Тања Накић.

[Guest свештеник Иван]

" Пут у бескрај "

        Још једна пловидба у бесконачно. Пут у бескрај.

Позив у „ Благословено Царство Оца и Сина и Цветога Духа “ и спремно АМИН!

И тада, као можда никада и сваки пут тада, схватиш колико значиш, како си потребан, посебан, важан, најважнији – део. Ти, тако мали ништа немајући, себе дајеш.

А брод плови речју, учењем, смрћу – давањем Тела и Крви ка Васкрсењу до Вазнесења и повратка са десне стране Славе Оца.

Пловидба прошлости, садашњости, будућег.

Пловидба истинског живота, твог живота, нашег живота у Христу – Божанствена Литургија.

То је право име јер изражава управо да је "Једина граница савршенства - неограниченост". Пут у бескрај, наш пут у савршено ка савршеном.

Искористићу управо овај текст у подфоруму "Хришћанска поетика" да би заједно, а свако од нас, дао свој допринос, дело-креацију управо на том путу.

Видимо се...

Драго ми је што је прихваћен овај назив песме.  klapklap :cheesy2:

[Tanja]

Tebe pojem, Tebe blagoslovim i molim Ti se, Boze nas... i, molim Ti se, Boze nas...

Molitva, kada preraste sa planiranog trenutka u model zivljenja, tada znamo jer zivimo i zivimo jer znamo; prerastamo potrebu za definicijom licnim susretom i ostvarujemo se u tom znanju susretom, slova zamenjujuci Recju, upodobljavamo se Logosu i Liturgija postaje nas zivot posto je Hristos postao/ostao jedini cilj nasega zivota. I, upravo u tom momentu, prestajemo da prezivljavamo i pocinjemo, napokon, da zivimo. Mislite o tome.

Na pesmi/ svedocenju, Tanja, hvala vam veoma... jer je potrebno, neophodno. To je misionarenje laosa, koje poziva sobom, ne opterecujuci... ta tanana nit izmedju svedocenja i indoktrinacije koju ste, ovom pesmom, upravo srocili, da ne kazem - definisali, jeste ta Misija Carskog svestenstva. Svaka cast...

Otvorenog uma-otvorenog srca, mir vam - Ugrin

Ne znam sta da kazem... valjda se lakse zahvalis nekom koga ne poznajes, nekome... ali kako da odgovoris onom ko te nauci da vozis, slusas, pozoves... Ne umem da izrazim, ali doci ce i to vreme da kazem kako je vazno, najvaznije slusati, hodati i znati da nisi sam, nikada nisi sam. Uvek vas je dvoje, troje i zivis, samo zivis. I znas da ne zivis vise ti... jer kada dodje vreme dodje i pomoc a ja sam je dobila i zahvalna sam.

[Tanja]

Драго ми је што је прихваћен овај назив песме.  аплауз cheesy Другарство

Сајт администратор је рекао  0104_cheesy. Шалим се, али и у овој шали има и истине. Један ипак води, на форуму сте то ви. Све би било много лакше када би применили управо Литургију-начин и имплементирали у све поре живота, када би њоме живели. Све би било много лакше, лепше на Путу у бескрај. 

[Стефан]

Опет нескромна ја, са Поетике и на Личности:

TEБЕ ПЕВАЈУЋИ  0110_hahaha  0110_hahaha  0110_hahaha

Све нежне мисли, шапутања у тишини, сву љубав дајем.

Радости, чекање, надање моје.

Све туге, бриге, страхове своје дадох ти. Сузама умивене речи.

Ти знаш моју љубав, лечиш моју бол. Само са тобом јесам.

Пред лицем твојим ова уста говоре, славе, радују се.

Ти ме водиш, дајеш несебично, а ја падам слаба, само тебе жељна.

Једино тебе!

Бунцам у грозници, а речи навиру.

И кријем се да сачувам. Као лопов.

Знам, има бољих, паметнијих, лепших, али... дозвала сам те!

И падам и плачем, али желим.

О, како јако желим да се огледам у лепоти лица твог, да ходам твојим стопама, купам се у светлости,

О жељо моја!

Побегла бих у гору, сакрила се шумом, летом птице одлетела, да тајну сачувам.

Тајну срца, тајну трена, тајну сусрета.

Крв у мени ври, срце трепери, радост гуши.

Ходам и говорим.

Газим пустињом, степом непрегледном Тебе певајући!

Тања

Мислим да смо сви ово,по мом мишљењу јако лепо дело,схватили на неки својствен начин...

Ја сам га,"детаљно анализирао",и заиста ми се јако допало.

Пре свега,као да буди крв у жилама,"осећа" се искреност и љубав у писању...мени је јако тешко да распознам ту искреност у написаном делу,једино сам је заиста осетио читајући Диса и Муракамија. Зато ми се и ово дело толико допало.

