Београдски надбискуп Станислав Хочевар: Србија пропушта да уђе у историјски воз

[Justin Waters]

Hočevar je za moj pojam donegde u pravu. Ako papa dođe u Srbiju naredne godine, svi će da znaju za Srbiju, Niš itd. Milanski edikt biće na ovaj ili onaj način povezan sa Srbijom. Ako ne dođe, niko neće da obraća pažnju na Srbiju i Niš... A odgovornost Rimokatoličke Crkve u drugom svetskom ratu može papi, ako već mora, da se svrlja direktno i u lice, ovo je najmanji problem. Mislim da nam se iduće godine pruža dobra šansa da se malo pokažemo, i profilišemo, pa zašto tom prilikom ne iskoristiti papu (a i on bi nas koristio, dakle obostrana je korist)..?

Takođe ne možemo svakog da teramo iz Srbije kome se u Srbiji ne sviđa. Mislim, mi smo prvi koji kukamo kad nas negde teraju..

То би можда важило прије једно 300 година, међутим, данас Лејди Гага има више утицаја на масе него поглавар Ватикана. Новак Ђоковић је такођер допринео можда највише од свих да се за Србе и Србију прочује и до Вануатуа и Фокландских острва. То је празна прича да долазак папе значи неки углед за Србију. Римокатоличка црква уопште нема тај углед и утицај који је имала када је била савезница западних аристократских владара. Али као што ти рече све је до нас,није до папе. Папа је био у Бања Луци, а у Босни све укупно више пута, па шта мислиш да не неко у Мексику или на Соломонским острвима за Бања Луку или Босну? Зна, зна....

[Zayron]

Нека изволе. Русија толико жуди да она буде прва између ње и Србије која ће угостити папу, не зато што они у њему виде некаквог светог оца и великог духовника, него из политичких разлога јасно је. Договарање утицаја, подјела сфера, ко ће коме шта учини и како, то им је битно. Само наивни су ко Грци што су 1923 мислили да же прихватањем новог календара добити наклоносто Ватикана, а тиме и западног свијета у конфликту против Турске и можда и евентуалном поврату дијелова мале Азије.

Како год, Русија, Италија и Ватикан имају грандиозне планове за 21. стољеће, изгледа. Путин хоће да сљедећи мандат проведе као дефендор, бранитељ хришћана и хришћанства на цијелом свијету, да га по томе у историји упамте па си онда тражи довољно моћне и утицајне савезнике за ту Mision:

The Institute of Europe Hosts the Conference

“Russia, Italy and Vatican in the Europe of 21st Century”

Feb 13, 2012

On February 10, the conference “Russia, Italy and Vatican in the Europe of 21st Century” was held in the Institute of Europe at RAS. A collective monograph was presented at the event At Crossroads of the Mediterranean – “Italian Boot” Facing the Challenges of the XXI Century.

Among the conference participants were Professor, RAS Academician and IE Director N.P. Shmelev, First Deputy Executive Director of the Russkiy Mir Foundation Board V.N. Istratov, Italian Ambassador to Russia Mr Antonio Zanardi Landi, Reverend Archbishop and Apostolus of the Holy See in Russia Ivan Yurkovich, PhD and Deputy Director of IE RAS, Head of the RMF European programs A.A. Gromyko and others.

The speakers enlarged upon the role of relationship between Russia and Italy, the prospects of collaboration in scientific and cultural realms, assessed the significance of this collaboration in an uneasy situation, in which both Italy and Europe are now struggling.

The conference was organized by the Russkiy Mir Foundation.

Russkiy Mir Foundation Information Service

http://www.russkiymi...d/news0356.html

[katja]

možda je bolje da neki vozovi prođu mimo nas...

