Пјесма Ђурђевдан настала је у возу за Јасеновац

[cloudking]

Ne lupaj..

[cloudking]

Имао сам једну визију. Дошла ми вила немеравка у сан и испричала ми причу о једном краљу. Е, сад, тај краљ имао три сина и заклео их да до краја живота држе морал и све чему их је за време живота научио. Међутим, најстарији син и овај средњи, како то бива, почели да пијанче (имају краљевство, није мала ствар), да буду бахати и безобразни и све што иде уз то, а најмлађи син остао моралан. Међутим, вила није стигла до краја да ми исприча, пробудио сам се.

А што се песме тиче, прво, чуо сам ову причу већ негде, а друго, Бреговић је прихватио признање (или похвалу беше) од +Атанасија за обраду ове песме. Владика Атанасије је био епископ тог краја, а иначе је учен човек, а иначе је и сакупљао податке злочинима и страдањима српског народа у Другом светском рату, тако да му ова песма сигурно није непозната. Као што и Бреговић вероватно зна одакле му песма коју је обрадио. А, да, сетио сам се: ову сам причу чуо на једном од предавања +Атанасија, који је и јавно хвалио Бреговића за то како је песма испала.

Ја не знам због чега је теби стало да увек тераш контру, и то не само на овој теми. Ево, прво си написао да је ово обрада ромске песме, па кад сам ти пејстовао енглески превод Едерлезија, која пева о празнику посвећеном пролећу, онда си узео да анализираш песму, али онако буквално, како се теби свидело. Када сам ти рекао да ти је метод анализе на нивоу протестантског, ти си ме назвао шизофреним.

Ево, ајд сад реци да ни Бреговић ни +Атанасије, који су обојица из тог краја, и обојица су наишли на исту песму, сваки радећи на свом послу, не знају право порекло песме, него је ваљда требало да прочитају твоју анализу песме. Чисто да би и даље контрирао.

Djurdjevdan je ciganska pesma to je sam bregovic milion puta rekao... a za tog + ne znam sta je misgkio i radio ali je nesto pogresno skontao totalno...

[RYLAH]

Djurdjevdan je ciganska pesma to je sam bregovic milion puta rekao... a za tog + ne znam sta je misgkio i radio ali je nesto pogresno skontao totalno...

Ето, сад измишљаш чисто да би наставио са контрирањем. Бреговић то није могао да каже, ено сам ти поставио текст Едерлези. Едерлези пева о празнику пролећа, о паганском празнику. Роми немају "звезду Даницу", на пример. МУЗИКА можда јесте из једне од варијација Едерлези, али ТЕКСТ (а овде се говори о тексту) везе нема са Едерлези.

Дакле, измишљаш. А онда другима причај да су шизофрени, затворени или тако даље. Или причај да немаш протестантску логику.

[cloudking]

Ето, сад измишљаш чисто да би наставио са контрирањем. Бреговић то није могао да каже, ено сам ти поставио текст Едерлези. Едерлези пева о празнику пролећа, о паганском празнику. Роми немају "звезду Даницу", на пример. МУЗИКА можда јесте из једне од варијација Едерлези, али ТЕКСТ (а овде се говори о тексту) везе нема са Едерлези.

Дакле, измишљаш. А онда другима причај да су шизофрени, затворени или тако даље. Или причај да немаш протестантску логику.

Nece biti radovanovicu... bezi od istine slobodno ali od svoje lakovernosti nemas gde da pobegnes...

[RYLAH]

Nece biti radovanovicu... bezi od istine slobodno ali od svoje lakovernosti nemas gde da pobegnes...

Ево ти га Едерлези текст и на српском. И то баш она верзија коју је Бреговић ставио у Дом за вешање, која је прерађена верзија да би се уклопила са Ђурђевданом (славом, а не песмом), за потребе филма.

Мени нешто не делује исто као и верзија песме о којој ми причамо, али ако будеш изанализирао како треба, можда и буде, не знам.

Svi moji prijatelji igraju oro

Igraju oro, slave slavu

Svi cigani, majko

Svi cigani oče, oče

Svi cigani, o majko

Svi cigani, oče oče

Đurđevdan Đurđevdan

Svi cigani, majko

Svi cigani, oče, žrtvuju ovcu

A ja, siromašan, moram da gledam

Na ciganski dan, naš dan

Naš dan, Đurđevdan

Oče, ovca za nas

Svi cigani oče, žrtvuju ovcu

Svi cigani, oče oče

Svi cigani, o majko

Svi cigani, oče oče

Đurđevdan, Đurđevdan

Svi cigani, majko

http://lyricstranslate.com

http://lyricstranslate.com

[Ромејац]

Тумачиш стихове у прилог твојој теорији. Исто тако их могу тумачити и они који тврде супротно од тебе. Ево примера:

Прољеће на моје раме слијеће

Ђурђевак зелени

Свима осим мени

Дошло је пролеће, најлепше доба године када живот буја свугде око нас (ђурђевак зелени), а његов живот се гаси (свима осим мени).

