Шта је Побусани понедељак? (понедељак недељу дана иза Васкрса)

[Guest - . . .-]

Шта је Побусани понедељак?

ОДГОВОР:

Побусани понедељак је први дан после Томине недеље, или девети дан од васкрсења Христовог. Он спада у ред оних дана које је света Црква одредила за помињање и молитве за умрле наше сроднике, а који су у нашем народу познати као ЗАДУШНИЦЕ, тј. дани када се врше посебне молитве за упокојење душа наших умрлих (уснулих) сродника.

Овaj дан који се у нашем народу назива ПОБУСАНИ ПОНЕДЕЉАК. Треба одмах рећи да се тај дан држи као дан мртвих чисто по народном предању, јер црквене књиге и прописи о томе не говоре. Чак и у самом народу постоје велике разлике по питању Побусаног понедељника. У неким крајевима се држи и поштује, а у некима не. Овај обичај најпре је настао у крилу руске цркве, одакле је, вероватно, дошао и к нама.

Иначе, мољење за умрле наше сроднике на тај дан врши се тако што се тога дана после Литургије иде на гробље, где се над гробовима врши литија (мали помен) за умрле и преливају гробови, као и на задушнице. У неким крајевима за прекаду гробова тога дана позивају свештеника, а у другим - то обављају сами сродници, јер у Типику и Цветном Триоду нема помена ни прописа да тога, па ни идућих дана, бивају молитве и помени за умрле.

Па ипак, иако то у књигама не пише, постоје озбиљни разлози који оправдавају ово народно предање и традицију мољења за умрле на Побусани понедељак. Ти разлози су следећи:

1) У служби Томине недеље поред главне теме како се апостол Тома уверио у васкрсење Христово, спомиње се и славни силазак Исуса Христа у ад (величаније), где је умрлима објавио своју победу над грехом и смрћу и своје вечно прослављење (I Петр, 3,18 -19);

2) да би се радост васкрсења објавила и поделила са умрлима;

3) мољењима за умрле нема места у Великој и Светлој седмици (тачније: од Лазареве суботе до Томине недеље, сем ако падне 40-тодневни парастос), која иза тога опет почињу од понедељника Томине недеље сагласно прописима Типика.

Вук Караџић у своме речнику каже да се код Срба овај понедељак зове "Ружичало" или "Побусани понедељак" и да људи тога дана иду пре подне на гробље, врше обнову – уређење (=побусавање) гробова, на које засађују ново цвеће (=руже, отуда - ружичало), деле за душу, а свештеници читају молитве за мртве. Обично се, поред остале хране, за "делење за душу" износе и фарбана (црвена) ускршња јаја, која се туцају о споменик а умрли поздрављају са: Христос васкрсе!

Овим предивним црквено-народним обичајем, који је освештан вековним предањем, ми пре свега исказујемо своју љубав, поштовање и пијетет према својим умрлим сродницима (родитељима), са којима желимо да поделимо радост васкрсења Христовог, радост победе над смрћу. Исто тако ми тиме исповедамо своју православну веру у вечни живот и у наше опште васкрсење, јер верујемо свему ономе што су божанска уста Христова о томе изговорила, а Еванђелисти записали. Тако, Христос је рекао једном приликом: "Ко држи реч моју, неће видети смрти до века", што значи када тело умре, душа правог хришћанина остаје нетакнута смрћу. Или опет: "Ко верује у мене ако и умре (читај: телесно) живеће". Па онда реч коју је Господ упутио Јеврејима, а која у њихову главу није могла да се смести: "Авраам, отац ваш, био је рад да види дан мој; и виде и обрадова се" (Јн. 8,56). Може ли мртвац видети? Наравно да не може. Само жив човек може видети и радовати се. Јер Бог наш није Бог мртвих него Бог живих. Значи праотац Авраам жив је, иако је умро на хиљаде година пре Христа. А ако је Авраам жив, живи су и сви остали праоци, пророци и праведници. Живи су и апостоли и еванђелисти, светитељи и мученици; жива је Пресвета Мајка Божија и свети Јован Крститељ. Живи су и сви они који су крштени у име Оца и Сина и Светога Духа и који се потом трудише да живе по вери отаца наших. Живи су и сви наши умрли сродници који у Бога вероваше, часним Крстом се крстише, и животом својим своју веру сведочише. Свима њима ми на Побусани понедељак довикујемо сверадосни поздрав: "Христос Васкрсе" и чини нам се да из гробова до наших срца (ако не до ушију) допире потврдни отпоздрав: "Ваистину Васкрсе".

