Jump to content

Београдски надбискуп Станислав Хочевар: Србија пропушта да уђе у историјски воз

Оцени ову тему


Препоручена порука

232154_hocevar-foto--fonet_f.jpg?ver=1333623733

Питање доласка папе у Србију је једно од кључних и представља тест који ће показати да ли је она спремна да буде носилац међурелигијског дијалога.

Уколико до те посете не дође следеће године, у време прославе 1. 700 година Миланског едикта, Србија ће пропустити историјски моменат и остаће јој печат да није правовремено ушла у историјски воз - каже у разговору за Данас београдски надбискуп Станислав Хочевар, одговарајући на питање да ли је и колико долазак поглавара Римокатоличке цркве важан за нашу земљу.

Очекујете ли да ће папа доћи у Србију наредне године? Зашто сабор СПЦ још није донео одлуку о томе да ли ће га позвати или не?

- Мислим да постоје различита мишљења о томе унутар СПЦ, али не могу говорити у име Православне цркве. Такође, предизборна кампања је у току и јасно је да се нико из државног врха неће бавити овим непопуларним питањем. За Србију би било добро да папа дође, јер се она мора показати као зрела држава и носилац дијалога.

Како бисте оценили међуверски дијалог у Србији?

- То није трајни акт, већ дуготрајан процес. Вековима смо живели на истом простору са премало комуникације, што као резултат има настанак бројних предсрасуда и удаљавања. Потребан је процес узајамног приближавања и упознавања да би људи развијали заједничка искуства, католици са православима, православни са католицима. Сви треба да радимо на јачању промовисања међусобних сусрета, којих се не би требало бојати. А страхови постоје. Прво због наслеђа из прошлости, коју треба да превазиђемо и да излечимо ране које она носи са собом. Жеља за међусобним приближавањем се осећа, али има још неких недоумица.

У ком смеру иде екуменски процес? Шта га кочи?

- Екуменски процес иде у добром, позитивном смеру, али управо ти наслеђени страхови га коче. Као и страх од различитости. Међутим, не треба да се бојимо различитости, већ да стремимо добрим међусобним односима, јер само тада смо срећни. Чињеница да је мој саговорник другачији за мене представља обогаћење и надахнуће за дијалог. Екумена мора ићи тим путем.

Чини се и да људи не разумеју довољно појам екуменизма?

- И то је тачно. Прва асоцијација код оних које се противе екуменизму, а нису довољно информисани, јесте да тај појам подразумева унијаћење, подређивање једне цркве другој. А није тако. Екумена је у античкој Грчкој означавала целокупан насељени свет, а корени те речи значе заједницу, дом, кућу. Циљ екименизма је управо оно што та реч значи - свеобухватност. Да бисмо дошли до тога да сви људи живе као једна породица, као браћа и сестре, да бисмо што пре превазишли оно што нас дели, а то је мржња, неразумевање и страх пред различитошћу, морамо радити на екуменском процесу. Хришћанске цркве треба да виде у чему постоји јединство и да на тим пољима побољшамо сарадњу. А сличности преовлађују, док су разлике плод историјског процеса. У самом хришћанству, у првом миленијуму, исток и запад су живели као једно. Временом су се развијали другачији обреди, теолошке школе и правци где се стварала различита верска доктрина. Она је у многим случајевима и плод погрешних превода Светог писма, али и на томе треба да раде теолози.

Да ли то значи да екуменски процес подразумева и промену одређених црквених догми?

- Екуменизам не значи да неко треба пре свега да мења своју верску доктрину или догму, већ да треба да истражимо да ли сви појмови у истим језицима носе исти садржај. Зато је важан телошки дијалог, али и да људи да буду упознати са тим докле се стигло у теолошким дискусијама. Хришћсани, и источни и западни, имамо задатак да вернике више информишемо о садржају тих разговора. У строго верским тајнама треба сачувати разлику док сви не дођемо до јасних сазнања. Али морамо и ту откривати и превазилазити неспоразуме који су настали због другачијих култура. Рецимо, исти појам је различито тумачен у латинском, грчком, јеврејском или сиријском језику. Сваки језик има неке своје специфичности и зато није увек било лако преводити Свето писмо и теолошке појмове. Један од задатака екуменизма је управо то да утврдимо да ли се заиста толико разликујемо. Ниједан озбиљан теолог данас неће католицима пребацити за појам филиокве, који је био темељ раздора између католика и православаца. Међутим, инсистирање на различитости по том питању више је било на политичком, него на верском плану.

Колико католика има у Србији и на којим пословима сте као надбискуп највише ангажовани?