Другови одоше а ја оста

Другови су му отишли (побијени пре њега).

Нема звијезде Данице

Моје сапутнице

Овај догађај се десио у зору када се више не види звезда Даница.

Еј коме сада моја драга

На ђурђевак мирише

Мени никад више

Јадикује због вољене особе која остаје иза њега, и пита се шта ће бити и са њом (да ли ће она преживети)

Ево зоре ево зоре

Богу да се помолим

Ево зоре ево зоре

Еј ђурђевдан је

А ја нисам с оном коју волим

Зором су скупљени да их транспортују (помињање зоре) и једино му је остала нада у Бога (Богу да се помолим). Помиње да на тај дан (Ђурђевдан) није са оном коју воли, односно да је више никада неће видети.

Њено име нека се спомиње

Сваког другог дана

Сваког другог дана

Осим ђурђевдана

Овде говори да име његове драге остане упамћено вечно а не само Ђурђевдана (јер он очекује смрт и не жели да она буде заборављена после његове смрти), када се сете његове смрти.

Стихови песме коју су певали људи из тог воза (смрти), послужили су Бреговићу за ову песму (музику је узео и обрадио из циганског мелоса). А то како је он око њих изградио песму (да ли су ми били мотив да песмом опише страдање сарајевских срба, или је од тога направио љубавну песму једног заточеника из тог воза, или су му се просто свидели па их је убацио у обичну љубавну песму) то он најбоље зна.

[Natasa.]

Da ovo citaju Brega i Kusta cenim da bi se krstili i levom i desnom :291291291:

Bez namere da umanjim stradanje i bilo ciju patnju, Boze oprosti ali ovo mi deluje ipak preterano :blink2:

[cloudking]

Naravno da je preterano... isto ko shota

[Avocado]

Али није невероватно, нимало. Па има много песама за које су се аутори знали, а временом су записиване као народне, или чак приписиване неком другом. Имаш много таквих севдалинки, имаш и много "староградских" песама којима се аутори знају. Ено ти "Стани, стани, Ибар водо" - колико ће људи на кеца да се сети да је то песма Драгише Недовића, а не народна?

Nemoj to da mesas sa situacijom u kojoj npr. neko ko je sedeo sa Dragisom Nedovicem dok je ovaj smisljao tu pesmu, pa prepricava tako da je kafana zapevala...

А што се песме тиче, прво, чуо сам ову причу већ негде, а друго, Бреговић је прихватио признање (или похвалу беше) од +Атанасија за обраду ове песме.

...

Ево, ајд сад реци да ни Бреговић ни +Атанасије, који су обојица из тог краја, и обојица су наишли на исту песму, сваки радећи на свом послу, не знају право порекло песме,

Koliko znam, prihvatio je on priznanje za autorstvo, potpisavsi se kao autor ove pesme... jes' da je krao od raznih ali mi kradja od nekog mucenika koji je stradao u Jasenovcu deluju previse i za Bregu... nego, kad vec navodis da valjda Brega zna poreklo te pesme... jel ima negde da se nadje to da Brega govori o tome odakle mu tekst?

[Ђорђе Р]

Људи, правимо стално исту грешку, уместо да оно што кажемо о тако страшним стварима буде чврсто као стена, ми постављамо на климаве ноге. Људи се не баве озбиљно овим стварима и праве само посао и проблеме.

Вукашин би затворио ову тему само да је ставио референцу за ову теорију, а не што ту теорију проглашава за истину.

Прво, људи нису знали да одлазе у смрт, и ту пада читава теорија о песми.

Увлачење владике Атанасија у тему само штети. Сам Атанисије за себе каже да је изговорио милион глупости, жив човек па греши. А не знамо ни шта је изговорио, ни у ком контексту.

Из говора професора Видовића, исто не можемо закључити са сигурношћу да песма има икакве везе са Јасеновцем.

У оваквом облику текст изгледа као пропаганда и сензационистички. И нико ту неће приметити усташке злочине, трагедију једног народа, него ћемо се бавити оспоравањем песме, или доказивањем. Потпуно се пребацује прича на други колосек, и ту више није битно страдање, логор, ужаси, него доказивање истинитости песме.

