Jump to content

Да ли је пријатељство према свету непријатељство према Богу


Препоручена порука

Крећемо се од крајности сечења глава до крајности релативизације "прихватања" и љубави према људима који имају слабост, изражену овако или онако, мање или више видно.

Морал стаје у хришћанство, иако хришћанство стаје у морал. Живимо у неопаганском свету, новом Риму. Проблеми су ту: педерастија, блуд, абортуси, опијати, итд. Уколико хришћани према томе не заузму стаВ, а не осуду - већ СТАВ, убројаћемо се у неопаганску жетву. Поједини чланови ме слободно могу прогласити апокалиптичарем и теоретичарем завере, то неће умањити грозу наше савремености.

Права, Христова, озбиљна и блага љубав је заробљена нашим релативизацијама и шећерастим причама! Љубав захтева, браћо и сестре. Она дуго трпи, али не одустаје од свога максимума - у томе је поента.

Još samo da znamo ko je ovde za homoseksualnost,blud,abortuse i opijate.Ne vidim da je na ovoj temi iko rekao da su ovakve stvari normalna pojava i da ih treba prihvatiti.Ali,neću da padnem u zamku da osuđujem ljude koji su homoseksualci,narkomane i žene koje abortiraju,a blud,abortus i korišćenje droga opijata hoću,reći ću UVEK da je ubistvo za dušu.I ne ne mislim da je ovo šećerasta priča , naprotiv tačno je da ljubav zahteva i to mnogo a najteže što ona ište je trpljenje.

“There are four questions of value in life... What is sacred? Of what is the spirit made? What is worth living for, and what is worth dying for? The answer to each is the same. Only love.”
Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 256
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Можеш ли ти, сестро, мало да конкретизујеш ово своје писаније? Дај неки конкретан предлог, решење. Изнеси један проблем - први који ти падне на памет, или пак неки који сматраш посебно важним, па дај свој став, чисто ради оних, који трују својим шећерастим причама. Јер, ако то не урадиш, онда не иносиш свој став, него критизерски осуђујеш демагогијом.

Ево, изнећу.

Педерастија - погледајмо колико недовршених тема на форуму има везано за то. Она је проблем велики, постаје све већи и за људе у Цркви. Задржавамо се на дилеми: болест-не болест, а то је секундарно питање, које одвлачи пажњу. Друго шећерато питање је да ли ћу волети хомосексуалну особу ако знам да је у Цркви? Одговор: да, волећу је, уколико знамо са којих позиција се волимо и уколико слабости једни других носимо. Слабости носимо, живимо уз људе, али не подржавамо ничији грех ушушкавањем у безобличну причу о свеколикој љубави.

Мој став сам јасно изнела: дух савременог света отворено проповеда блуд (у сваком смислу те речи). Блуд је огрешење о целомудреност. Целомудреност је једина могућност заједнице са Христом. Ко није целовит и ка томе не иде, лишава себе истинске заједнице и живи са полуистином. Предуслов за јасност је именовање ствари својим именом. А ми људи то најмање волимо.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Još samo da znamo ko je ovde za homoseksualnost,blud,abortuse i opijate.Ne vidim da je na ovoj temi iko rekao da su ovakve stvari normalna pojava i da ih treba prihvatiti.Ali,neću da padnem u zamku da osuđujem ljude koji su homoseksualci,narkomane i žene koje abortiraju,a blud,abortus i korišćenje droga opijata hoću,reći ću UVEK da je ubistvo za dušu.I ne ne mislim da je ovo šećerasta priča , naprotiv tačno je da ljubav zahteva i to mnogo a najteže što ona ište je trpljenje.

Осуда и именовање ствари су два различита света. Пре него што прихватим некога или нешто, морам знати шта је то. Пре него што прихватим себе, морам себе знати, иначе се никад нећу прихватити. У себи имам фиоку за своје вредности, али вала и за отпатке. У томе је поента. Какво је то око којим гледам брата, је ли оно мутно, замућено, бистро или пак натакнуто ружичастим сочивом? То је моје питање и одговор на тему. Није довољно свету рећи да! пре него спознам (болно, разочаравајуће и ужаснуто) његово не.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

I Bog toliko zavole ovaj svet da dade svog jedinorodnog sina...

Да.. Он заволе свет, надајући се и трпећи његове слабости, не би ли том истом свету омогућио у времену повратак у Његово, чедно и љубавно, крило. То би била варијанта наставка реченице. Дакле, нас љубав обавезује, не разрешава одговорности.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Педерастија је одувек био проблем више.Није га лако решити,поготово ако се том проблему незрело и погрешно приступа.