Останите у васкрсној радости.

Из књиге

Практична веронаука

[Небојша Јовановић]

Vaskrs za pokojne.

[Guest - . . .-]

Поштује ли се код вас ово да се не држе парастоси од Великог четвртка до Томине недеље?
 

[Јанко]

Поштује, колико ја знам.

[Guest]

https://www.pouke.org/forum/page/index.html/_/1346440445/%D0%BF%D0%BE%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%B8/%D0%BF%D0%BE%D0%B1%D1%83%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B8-%D0%BF%D0%BE%D0%BD%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%99%D0%B0%D0%BA-r1582

[JESSY]

ДАНАС ЈЕ ПОБУСАНИ ПОНЕДЕЉАК

 05/09/2016 08:32  Србија Друштво

Први понедељак после Васкрса зове се Побусани понедељак. Тога дана, по народном веровању и обичају, треба побусати гробове умрлих сродника бусењем са зеленом травом.

Побусани понедељак (Фото: Принтскрин)

У неким крајевима, овај дан се обележава као и задушнице. Наиме, излази се на гробља, пале се свеће, уређују гробови и свештеник врши парастосе и помене за покој душа покојника.

Тог дана на грод се износе фарбана васршња јаја, и деле се потом сиротињи. Дакле, Побусани понедељак је дан посвећен мртвима.

У Србији, претежно у војвођанским селима, се задржао обичај поливања девојака на ускршњи понедељак. Наиме, млади момци обилазе фијакерима или каруцама девојке у селу и са собом воде тамбураше или сами свирају, али носе кантицу или ћуп помоћу којег ће полити девојку.

Симболично, поливање водом представља спирање пређашњих девојачких греха, а то такође подсећа и на то како је Исус својим апостолима опрао ноге. Поред тога, сматрало се да што више неки момак полије девојку, значи да је већа шанса да ће је запросити.

Након тога, девојка их служи фарбаним јајима, колачима и вином, а понекад заигра с њима и коло. На ускрсни понедељак се настављају гозбе и весеља, али како је дан раније предвиђен за најужу породицу, овог дана се угошћавају кумови, родбина, пријатељи.

Православни верници данас славе и светог свештеномученика Василија, а ово је приповест о њему:

Зет цара Констанина, цар Ликиније, који је био ожењен његовом сестром, претварао се да је хришћанин и тао правио лажну слику о себи пред царем. Али када је добио на управу цео исток, почео је да прогони и мучи Хришћане, и да утврђује идопоклонство.

Он се потпуно предао страстима и нечасном животу, и његова жена је много туговала због тога. Једном приликом у налетима својих порока желео је да узме за себе једну девицу Глафиру, која је била у царичиној служби.

Глафира се пожалила царици, а она ју је тајно послала у Амасију, код епископа Василија и других Хришћана. Девојка је била срећа што се спасила од цара и стално је писала и захваљивала се царици, а ова је стално слала новац за храм амасијски.

Међутим, једанпут, уместо да писмо дође до царица, стигло је до самог злог цара Ликинија. Он кад је сазнао за девојку, одмах је желео да је доведе у Никодимију и она и епископ. Али Глафира је већ била умрла.

Тако су војници само довели епископа Василија.  После огромних мука и тамнице, светитељу су одсекли главу и бацили га у море, 322. године.

Његови ученици су успели да помоћу рибарских мрежа пронађу његово тело, и ћасно га сахране при храму.