[Zayron]

Људи, правимо стално исту грешку, уместо да оно што кажемо о тако страшним стварима буде чврсто као стена, ми постављамо на климаве ноге. Људи се не баве озбиљно овим стварима и праве само посао и проблеме.

Вукашин би затворио ову тему само да је ставио референцу за ову теорију, а не што ту теорију проглашава за истину.

Прво, људи нису знали да одлазе у смрт, и ту пада читава теорија о песми.

Увлачење владике Атанасија у тему само штети. Сам Атанисије за себе каже да је изговорио милион глупости, жив човек па греши. А не знамо ни шта је изговорио, ни у ком контексту.

Из говора професора Видовића, исто не можемо закључити са сигурношћу да песма има икакве везе са Јасеновцем.

У оваквом облику текст изгледа као пропаганда и сензационистички. И нико ту неће приметити усташке злочине, трагедију једног народа, него ћемо се бавити оспоравањем песме, или доказивањем. Потпуно се пребацује прича на други колосек, и ту више није битно страдање, логор, ужаси, него доказивање истинитости песме.

Као да све те патње тих људи нису довољно страшне саме по себи да их се свако мало треба некако преувеличавати, драматизовати, приоштравати и притврђивати не знам каквим све "побољшањима и проналасцима". Ја не разумијем како нико не схваћа да све ствари које се овако нагомилају као око грудве имају на крају ефект лавине, умјесто да нешто потврде и подрже, оне то сравне са земљом. Ја да сам на вашем мјесту борио бих се и против минимизирања, смањивања жртава али још више и разантније против преувеличавања. Смањивање их затим само смањује али преувеличавање их међутим апсолутно дисквалификује, анулира, сторнира на НУЛУ! И зато је неуспоредиво опасније него икакво и ичије минимизирање. Не треба преувеличавато оно што довољно великим већ јесте. То је страшна грешка! Како рекох, релативизирање и смањивање је опасно јер ускраћује на правди, али преувеличавање још више јер не респектује правду уопште, у првом случају ће правде бити онолико колико се побринемо бити објективни, више или мање а у другом је неће бити никако јер је нисмо респектовали. То се односи једнако на све, и Србе и Хрвате и Бошњаке. Правда и истина нације и народе не познају.

[RYLAH]

Nemoj to da mesas sa situacijom u kojoj npr. neko ko je sedeo sa Dragisom Nedovicem dok je ovaj smisljao tu pesmu, pa prepricava tako da je kafana zapevala...

Погрешно си сконтао. Поново сам прочитао тај део. Ево шта каже:

У општем хаосу један од њих за кога се тврди да је био члан сарајевске "Слоге" у сопственом грчу и немоћи, из поноса и пркоса, својим извјежбаним и смјелим баритоном из срца и душе запјевао је:

"Прољеће на моје раме слијеће, ђурђевак зелени, свима осим мени - Ђурђевдан

је!"

По доступним свједочењима, усташе су због пјесме Ђурђевдан затвориле шибере на вагонима, а затвореници су остали без зрака на малом простору збијени једни до других.

Од три хиљаде колико их је кренуло из Сарајева, у Јасеновац је стигло двије хиљаде душа, а њих двије стотине је преживјело тортуру. Захваљујући преживјелима ми данас знамо за овај догађај.

Koliko znam, prihvatio je on priznanje za autorstvo, potpisavsi se kao autor ove pesme... jes' da je krao od raznih ali mi kradja od nekog mucenika koji je stradao u Jasenovcu deluju previse i za Bregu... nego, kad vec navodis da valjda Brega zna poreklo te pesme... jel ima negde da se nadje to da Brega govori o tome odakle mu tekst?

И јесте и није. Свуда се потписује као "аутор" музике, мада је само прерадио неке већ постојеће ствари, пошто на сличну мелодију постоје текстови по целом Балкану. Али у разним верзијама се негде потписује негде не као аутор текста. Ево, сада се спрема и руска верзија песме, па певачица каже да ће да ангажује преводиоца како би направио песму што сличнију Едерлези верзији. Не знам је ли се негде потписао и као аутор текста.

Нисам нигде нашао његову причу о песми, а баш ме је прича заинтригирала. Можда сам се погрешно изразио. Владика Атанасије му је одао признање на успешној обради песме, на успешном "паковању" и извођењу песме, тако је некако рекао у оном свом предавању.