- Сем редовних послова, литургија, веронауке... Главну пажњу посвећујемо сусрету породица, који ове године организујемо 20. Маја. Припремамо посебне тематске програме за родитеље, децу, младе и старе. Све то треба добро организовати, а имаћемо госте и из других земаља. Иначе, Католичка црква у Србији има највећи број верника у Војводини. Тамо имамо четири бискупије - суботичку, са највећим бројем верника, затим зрењанинску, сремску и апостолски егзахарт за католике источног обреда. Централна Србија је територија Београдске надбискупије, у којој има око 30. 000 католика, док их у целој Србији има око 400. 000. Што се тиче националности, највећи број католика су Мађари, затим Хрвати, Албанци, Немци, Словаци, Чеси, Бугари, Румуни, Словенци. Пољака има око 6. 000. Посебно Пољакиња које су често у мешовитом браку. Интересантно је да у нашој жупи у Бору имамо око 20 различитих националности. Тамо где су некада били рудници, долазили су људи да раде са најразличитијих страна.

Контакти са патријархом

- Када сам дошао у Београд, садашњи патријарх његова светост господин Иринеј, тада епископ нишки ступио је у коминикацију са мном. Ушли смо у добар дијалог, проводили доста времена заједно и много разговарали. Тако је и данас, и тај разговор је пун поштовања и међусобног уважавања - каже Хочевар, износећи своје утиске о патријарху Иринеју.

Порука верницима

- Размишљам о Ускрсу као о процесу ослобађања човека. Ускрс помаже човеку да живи слободно, да схвати да није роб нити зависник од јавног мишљења, дроге, алкохола, компјутера... Већ да је способан да размишљати мудро, самостално, и да се тако и понаша. Да открије истину, да је воли и да је спреман за њу да живи и умре. Нашим политичарима који буду изабрани на функције, желим да Бог да мудрости да воде земљу на прави начин.

Мешовити бракови нису проблем

- Мешовити бракови не треба да представљају проблем. Где је љубав усмерена на једне прама другима, и на њихов брак, национална и верска припадност није никаква сметња. Управо ти млади, мудри људи, могу бити носиоци неке нове визије, јер, ако смо верујући, знамо да смрт брише националност, а вера која изражава трајан, вечан однос према Богу, у смислу љубави, остаје и после смрти. Љубав је универзална вредност, и између католичке и православне цркве у том погледу нема разлика - наглашава Станислав Хочевар.

Danas.rs

“There are four questions of value in life... What is sacred? Of what is the spirit made? What is worth living for, and what is worth dying for? The answer to each is the same. Only love.”
Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 116
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

За све којима Србија не одговора препоручујем Железничку станицу или БАС, па куд који мили моји... Нећемо плакати за Хочеварима, Зукорлићима и сл, а њима воља Истамбул ил' Беч.

Призван или не, Бог је увек ту

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ја мислио прича о ЕУ, кад оно о папи. Није страшно ако дође, није страшно ако не дође. Све ће бити исто, и ако њега нема. Монс.Хочевар мало претјерује уводећи некакав воз у причу.

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ако папа дође у Србију сви ће чути за њу јер ће доћи до највећег раскола у новијој историји Цркве. Безвезе је то реклама, јер папине посете увек прате негативне вести (колико кошта, да ли ће осудити педофиле, а у нашем случају дизање тензија да ли ће нешто рећи или не).

Нико ми не терамо, већ их позивамо да сами оду ако им не одговара.

Призван или не, Бог је увек ту

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Да ли ће рара да дође, извињавам се, папа? То нас неће ники ни да питује ladan

БЛАЖЕН МУЖ ИЖЕ НЕ ИДЕ НА СОВЈЕТ НЕЧЕСТИВИХ И НА ПУТИ ГРЈЕШНИХ НЕ СТА...

Цитат:

Da bi covek mogao da rasudjuje o nekom nesto, bilo sta, on neophodno i neizostavno mora prvo da se udubi u samog sebe,

da vidi ponor sopstvenih grehova, da sebe proglasi za nistaka i najgoreg od svih, da izvadi brvno iz svog oka...

Drugim recima, mora da udise Jevandjelje Hristovo, da zivi po njemu...

Ko tako radi, odmah ce da zna je li na pravom putu ili ne...

Брат Оби Ван

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ако папа дође у Србију сви ће чути за њу јер ће доћи до највећег раскола у новијој историји Цркве. Безвезе је то реклама, јер папине посете увек прате негативне вести (колико кошта, да ли ће осудити педофиле, а у нашем случају дизање тензија да ли ће нешто рећи или не).

Нико ми не терамо, већ их позивамо да сами оду ако им не одговара.

слажем се...

и овако смо близу раскола...

само хвали неки мало екцес...и да све оде ....

Magen VeLo Yera'e

מגן ולא יראה‎,

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Питање доласка папе у Србију је једно од кључних и представља тест који ће показати да ли је она спремна да буде носилац међурелигијског дијалога.

