Београдски надбискуп Станислав Хочевар: Србија пропушта да уђе у историјски воз

[Zayron]

Sta je to ,,moderna,, teologija?Da li ti to kazes da su ucenja Svetih Otaca zastarela? Da li mozda Hristos laze kada kaze:

А кад дође утјешитељ, кога ћу вам послати од оца, Дух истине, који од оца излази, он ће свједочити за мене.

(Jov.15,26)

А утјешитељ Дух свети, којега ће отац послати у име моје, он ће вас научити свему и напоменуће вам све што вам рекох.

Ne, teologija je ta ista koje je i bila, ta stara, moderan je samo pogled na nju, neopterećen ondašnjom aktualnom srednjovjekovnom politikom, moćenskim rivalstvom i svim ostalim što teologiji ne pripada.

[Apis]

Ne, teologija je ta ista koje je i bila, ta stara, moderan je samo pogled na nju, neopterećen ondašnjom aktualnom srednjovjekovnom politikom, moćenskim rivalstvom i svim ostalim što teologiji ne pripada.

Nema to veze sa politikom vec sa dogmatikom .Na drugi deo pitanja mi nisi odgovorio?Da li Hristos laze?Da li ti smatras da su Sveti Oci imali pogresna tumacenja koja sada treba modernizovati?

[Желе Зека]

Након изјава епископа Андреја и надбискупа Хочевара изгледа да ствари између СПЦ и КЦ не иду баш тако глатко.

[Apis]

Догматика је богословска наука која систематски излаже догмате хришћанске вере.

Назив догматика употребљен је најпре у XVII веку, али тада није означавао посебну богословску дисциплину. Она то постаје у другој половини XVIII века.

Предмет догматике је догма (грч. δόγμα), односно догмати, а особине догме су:

• Богооткривеност - основна особина, потврђује божанско порекло догме.
  
• Црквеност - с обзиром на то да је догма дело Откривења, онда је и дело Цркве, јер је Црква тело Откривења.
  
• Општеобавезност - неопходност за спасење сваког члана Цркве.
  
• Неизменљивост - особина која истиче из богооткривености, црквености и општеобавезности.
  

Другим речима, догматика има богооткривене догмате као главни предмет свог научног рада; они извиру из Божијег Откривења а формулише их саборни ум Цркве (1 Кор 2,16). Око овог предмета догматике, концентрише се сав догматски материјал, који се може поделити на два дела:

1. Део, који говори ο унутрашњем животу Бога и особинама његове суштине. Састоји се из догмата ο суштини и јединству Бога и догмата ο тројичности Божанских Лица.
   
2. Део, који говори ο односу Бога према свету и човеку. Састоји се из неколико општих догмата, од којих један разматра Бога као Творца и Промислитеља, други као Спаситеља, трећи као Осветитеља и четврти као Судију.
   

Извор и историјат

Једини извор догматике јесте Божије Откривење, које је током времена од стране Цркве излагано кратким обрасцима вере - символима, у одредбама Васељенских и помесних сабора и у вероисповедањима Светих Отаца и учитеља Цркве. Историја Црквене догматике дели се на два периода:

• Први период обухвата време од апостолског доба до Св. Јована Дамаскина (780), а њега карактерише више или мање системско излагање догматских истина. Овај период почиње Оригеновим списом Ο начелима, а завршава се епохалним делом у историји догматике Тачно изложење Православне вере, Св. Јована Дамаскина.
  
• Други период обухвата време од Св. Јована Дамаскина до данас, а у том периоду догматика се креће у оквиру ненадмашног дела Св. Дамаскина, мада се истичу и друга дела, нарочито у Руској Православној цркви, Митрополита Макарија и Архимандрита Филарета.
  

Задатак догматике је да у систему изложи свете догмате откривења, онако како их има, чува, предаје и објашњава Једна, Света, Саборна и Апостолска Црква.

[Apis]

Догматика је богословска наука која систематски излаже догмате хришћанске вере.

Назив догматика употребљен је најпре у XVII веку, али тада није означавао посебну богословску дисциплину. Она то постаје у другој половини XVIII века.

Предмет догматике је догма (грч. δόγμα), односно догмати, а особине догме су:

• Богооткривеност - основна особина, потврђује божанско порекло догме.
  
• Црквеност - с обзиром на то да је догма дело Откривења, онда је и дело Цркве, јер је Црква тело Откривења.
  
• Општеобавезност - неопходност за спасење сваког члана Цркве.
  