[Justin Waters]

Po ovom Hocevaru dolazak Pape mu dodje ko dobijanje statusa kanidata,licenca da su Srbi ,,normalan,, narod jer Boze moj ko ne voli Papu taj svako se ne moze zvati ,,normalnim,,.Taj voz zaista ne smemo da propustimo

Па баш, буквално тако мисле. Међутим, распадом феудализма, и аристократских владара широм западне Европе почев од Француске револуције, ватиканска моћ и углед је блиједила код државника, политичара, владара и богаташа Европе. Папа данас нема моћ више ни да једну локалну власт, попут усташке НДХ да изманипулише, а тек да има моћ да повећа углед Србије у политичким и дипломатским круговима. Остаје можда још тај неки утицај - религиозни утицај на народне масе, али и то је све пропало, тј добило своју конкуренцију у виду спортиста, музичара који могу са једнаком ако не и јачом еуфоријом да утичу на масе и одређују њихову наклност.

Ако дође, нека дође, неће се ништа десити, Србија ће бити на истом колосјеку као и сада, са свим својим унутрашњим проблемима и статусом претумбатора на геополитичком плану.

А хоће ли бити раскола...не неће бити раскола, као што га није било ни у Бања Луци када је био. Тај дан ни мува се није чула од ових разних букача, акакијеваца, кипријановаца, старотараца, противновотараца, артемита и термита разних који роваре по Цркви, а папа је провокантски ни мање ни више одредио своју посјету на мјесту гдје су усташе поклале 2000 Срба на свом походу на Дркаулић. Сића су они, а народ као народ можда и осјету неку апатију и гнијев, али будући заокупљен својим проблемима, неће изазвати никакву реакцију, све ће бити мирно, евентуално ако би био скуп на неком тргу гдје би папа махао људима дошли би десничари да бију, и прошло би као и са сваком шарадом по Београду кад се дешава, и сутра би свануо уобичајен дан.

[Zayron]

Cel prezydentury Putina:

odnowienie chrześcijaństwa w Rosji

i obrona chrześcijan na świecie.

http://www.owp.org.p...d=473&Itemid=11

Władimir Putin:

Rosja będzie bronić prześladowanych chrześcijan

http://chrzescijanin...chrzecijan.html

[Apis]

Mene interesuje ovo sto je izjavio za filokve da nijedan ,,ozbiljan,, teolog ne zamera na tom ucenju koj je u direktnoj koaliziji sa Svetim Pismom.Negiraju se same Isusove reci.To me vec brine.Dali to znaci da Pravoslavna Crkva prihvata ovo tumacenje katolika.

[Apis]

Svetoga Mitropolita Efeskoga Marka Evgenika

Ispovedanje prave vere

koje je izložio u Florenciji na saboru sa Latinima[1]

