Jump to content

Пјесма Ђурђевдан настала је у возу за Јасеновац


Guest - . . .-

Препоручена порука

  • Гости


Тог Ђурђевдана је цијели свемир плакао над судбином српске нејачи. Крволочне хорде и наоружана багра испратила је у казамат обичан недужни народ.

20295_vest_%D0%B2%D0%BE%D0%B7.jpghr.gif
Пише Вукашин Беатовић
Други свјетски рат је био ноћна мора за цијелу нашу земљу. Ни на једном педљу није било лако а Сарајево је и тада понијело изузетно тешко ратно бреме. Тај град је и у овом случају искрварио због сваког зла и сваке мисаоне настраности свих крвника без обзира на коју су се страну Богу окретали.
Од самог почетка сукоба, усташе су хапсиле српски народ. Због сурових прогона Срби су почели бјежати из Сарајева. Уточиште су налазили на сусједним планинама или пак у Србији. Наравно, одређен број људи је остао у свом граду, вјерујући да у душманима ипак постоји мрва човјечности и емпатије. Нису ни претпоставили шта им ђаволи спремају.
Ђурђевдан је!

Освануо је шести мај 1942. године. Било је то хладно сарајевско јутро. Полиција НДХ наредила је да се Србима припреми "ђурђевдански уранак". У четири сата ујутру у град су се сливале колоне заробљеника из Јајце-касарне - са брда изнад Бембаше. Придружили су им се сапатници из логора Беледије, Ћемалуше те Централног и Градског затвора као и касарне Војводе Степе. Колоне су се сусреле на Обали Кулина бана гдје су дочекали воз смрти.
Наиме, трамвајска пруга у Сарајеву имала је ширину ускотрачне жељезнице па је воз из Брода по наредби руководства НДХ ушао у град. Пред очима српских мученика на Обали Кулина бана појавила се дуга композиција теретних вагона која се простирала баш колико и колона затвореника - од Вијећнице па све до Електроцентрале.
У колони је било око три хиљаде махом младих људи. Међу њима је било и домаћина који су утамничени заједно са својим синовима а било је и муслимана који су се заузимали за Србе или су се изјашњавали као Срби.
Разуларени усташа пред колоном је узвикивао: "Ђе сте Срби? Бесплатно вас
водимо на теферич у Јаснеовац!".
На вагонима је писало "седам коња или четрдесет војника" а усташе су у један вагон уводиле и до двије стотине људи. Воз смрти је тог истог 6. маја 1942. године, на Ђурђевдан из Сарајева кренуо у Јасеновац. На путу према казамату, заточеници у вагонима без хране и воде почели су падати у кризе због страха и неизвјесности. У општем хаосу један од њих за кога се тврди да је био члан сарајевске "Слоге" у сопственом грчу и немоћи, из поноса и пркоса, својим извјежбаним и смјелим баритоном из срца и душе запјевао је:
"Прољеће на моје раме слијеће, ђурђевак зелени, свима осим мени - Ђурђевдан
је!"

По доступним свједочењима, усташе су због пјесме Ђурђевдан затвориле шибере на вагонима, а затвореници су остали без зрака на малом простору збијени једни до других.
Од три хиљаде колико их је кренуло из Сарајева, у Јасеновац је стигло двије хиљаде душа, а њих двије стотине је преживјело тортуру. Захваљујући преживјелима ми данас знамо за овај догађај.
Бијело Дугме - Ђурђевдан је

Под утиском ове приче, сарајевски музичар Горан Бреговић је обрадио пјесму коју су пјевали заробљеници - "Ђурђевдан је". Та пјесма је у међувремену постала планетарни хит који се изводи на више свјетских језика. Али, на нашу велику жалост, многи Срби данас не знају за воз смрти и за право значење ове пјесме. Сви смо свједоци да је она заступљена на свакој српској прослави, уз алкохол и дигнуте руке.
Било би сјајно када бисмо за промјену почели поштовати нашу прошлост. То је једини начин да нас будућност не прогута и да не дочекамо неки нови
крвави Ђурђевдан.
Нека је вјечна слава свим жртвама јасеновачког казамата!




kako je nastala pjesma đurđevdan bijelo dugme goran bregovic jasenovac sarajevo ndh genocid nad srbima drugi svjetski rat
 

Извор: Фронтал.СРБ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Мало ко за ово зна...Хвала што сте га подијелили са нама.

