Тања Накић.

[Tanja]

TALAS

Ne želim da mu se prepustim.

Omamljuje.

Vodi u onaj skriveni kutak, tako željeni. Želim, samo malo, a tako jako želim da mu se prepustim...

Da pobegnem, sakrijem tako bezočno pokidane latice, da ih spakujem, osušim, sačuvam u herbarijumu svoje duše.

Pustila bih talas, okupila suze...

Zar je važno gde ćemo se nasukati latice, suze, ja?

To rade oni što beže. MI-ne.

Skupljači latica okupanih suza, samo... podignu jedra. Imamo mi svoje tišine i gore, čarobne dodire, zvezdani plašt, nečujni krik.

Ući ću. Pustiću.

Neka me okupa, nek opere ovo danas, ovo prošlo, nek očisti.

Ući ću. Pustiću.

Ah slabosti, ne zasenjuj Sunce!

Tanja Nakić

[Tanja]

29. novembar 2010.

Prasici su konacno sigurni, odahnuli su... prezivece.

Danas je rodjendan Jelene Vitorovic... zivela, zivela i srecna nam bila.

Konacno su objavljene slike sa dodele nagrada WEB FEST 2010. - MTV I 1000000001010... ovde cu da zastanem. Prokomentarsala sam, saljivo, onako iz ciste radosti, ipak MTV i mi, nije mala stvar. Sve bi bilo lepo, ali "palo postojanje"!!! 

Nisam sebe postedela ni jucerasnjih dogadjaja (priznajem, nisam bila hrabra da propratim sve 28.11.2010.), gledam  snimke, slike, uplakan svet, slusam kako se bodre pesmom, vesela, ali ozbiljna lica "monaha", Arhijerejska liturgija! Verni narod, "Episkop", "monastvo". Slika Eshatona. Okupljeni, pevaju, hrabre se i placu i pevaju. Placem i ja. Placemo zajedno, ali nam nisu isti motivi.

Slusam monaha Artemija, kaze : "Narod je sacuvao veru!" Narod koji je okupio. ON! Narod koji je njemu dosao, narod koga ON sobom vodi... KUDA??? I monastvo! Kome idu, kome pozivaju? Kako cutati?! Placem danima i pitam se sta cekaju? Sta cekaju oni cija su oni odgovornost?

Nadam se da zaista ovo citaju i Vladike ili njihovi saradnici ili neko ko ce proslediti svaku moju rec. Ne fantaziram ja da nesto mogu, znam da Crkva nema "demokratske principe", niti treba, ali ciji sam ja narod,ciji smoi mi narod?

Odlazimo na Liturgiju, svake nedelje, citava porodica. Okupljamo se, posle Liturgije, ne idemo kuci, nemoguce je otici kuci posle Liturgije. Ne obilazimo manastire, a mozda nam je to i mana. Pricescujemo se, ispovedamo, svedocimo. Hocemo da govorimo o radosti, o onoj kojom zivimo. Ne nosim maramu, ne vise. 40 godina je proslo, sahranila sam roba, hocu lice da pokazem. Hocu da gledam, necu da se krijem. Ni moja baba nije nosila maramu, ni moja mama, ne nosim ni ja. Tekovina vremena, promena... da li?

Da li te, Boze vole vise od mene? Zasto nas cepaju? Zasto muce?

Da li je pogresno sto se radujem zbog prst ka dole-a i MTV-a? Da, MTV nije dobar za nase mlade! Dobar izgovor. Ne vaspitava nasu decu MTV, to je nasa odgovornost. Mozda su i oni masoni, strani placenici, najavljivaci apokaslipse, devil himself!?

Rascinjeni sluze Arhijerejsku, a svestenici zive u raznim prostorima koji vise ni Zavod za zastitu spomenika ne bi prihvatio, ni zbog ranih godina proslog veka (kada su sagradjene), a  ni zbog umetnicke dimenzije tj. izgleda, tipa "Salvador Dali je ipak medju Srbima". Nego, da vidimo sta to oni voze, koji tip automobila?! Koji su tipovi i godista vozila ispred Patrijarsije? Svestenici ili...? Pitam se, pitam se!