Ja blagodaću Božijom, naučen blagočestivim dogmatima i u svemu sledujući Svetoj n Katoličanskoj Crkvi, verujem i ispovedam da je Bog i Otac jedini bespočetan i bezuzročan, i izvor i uzrok Sina i Duha: jer od Njega se rađa Sin i od Njega ishodi Duh, i Sin ništa ne pridodaje ishođenju, kao ni Duh rođenju, ili (drugim rečima) jer su oba proishođenja zajedno (αμα τους προοδους) i jedan sa drugim, kako uče bogoslovi Oci. Jer zato se i govori da Duh Sveti ishodi kroz Sina, tojest sa Sinom, i kao Sin, mada i ne na način rođenja kao On. A za Sina ne govori se da je rođen kroz Duha, da bi ime Sina pokazivalo svoj shodni odnos (prema Ocu), da se ne pomisli da je On Sin Duha. Za Duha se govori da je (Duh) Sina zato što Mu je svojstven po prirodi i što se kroz Njega javlja i daje ljudima, a Sin niti jeste niti se naziva (Sinom) Duha, po Grigoriju Niskom. Ako pak izraz: kroz Sina ishodi objavljuje uzrok (bića Sv. Duha), kako to govore novi (= novatari) bogoslovi, a ne to da On kroz Njega prosijava i javlja se i uopšte saproishodi, i saputstvuje (συμπαρομαρτειν = kao saputnik) sa Njim, po bogoglagoljivom Damaskinu, onda ne bi svi po redu bogoslovi izričito izuzimali od Sina uzrok: jedan govoreći: "Jedini izvor, to jest uzrok, nadsuštastvenog Božanstva jeste Otac, i time se razlikuje od Sina i Duha" (Sv. AREOPAGIT); a drugi: "Jedini nerođeni i jedini izvor Božanstva je Otac" (Sv. ATANASIJE), tojest jedini je uzrok kao što je i jedini bezuzročan; treći pak govori: "Sve što ima Otac ima i Sin, osim uzroka" (tj. svojstva biti uzročnik - Sv. GRIGORIJE Bogoslov); a četvrti kaže da i Rimljani "ne čine Sina uzrokom Duha" (Sv. Maksim); a peti opet da "Jedini uzročnik je Otac" (SV. DAMASKIN), i na drugom mestu: "Sina ne nazivamo uzročnikom, ni Ocem", i opet na drugom mestu: "Ono što je svojstveno izvoru, uzroku, roditelju - to pripada jedino Ocu". I ovaj najbogoslovskiji Damaskin, stavljajući "kroz" (δια) u odnosu Sina, ne bi isključivao ono "od (εκ = iz), kad govori u 8. glavi svog Bogoslovlja: "Ne govorimo da je Duh od (εκ) Sina, no nazivamo Ga Duhom Sina i ispovedamo da se kroz (δια) Sina javlja i daje nama"; i u 13. glavi on isti govori: "(Naziva se) Duh Sina ne kao da je od (εκ = iz) Njega, nego kroz Njega od Oca ishodi jer je Otac jedini uzročnik". Pri kraju pak svoje Poslanice Jordanu on kaže: "Duh voipostasni (ενυποστατον = koji ipostasno postoji), Koji je proishođen i proizašao od Oca (εκπορευμα και προβλημα του Πατρος), kroz Sina pak, no ne od Sina, jer je Duh usta Božijih, Koji objavljuje Reč (Logosa)". U besedi pak na bogotelesni pogreb Gospodnji on veli: "Duh Sveti je Boga i Oca, kao od Njega ishodeći, Koji se naziva da je i (Duh) Sina, kao kroz Njega javljen i davan tvari, ali ne od Njega imajući biće". Očevidno da predlog "kroz" (δια), tamo gde On pokazuje uzročno posredništvo i bliži uzrok, kako žele Latini, svakako je tada jednak po značenju sa predlogom "od" (εκ = iz), i jedno drugo zamenjuje u upotrebi, kao npr.: "Dobismo čoveka kroz Boga" (1 Mojs. 4, 1), to jest "od Boga"; ili: "muž kroz ženu" (Gal. 4, 4), to jest: "od žene". Otuda, kad se (kod Otaca) isključuje predlog "od" (εκ = iz), jasno je da se time isključuje i uzrok. Ostaje dakle da se, prema načinu sažetog bogoslovlja, govori u tom smislu da Duh Sveti ishodi od Oca kroz Sina, zato što, ishodeći od Oca, kroz Sina se projavljuje ili poznaje ili prosijava ili saznaje kao javljen. "Jer On (=Duh), veli VASILIJE VELIKI (38. Pismo), ima tu karakterističnu oznaku svog ipostasnog svojstva da se poznaje posle Sina i zajedno sa Sinom i da od Oca ima biće". Time, dakle, on hoće da kaže da "kroz Sina" znači "sa Sinom" se poznaje jer ne pripisuje se ovde nikakvo drugo svojstvo Duha u odnosu prema Sinu nego da se zajedno s Njim poznaje, i ne neko drugo (svojstvo) u odnosu prema Ocu nego to da od (εξ = iz) Njega ima biće. Ako, dakle, lično svojstvo treba da odražava ono čije jeste lično svojstvo, onda Duh Sveti nema neki drugi odnos prema Sinu nego to da se poznaje zajedno sa Sinom, kao što u odnosu prema Ocu - da od Njega ima biće. Tako, dakle, Duh Sveti od Sina nije postao niti ima biće, jer šta bi sprečavalo govoriti da Duh Sveti ishodi kroz Sina, kao što se govori: "sve kroz Sina postade" (Jn. 1, 3). No ovo (poslednje) stvarno se i govori, te predlog "kroz" stoji umesto predloga "od (iz)". Ono pak (za Sv. Duha) uopšte nema, niti bi ko mogao negde naći tekst da se kaže tako (da Duh ishodi kroz Sina) bez Oca, nego se govori "od Oca kroz Sina". No ovo ne sadrži neophodnost da se Sinu pripisuje uzrok, i zato izraz "od Sina" nigde se savršeno ne nalazi i jasno je nedopustiv (απαγορευται = zabranjen je).