Православна цркво наша драга, надо свију нас,

у теби је Црногорац нашао свој спас!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

незнање је човеков један од највећих непријатеља...нажалост,има још једна песма ("шота") уз коју се весели наш народ,за оног ко не зна ево како је она настала :

Пет дреничких села – Галица, Љубовац, Пољанце, Микушинце и Дубовце – под својом влашћу држао је мали цар, шиптарски терориста Азем Бејта, окружен својим до зуба наоружаним качацима. Годинама, ни жандармерија, ни војска Краљевине Југославије није смела да ступи у дренички атар. Тамо су Шиптари имали своју “државу”, “мали цар” им је расписивао порезе, глобио их, мобилисао, увежбавао у руковању оружјем, гонио на кулук…

Дреница је требало да буде једна од база у којој ће се, до Рамазана 1924, окупити одметници са разних страна, да би на Бајрам дигли сународнике на устанак! Вече уочи Бајрама, једна војно-жандармеријска јединица опколила је Дреницу. У зору, Азем Бејта је позван на предају. Шиптари су припуцали. Пуковник Стојановић наредио је артиљеријску паљбу. Борба је трајала читав дан. На згаришту до земље разрушене и спаљене Галице, остало је 125 мртвих качака.

О судбини Азема Бејте дуго се ништа није знало. Тек четрдесетак година касније сазнало се да га је рањеног изнела из обруча његова жена и ратна другарица,Ћерима, звана Шота Галица. Али, како је у путу убрзо умро, тело му је бачено у једну дубоку јаму крај села Прчева. Сви присутни су се тада заклели, дали “бесу”, да никада неће одати тајну његовог гроба. Ипак, Шиптари су и ову “бесу” погазили, па су 1971. године кости овог разбојника, пљачкаша, сецикесе и садисте, који је жртвама одсецао уши, свечано изнете из јаме и сахрањене. А Азем Бајта проглашен за “националног борца”.

Чим споменемо реч “шота” ми помислимо на игру која се, нажалост, игра на свакој српској свадби. Порекло имена Шота долази управо од имена Шота Галица, имена жене србомрсца “качака” (одметника) Азема Бејта.Ова шиптарска амазонка носила се као мушкарац и ратовала под мушким именом Ћерим.

Шота Галица је након мужеве смрти зулумчарила и предводила одметнике.

У српском народу сачувано је сећање на ужасан догађај када је Шота ухватила шесторо српске деце, чобанчади код стада, на планини Мокри, повезала их, наложила ватру и све их бацила у огањ.

Док су деца горела Шота је са “качаницима” играла своју игру око ватре и певала: “Шоте, мори шоте / шоте машала / давно желим шоте, мори, да те играм ја!”

На месту страдања невине дечице подигнута је спомен-плоча која је стајала до краја II светског рата.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

незнање је човеков један од највећих непријатеља...нажалост,има још једна песма ("шота") уз коју се весели наш народ,за оног ко не зна ево како је она настала :

Шота је име народне игре на Косову, заједничка Србима, Албанцима, Турцима, Ромима и Горанцима; то није искључиво албанска игра, у Албанији је ни немају. Шота није албанско име и на албанском не значи ништа. Ову (забрањену) верзију Шоте написао је почетком седамдесетих Драган Александрић, текст Радмила Тодоровић, а први извођач је био извесни Ненад Јовановић - па је малкице необично да је та Галица скакајући око ватре у којој су се пекли српчићи могла да 1924. године пева хит-сонг из 1970!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Шота је име народне игре на Косову, заједничка Србима, Албанцима, Турцима, Ромима и Горанцима; то није искључиво албанска игра, у Албанији је ни немају. Шота није албанско име и на албанском не значи ништа. Ову (забрањену) верзију Шоте написао је почетком седамдесетих Драган Александрић, текст Радмила Тодоровић, а први извођач је био извесни Ненад Јовановић - па је малкице необично да је та Галица скакајући око ватре у којој су се пекли српчићи могла да 1924. године пева хит-сонг из 1970!

vjerojatno cenite samo istoriju čiji ste savremenik. A sve ostalo, ne postoji.

Ako su sačuvane epske narodne pjesme, zašto nije moguće da je i šota sačuvana u izvornom

obliku?

Nema razloga da ne vjerujemo u krvavi pir, koji je pratio tu pjesmu.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Шота је име народне игре на Косову, заједничка Србима, Албанцима, Турцима, Ромима и Горанцима; то није искључиво албанска игра, у Албанији је ни немају. Шота није албанско име и на албанском не значи ништа. Ову (забрањену) верзију Шоте написао је почетком седамдесетих Драган Александрић, текст Радмила Тодоровић, а први извођач је био извесни Ненад Јовановић - па је малкице необично да је та Галица скакајући око ватре у којој су се пекли српчићи могла да 1924. године пева хит-сонг из 1970!

