Уски пут који води у Живот-питање избора или живота и смрти, подвига или благодати?

[Жедни]

Podvig je ljubav. Ljubav je žrtva, shvatanjem svojih pogrešaka konkretan primer strasti bolesne i pogrešne ,primoravanjem sebe da se ružnih dela odreknemo, borba sa samim sobom jeste neophodni uslov da blagodat duha svetog primimo na sebe.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Podvig je ljubav. Ljubav je žrtva, shvatanjem svojih pogrešaka konkretan primer strasti bolesne i pogrešne ,primoravanjem sebe da se ružnih dela odreknemo, borba sa samim sobom jeste neophodni uslov da blagodat duha svetog primimo na sebe.

Ne zaboravi da si prilikom Krstenja dobio dar pecat Svetoga Duha. Treba se prisecati tog dara i sve raditi kao sto si napisao slaveci Boga Zivoga jer oprasta i ono sto ni mi sami sebi ne bi oprostili.

[Жедни]

Ne zaboravi da si prilikom Krstenja dobio dar pecat Svetoga Duha. Treba se prisecati tog dara i sve raditi kao sto si napisao slaveci Boga Zivoga jer oprasta i ono sto ni mi sami sebi ne bi oprostili.

Veliki veliki facenew22222222

[Volim_Sina_Bozjeg]

Dar se ne odbija. Niti bi trebalo da ne cinimo slavu Onoga koji je sad sa nama. 

 

Nasa najsavrsenija dela su mala a dela Svetoga Duha takva da ne bismo trebali da ga u  svakoj milisekundi ne slavimo i kitimo slavu na nasu glavu.

 

I to sve zbog Ljubavi i slobode koja je u Istini.

[Srdasce]

"Када љубиш Христа, улажеш напор, али благословени напор. Подносиш труд, али са радошћу. Правиш метаније, молиш се, али зато што је све то твоја најдубља жеља, божанствена жеља и чежња. То је труд, и жудња, и љубав; чежња, и радост, и весеље, и љубав. Метаније, бдење, пост - све је то труд и напор ради Љубљенога. Напор је да живиш Христом. Само, тај труд се не улаже принудно; трудиш се, али без негодовања. Што год радиш принудно, на силу, ствара велико зло у твоме бићу и у твоме делању"... старац Порфирије.

Како се трудити без негодовања?

 

Valjda u tom nekom mirenju, čitam valjda da se to kaže - smirenje? Valjda, tako nekako. Prosto, da podnosiš. Ono, kapiraš da ti en ide, ali dobro, biće. Ne ide, ali doneće nešto drugo, prosto nekako valjda baš je u tome možda bit - podnositi. Prihvatiti da tako mora, pa mora. A možda aj to en kapiram uopšte dobro.

 

Ja sve sebe tešim, da to ima neki svoj smisao, kojeg ja nisam dostojna da znam, odnosno neku Višnju promisao, koja je neupitna, ali meni nesaglediva, kao biću. A možda se samo cakano zavaravam.

 

Možda je baš u tome - fora. Da je lako, onda ne bi negodovali.

 

A da je lako, kako bi znali koja je lakoća postojanja kada te sve mrvi, živ/a nisi a opet smeješ se? Verovatno, je to ta.

 

Ali, to dostići....

 

Ja pokušavam, ali i dalje u sebi negodujem. Mislim, sve manje i manje, ali ponekad mi tako padne na um, pa mi dođe pa (za) negodujem, ali se setim onda obećanja, poslušanja i kao što ljudi  razni biju bitke s lupam porocima, neko sa kilažom, neko s nečim petim,  e tako ja bijem bitke s nekim mislima . I tako malo, malo, malo ukrug...Pa kome pre dosadi.

 

Čista gordost. Mislimo da smo nesalomivi kao ljudi. Da možemo da nas nešto ne dotiče. da ćemo moći. I da ne dira. E, sutra možemo. Ja ne mogu. A možda samo lažem sebe, pa sam zaista slaba.

 

Ne mogu da se radujem tome. A ne mogu ni da negodujem, ako mislim da uspem.

 

Pojma nemam.

 

[Саша од Москве]

Мислим да је поента да радиш колико можеш - па корак по корак - значи труд се рачуна све док се не негодује, а кораци - саветујеш се са духовником...

[Драган άσημος :)]

 

Шта је за вас златна средина, нпр.?