2. Što se tiče izreka zapadnih Otaca i Učitelja, koje pripisuju Sinu uzrok Duha, ja niti ih znam - jer i nisu bile nikada prevedene na naš jezik, niti su bile odobrene od Vaseljenskih Sabora - niti ih primam, čvrsto ubeđen da su izvrnute i falsifikovane i imaju mnogo dodataka, kako svuda u mnogim drugim knjigama, tako i u onoj Sedmog Vaseljenskog Sabora, koju su juče i nedavno izneli Latini, u kojoj je u Simvolu, koji se nalazio u saborskoj Odluci, bio dodatak (tj. Filioque). Kad je to čitano kakav je stid obuzeo njih, znaju oni koji su prisustvovali tada. No oni (= zapadni) Oci nisu pisali ništa suprotno Vaseljenskim Saborima i njihovim zajedničkim dogmatima, niti uopšte nesaglasno Istočnim Učiteljima, niti njima neshodno (ανακολυθα= nedosledno), kao što se dokazuje mnogim drugim njihovim izrekama. Zato takve opasne izreke o ishođenju Svetoga Duha ja odbacujem, i saglašavajući se sa Sv. Damaskinom ne govorim da je Duh od Sina, ako bi bilo ko drugi to i govorio. Niti govorim da je Sin uzročnik i izvoditelj (προβολεα) Duha, da ne bi uvodio drugog uzročnika u Trojici, i otuda bi se razumevala (= shvatala) dva uzročnika i dva načela. Jer ovde biti uzročnikom nije svojstveno suštini, da bi bilo zajedničko za (sva) Tri Lica, i zato Latini nikako i nikakvim načinom ne mogu izbeći dva načela sve dok budu Sina nazivali načelom Duha. Načelo pak jeste lično (πρσωπικον = personalno svojstvo) i njime se razlikuju Lica (među Sobom u Svetoj Trojici).

3. U svemu, dakle, sledujući iza Svetih i Vaseljenskih Sedam Sabora i (sledujući) na njima prosijavšim bogomudrim Ocima, ja "Verujem..." (i dalje navodi ceo Nikeocarigradski Simvol vere).[2]

4. Svom dušom primajući i i čuvajući ovo svešteno učenje (μαθημα) vere i Simvol, izloženo I i II Saborom i utvrđeno i potvrđeno od ostalih Sabora, primam i čuvam, prihvatam i celivam uz rečenih Sedam Sabora i onaj Sabor koji je bio sabran posle njih za vreme blagočestivog cara Vasilija Romejskog i svjatjejšeg Patrijarha Fotija, i koji je bio nazvan Osmim Vaseljenskim,[3] koji je u prisustvu legata blaženog pape Staroga Rima Jovana (VIII) Pavla i Evgenija episkopa i Petra prezvitera i kardinala - sankcionisao i potvrdio Sedmi Vaseljenski Sabor i odredio da se isti pribroji Saborima bivšim pre njega, zatim vaspostavio svjatjejšeg Fotija na njegov presto, i osudio i anatemisao, kao i pre njega Vaseljenski Sabori, one koji se drznu novotvoriti neko dodavanje ili oduzimanje ili uopšte promenu u napred rečenome Simvolu. "Jer ako neko, kaže se, mimo ovog sveštenog Simvola drzne se pisati drugi ili dodavati ili oduzimati, i drzne se nazvati to orosom ( = definicojom vere) neka bude osuđen i izvrgnut iz celokupne hrišćanske zajednice". To isto odnosno ovog dodatka u Simvolu govori još opširnije i jasnije i Papa Jovan u poslanici svjatjejšem FOTIJU. Taj Sabor je izdao takođe kanone, koji se nalaze u svim kanonskim knjigama (= zbornicima).

