Тања Накић.

[Tanja]

ИМЕ МИ ЈЕ...

Доноси ме пустињска олуја,

Крик степског вука,

Оркан са висова,

Врисак рањене кошуте.

Греје ме жижак, чежњу распламсавајући...

Онога што умирући живот тражи

Онога што пољаном облака хода

Онога што врхове недогледиве гривом вранца у лудом трку поздравља

Онога што ватре пали по ободима нестварног

Онога што се љиљаном кити, умива сунчевом светлошћу, са птицом тајне шапуће, плеше ноћ уз звуке звездане филхармоније. Сонату за њега.

Само Њега.

Онога о коме хор пчела пева у пролећном буђењу

Онога кога пустиња песмом дочекује

Онога што пева тишину.

У њему сам. Њиме живим.

Име ми је молитва.

Тања

[Стефан]

Греје ме жижак, чежњу распламсавајући...

...

У њему сам. Њиме живим.

Име ми је молитва.

Свака част Тања,надмашили сте саму себе,ово је заиста феноменално!  0205_whistling 0409_feel bangin

[Tanja]

АМИН

Пакујем све своје.

Скупљам мисли, шарене каменчиће разбијеног колажа.

Скупљам, слажем.

Старо – ново.

Да ли сам то нова ја?

Калеидоскоп познатог.

Један замах разбија стару.

Један дах даје нову.

Да ли од остатака може да настане ново?

Све је тако познато, али другачијост боље изгледа.

И звучи.

Ново, удобније, пространије.

Језу изазива ширина непознатог.

Шапућем, веруј.

Цвет у тами, пупуљак на згаришту.

Шапућем, веруј.

Дете у човеку.

Шапућем, веруј.

Прошло не уме да живи сећање на будућност.

Прошло је стари капут. Вечера мољцима.

Долази пролеће. Јављају јата са севера.

Нови сокови струје, земља говори плодом.

Како се хода?

Ногама, на рукама или... само полетиш?!

Говор је сувишан, мислима се окреће планета.

Дајем – узимам.

Јер, желим.

Ћутим тајну, она мноме говори.

Глина сам у рукама твојим.

Јер, хоћу.

Направи ме собом.

Испуни ме собом.

АМИН!

Тања

[marija]

Амин  0442_feel

[Jelena Vitorovic]

UH!...... Dakle.... Amin!....mislim BRAVO, BRAVO,BRAVO. 0442_feel https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/Plava_ptica.gif.gif' class='bbc_emoticon' alt='1317_womens' /> bendoff

Sva sreca pa ima ovih smajlija koji mogu malo da docaraju osecaje posle ove pesme. 0202_238

[Стефан]

Уххх...е ово је дело,које је надмашило моје омиљено,ово је заиста РЕМЕК-ДЕЛО!!!  klapklap crvenilo

У овим речима сам се нашао...и дуго сам се и ја ломио; да ли су другачије сложени каменчићи истог колажа мог живота заиста ја?!? Нов комплекс јесте нов,и удобнији...али,да ли је стари капут само вечера мољцима...или ће он остати вечно затворен,онако у дроњцима,да нас и својим остатком подсећа на стару конструкцију?? Али дубоко верујем да,живећи као прави хришћани,исповедајући сопствене грехе...молећи се,за спас наших душа...и за пријатеље...и за непријатеље...постаћемо та безоблична маса,та ПОЧЕТНА маса,глина,којом ће нас Господ обликовати и Собом испунити.  СОБОМ ИСПУНИТИ

0205_whistling 0442_feel

И земља говори плодом  0442_feel 0442_feel  И мислима,чистим,покајничким мислима,се окреће планета,да,живот наставља даље!!!!

0442_feel

"Јуда увек остаје Јуда,али некад Савле постане Павле" лично омиљен цитат светог владике Николаја!

0442_feel

Мислим да сам се занео у личној интерпретацији овог дела,али ово је заиста,заиста феноменално...

Или,што каже Јелена...БРАВО,БРАВО,БРАВО.

klapklap klapklap klapklap klapklap klapklap crvenilo crvenilo crvenilo

[Jelena Vitorovic]

Sto se mene tice, slobodno nastavi da se zanosis, a na poetici mozes i da spakujes svoj zanos, pa ko zna, mozda i  tebe ponese kreativni talas.