• Неизменљивост - особина која истиче из богооткривености, црквености и општеобавезности.
  

Другим речима, догматика има богооткривене догмате као главни предмет свог научног рада; они извиру из Божијег Откривења а формулише их саборни ум Цркве (1 Кор 2,16). Око овог предмета догматике, концентрише се сав догматски материјал, који се може поделити на два дела:

1. Део, који говори ο унутрашњем животу Бога и особинама његове суштине. Састоји се из догмата ο суштини и јединству Бога и догмата ο тројичности Божанских Лица.
   
2. Део, који говори ο односу Бога према свету и човеку. Састоји се из неколико општих догмата, од којих један разматра Бога као Творца и Промислитеља, други као Спаситеља, трећи као Осветитеља и четврти као Судију.
   

Извор и историјат

Једини извор догматике јесте Божије Откривење, које је током времена од стране Цркве излагано кратким обрасцима вере - символима, у одредбама Васељенских и помесних сабора и у вероисповедањима Светих Отаца и учитеља Цркве. Историја Црквене догматике дели се на два периода:

• Први период обухвата време од апостолског доба до Св. Јована Дамаскина (780), а њега карактерише више или мање системско излагање догматских истина. Овај период почиње Оригеновим списом Ο начелима, а завршава се епохалним делом у историји догматике Тачно изложење Православне вере, Св. Јована Дамаскина.
  
• Други период обухвата време од Св. Јована Дамаскина до данас, а у том периоду догматика се креће у оквиру ненадмашног дела Св. Дамаскина, мада се истичу и друга дела, нарочито у Руској Православној цркви, Митрополита Макарија и Архимандрита Филарета.
  

Задатак догматике је да у систему изложи свете догмате откривења, онако како их има, чува, предаје и објашњава Једна, Света, Саборна и Апостолска Црква.

[RYLAH]

Још пре једно две године, када се закувавало око Артемија, око екуменизма, око служења, почело је да се закувава и око доласка папе у Србију.

Тада сам слушао једно предавање +Атанасија у коме каже да Црква пажљиво прати како ће се папа одредити по питању Степинца, и да ће то имати велики утицај на одлуку позвати папу на обележавање годишњице Миланског едикта или не. Тада је +Атанасије рекао јасно и гласно да папа сигурно неће бити позван уколико буде служио на Степинчевом гробу.

Појављивале су се после свакакве приче, али је одлука остала ипак иста.

[Zayron]

Sta je to ,,moderna,, teologija?Da li ti to kazes da su ucenja Svetih Otaca zastarela? Da li mozda Hristos laze kada kaze:

А кад дође утјешитељ, кога ћу вам послати од оца, Дух истине, који од оца излази, он ће свједочити за мене.

(Jov.15,26)

А утјешитељ Дух свети, којега ће отац послати у име моје, он ће вас научити свему и напоменуће вам све што вам рекох.

Vi nikad niste čulo o nečem takvom što se zove Atanazijevo vjerovanje?

Ovo vjerovanje se nekada molilo na blagdan Presv. Trojstva u Laudama.

The Athanasian Creed, also know as the "Quicumque vult",

was formerly recited at the office of Prime on Sundays.

It is one of the four authoritative Creeds of the Catholic Church.

Atanazijevo vjerovanje: "Quicumque"

Evo samo dio koji se odnosi na Duha Svetoga:

Oca nitko nije učinio, niti stvorio, niti rodio. Ni Sina Otac nije učinio, niti stvorio, nego rodio. Duha Svetog nisu učinili (factus) ni Otac, ni Sin, niti stvorili, niti rodili, nego iz njih proizlazi (procedens). Tako je jedan Otac, a ne tri Oca, jedan Sin, ne tri Sina, jedan Duh Sveti a ne tri Duha Sveta.

http://webcache.goog...k&client=ubuntu

Spiritus Sanctus a Patre et Filio: non factus,

nec creatus, nec genitus, sed procedens.

The Holy Spirit is not made, nor created, nor generated,

but proceeds from the Father and the Son.

To je katolička vjera. Tko je vjerno i čvrsto

ne čuva i vjeruje, ne može se spasiti. Amenn.

Haec est fides catholica, quam nisi quisque fideliter

firmiterque crediderit, salvus esse non poterit. Amenn.

http://www.creeds.ne.../Quicumque.html

Toliko o tim svetim Ocima na koje se tako neprestano pozivate a ne slijedite ih.

A filioque ima biti ta naša "izmišljotina"?

Pitajte vaše teologe što vam ništa o tom nisu rekli.