5. Prema odlukama, dakle, ovoga i pre njega bivših Sabora, sudeći da treba sačuvati svešteni Simvol vere nenarušen, onako kako je izdan (ως εξεδοθη), i primajući ono što su oni primili a odbacujući ono što oni odbacuju, nikada neću primiti u opštenje one koji su se drznuli da dodaju u Simvol novačenje o ishođenju Duha Svetoga, sve dok oni ostaju pri takvom novačenju. "Jer koji opšti sa odlučenim od opštenja, kaže se, neka i sam bude odlučen" (kanon II Antiohijskog sabora). I božanstveni Zlatoust, tumačeći reči: "Ako vam ko propoveda Evanđelje drukčije nego što primiste, neka bude anatema" (Gal. 1, 9), govori: "Nije rekao (Apostol): ako bi vam objavili nešto suprotno ili sve izvrtali, nego: ako vam blagoveste i nešto maleno mimo onoga što ste primili, ili bi nešto (slučajno) izmenili, - anatema da bude". I isti (Svetitelj) govori: "Potrebna je ikonomija, tamo gde se ne prestupa zakon" (Οικονομητεον εωθα μη παρανομητεον). I Vasilije Veliki u Podvižničkim (pravilima) govori: "Javno otpadanje od vere i znak gordosti jeste: ili odricati nešto iz napisanoga, ili uvoditi nešto iz nenapisanoga. Jer Gospod naš Isus Hristos govori: "Ovce moje glas moj slušaju", i pre toga veli: "a za tuđinom ne idu, nego beže od njega, jer ne poznaju glasa tuđega" (Jn. 10, 34). I u Poslanici monasima piše (Sv. VASILIJE): "Ako se neki čine kao da ispovedaju zdravu veru, no opšte sa drugačije mislećima (= sa jereticima), takve ako posle opomene ne prestanu, ne samo da ih ne treba imati u opštenju, nego ih ni braćom ne nazivati." I pre njih Bogonosac Ignjatije u Poslanici božanstvenom Polikarpu Smirnskom veli: "Svaki koji govori mimo onoga što je ustanovljeno, makar bio i verodostojan, makar i postio, makar i bio devstvenik, makar i čuda činio, makar i prorokovao, neka ti bude kao vuk u ovčijoj koži, pošto radi na propasti ovaca". I šta treba mnogo govoriti? Svi Učitelji Crkve, svi Sabori i sva Božanska Pisma savetuju nas da bežimo od drugačije mislećih (τους ετροφονας = jeretika) i da izbegavamo opštenje sa njima. Zar ja, dakle, prezrevši sve njih, da pođem za onima koji pod maskom lažnog mira prizivaju da se ujedinimo sa onima koji su iskvarili svešteni i božanski Simvol, i Sina uvode kao drugog uzročnika Svetoga Duha? Ostale pak njihove zablude, od kojih je i jedna samo dovoljna da nas udalji od njih, ostavljam za sada.

Da mi se ne desi to nikada, o Utešitelju Blagi, da ne odstupim toliko od sebe i od zdravih misli, nego da držeći se Tvoga učenja i Tobom nadahnutih Blaženih muževa (= Sv. Otaca), prisajedinim se Ocima mojim, odnoseći odavde, ako ništa drugo, onda - Pravoslavlje (την ευσεβειαν)!

[Таша]

Srbija jos nije spremna za taj voz. Treba par decenija da prodje kako bi se narod hristijanizovao valjano, skolovao i prevazisao dozivljaj crkve na nivou "valja se - ne valja se".