[Ђорђе Р]

Као да све те патње тих људи нису довољно страшне саме по себи да их свако мало треба некако преувеличавати и драматизовати не знам каквим "побољшањима и проналасцима". Ја не разумијем како нико не схваћа да све ствари које се овако нагомилају као око грудве имају на крају ефект лавине, умјесто да нешто потврде и подрже, оне то сравне са земљом. Ја да сам на вашем мјесту борио бих се и против минимизирања, смањивања жртава али још више и разантније против преувеличавања. Смањивање их затим само смањује али преувеличавање их међутим апсолутно дисквалификује, анулира, сторнира на НУЛУ! И зато је неуспоредиво опасније неги икакво и ичије минимизирање. Не треба преувеличавато оно што довољно великим већ јесте. То је страшна грешка! Како рекох, релативизирање и смањивање је опасно јер ускраћује на правди, али преувеличавање још више јер не респектује правду уопште, у првом случају ће правде бити онолико колико се побринемо бити објективни, више или мање а у другом је неће бити никако јер је нисмо респектовали. То се односи једнако на све, и Србе и Хрвате и Бошњаке. Правда и истина нације и народе не познају.

Причао сам са људима из Одбора за Јасеновац, и они ово истичу као највећи проблем. Лако би се изборили са свим, да није преувеличавања. Чему то, зар је то потребно? Као да већ сама прича по себи није довољно драматична и страшна, па да морамо ми још је бојити. Зар је мало 120 000 страдалих у самом логору, него морамо да причамо о 700 000? Само сводимо страдање људи на полемику о бројевима.

Треба да се бавимо темом зашто се у Србији не обележава тај дан на прави начин. Зашто је и даље табу тема у Србији рећи да су у Јасеновцу страдали људи зато што су били друге вере и расе, него и даље се прича да су страдали антифашисти. Ја сам то чуо у Коларцу, у сред Србије, пре неку годину, од српских министара, који су више причали о помирењу, него о самом догађају.

Зашто је ове године најбољи говор о Јасеновцу у Градини, у недељу, одржао представник Цигана у Савету европе? Најбољи у том смислу да је причао о томе шта је логор био, ко је одговоран и ко су били жртве, док су већина осталих говорника причали о "братству и јединству" и европској перспективи региона, барем наши говорници. (Не баш буквално.) Најбољи амбасадор жртава овог логора је био тај представник цигана...

[Zayron]

Причао сам са људима из Одбора за Јасеновац, и они ово истичу као највећи проблем. Лако би се изборили са свим, да није преувеличавања. Чему то, зар је то потребно? Као да већ сама прича по себи није довољно драматична и страшна, па да морамо ми још је бојити. Зар је мало 120 000 страдалих у самом логору, него морамо да причамо о 700 000? Само сводимо страдање људи на полемику о бројевима.

Треба да се бавимо темом зашто се у Србији не обележава тај дан на прави начин. Зашто је и даље табу тема у Србији рећи да су у Јасеновцу страдали људи зато што су били друге вере и расе, него и даље се прича да су страдали антифашисти. Ја сам то чуо у Коларцу, у сред Србије, пре неку годину, од српских министара, који су више причали о помирењу, него о самом догађају.

Зашто је ове године најбољи говор о Јасеновцу у Градини, у недељу, одржао представник Цигана у Савету европе? Најбољи у том смислу да је причао о томе шта је логор био, ко је одговоран и ко су били жртве, док су већина осталих говорника причали о "братству и јединству" и европској перспективи региона, барем наши говорници. (Не баш буквално.) Најбољи амбасадор жртава овог логора је био тај представник цигана...

Ја се само ужасавам тога да је премало времена за све то у тим кратким интермецима и интервалима између балканских хекатомби, за све те договоре, преговоре и утаначивања и прецизирања. Нисам ни сигуран да ли ћемо се на крају успјети сложити око тог Јасеновца и свега другог што је било на свакој страни а да неће у међувремену опет почет тећи крваве и Дрина и Уна и Босна и Сава и поново крену развозит на гробља камионе пуне мртвих младих људи сложених ко цјепанице или кладе. Нико изгледа не чује тај сат што одбија тика-така, тика-така. Немамо много баш времана на мир, према досадашњим искуствима, зато сваки сат губимо ако се не миримо, о годинама да и не спомињем. За нас на Балкану је вријеме луксуз, немамо га на разбацивање. Историја је то већ доказала. Ил га нам је тамо неко свима украо или смо си га ми овамо сами уништили једни другима. Увијек је то тако било до сада.

[jermel]

...Срећом да је Бреговић жив, па и сам може рећи да ли се та песма односи на тај догађај, ако се сети неко да га пита.

Да ли можда знаш да некада није то негде изјавио?

Ја сам заиста управо ову причу, још пре пар година, прочитао у једном интервјуу где је Горан Бреговић сам то рекао...