да буде заједничка игра србима и албанцима је просто немогуће,веруј ми,из искуства зборим,заједничке игре су нам биле :кликери,фудбал,баскет,жмурке...нисам сигуран да шота није албанско име,и уопште њихова имена не морају да имају неко значење (превод),ајд преведи ми бар ова имена :шефкија,тони,лорик,кујтим...твој извор информација је јутјуб,а мој-мој живот,људи нека верују у шта хоће,потпуно је небитно,што се мене тиче могу и на ртс-у да је врте нон стоп...а шта мислиш о песми "ајде јано...кућу да продамо",како је,где и зашто настала

Link to comment
Подели на овим сајтовима

vjerojatno cenite samo istoriju čiji ste savremenik. A sve ostalo, ne postoji.

Ako su sačuvane epske narodne pjesme, zašto nije moguće da je i šota sačuvana u izvornom

obliku?

Nema razloga da ne vjerujemo u krvavi pir, koji je pratio tu pjesmu.

Ценим само оно што је аргументовано а "историју" типа:

Песма Шоте мори Шоти настала је као свадбени поклон. Азем Бејта ју је наручио за своју жену Шоту... - ово је најчешће објашњење настанка ове песме од стране оних који заиста мисле да ју је та шиптарка певала. Па још ни мање ни више него ју је наручио (од кога?) на српском језику (зашто песма није на арбанашком језику!).

И поред све мржње коју су она и он имали према србима и свему што је српско па су од среће и радости певали на српском језику!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ценим само оно што је аргументовано а "историју" типа:

Песма Шоте мори Шоти настала је као свадбени поклон. Азем Бејта ју је наручио за своју жену Шоту... - ово је најчешће објашњење настанка ове песме од стране оних који заиста мисле да ју је та шиптарка певала. Па још ни мање ни више него ју је наручио (од кога?) на српском језику (зашто песма није на арбанашком језику!).

И поред све мржње коју су она и он имали према србима и свему што је српско па су од среће и радости певали на српском језику!

I onda je bregović nekome za poklon napisao Đurđevdan?

dovoljan argument?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

dovoljan argument?

7896634

да буде заједничка игра србима и албанцима је просто немогуће,веруј ми,из искуства зборим,заједничке игре су нам биле :кликери,фудбал,баскет,жмурке...нисам сигуран да шота није албанско име,и уопште њихова имена не морају да имају неко значење (превод),ајд преведи ми бар ова имена :шефкија,тони,лорик,кујтим...твој извор информација је јутјуб,а мој-мој живот,људи нека верују у шта хоће,потпуно је небитно,што се мене тиче могу и на ртс-у да је врте нон стоп...а шта мислиш о песми "ајде јано...кућу да продамо",како је,где и зашто настала

На јутјуб-у (како тврдиш да је мој извор информација), махом се налазе објашњења типа: Галица је певала шоту око ватре на којој је пекла српску децу.

У целој јужној Србији до ослобођења од турака, српкиње су носиле димије исто као и муслиманке, то је један од показатеља мешања народних обичаја.

Текст песме је настао 70-их година прошлог века на темељу народних игара из јужне Србије - КиМ (српских, циганских, арбанашких, горанских...).

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Igru šotu su imali ovdje i na Moravi ali mi nije sasvim jasno kako je se ovdje našla. Igrala se međutim s nešto izmjenjenim koracima, drugačije nego orijentalni (balkanski) original i na drugu (gajdošku) muziku. Dakle ta vrsta šote se igrala uz gajde i uz ovdašnje melodije i riječi. Imam je napisanu u folklornom češkom etnografskom zborniku i sa nacrtanim koracima tj. koreografijom. Po koracima to izgleda kao normalni krugovi, kolovi tanec, igra. Možda za turskih osvajanja jer Turci su jedno relativno kraće vrijeme držali pod okupacojom pojedine dijelove Morave i Slovačke. Izgleda da je samo naziv zajednički ali ta moravska šota mnogo toga drugog zajedničkog s tom balkanskom baš ni nema. Bilo bi zanimljivo istražiti odakle se tačno taj naziv našao ovdje, kako i od kada. Inače na Moravi i u Slovačkoj postoji i relativno često prezime Šota. Knjiga mi je negdje zaturena, kad je nađem pogledam ponovo šta o tome tamo piše.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...