[Zayron]

Mene interesuje ovo sto je izjavio za filokve da nijedan ,,ozbiljan,, teolog ne zamera na tom ucenju koj je u direktnoj koaliziji sa Svetim Pismom.Negiraju se same Isusove reci.To me vec brine.Dali to znaci da Pravoslavna Crkva prihvata ovo tumacenje katolika.

Modern Russian Theology

Bukharev, Soloviev, Bulgakov:

Orthodox Theology in a New Key

http://books.google....ilioque&f=false

Zaključak njihovih analiza:

Many usages of the Roman Church,

while not found in Orthodoxy,

are not for that reason heretical.

[Apis]

Почетком 5. века неки учитељи Западне цркве при одређивању личних особина Светога духа почели су да тврде како он исходи не само од Оца, већ ”и од Сина” — филиокве. Отуда је њихово учење и названо филиовистичко.

Андреј Рубљов, Света Тројица

Питање о исхођењу Светога духа је са посебном страшћу разматрано на Западу у 8. веку. Цар Карло Велики, да би окончао бесконачне спорове, сазвао је сабор 809. године и њиме лично председавао. На сабору одлучено да се символу вере придода ”и од Сина” (филиокве). Са сабора су послали у Рим амбасадора код папе Лава III, са молбом да утврди нову догму. Међутим, папа није дао своју сагласност на уношење филиокве у символ вере. Ипак, без обзира на одбијање Лава III да призна додатак симбола вере, он се ширио у многим местима Шпаније, Италије и Немачке. Када су западни мисионари покушали да шире проширени символ вере и на Истоку, константинопољски патријарх Фотије I подигао је свој глас против додавања символу вере филиокве и на сабору 866. године га је осудио.

Половином 11. века константинопољски патријарх Михајло Керуларије, у својој посланици осуђује Западну цркву у прихватању догме филиокве и сматра то довољним поводом за то да се увери у како се Западна црква удаљује од православља, па је зато недостојна општења са православном црквом. После раздвајања цркава теолози Западне цркве у својим односима са Грцима указивали су на то да су и источни црквени писци учили о исхођењу светога Духа од Оца преко Сина, те да Западна црква, учећи о исхођењу од Сина, подразумева исто што и Источна црква у речима ”преко Сина“. Филиокве је и дан-данас предмет теолошких спорења источне и западне цркве и основна препрека уједињења цркава (екуменизам).

[Zayron]

Почетком 5. века неки учитељи Западне цркве при одређивању личних особина Светога духа почели су да тврде како он исходи не само од Оца, већ ”и од Сина” — филиокве. Отуда је њихово учење и названо филиовистичко.

Андреј Рубљов, Света Тројица

Питање о исхођењу Светога духа је са посебном страшћу разматрано на Западу у 8. веку. Цар Карло Велики, да би окончао бесконачне спорове, сазвао је сабор 809. године и њиме лично председавао. На сабору одлучено да се символу вере придода ”и од Сина” (филиокве). Са сабора су послали у Рим амбасадора код папе Лава III, са молбом да утврди нову догму. Међутим, папа није дао своју сагласност на уношење филиокве у символ вере. Ипак, без обзира на одбијање Лава III да призна додатак симбола вере, он се ширио у многим местима Шпаније, Италије и Немачке. Када су западни мисионари покушали да шире проширени символ вере и на Истоку, константинопољски патријарх Фотије I подигао је свој глас против додавања символу вере филиокве и на сабору 866. године га је осудио.

Половином 11. века константинопољски патријарх Михајло Керуларије, у својој посланици осуђује Западну цркву у прихватању догме филиокве и сматра то довољним поводом за то да се увери у како се Западна црква удаљује од православља, па је зато недостојна општења са православном црквом. После раздвајања цркава теолози Западне цркве у својим односима са Грцима указивали су на то да су и источни црквени писци учили о исхођењу светога Духа од Оца преко Сина, те да Западна црква, учећи о исхођењу од Сина, подразумева исто што и Источна црква у речима ”преко Сина“. Филиокве је и дан-данас предмет теолошких спорења источне и западне цркве и основна препрека уједињења цркава (екуменизам).