Одговорно тврдим да има многих који проповедају љубав према свима а никада нису били у ситуацији да имају за пријатеља,брата или сестру,хомосексуалца.Отуда тако незрело изјашњавање и са неком лакоћом се приступа том проблему.

С друге стране,хомосексуалац каже: Зашто ме мрзите и тучете?Зашто ме не прихватите?Ви,хришћани?

Већ сам писала о овоме на теми,хомосексуалац пред Путиром и изнела свој став иза кога дубоко стојим.Нема праве слободе без надилажења себе и својих страсти.То је језик који сви разумемо и нико не може да се прави луд или да се насмеје на то,ни хомо ни хетеро.

А да ми хришћани који смо хетеро и те како знамо да застранимо,то сам видела у једној теми овде на форуму,нећу да је именујем.

Па сад,свете,буди дете :)

Extra ecclesiam nulla salus.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ево, изнећу.

Педерастија - погледајмо колико недовршених тема на форуму има везано за то. Она је проблем велики, постаје све већи и за људе у Цркви. Задржавамо се на дилеми: болест-не болест, а то је секундарно питање, које одвлачи пажњу. Друго шећерато питање је да ли ћу волети хомосексуалну особу ако знам да је у Цркви? Одговор: да, волећу је, уколико знамо са којих позиција се волимо и уколико слабости једни других носимо. Слабости носимо, живимо уз људе, али не подржавамо ничији грех ушушкавањем у безобличну причу о свеколикој љубави.

Мој став сам јасно изнела: дух савременог света отворено проповеда блуд (у сваком смислу те речи). Блуд је огрешење о целомудреност. Целомудреност је једина могућност заједнице са Христом. Ко није целовит и ка томе не иде, лишава себе истинске заједнице и живи са полуистином. Предуслов за јасност је именовање ствари својим именом. А ми људи то најмање волимо.

Другим речима - осим мало туц - муц у неколико полудовршених реченица - ништа ниси рекла. Па добро...

Один монах вошёл в склеп к покойникам и крикнул: "Христос воскресе!" А они ему все хором: "Воистину воскресе!"
--- / -.. --- -- .. -. . --..-- / -- .. ... . .-. . .-. .
http://www.srdjanantic.blogspot.com/

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Baš zbog toga što sam svesna svojih otpadaka malo više nego svojih vrlina,veoma sam oprezna kada vidim da neko greši ( čini greh).Iz iskustva znam sa koliko opreza treba prići čoveku koji je u padu i koliko treba promišljanja i kontrole ne osuditi ga,veće čak i snishoditi jer njemu tada najmanje treba " pridika" .Trudim se da stvari imenujem pravim imenom i da greh osudim ali vodim računa ( bar pokušavam) da čoveka razdvojim od greha i zato sam u jednom postu na temi i napisala da svakog koji greši razumem jer vidim sebe u njemu ali to što razumem ne znači da ću da ga podstičem u grehu i da greh odobravam.

“There are four questions of value in life... What is sacred? Of what is the spirit made? What is worth living for, and what is worth dying for? The answer to each is the same. Only love.”
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Samo malo preciznije da definišemo termine :

Педерастија (грч. παις,παιδος - грч. ἐραστήςје) је назив за интимни однос између одрасле особе и адолесцента дечака који нису у сродности

Znači nije baš sinonim za homoseksualnost...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Педерастија је одувек био проблем више.Није га лако решити,поготово ако се том проблему незрело и погрешно приступа.

Одговорно тврдим да има многих који проповедају љубав према свима а никада нису били у ситуацији да имају за пријатеља,брата или сестру,хомосексуалца.Отуда тако незрело изјашњавање и са неком лакоћом се приступа том проблему.

С друге стране,хомосексуалац каже: Зашто ме мрзите и тучете?Зашто ме не прихватите?Ви,хришћани?

Већ сам писала о овоме на теми,хомосексуалац пред Путиром и изнела свој став иза кога дубоко стојим.Нема праве слободе без надилажења себе и својих страсти.То је језик који сви разумемо и нико не може да се прави луд или да се насмеје на то,ни хомо ни хетеро.

А да ми хришћани који смо хетеро и те како знамо да застранимо,то сам видела у једној теми овде на форуму,нећу да је именујем.