Ugrozeno je lice monastva, to je tuzno, mnogo tuzno. Tuznije je samo to sto svestenstvo ima da cuti, da se pokorava i ne progovara. Uostalom, ima ko da misli, njihovo je da rade.

Verni narod neka bira destinaciju. Kao blesavi Japanci, oni na Nijagarine vodopade, a mi mozemo da biramo manastir. Izgleda je u manastirima ipak jaca blagodat. Ova nasa, parohijska izgleda ipak nije nesto. Ni ovi nasi "duhovnici", ima onih konkretnijih, jasnijih. Oni kazu kako se treba boriti, kako sacuvati! Prst na ringlu, nego kako, tek kada boli-nauci se, slab je covek, a treba da se pripremi za nivoe, mitarstva, djavole, ali ne kazu kako se spoznas, kako zavolis, oprostis, prigrlis, places jer volis. To je za mlakonje! Ovde se brani cast. Nema tu mesta za slabice. To je sve smislio Papa u dokolici.

Izvinjavam se urednistvu jer necu uraditi ono sto bi trebala, necu meriti. Trudila sam se da svedocim ovako, mirjanski, iz srca, ali ne mogu da gledam i da cutim. Nece da se vidi trud ljudi, nece da se cestita uspeh, nece.

Uspeh se ne prasta.

E Episkopi... Sinode... dokle ta tisina? Zasto klinovi, zasto malo ne pomognete ovim ljudima koji daju... Nece se pogorditi, naradili su se...

Tanja

[Стефан]

Аух, шта сте све "истресли" из себе...алелуја! Ово се зове одговор, без некакве демократичне "одмерености", "урачунљивости" и сл. (мож да бидне, ал не мора да значи..."расколници", ма то је увредљиво...не праве они раскол, не не..."герила", ух ма то је тек тешка реч...не туку се они, нити су насилни...не, не шта вам је..."секташи" куку грдна! па они поштују све синодске одлуке, онај који је размонашен уредно је вратио расу и камилавку, да да, и онај ко је развладичен вратио је омофор, митру и панагију...јесте, како није...и онда је мрмот завио чоколаду у фолију!)

Ово се зове одговор, али не зато штоје Тања тек "искористила" прописне речи  нити зато што је прескочила баријеру поштовања према Артемију и путујћем позоришту па може без помпе да користи изразе које сугеришу на нешто негативно...ово се зове ОДГОВОР зато што представља један логичан одговор литургијски утемељеног и у Христу сачињеног и инкорпорираног човека, човека кога заиста БОЛЕ ова догађања и који заиста осећа тај немир, то КИДАЊЕ и ПОВРЕЂИВАЊЕ Христовог тела тј. Цркве, и она, као инкорпорирана, као уд Његовоме Телу, осећа тај БОЛ...понављам, ово је прави и искрени одговор, који за мене превазилази сва синодска саопштења!!!

Људи, назовимо праве ствари правим именом...."Тако будући млак, и ниси ни студен ни врућ, избљуваћу те из уста својих" (Откр. 3, 15-16) На ово не сме да се заборави...

И свештенике сте лепо описали и окарактерисали...но, као што је тачно да се праве ствари називају правим именима, лепо је и упоредити једну "Ланчију" са салоном аутомобила испред Патријаршије...!

И ето, лице монаштва је ЈАКО угрожено...а управу сте да је још тужнији једноцифрени проценат целог свештенства који иоле размишља и који се не удодворава да би му око врата окешили напрсни крст и сл...све су те ствари повезане једним-а то је да се систематски спутавају и уништавају они који би да мисле и да нешто иоле паметно ураде!

Неки свештенички домови су већи од парохијских, а неки свештенички домови су урађени по принципу "Попило седам мајстора по 3литре "јеленка" па решили да из зезанције направе кућицу!". Можда је логично наслутити власник које куће мисли?!