[Apis]

Ne moze necije verovanje biti iznad Hristovih reci.Hristos je Put,Istina i Zivot.I ono sto je vazno odstupili ste od Simvola Vere:

О ОСМОМ ЧЛАНУ СИМВОЛА ВЕРЕ

"И у Духа Светога, Господа, Животворног, Који од Оца исходи, Који се са Оцем и Сином заједно поштује и заједно слави, Који је говорио кроз Пророке."

Daj mi citat iz Svetoga pisma da se kaze da Duh ishodi i od Oca i od Sina?

[Анастасија]

Neverovatno.Ali svaka tema koja u naslovu ima papino ime se pretvara u ovakve rasprave koje NIKUD osim u svađu ne vode.

Tema je data u naslovu,pridržavajte se bar koliko toliko.

Apis,možeš li da se zadržiš na temi jednom bar ili svaki put moraš da skrećeš na svoju vodenicu ?

Prvi sledeći post ne vezan za temu brišem.

[Apis]

Neverovatno.Ali svaka tema koja u naslovu ima papino ime se pretvara u ovakve rasprave koje NIKUD osim u svađu ne vode.

Tema je data u naslovu,pridržavajte se bar koliko toliko.

Apis,možeš li da se zadržiš na temi jednom bar ili svaki put moraš da skrećeš na svoju vodenicu ?

Prvi sledeći post ne vezan za temu brišem.

Cekaj kako nije vezan za temu?Hocevar u svom intervju izjavlljuje da filokve niko od ,,ozbiljnih,, teologa ne zamera.Ne teram na svoju vodenicu vec pricam o onome sta je on rekao.

[RYLAH]

Vi nikad niste čulo o nečem takvom što se zove Atanazijevo vjerovanje?

Ovo vjerovanje se nekada molilo na blagdan Presv. Trojstva u Laudama.

The Athanasian Creed, also know as the "Quicumque vult",

was formerly recited at the office of Prime on Sundays.

It is one of the four authoritative Creeds of the Catholic Church.

Atanazijevo vjerovanje: "Quicumque"

Evo samo dio koji se odnosi na Duha Svetoga:

Oca nitko nije učinio, niti stvorio, niti rodio. Ni Sina Otac nije učinio, niti stvorio, nego rodio. Duha Svetog nisu učinili (factus) ni Otac, ni Sin, niti stvorili, niti rodili, nego iz njih proizlazi (procedens). Tako je jedan Otac, a ne tri Oca, jedan Sin, ne tri Sina, jedan Duh Sveti a ne tri Duha Sveta.

http://webcache.goog...k&client=ubuntu

Spiritus Sanctus a Patre et Filio: non factus,

nec creatus, nec genitus, sed procedens.

The Holy Spirit is not made, nor created, nor generated,

but proceeds from the Father and the Son.

To je katolička vjera. Tko je vjerno i čvrsto

ne čuva i vjeruje, ne može se spasiti. Amenn.

Haec est fides catholica, quam nisi quisque fideliter

firmiterque crediderit, salvus esse non poterit. Amenn.

http://www.creeds.ne.../Quicumque.html

Toliko o tim svetim Ocima na koje se tako neprestano pozivate a ne slijedite ih.

A filioque ima biti ta naša "izmišljotina"?

Pitajte vaše teologe što vam ništa o tom nisu rekli.

Чему сада ово? Јел сада треба да кренемо да листамо све јереси Католичке Цркве? Почевши од Символа вере?

[Анастасија]

Imaš na forumu tema o filokvama koliko voliš.Ti si se u celom Hočevarovom tekstu uhvatio samo za filokve a to nije poenta teksta.

Vrati se na temu a ako o filokvama želiš da razgovaraš pronađi temu na forumu ili otvori novu.

[Zayron]

Чему сада ово? Јел сада треба да кренемо да листамо све јереси Католичке Цркве? Почевши од Символа вере?

Postaje to ovdje sve zabavnije i veselije, sv. Atanasije jeretik, hajd da i to čujem.

[Apis]

Imaš na forumu tema o filokvama koliko voliš.Ti si se u celom Hočevarovom tekstu uhvatio samo za filokve a to nije poenta teksta.

Vrati se na temu a ako o filokvama želiš da razgovaraš pronađi temu na forumu ili otvori novu.

Jawohl herr kapitän takeoff

[RYLAH]

Ја сам причао о тексту, Бибић је ничим изазван пејстовао причу о филиоквама. Пар постова изнад.