Ikona,Ikonopis,Omiljena ikona

[Олимп]

Тема о којој сам да размишљао да је отворим! Хвала @@Панарет !

 

http://4.bp.blogspot.com/-BFqLW4Afm58/UflMrtDcFUI/AAAAAAAAAOg/MwP0_v3asWQ/s1600/IMG_7037.JPG

[Лидија Миленковић]

 

http://www.cirota.ru/forum/images/15/15832.jpeg

 

 

 

http://www.vidania.ru/picture/shigri/icon_shigri_umyagchenie_zlyh_serdec2.jpg

[Биљана 1234]

Jedno pitanje, nisam znala gde da ga postavim. Da li znate autore koji su pisali i tumačili gestove, pokrete ruku na ikonama? Posebno na ikonama Bogorodice.

Mislim da je to u vezi sa teologijom ikone.  Ne bavim se ikonopisanjem. Ova tema me zanima , ali ne mogu da nađem izvore informacija.

 

[JESSY]

Реч икона је грчког порекла и значи слика, лик, образ, а можда најбољу и најпрецизнију дефиницију појма иконе је дао један савремени богослов рекавши: „Икона је прозор у Вечност“. Већ из ових речи се да наслутити да циљ православне иконе није да прикаже ствари онаквима какве јесу, већ онаквима какве ће бити, тачније, она приказује једну потпуно другачију стварност, односно слику, образ или лик оне праве и једине стварности која ће се у потпуности открити у Царству Божијем. Према Светом Максиму Исповеднику овај свет је само икона, а Царство Божије је потпуна истина.
Једна од првих представа коју су хришћани користили како би приказали Христа био је цртеж рибе (грч. IHTHUS). Свако слово ове речи имало је значење које је указивало на Христа ( Iisus Hristos Theu Ios Sotir – Исус Христос, Син Божији, Спаситељ). Представе су се умножавале и прве иконе су врло рано настале у катакомбама, у виду живописа на гробовима мученика. Наиме, хришћани су гледали како многи од њих страдају постајући мученици, али сахрањујући њихова тела нису их гледали као беживотне лешеве, већ су их очима вере видели као већ прослављене у Царству Божијем. Свест о Другом доласку Христовом и будућим стварима, односно Царству Божијем, била је од пресудног значаја за формирање хришћанске уметности, нарочито, иконе као њеног најистакнутијег обележја. Временом се тај израз развијао и, коначно, свој најсавршенији облик и богословску подлогу хришћанска уметност је добила у Византијској епохи.
Црква је преживела један веома тежак период за време „Иконоборачке јереси“, када су, нажалост, многе иконе и мошти светих уништене. Камен спотицања је управо била Друга заповест Декалога. Васељенски сабор одржан 787. г. у Цариграду, разрешио је објаснивши да се поштовањем икона не обожава материјал од којег је икона (подразумева се и фреска), већ личност која је ту приказана. Тако, када се клањамо Христовој икони, клањамо се самоме Христу, а не материјалу од којег је она направљена. Исто је са поштовањем икона и моштију светих, јер поштовањем светих, поштујемо Христа и клањамо се првенствено Христу, као Ономе из Кога произилази светост светих. Дакле, у светима се познаје Бог. То је и смисао речи 7. васељенског сабора: „Част указана икони ка прототипу се уздиже“. Коначно, прве недеље Часног поста 843.г. Црква је поразила Иконоборство и успоставила иконопоштовање. Од тада се ова недеља назива Недеља Православља.
Када стојимо испред православне иконе, прво што видимо јесте да ту не постоји сенка и да су сва бића и твар равномерно осветљени, јер у тој стварности Царства Божијег не постоји пролазност, не постоји смрт, а та светлост која обасјава све није нико други до сам Господ Исус Христос. Како ће који лик бити насликан највише зависи од односа какав је та особа имала према Христу, односно, да ли сада на земљи та особа пребива у благодати Божијој или је тера од себе. Због тога су демони увек сликани у тами, јер они својевољно не учествују у светлости Христовој. На икони је личност увек доминантна, тако да су Светитељи виши од планина, али ни природа није запостављена, јер је и она носилац Спасења. Посебно треба нагласити да се смисао православне иконе и уметности уопште, открива тек у њиховом правом контексту, односно само унутар храма и унутар Свете Литургије, дакле, унутар живе Цркве Христа Бога, где се приказују ствари онаквима какве ће бити, а не какве јесу, или какве су биле.
Православна икона, као и православна уметност уопште, представљају плод вере у долазак Царства Божијег, у којем ће све, и човек и природа, на један нов начин живети у заједници са Богом у Христу. Свако и све се гледа кроз призму будућег Царства Божијег.
протонамесник Бранко Чолић

 

http://crkvauobrenovcu.rs/Misija/nedelja-pravoslavlja-o-ikoni

[JESSY]

On 17.1.2017. at 22:11, Биљана 1234 рече

Da li znate autore koji su pisali i tumačili gestove, pokrete ruku na ikonama?

[JESSY]

 

[JESSY]

inace, jedna od omiljenih - ikona Bogorodice beocinske....

 

[Лапис Лазули]

On 17.1.2017. at 22:11, Биљана 1234 рече

Jedno pitanje, nisam znala gde da ga postavim. Da li znate autore koji su pisali i tumačili gestove, pokrete ruku na ikonama? Posebno na ikonama Bogorodice.

Mislim da je to u vezi sa teologijom ikone.  Ne bavim se ikonopisanjem. Ova tema me zanima , ali ne mogu da nađem izvore informacija.

 

Sto se Bogorodice tice njena ruka koja je slobodna (ne drzi Hrista) ukazuje na Hrista, upucuje na Hrista, ukoliko je ikonopisana pored Hrista onda je najvesce okrenuta ka Njemu sa naklonom ruke ispruzene ka Njemu pretstavljaju simbol molitve, molbe, iskanja od Boga milosti za ovaj svet i sve ljude.

Osim ako nisi mislila na neku odredjenu ikonu ovo je najcesci slucaj kako se ikonopise Bogorodica.

 

[Zero]

Jako lepa tema... Evo dve meni od omiljenih...



Link



Link

[JESSY]

takodje i...

 

[Биљана 1234]

 

Хвала на одговору о мотиву руку и гесту на иконама, нешто се занимам

има оно кад се каже на облаку лаком, и кад се каже од небеса шира

[Биљана 1234]

[Lady Godiva]

Најдража 

[Иван ♪♫]

Da li neko zna koja je ovo ikona, ili po kom modelu je radjena i odakle je:

 

?

 

 

[Иван ♪♫]

Da li možda neko zna nešto vezano za ovu ikonu gore?