И нека будем прегруб, иако сам свестан свих чињеница, назвао сам ствари њиховим именом. Овај текст да пошаље у све владичанске домове!!! За наук!!! Свака част Тања, иначе увек пишете да у мени изазовете најчешће бурну емоцију, али ово је јединствено, да сте написали нешто што је у мени сабрало неке коцкице и изразило гнев и бунтовништво...што је наравно позитивно, јер ако се код свакога ко прочита изазове осећање као код мене, неке коцкице ће се ваљда и сложити!!!

[Tanja]

Hvala ti Stefane, onako drugarski, ali iskreno, nisam ocekivala komentar. Mozda ovo i nije pravi nacin, mozda zaista treba snishoditi, ne znam, znam da necu. Ti ljudi su se sami odvojili, sami su otisli i silno zele da brane stalno diktirajuci pravila, moranja, laznu ozbiljnost... nigde radosti. Stalno pretnja, svi su pretnja, sve je pretnja. Odakle onda nama ova radost, ova zelja da se deli, potreba, nasusna potreba da se ucestvuje, ali kao deo, nezamenjljiv deo, neotudjiv. Pozivamo-UKLJUCI SE!!! U Liturgiju, zivi Liturgiju, ne moze bez tebe. Taj neko je svako od nas, uvek i u vreme "posta" i u vreme "mrsa". Nema vremena kada, uvek je vreme, svaki dan je taj dan i ne sme se propustiti, nema spavanja. Zar nismo to sobom pokazali, zar nismo pokazali kako?! Uradili smo, gotovo nemoguce, okupili, sabrali, podelili, dali. Shvatili smo da je moc u zajednici, u nama. Pokazali smo da slika raspopa, rascinjenih nije slika Crkve. Ne! Nije Skywalker nas drugar, ne poznajemo ga, ali CNN je objavio, Skywalker brani od gej parade. Koga? Koga brani, u cije ime? U moje ne, da me je neko pitao bilo bi me bas briga za razne parade, ali da mi ruse grad, gadjaju kamenicama one koji su tu, jer im je to posao ili one koji se i ne osecaju ugrozeni necijim opredeljenjem s kim ce da spava.

Gledam samo kako se promovisu, kako ne biraju sredstva, sve je dobro samo da se prica. Mi da se umirimo, ucutimo i cekamo. Kosovo im sluzi za potkusurivanje! Hej covece! To je nehumano. Scenario vec vidjen, brat na brata krece. Cutanje nije opcija.

Radost se ne cuti. Radost se zivi, govori. Radosnu vest svedocimo, ali kao udovi jednog tela, a telo je napao virus.

Cutanje nije anti virus.

[Стефан]

Никакво снисхођење, и никада! Увек треба бити одлучан у одбрани Светог Православља и Светог канонског устројства наше Цркве коју и конституише сам Дух Свети, па чак и по цену страдања. Ово што чине ЕРП-обви је хула на Светога Духа, који су својом пропагандном машинеријом ту хулу забашурили и представили како су сви управо-хулитељи!

Нема калкулисања нити прорачунљивост, мора се деловати, а делује се ако се-укључите! Укључите у Литургију, будете причасник, будете у литургијској заједници. Хришћанин је по дифолту радостан, колико год у незавидној или лошој ситуацији био, он је радостан јер чека Васкрсење, сваки пут када се на Светој Литургији отварају двери на "Радујтесја и веселитесја" ја осетим ту божанску благодат, напуштање од страсти и земаљских брига и отварање капија Новог Јерусалима.

И онда чујете да неко у тренутку појања блаженија и "Радујтесја и..." каменује град и јуриша крстом на полицајце и гејеве...ееееј?!

Тачно је, у праву сте, моћ је у заједници, нарочито у заједници сабраној Христа ради. Не заборавимо да је управо оно што нас одваја од животиња (у психолошком смислу, изузимајући физичке и физиолошке разлике) то што имамо способност да заједничаримо, што нас не приводи заједници анималоидни инстикт, већ жеља и слобода!