Свиђају ми се и ове почетне реченице: "...само са тобом јесам...". И о. Јустин је говорио да је човек само са Богом човек. А ово "дозвала сам те" има личну ноту,коју ја на неки начин разумем,јер смо и заједно посведочили то Божије присуство на Литургији,обогтворавање,да назовем...

Део "Знам, има бољих, паметнијих, лепших..." на прво читање као да није у складу са остатком текста,који дочарава љубав према Богу као савршенству. Али,овај део представља неко "приземљење" апстракције,и разбија границе овог времена. Тај део мене асоцира на некадашња страдања и мучења хришћана,који ни по цену живота и земаљског угођаја нису хтели да прихвате лажне (наизглед"боље,паметније,лепше") паганске богове...Они су морали да живе у сенци,страхујући од римских намесника који нису имали милости. Ти мученици можда су могли да заједнички уживају у оргијама посвећеним боговима вина,да пију до зоре у храмовима...али...ДОЗВАЛИ су свог јединог правог Бога.

Данас нема физичких тортура,али идеолошке црте данашњег времена у глобалу на неки начин су уперене против хришћанства и хришћанског виђења данашњице. Нуде се инстант-решења. Људи који посте,који верују и који се моле нису на ломачи,али су донекле извргнути руглу,јер не прихватају нека пријемчивија,наводно "рационалнија" и можда,у том тренутку,или неком периоду боља и наводно,кориснија, решења за поједине ситуације.

Можда сам се ја овде беспотребно расписао,покушавајући да објасним моје тумачење,али,за закључак-мени се овај текст јако свидео,и "естетски" (због јако лепих израза и реченица) и због тога што сам дошао до неког личног тумачења,читајући га...

:smiley:

[Tanja]

Кренуло ме. Да ли због кошаве или нечег другог, не знам, али ето ме опет.

ОТВОРИ ПРОЗОРЕ

Оно што својом маленом снагом, слабим рукама ниси, пусти.

Хоћеш свим што је у твојој моћи, добро.

Хоћеш да избациш, изнесеш, одбациш, добро.

Хоћеш старог да се одрекнеш, труло исечеш, суво почупаш, добро.

Онда, отвори прозоре!

Дај ветру слабо, труло, суво.

Пусти да ветар однесе.

Препусти се ветру.

Донеће семе, засадиће у плодно.

Обложиће, израшће, даће.

Отвори прозоре!

Осећаш мирис кише!?

Пусти капи да те умију, оперу док ветар милује слабо тело, мрси косу а нежне руке желе да додирну, запамте.

Помилуј звезду, прошетај дугом.

Претрчи гору кошутиним трком, елегантним скоком.

Са срном се напиј воде са извора.

Одлепршај летом жар птице.

И запевај гласом анђела у хору слободних.

Запевај Творцу у милини, лепоти.

Диши ветром.

Само, молим те...

Отвори прозоре!

Тања

[Jelena Vitorovic]

Konacno sam stigla da procitam. Ono sto imam da kazem, je da zaista svaki put prevazilazis samu sebe. Ova kao i predhodna "Tebe pevajuci" su ... ustvari obuzimaju srce, pozivaju na neki novi nacin, i drugacije su od predhodnih.

Zaista jedva cekam da izdas knjigu. `love you 

[Guest O.Ugrin]

Fenomenalno, nemam reci... bravo!

O.O. - U.

[Mira Mirjana]

Veoma nadahnuto,poeticno,razumljivo.Prepoznatljivo savrseno.

Prepoznadoh se na tren.

  1405_love

[Милан Меденица :)]

па добро нам дошла Миро  0110_hahaha

[Стефан]

Само молим те...отвори прозоре!

Заиста веома лепо и симболично! Свака част!

[И.стојковић]

Чим сам прочитао рекао сам својој куми-аутору...

Ово је најбоље што је Дух Свети кроз Тебе нам послао....

Слава Богу !!!!!

[Tanja]

Evo jos necega bez dobrog naslova, prepustam vama

Pozelis tako, ponekad da zazmuris i sacekas da prodje, ali...

uzleti jato nad rekom, izvede bal nad vodom i...

Pozelis tako, ponekad da prespavas vek, ali...

maleni zrak te pomiluje, tebe, samo tebe i...

Pozelis tako, ponekad da ne cujes, ali...

zapeva slavuj iz gore dozivajuci te i...

Pozelis tako, ponekad da misao zastane, ali...

dozove te misao drugog, tvog drugog i...

Pozelis tako ponekad da pobegnes u sumu, daleko krijuci ranu koja krvari, ali

ceka te vuk da ranu zaleci i...

Nemoj da zmuris, nemoj da bezis, ne zatvaraj se

jer brine i voli i daje i leci.

Ostani, ustani, trazi i...

tu je.

Za tebe. Samo za tebe!

I kada kazu bez svakog se moze, LAZU!!!

BEZ TEBE SE NE MOZE!  319.gif                   

[Тавита]

[Тавита]

[Милан Меденица :)]

оставимо отворене прозоре  klapklap