Tanja nam je svima pokazala sta znaci pozvati, " Ћутим тајну, она мноме говори "  Kapiraj - Kopiraj  0705_read

Moram jos jednom, Zaista Bravo!!!

[Tanja]

Имам трему јер ово је другачије, моје, интимно, наше...

  ЧУДО

Добила сам две карте.

Срећни добитник.

Претрчала сам кораком од седам миља.

Додирнула ободе неба.

Ходала дном океана.

Ломила сам, чупала, кидала.

Падала...

Пустио си.

Хтео си, ниси знао како.

Хтела сам, нисам знала куда.

Спустили смо завесу,

Публика је потражила нову сцену, а ми себе.

Твоје како, моје куда – заједно.

Твоје куда, моје како – коме.

Речи су неме када погледи говоре.

Пустила сам.

Пожелела.

Тако је лако, пожелети...

Тања

[Стефан]

Ау....ово је заиста,заиста чудно!!!

Јако лепо...али на неки начин-тужно. Искрено,баш сам се растужио док сам читао.  8084.gif

Како то да се срећни добитник чупа и ломи кроз седам миља,а срећан је?? И зашто понекад срећа има друго лице?

И то друго,лоше лице,увек се некако покаже оном који заслужује оно светло,добитничко.  klapklap

И зашто људи умеју да буду немилосрдни,да посматрају људе који прођу сито и решето као глумце једног комада?? И чекају још...

На крају тако је лако пожелети...али није ни много теже остварити. Пре свега је битно пожелети. Зацртати. Испланирати.

klapklap  Свидела ми се песма или не,ушла ми је под кожу,због неких непремостивих подударања. Али тужна је,за мене баш тужна.

Признајем,"Амин" је мени лепша,због карактера песме која буди наду,док "Чудо" враћа на неке старе ране и филтрира неке догађаје...

klapklap  :smiley:  А песма јако личи на Ахматову,готово невероватно.  :smiley:

[Tanja]

На овај начин схватам да и још увек не, сећање на будућност, сада а у вечности  0110_hahaha

ТАЈНА ВЕШТИНА

И тада, када као рањена вучица, нађем мир у тишини.

И онда, када обавијена велом ноћи, видам ране.

И увек, када јутарњом росом, умијем лице.

Знам да си ту.

Говоримо тишином.

Време није наша категорија.

Твоје будуће, моје прошло.

Боли данас, а тако желим да се храбро одупрем.

Зато побегнем у шуму.

Сакријем се.

Чекам да прође.

Гласно плачем на извору, данас.

Пуштам капи да оперу, данас.

Пуштам јеку да прикрије крик. Данас.

И тада ти дођем.

Окупана и храбра.

И тада сам спремна.

Данас је већ јуче.

Знам да си ту.

Наша тајна вештина...

Поглед у освит Зоре.

Тања

[Jelena Vitorovic]

0110_hahaha Da, a jos uvek ne. Lepo si ovo razjasnila kroz poeziju. Zadovoljstvo je bilo secati se juce, za danas, a u sutra.  0110_hahaha

[Стефан]

Ух,свиђа ми се,свиђа ми се!

Иначне имам фетиш на читања песама које се поигравају данашњицом и сутрашњицом на смени,и зато ми се свиђа јако!

А врло је оригинална и,за мене,песма је потпуно новокомпонована (попут Јеленине дивне "Кад замирише трешња") јер нисам навикао на Тањине песме које су без (уочљивих) евхаристијских и религиозних мотива.

Мотив природе је много диван.  :cheesy2:   Мотив рањене вучице.  dada 0409_feel

И свиђа ми се нада која одише песмом,нада у јутарњој роси којом вучица умива лице,нада у погледу освита зоре!

Вучица је ванвременско оваплоћење наде и победе,али и безграничне,несаломиве љубави. Јер после одупирања и бега,она гледа у освит Зоре. И креће испочетка...јер зна да је он ту...

0442_feel

[Tanja]

Само сам хтела да покажем, оно што сам и сама открила (додуше не сама, неко ми је шапнуо тајну), да је чудо ту у нама, међу нама-прожетим. Тамо где смо двоје, троје...са нама је. То се трудим да покажем, живим, позовем.

Мотиви долазе, само их пуштам.

.gif' class='bbc_emoticon' alt=':cheesy2:' />

[marija]

Uživam da čitam Tvoje postove, jer me podsećaš na mene od pre nekoliko godina :smiley:

[Tanja]

Zadovoljstvo je moje  0110_hahaha