Све је речено, тј. све сте рекли. Остаје само да људи схвате, да се освесте, да саберу 2 и 2!!! Није тешко! Свака вам част још једанпут, читањем текста се тако осећа ваше утемељење у Христу, превазилази се подела на "за" и "против" Артемија тиме што не издвајате поименице људе, већ се осећа та забринутост и бол због угрожености Мајке Цркве.

Јер, да се не лажемо, многи су се обрадовали Артемијевом рашчињењу не због његовог сталног бунтовништва већ због свог каријеризма. Ви сте показали како и зашто се прави хришћанин брине због новонастале ситуације. Без опредељења за "ове" или "оне", већ искључиво и без алтернативе, само и једино за Христа.

[Guest O.Ugrin]

Zaista mi je veoma drago sto ovoga puta ja nekoga najavljujem... a i ko bi drugi nego vas Nacalstvujuci kada je rec o g-dji Tanji Nakic - prvom coveku naseg PR tima, strategu nasih medijskih delovanja i idejnom organizatoru svih javnih nastupa D.A. - koja je danas gostovala ispred D.A. na radiju Bum-Bum (dobitniku - Zlatnog melosa - slusanosti za 2010. godinu, najviseg priznanja Radijskog festivala Srbije).

......................Svrha posta jeste u zaokruzenju coveka - ne u razvoju njegove podvojenosti...........................

http://www.youtube.com/watch?v=INMjsQ02WnQ

[Guest O.Ugrin]

http://www.youtube.com/watch?v=v-NuPoHFraY

[И.стојковић]

Zaista mi je veoma drago sto ovoga puta ja nekoga najavljujem... a i ko bi drugi nego vas Nacalstvujuci kada je rec o g-dji Tanji Nakic - prvom coveku naseg PR tima, strategu nasih medijskih delovanja i idejnom organizatoru svih javnih nastupa D.A. - koja je danas gostovala ispred D.A. na radiju Bum-Bum (dobitniku - Zlatnog melosa - slusanosti za 2010. godinu, najviseg priznanja Radijskog festivala Srbije).

......................Svrha posta jeste u zaokruzenju coveka - ne u razvoju njegove podvojenosti...........................

http-~~-//www.youtube.com/watch?v=INMjsQ02WnQ

0212_rolleyes

0304_smile4

0304_smile4

0304_smile4

0304_smile4

0304_smile4

[Tanja]

Временска капсула

Замисли само један секунд, један трен... да нема љубави! Један трептај и...крај. Крај света. То је апокалипса. Крај!

"Нова година" донела је сећање, буђење давно посејаних зрнаца. Разговор кондора и орла , музика цигана, зов слободе оне неспутане, мимо простора, времена.

Давно посејано...

Када си позвао, искрено, нисам очекивала да ћеш желети и самном да разговараш. Ти си први са ким сам разговарала тог јутра 01.01.2011. Глас - мало грубљи, старији, али да, то си ти.

Знам, остао си без жене, знам, сам си одгајао сина. Знам, остао си без ока. Све то знам. Када би гледали, овако, споља, о томе доносили суд, вероватно би било чудно. Људи са различитих страна, нишана. У ствари, непријатељи. Пре двадесет и једне године, наше државе пожелеле су да се остваре.  И јесу. Сада и твој и мој народ, коначно имају своје државе. То је лепо. То смо желели.

Слушам те, причаш ми о себи, о сину, о маслинама које садиш. Кажеш, лако је против непријатеља, треба са собом. Зато идеш, крчиш "пећине", хоћеш маслињак. Нећеш свет, људе, бар не оно што ти нуде, хоћеш себе и схваташ да није касно.

Мртва уста не говоре, али ни ти више нећеш да ћутиш.

Замераш себи што син није отишао на студије, видиш да може. Може више, много више, али поштујеш његов избор.

Слушам те.

