Све о другом кругу гласања за Председника Србије 2012

[зеленизуб]

Које су то цивилизацијске тековине витантије, осим црквене умјетности и задужбинарства? Срби су такођер баштинили то, остало нису.

Немам ништа против ни да ми кажеш, видим да је тако формулисано. Рецимо да не знам на чега мислиш, које?

[Grizzly Adams]

Проблем је ту, како Ивица лепо каже, што смо ми "са прљавом водом избацили и бебу". Западна цивилизација има своје мане, од којих смо неке осетили на својој кожи, али има и своје предности које су у одређеним областима далеко супериорније од остатка света.

Значи - паметан човек од свакога узме оно што је добро, а одбаци оно што не ваља. И од Руса, и од Амера и Француза и Енглеза и Пољака и свих осталих. Глупаво је да ми будемо заслепљени мржњом према некоме и онда одбацимо добре ствари које могу да нам буду корисне. Јер сетите се да смо ми неколико година после Првог светског рата опет имали добру сарадњу са Аустријом и Немачком, па после Другог исто. А они су нам пуно више зла били направили од Американаца и Енглеза.

Што се вере тиче, ту можемо да се угледамо на руско Православље. Када је економија у питању угледамо се на Американце, Немце и Британце. За музику на Италијане и Французе. И тако са свим стварима.

[Justin Waters]

Немам ништа против ни да ми кажеш, видим да је тако формулисано. Рецимо да не знам на чега мислиш, које?

Не знам, ја сам питање теби упутио. Колико ја знам, Византија иза себе није оставиле мислиоце, филозофе, књижевнике, умјетнике, научнике итд... Пошто си ти тврдио да постоји византијски темељ западној цивилизацији, тако да мене интересује који су то темељи? Нарочито ме интересује шта је то доприњела гркоизована Византија, послије македонске династије.

[Душко Дугоушко]

Не знам, ја сам питање теби упутио. Колико ја знам, Византија иза себе није оставиле мислиоце, филозофе, књижевнике, умјетнике, научнике итд... Пошто си ти тврдио да постоји византијски темељ западној цивилизацији, тако да мене интересује који су то темељи? Нарочито ме интересује шта је то доприњела гркоизована Византија, послије македонске династије.

Па не знаш добро.

Нешто да, а понешто је оживљено баш упркос Византији.

Нпр. Олимпијске игре.

Што се вере тиче, ту можемо да се угледамо на руско Православље.

На то је најбоље да се не угледамо...

[Justin Waters]

Па не знаш добро.

Удостоји ме одговора, а да се то не тиче Цркве.

[Душко Дугоушко]

Удостоји ме одговора, а да се то не тиче Цркве.

Свакако бих истакао Ђорђа Гемистуса, познатијег као Плетон, философа и неопаганина који чак није ни доспео на ову листу са Википедије (ето он чак није био ни хришћанин). Иако многи нису на листи, ето ти барем толико; а погледај и ово. У неку руку, хуманизам и ренесанса су тригероване Ромејом. Иако је тачно да у Средњем Веку запад до античке науке није дошао преко Ромеје већ преко арапа, арапи до античке науке јесу дошли преко Ромеје. Наравно, ту су и Прокло Дијадох, Дамаскиос и многи, многи други.

[Душко Дугоушко]

Образовање у Византији је било световног карактера и заснивало се на античкој традицији. Образованост је била веома цењена, а необразованост се презирала и учени Византинци су били склони томе да је исмевају. Учена Касија, монахиња која је живела у 9. веку, имала је обичај да говори: „Мрзим глупака кад мисли да философира, мрзим оног који обучава а ништа не зна, мрзим незнање као Јуду.“ У поређењу за Западном Европом у средњем веку, Византинци су били неупоредиво образованији. Познато је да су крсташи исмевали Византинце због тога што су стално са собом носали књиге, пера и мастионице и називали их писмењаковићима, а не војницима. Византијски учени људи умногоме су допринели развоју италијанске ренесансе. Након пада Цариграда и нестанка Византијског царства 1453. године, они су се селили на Запад где су са собом пренели традицију византијског образовања и културе. Постојала су три нивоа школовања: основно, средње и високо. Школа се показала као једна од најстабилнијих установа јер се у току хиљадугодишње историје Византијског царства врло мало мењала. Од самог почетка, била је заснована по угледу на античко образовање, с тим што се касније додало изучавање Библије и списа Светих отаца, али већина лектире су били управо антички писци и историчари. Реторика је била изузетно популарна у доба антике, и тај углед је очувала све до византијских дана. У ове школе се уписивао веома мали број полазника, између 16 и 17 година старости који су учили да савршено говоре и пишу на атичком дијалекту. У овој школи су се изучавала дела Демостена, Изократа и Лизија, али и списи хришћанских Отаца — светог Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог. Философија која се изучавала у овим школама била је схваћена у најширем смислу. Програм је био веома обиман и постојало је много предмета. Проучавала су се дела Аристотела и Платона, као и аритметика, геометрија, музика, астрономија, физика, логика и епика. Однос Цркве је према философском образовању био двојак. С једне стране, била је опрезна према усхићењу философијом јер је то могло да одведе у јерес. С друге стране, црквени великодостојници су сматрали философију једним степеником пре изучавања теологије коју су сматрали врхунцем и циљем свих наука. У Византији је такође велика пажња посвећивана богословском образовању, иако су млади људи у почетку то знање могли да добију само у породици или у Цркви. Касније се отварају манастирске школе. Богословских академија је било у Александрији, Антиохији, Кесарији, Ефесу. Чувена је патријаршијска академија у Цариграду основана с краја 9. века у којој се тумачила Библија и учила реторика, али и неке световне науке као аритметика, музика, геометрија, астрономија, медицина и философија. У сваком случају, изванредно познавање теологије је било карактеристика и свих световних научника јер се сматрало да прави интелектуалац мора добро познавати и хришћанско богословље. Иако о високом образовању у Византији има веома мало података, нема сумње да је оно непрекидно постојало током целокупног трајања Византијског царства. Ипак, први подаци о високом образовању потичу из доба Теодосија II, који је и сам био веома учен. Он је 27. фебруара 425. године издао декрет којим је основан цариградски универзитет, на ком су установљене катедре за грчку и латинску граматику и реторику, право и философију. Крсташко освајање Цариграда 1204. године привремено је прекинуло развој високог школства у Византији, међутим, крајeм 13. века долази до новог културног препорода у Византији, познатим под именом „ренесанса Палеолога“, те је Цариград опет постао један од највећих центара образовања на свету, поред Багдада и Париза. Знаменити министар Теодор Метохит, човек изврсног укуса и знања, обновио је Цариградски универзитет. Високо школство у Византији је постојало у различитим облицима, све до пада Цариграда, 1453. године и коначне пропасти Византијског царства.