[Zero]

Ja sam sa slike i izjave shvatio da kroz život treba hoditi putem Hristovim i ne skretati ni levo ni desno. Da ne bih samog sebe upetljao filozofiranjem (koje mi inače ne ide od ruke), reći ću da je (po meni) zlatna sredina pristupati svemu sa ljubavlju. Imati ljubav, ostalo se kroz nju ispunjava i nadopunjuje. Imajmo ljubavi i imaćemo meru... Neko moje razmišljanje

[Tristatri]

taman sam se odlogovao pa pročitah gornji post i morao sam da se ulogujem ponovo radi amina,

zaslužuje (po mom mišljenju) bar taj mali minimum.

[Zero]

taman sam se odlogovao pa pročitah gornji post i morao sam da se ulogujem ponovo radi amina,

zaslužuje (po mom mišljenju) bar taj mali minimum.

Jao, hvala brate, sad si i ti jedan zaslužio

[Драган άσημος :)]

Не заборавите да Ваше спасење зависи од Вашег односа према мени, а не мог односа према Вама. 

[Hoffman]

Kako se vracate u stanje radosti?

 

Dragi clanovi, kada budemo down i kada se upletemo u negativne mreze danasnjice, kada se vrtimo u laviritnu zbunjenosti i tudjih negativnosti na koji nacin se vadite iz toga?

Priznajem da molitva nekad moze da bude mrtva jer nemamo koncentracije , makar ja.

 

Da li ste kao suvi list na vetru kojeg vetar svuda raznosi ili imate neku taktiku kako da se vratite na vas put?

[sanja84]

Pa nađe Bog put da te digne. Mene je skoro dirnula ispovest pijanca iz Zločina i kazne...koji onako sa dna kaže: Bog i mene voli i mene je stvorio...Ima nade i za mene

[JESSY]

imate neku taktiku kako da se vratite na vas put

sami ne mozemo nista....tako da tu nikakve taktike ne pomazu....ali nasa zelja i volja da to stanje promenimo, nas trud i napor i vera u Gospoda ( kakva god bila) mogu dosta da ucine....

 

ono sto ja pored toga povremeno cinim : izadjem da prosetam i porazgovaram sa samom sobom i sa Gospodom....objasnim sebi neke stvari....podsetim se da ima mnoogo gorih situacija i problema kod drugih ljudi...pogledam sebe - imam ruke, noge, hodam.....zar to nije dovoljno.....?

 

druga varijanta - slusam muziku....onu koja mi u datom trenutku odgovara.....strasno me podize....

 

i , na kraju, druzenje sa mojom omiljenom knjigom.....tu nalazim snagu, resenja kako da prevazidjem ono sto me muci.....

[Arsenija]

Dragi clanovi, kada budemo down i kada se upletemo u negativne mreze danasnjice, kada se vrtimo u laviritnu zbunjenosti i tudjih negativnosti na koji nacin se vadite iz toga? Priznajem da molitva nekad moze da bude mrtva jer nemamo koncentracije , makar ja. Da li ste kao suvi list na vetru kojeg vetar svuda raznosi ili imate neku taktiku kako da se vratite na vas put?

 

Pa to je normalno.Ne mozes uvek da budes hepi i da ti je bas sve po volji. Raspolozenje se menja.

Kad si neraspolozen ,onda treba da se potudis da shvatis zasto je to tako,da li si ti odgovoran za to stanje ,sta je to sto si trebao da uradis,a nisi ...ili sta si to uradio ,a sto nije trebalo... ?

Da li te mozda grize savest,pa ti ne da mira ? I tako dalje...

Onda se zapistas,zasto nisi zadovoljan svojim zivotom...Da li se bavis poslom koji volis i koji ti lezi,da li mislis da nisi dovoljno placen ... Da li ti nesto nedostaje i sta ?

Onda pogledas oko sebe i razmislis,sta je to sto ti mozes da promenis...I onda odlucis da to uradis.  Mozda ce ti trebati malo vise vremena,ali postavis sebi cilj ... i trudis se da ga ostvaris...ti najbolje znas sta je to...

Ali ako nisi u stanju da to sam uradis,onda se obratis nekome za pomoc...npr.prijatelju ili rodjaku ...psihologu...pa i svesteniku(ali nekom koji nije fanatik ).

 

P.s. A ja ? Slusam muziku....   ...Ili se bavim nekim sportom....