Сећаш се оног времена, оних људи, онога што је прошло, чега више нема.

Био си и затворен, од својих. Бунио си се и тада, у рату, када се главом плаћа, а на крају, пружио си му, кажеш, ногу, а ни то ниси требао. Разумем те, знам, кондора не можеш везати. Мора да лети. Видиш сву узалудност, глупост, ограниченост палог, приземног, површног, овоземаљског.

Слушам те. Носиш своју бол, тугу за прерано уснулом женом, радост док гледаш сина и ... маслине.

Видећемо се, пријатељу.

Сада старији, без ока са ожиљцима глупости по себи, али и знањем да нам не могу узети сутра. Не могу нас ограничити банана границама, не могу одузети право на лет.

Иако толико различити - непријатељи, нису успели у свој калуп да нас спакују ни у кавез, па макако био леп. Није наш. Небо је наше и маслине.

Видимо се, пријатељу.

Тања

[Стефан]

Ово је дивно  0205_whistling

Увертира и остатак приче заокружују ту целину-љубав је све! Љубав је Света Тројица! Рождетство је љубав, Васкрсење је љубав. "Љуби па чини све остало" каже блажени Августин.

А добро је с времена на време чачнути то тако по Србе болно национално питање. Када живиш одговором, када живиш у радости Евхаристијског одговора и сабрања, не постоје границе, не постоји нетрепељивост према другоме. Не постоје ни Јелини ни Јевреји...ни Срби ни Хрвати, постоји Небо коме сви тежимо, и које је наша реалност-јер сви смо браћа (св. Григорије Палама) и нико међу нама по својој биологији није бољи од другога.

Пустимо границе које су нам наметнуте. Овоземаљско је површно, себично, ускогрудо...небо је за нас.

То јуче нам је можда узето, искоришћено, протраћено...нека, пусти. Сутра је наш дан! Сада старији, без ока са ожиљцима глупости по себи, али и знањем да нам не могу узети сутра

Сутра се не одузима. То нека сви схвате! Кондор иде ка висинама, не осврће се. Будимо мало као кондори! Заиста није срамота пасти, већ не устати. А устати значи-не гледајући на место нашег пада.

Феноменално, заиста. Зато што се секунадрна карактеристика овоземаљског (између осталог-и националног, по многима, најбитнијег овоземаљског) често не објашњава без мржње и тешких речи. Ово је кључ! Докучити да се Небеска Србија не може остварити без одрицања од земаљске.

leteti

[Guest O.Ugrin]

Her life is focused on Christ. Her feast day is about the Liturgy. Her song flies ... and not a long, long time to stop but her verse ... hi lives to others and in others ... In this way, they also fly ... and she gives the best ... Realizing a way of creating community. Realizing the importance of their act of said call our best testimony of our love for eternity ... that we can not accept it without all those invited to and where we give our best to touch the best in them, the image of God ... which we look when we see them and when it is looking forward to making this way a common eternal life and he is our memory of the future which we are linked and which fly instead of those who will only fly if we begin to fly now. Our best for our loved ones ... Therefore, the whole world. And those are tears for the world ... and they are poetry of Ms. Tanja Nakic.

Enjoy ...

http-~~-//www.youtube.com/watch?v=3s-O3xPo3ao

Say YES!

http-~~-//www.youtube.com/watch?v=Q7J-UiP3e-E

[Mira Mirjana]

Tanja Nakic 1. deo.wmv

[Mira Mirjana]

Tanja Nakic 2. deo.wmv

[Tanja]

ДОЂИТЕ И ВИДИТЕ

Ово је први пут... први пут да седам без оловке, верног пратиоца, папира-познате белине, мисли сконцентрисане. Први пут.

Потребна је река да спере муљ, непредвидива, опасна, пуна вирова. Потребна је олуја на мору да избаци дно. Потребно је говорити. Као и љубав и бол тражи да се каже, избаци. Отров је немогуће задржати, буни се преостало здраво.