[Аурор]

Ova zemlja ima istoriju ubijanja pro-zapadnih političara.

Kada su ubili i iskasapili Obrenoviće, pro-zapadnu porodicu, to je bilo u svim svetskim novinama, ceo svet je bio zgrožen do te mere da su samo 2 zemlje htele da uopšte imaju ambasadu ovde.

[Аурор]

Ma svaka civilizacija je imala filozofe, naučnike, astronome, doktore, univerzitete 'de se učilo to i svašta drugo itd.

Ali apsolutno ne bi bilo tačno reći da se čitava zapadna civilizacija temelji na Vizantiji.

[Душко Дугоушко]

Које су то цивилизацијске тековине витантије, осим црквене умјетности и задужбинарства?

Болнице, социјална скрб (сиротишта, свратишта за бескућнике, јавне кујне итд.). Откуд толика дискриминација према Римском царству, поготово с обзиром на твој форумски ник?

[Душко Дугоушко]

Ali apsolutno ne bi bilo tačno reći da se čitava zapadna civilizacija temelji na Vizantiji.

Па, нормално и након пада Константинопоља цивилизација је наставила да се развија нпр. капитализам је тековина протестантске реформације, рационализам и либерализам тековине просветитељства, па онда имамо технику и индустријску револуцију итд.

[Душко Дугоушко]

Које су то цивилизацијске тековине витантије, осим црквене умјетности и задужбинарства?

И наравно право, и све остало што смо добили од римљана. Никаква Византија никада није постојала, већ су немци само тако погрдно називали Римско царство (јер су они имали своје СРЦНН - Свето Римско Царство Немачке Нације), тако да је заправо то немачка увреда на рачун (правог) Римског царства. Није Ромеја нека засебна цивилизација, већ римска са континуитетом, док СРЦНН није уопште била римска цивилизација.

[Млађони]

И наравно право, и све остало што смо добили од римљана.

Nismo pravo dobili od Rimljana. Pravo postoji mnogo pre rimljana od rimljana smo dobili neke konkretnije stvari u pravu ali nismo pravo kao takvo dobili od Rimljana.

Mada vi ovde kazete vizantija, misleci na hriscansku vizantiju a kada pricate o rimljanima pricate o paganskom celokupnom rimskom carstvu. Ne bih rekao da je to ista stvar. Periodi Vizantije i Rim.

Za sve to uglavnom je zaduzen zapadni Rim a ne istocni (vizantija), posebno za pravo.

[Душко Дугоушко]

Mada vi ovde kazete vizantija, misleci na hriscansku vizantiju a kada pricate o rimljanima pricate o paganskom celokupnom rimskom carstvu. Ne bih rekao da je to ista stvar. Periodi Vizantije i Rim.

Za sve to uglavnom je zaduzen zapadni Rim a ne istocni (vizantija), posebno za pravo.

Али не постоји разлика. Званично име је било Римско царство, имали су сенат, цара итд., само је главни град био Нови Рим. То разликовање су као што сам већ рекао сасвим вештачки увели немци. Ево овиме је владао Теодосије, који је увео хришћанство као званичну религију Римског царства (да се осигура, након поновних прогона хришћана од стране Јулијана Апостата):

[Млађони]

Али не постоји разлика. То разликовање су као што сам већ рекао сасвим вештачки увели немци.

Postoji ogrmona razlika. Kada se rimsko carstvo rascepalo na istochno i zapadno tada je nastala vizantija. Dotle je sve to sto je nasatalo / vec nastalo. Dakle to nije nikakva vestacka tvorevina vec realna podela koj se desila u istoriji. Sve to sto nabrajate je stvorilo Rimsko Carstvo ali reci da je vizantiaj Rimsko carstvo je jednostavno netachno. Vizantija je samo neki nasledni period te kulture. Sve je to stvoreno pre nego sto je nastala vizantija.

Ne vidim kako ti to ne pravi "razliku"

To je totalno drugi period u istoriji, drugi uslovi, drugo sve.