данас тражи,јер се она пише срцем које искрено воли,а не престижним дипломама.

Зато ми се ово много допада. Чак ми је и блиско јер као да осећам да ово изговара неко мојих година. Утолико ми је пријемчивије.

Предивно. :smiley:

[Tanja]

Када ме дотакнеш

Тада, као дете желим да ухватим зрак.

Када ме дотакнеш

Као заљубљена девојка кријем очи,

Осмех у њедра.

Када ме окрзнеш погледом

Желим да сам лепа.

Да се лепотом лепоти препоручим.

И кријем да празне речи не умање

Руке не запрљају.

Не знају то ова уста,

Ове руке.

Не виде то ове очи.

То су додири светова.

То су погледи васионе.

То је тајна неизрецива.

Ћутим

Јер у теби све данас разумем у сутра.

Ћутим

Јер у теби ова просјакиња постаје племкиња.

Ћутим

Јер у теби све моје, твоје је.

Ћути и чувам

Чувар ризнице, неуморни трагач, сањар луталица.

Ћути и чувам

Чекајући час који је дошао

Јавили су мудраци

Радују се пастири.

Ћутим и чувам.

Тања