Цар Константин је са војском напао Ликинија и послао га на заточење у Галију, где је и завршио свој живот.

http://www.pravda.rs/2016/05/09/danas-je-pobusani-ponedeljak-i-ovu-jednu-stvar-niposto-ne-smete-da-zaboravite-da-uradite/

[Dominika]

Обично, не ма молитве за умрле преко целе Велике и Ускршње седмице. У мојој парохији (која се налази на највећем православном гробљу у Пољској) први парастас за умрле је у Томину Недељу и Литургију и парашташ и литију кроз гробље води глава пољске Цркве, тј. митрополит Сава, обично уз пратњу најмање још једног владике 

Овде су овогодишње слике: http://prawoslawie.pl/aktualnosci/1198-niedziela-o-tomaszu

У другим местима у Пољској дешава се да прве молитве за умрле као и радосна вест са урмле "Христос васкрсе!"  су уторак после Томине Недеље, исто као у Беларусији, и то се зове "Радоница" .

 

Али знам да на пример у неким деловима Сирији људи директно из ноћне пасхалне службе прво иду на гробље, да кажу својим прецима рођацима који већ не живе, да Христос је васкрсао.  

[Драгана Милошевић]

Нађох се у небраном грожђу.

Уочи Васкрса умро нам је даљни рођак Десимир.

Пошто знам за ово правило, нисам се молила за његову душу током Светле недеље. Мало ме грицка савест због тога.

[JESSY]

Свети Николај Жички: О Побусаном понедељку

 

Питаш, зашто жене излазе на гробље првог понедељка после Светле Недеље?

Да изврше један обичај, препун смисла и лепоте. После осмодневног прослављања васкрсења Христа из мртвих излазе хришћанке деветога дана на гробове својих сродника: да их спомену у молитвама, да им објаве васкрс Васкрситеља, и да им поново побусају гробове. Прво се изврши молитва за покојнике. Тиме ми изражавамо своју љубав према оним милим и драгим који су се телесно и привремено од нас одвојили.

Знај: истински те воли онај ко се за тебе у тајности Богу моли. По свршеној молитви чука се црвеним јајетом о крстачу и виче: Христос воскресе! Тиме ми поздрављамо покојнике најрадоснијим поздравом, па презирући смрт уверавамо их, да ће и њима сванути дан васкрсења из гроба. Најзад чистимо гроб од увеле траве и стављамо ново бусење, које ће се зазеленити новом травом. Тиме ми јављамо своју наду, да ће у дан свеопштег васкрсења иструлела тела покојника преобратити се у нова тела, у тела небеска. Јер по истинитом сведочанству сведока васкрсења Христова постоје тјелеса небеска и тјелеса земаљска. И још: ово распадљиво треба да се обуче у нераспадљиво, и ово смртно да се обуче у бесмртност. Кад све то сврше хришћанке се још једном помоле Богу, поклоне према истоку, и одлазе.
И тако молитвом оне изражавају љубав; црвеним јајетом и поздравом објављују веру, а обновом бусења показују наду. Љубав, вера, нада и – опет љубав. То је значај и смисао Побусаног Понедеоника.

Питао си даље, зашто тога дана само жене излазе на гробља а не и мушкарци, као о другим задушницама? Тај понедеоник је почетак седмице жена мироносица. А Мироносице су прве посетиле гроб Господњи под Голготом, и прве јавиле људима, да је Господ васкрсао. Благо матерама, сестрама и удовицама, које личе на жене Мироносице по љубави према упокојеним! осећају упокојени присуство наше на гробовима својим, осећају – те и још како! – наше молитве и жртве за њих, нашу љубав према њима. И ми ћемо то ускоро осећати – и ја и ти – с оне стране гроба, и бићемо благодарни онима који се нас сећају и за нас се Богу моле.

О брате мој, како су слабе речи људске, да искажу тајну живота и смрти, чудну и језиву тајну, о којој ангели с покојницима шапатом роморе! Добро су нам дошли хришћански обичаји, да помогну речима. Обичаји смислени и красни – да помогну слабим речима нашим!

Од Бога ти благослов и здравље.

(Свети Владика Николај Жички: Мисионарска писма)