Тастатура и зато што схватам да може да изрази јер сам овај израз изабрала или он мене, сада и није тако важно. Монитор јер ме повезује са тим непознатим, другим или са мном? Ни то више није важно.

Ћутање ме убило. Отров се сконцентисао, прети, ликује... и замало, за длаку. Али не! Неће моћи. Они велики, свети, могу, могли су ћутке да подносе, да се не виде. Не и ја. Слабост? Можда, само не ћутање. 

Гледам, слушам, мислим данима, месецима и видим како то гадно ружно створење, мења облик, полако, али сигурно шири свој смрад. Пристаје се на смрад као на мирис, прихвата се ружноћа као лепота, продаје се љубав јефтино, за тридесет сребрњака. Јефтино. Патетично.

Доста о томе. Доста о њима. Треба се опоравити, излечити, устати из постеље и кренути даље. У сутра, које није сутра тада, већ сада. У том сутра живим и знам да никада, никада нећу пристати на начин који нуде, начин којим се показујуте као једини, исправни, лепи. Не!

Пре него се поздравимо имам само једно да вам кажем: Знам вас, познајем вас, бодете својим промашеним, нападате јер се плашите, плашите се јер чујете позив, али не, упорно и тврдоглаво хоћете теле да позлаћујете, Бога тражите да видите и верујете, а нас који са вама нећемо, блатите. Блатите оне које волимо, а у тами и тишини би да будете део.

То вам желим. Будите део. Дођите и видите.

Тања

[Стефан]

Баш оно о чему смо данас причали!  0304_smile4 smej.gif

Када вам је овакав први текст који куцате директ у тастатуру без папира, не бих могао замишљати како ћете наставити, будући да се каже да се "први мачићи у воду бацају", ово нису ни мачићи, ни за воду, већ један толико дубок, али дефинисан израз личности царског, светог свештенства (1. Петр. 2,5)

Израз лаика утеловљеног у Христу, који говори о превазилажењу и борби против лађи једне мрачне секте, које су се укотвиле на Телу Цркве Христове.

И снисхођења има, само не кроз постулате "Кољи ме аго, да будем светац!" коју многи оберучке данас прихватају за доктринарну подлогу своје "борбе" против секташа. Ваше снисхођење Тања јесте ви њих сведочењем позивате да виде, да се покају!

Тешко је то што сте ви приметили нову идолатрију у незатрованим удовима Свете Католичанске и Апостолске Цркве; тешко је баш то што ви не бацате песак у очи нама који и желимо да гледамо; али не заборавимо да оно што је добро никад није уједно и лако и пријатно-али је зато пријатно увек оно што је добро.

А најдивније је што сте ви дефинисали нови изражај и метод како поступати против христоборних секташа са својим златним телетом "доктора теологије". Мучно је гледати како секташи користе гебелсовске методе војевања не би ли одбранили свог гуруа за ког су умислили да је Христос, а није ли још мучније гледати како такве подмукле методе користе и они који заиста замишљају да бране Бога и Цркву Христову?! Зар да се оно најсветије брани преварама?

Искрено, потресао ме је доста ваш текст. Још јутрос је била увертира, али сада као кулуминација; али уз овај шамар који смо "попили" ових дана, једно је сигурно-борбу нећемо настављати задајући и сами шамар.

Као што кажете, устанимо из постеље, и само ћемо нашим истинским сведочењем, добротом и светлошћу победити оно тамно. Тама је негација светлости, и светлост се није никада угасила због превише таме. То морамо сви добро да запамтимо.

Као што каже Платон; људи живе у пећини, и загледани су у мрак и само виде сиулете, које за њих представљају праве људе. Наиме, философи су по Платону ти који виде сунце дикретно, и који не живе у свету сенки; али чак и философи (који су по Платону и најсавршенији и најидеалнији људи) дубоко загледани у мрак, могу да почну да живе у свету сенки. Немојмо се ми загледати у мрак секташа и касапина Тела Христовог! И ми ћемо постати као они!

Будите део-дођите и видите!!!