Moskovska patrijarsija ne zeli da vidi SPC kao nosioca medjureligijskog dijaloga, i ona se izrazito protivi dolasku pape Benedikta (koji je, ipak, predstojatelj najmnogoljudnije hriscanske zajednice!) u Niš na hriscanski jubilej 2013. godine.

,,Јер Отац не суди никоме, него сав суд даде Сину, да сви поштују Сина  као што  поштују 

Оца!"   Јеванђеље, Јн 5:23

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Da, na kraju će se sve te proslave izgleda održati u Moskvi a tamo će papa najednom biti (postati)

dobrodošao i sa čitavim kardinalskim zborom da dođe ako treba, jasna stvar. Tako će to na kraju biti.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ниједан озбиљан теолог данас неће католицима пребацити за појам филиокве, који је био темељ раздора између католика и православаца. Међутим, инсистирање на различитости по том питању више је било на политичком, него на верском плану.

Da li SPC ima ovakve ,,ozbiljne,, teologe?Da li on podrazumeva da su oni koji smatraju filokve za jeres ,,neozbiljni,, teolozi .mislise.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Da, na kraju će se sve te proslave izgleda održati u Moskvi a tamo će papa najednom biti (postati)

dobrodošao i sa čitavim kardinalskim zborom da dođe ako treba, jasna stvar. Tako će to na kraju biti.

I opet će izaći na to da zli i zločesti Srbi opet prave probleme u svijetu i svjetskoj diplomatiji jer nisu htjeli pozvati a ni primiti u goste sirotog episkopa rimskoga nego su to umjesto Srba uraditi na kraju morali dobri i blagočestivi Rusi da svojim smirenoumljem vade kestenje iz vatre i spase čitavu situaciju.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

I opet će izaći na to da zli i zločesti Srbi opet prave probleme u svijetu i svjetskoj diplomatiji jer nisu htjeli pozvati a ni primiti u goste sirotog episkopa rimskoga nego su to uraditi morali dobri i blagočestivi Rusi da svojim smirenoumljem vade kestenje iz vatre i spase čitavu situaciju.

Papa zna sta treba da uradi da bi dobio ,,vizu,, za Srbiju.Odricanje od Stepinca,pravac Jasenovac na poklonjenje zrtvama,izvinjenje,pokajanje i ja dolazim licno da mu celivam ruku u suprotnom ....nema vize.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Koji raskol? Ko bi hteo u raskol? Ona šakica koja preti raskolom, preti sa papom i preti bez pape.. Ne smatram dobrom idejom da pred njima kleknemo. Jer kad vide da mogu da prođu sa pretnjama, onda će stalno da se posluže te metode, a to je ucenjivački, nije hrišćanski. Ja smatram da bi nam bilo korisno da papa dođe, ali samo u vezi sa proslavom milanskog edikta: Onda on dolazi kod nas, ne idemo mi kod njega; on je nama gost, ne mi njemu! Ovo nam je kao da se nekome kažu tačne brojeve za lutriju, ali on neće jer ne voli lutriju. Pa ne mora da voli lutriju, ali taj jedan put može da je igra, pa ako njemu ne treba dobit, neka podeli onima kojima treba.. Ali da je zaista novac u pitanju, mnogi naši zurloti bez problema bi se predomislili..)) I još jednom: Meni nije do pape, ali smatram da bi njegova poseta Srbiji sa proslavom milanskog edikta bila dobra reklama za Srbiju. I naravno, terbalo bi sve lepo pripremiti, da mi budemo veliki, ne on...

није шакица...веруј ми...

а има доста по другим епархијама људи који нису задовољним начином..којим се решавао случај м.Артемија...

а и до данас нем ни једног доказа о наводним малверзацијама...еапрхије р-п..

Magen VeLo Yera'e

מגן ולא יראה‎,

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Da, na kraju će se sve te proslave izgleda održati u Moskvi a tamo će papa najednom biti (postati)

dobrodošao i sa čitavim kardinalskim zborom da dođe ako treba, jasna stvar. Tako će to na kraju biti.

Нека изволе. Русија толико жуди да она буде прва између ње и Србије која ће угостити папу, не зато што они у њему виде некаквог светог оца и великог духовника, него из политичких разлога јасно је. Договарање утицаја, подјела сфера, ко ће коме шта учини и како, то им је битно. Само наивни су ко Грци што су 1923 мислили да же прихватањем новог календара добити наклоносто Ватикана, а тиме и западног свијета у конфликту против Турске и можда и евентуалном поврату дијелова мале Азије.

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Po ovom Hocevaru dolazak Pape mu dodje ko dobijanje statusa kanidata,licenca da su Srbi ,,normalan,, narod jer Boze moj ko ne voli Papu taj svako se ne moze zvati ,,normalnim,,.Taj voz zaista ne smemo da propustimo fmqmtx

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...