Па сад,свете,буди дете :)

Moj komšija i prijatelj je homoseksualac i eto ja ga baš mnogo volim i prihvatam ga takvog kakav je.Volela sam ga i kad je menjao partnere veoma često a volim ga i sad jednako kada pokušava i hvala Bogu uspeva mu da prevaziđe svoju strast,jer je uvideo da ga to što je radio čini praznim a najmanje radosnim.

“There are four questions of value in life... What is sacred? Of what is the spirit made? What is worth living for, and what is worth dying for? The answer to each is the same. Only love.”
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Педерастија је одувек био проблем више.Није га лако решити,поготово ако се том проблему незрело и погрешно приступа.

Одговорно тврдим да има многих који проповедају љубав према свима а никада нису били у ситуацији да имају за пријатеља,брата или сестру,хомосексуалца.Отуда тако незрело изјашњавање и са неком лакоћом се приступа том проблему.

С друге стране,хомосексуалац каже: Зашто ме мрзите и тучете?Зашто ме не прихватите?Ви,хришћани?

Већ сам писала о овоме на теми,хомосексуалац пред Путиром и изнела свој став иза кога дубоко стојим.Нема праве слободе без надилажења себе и својих страсти.То је језик који сви разумемо и нико не може да се прави луд или да се насмеје на то,ни хомо ни хетеро.

А да ми хришћани који смо хетеро и те како знамо да застранимо,то сам видела у једној теми овде на форуму,нећу да је именујем.

Па сад,свете,буди дете :)

Тако је. Пошто не желим да будем "сланик за туђу памет", говорићу отворено. На једној од мојих исповести, отприлике у раним двадесетим, а сад сам на пола, наводила сам једну те исту ствар која се као по аутоматизму понавља, да не кажем грех. :) Мучила ме, али сам је тумачила као ствар темперамента, итд. Тада ме је духовник у ламентирању над собом нагло прекинуо и рекао: Па то је онда твој порок! Промислила сам и схватила да заиста себе не сматрам порочном, а опет, човек сам, морам имати неки испуст. Тад је тај до тада мали испуст стао пред мене као големо брдо, именовано својим именом, разобличено. То брдо је стало између мене и свих мојих животних циљева. Једно попуштање би било довољно и систем се руши. Када сам уз помоћ другог именовала ситуацију, она је постала истовремено лакша, али и захтевнија. Тек тада се може узвикнути: Господе спашавај и што може и што не може! Помози моме неверју! Порок је порок, смрад је смрад, ма каквим спрејевима га прскали.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Moj komšija i prijatelj je homoseksualac i eto ja ga baš mnogo volim i prihvatam ga takvog kakav je.Volela sam ga i kad je menjao partnere veoma često a volim ga i sad jednako kada pokušava i hvala Bogu uspeva mu da prevaziđe svoju strast,jer je uvideo da ga to što je radio čini praznim a najmanje radosnim.

Ти имаш среће Анастасија,Хвала Богу на томе,нажалост,не пролазе сви тако као твој пријатељ али то је нека друга тема.

Extra ecclesiam nulla salus.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Baš zbog toga što sam svesna svojih otpadaka malo više nego svojih vrlina,veoma sam oprezna kada vidim da neko greši ( čini greh).Iz iskustva znam sa koliko opreza treba prići čoveku koji je u padu i koliko treba promišljanja i kontrole ne osuditi ga,veće čak i snishoditi jer njemu tada najmanje treba " pridika" .Trudim se da stvari imenujem pravim imenom i da greh osudim ali vodim računa ( bar pokušavam) da čoveka razdvojim od greha i zato sam u jednom postu na temi i napisala da svakog koji greši razumem jer vidim sebe u njemu ali to što razumem ne znači da ću da ga podstičem u grehu i da greh odobravam.

Ако неко мисли да ја спаљујем хомосексуалце на тргу у Лесковцу, нека се јави! Хахахаха! :0104cheesy:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ти имаш среће Анастасија,Хвала Богу на томе,нажалост,не пролазе сви тако као твој пријатељ али то је нека друга тема.

Слажем се. Мислим да је тема више окренута ка питању како се у Цркви начелно поставити према свету и његовим кретањима.

Увек једно остаје непорециво. Хришћани имају два одговора на сваку пошаст: монаштво или брак. Два завета. Две наше одговорности. Носимо их како можемо, али идемо ка ономе како би требало - да цитирам и ја владику Давида gringrin .

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...