I kakve sad to ima veze s tim hoće li doći papa u Srbiju?

Ni kad vaši episkopi i patrijarsi dolaze u Rim ili Vatikan niko ih

se ne pita na to da li ispovijedaju filioquismus ili nešto drugo.

[Apis]

I kakve sad to ima veze s tim hoće li doći papa u Srbiju.

Ni kad vaši episkopi i patrijarsi dolaze u Rim ili Vatikan niko ih

se ne pita na to da li ispovijedaju filioquizmus ili nešto drugo.

Pa ima veze.Hocevar laze da nijedan teolog ne zamera na tom jeretickom ucenju.Da li je to Hriscanski sluziti se lazima?

[Zayron]

Pa ima veze.Hocevar laze da nijedan teolog ne zamera na tom jeretickom ucenju.Da li je to Hriscanski sluziti se lazima?

Modern Russian Theology

Bukharev, Soloviev, Bulgakov:

Orthodox Theology in a New Key

Imaš link na čitavu knjigu pa čitaj.

http://books.google....ilioque&f=false

Zaključak njihovih analiza:

Many usages of the Roman Church,

while not found in Orthodoxy,

are not for that reason heretical.

[Justin Waters]

Како год, Русија, Италија и Ватикан имају грандиозне планове за 21. стољеће, изгледа. Путин хоће да сљедећи мандат проведе као дефендор, бранитељ хришћана и хришћанства на цијелом свијету, да га по томе у историји упамте па си онда тражи довољно моћне и утицајне савезнике за ту Mision:

Да то сам већ укапирао, само нека изволе, ако мисле тако да ће нешто постићи. Не знам ко му је дао идеју да се прогласи бранитељем хришћана, само знам да то нема везе са хришћанством, јер према Христовом обећању, Христос је сво вријеме са нама, а није се повукао негдје на Сириус, па да треба некакав прокуратор да Га мијења....Парадокс ће бити што Путин вјероватно у сарадњи са МОСПАТОМ, иде као томе да од Русије стварно направи Трећи Рим и да изиграва некаквог бранитеља васељенског хришћанства на чему га нико и ништа не позива гледе хришћанске мисије, јер хришћанство се не брани оружијем и геополитичким утицајем и исказивањем моћи, већ ријечију и дијелима која су у маломе почев од нас свих као појединаца, тако и заједнице коју ти појединци чине. Док он то буде наводно обављао, унутар Руске Цркве, као и сваке друге помесне Цркве опет ће бити пуно рупа и промашаја у функционисању које ће тражити стварно рјешење, а док ће овај да буде некакав глобални војвода, тако да не знам само шта ће он то да брани осим некакве идеје, која неће имати никакву имнентну реалност. Како ће иначе да се прогласи бранитељем возглавитељем васељенског хришћанства поред папе, који је одувјек претендовао на ту титулу, то ми није јасно. Ако се има шта из историје научити, онда је то чињеница да су овакви савези и овакве идеје осуђене на пропаст. Сви који су глумили друге спаситеље и месије поред Христа, пропали су наравно. Е ако они тако хоће нека иду, нека изволе, само се надам да су свјесни штете која може настати из овакве сулуде идеје.

[Apis]

Modern Russian Theology

Bukharev, Soloviev, Bulgakov:

Orthodox Theology in a New Key

Imaš link na čitavu knjigu pa čitaj.

http://books.google....ilioque&f=false

Zaključak njihovih analiza:

Many usages of the Roman Church,

while not found in Orthodoxy,

are not for that reason heretical.

Sta je to ,,moderna,, teologija?Da li ti to kazes da su ucenja Svetih Otaca zastarela? Da li mozda Hristos laze kada kaze:

А кад дође утјешитељ, кога ћу вам послати од оца, Дух истине, који од оца излази, он ће свједочити за мене.

(Jov.15,26)

А утјешитељ Дух свети, којега ће отац послати у име моје, он ће вас научити свему и напоменуће вам све што вам рекох.