Jump to content

Хоће ли се ширити „исландски вирус”

Оцени ову тему


Crveni Baron

Препоручена порука

Уф бре Јусто какав је то аргумент? Хајде стварно замисли научно-фантастични сценарио у коме би држава (или било ко) могао да укине физичке последице непажљиве вожње? Да ли је могуће да мислиш да тада не би било више бахатих возача него у стварности?

Или погледај себе. Шта је теби примарни "инстинкт", примарни разлог зашто возиш опрезно? Мени је то свакако пре свега жеља да избегнем смрт/повреду (како сопствену тако и других). Тек секундаран је ту страх од казне, али на лествици приоритета страх од смрти побеђује у огромној мери. Такође, то је разлог зашто када видим да неко прекрши правило и прође кроз црвено нећу без обзира на то да нагазим гас, прођем кроз зелено и слупам се него ћу наравно да закочим, без обзира што ми држава гарантује да бих био у праву када бих прошао кроз зелено. Да нема последица шта мислиш шта бих урадио? Па наравно прошао бих кроз зелено и потраживао одштету.

Страх од смрти је итекако присутан. Шачица суицидних лудака ни близу није довољан доказ да то није тако.

Да, свјесност да би се непажљивом вожњом могло настрдати, или неко други да настрада, један је од главних мотива зашто возим опрезно. Међутим то није довољно да би у саобраћају владао ред. Имаш њих, па макар и била шака јада који су луцидни возачи, ризик је превелик да им се допусти да возе без регулације. Јер један живот изгубљен због њихове луцидности једноствано је превише.

Осим тога без регулације саобраћаја семафорима или другом врстом сгинализације нема реда у вожњи. Колико пута ти се десило да наиђеш на семафор у тренутку када се упале трептећа жута свјетла, или не стане струје, одмах настаје хаос, и углавном сви који су на линији која има предност прже, док они који су на споредној улици гледају како ће се укључити у саобраћај уз велику опрезност да их неко тад не лупи.

Једна од мјера да се превазиђе чекање на семафору, јесте кружна раскрсница, која знатно убрзава саобраћај, али такођер једна врста регулације само није електронска него као обичан саобраћајни знак са обавезним смјером вожње.

Не могуће је искључити фактор људске грешке. Превише је идеално размишљати да би се сви људи могли водити вишом етиком. Некада одсуство регулације значи да је допуптено да се због те грешке догоди катастрофа која укључује и људске животе.

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Zvonko je ukljucio i taj strah u svoju analogiju, ali kao sto znamo on igra veliku ulogu ali nije dovoljan, jer postoji mnogo ljudi koji nemaju taj strah i jos vise ljudi koji su svesni da opasna voznja moze da ima nezeljene posledice ali olako smatraju da ce oni moci da izbegnu posledicu u poslednjem trenutku.

Ne znam sto sve vreme vucete na stranu garancija, kada niko od nas i ne tvrdi da bi drzava trebalo da garantuje za rad banaka tako da banke rade sta god im padne na pamet bez bilo kakvog rizika... a i u stvarnosti nigde takve garancije i ne postoje... nisu ni pravljeni bail out-ovi da bi drzava ispunila neke svoje obaveze, vec je to radjeno da ne bi svojim kolapsom banke celu privredu odvukle u kolaps.

Вучемо на ту страну зато што су те гаранције уствари прави разлог најстварнијег, најопипљивијег епилога који сведочимо. Ако ћемо да дискутујемо о проблему морамо све чињенице да ставимо на сто, а не да се претварамо да једних није било а других јесте. Не можемо да кривимо слободно тржиште ако не поштујемо фундаменталне законе слободног тржишта. Отклањање ризика на слободном тржишту је најбуквалније исто што и мењање закона физике у саобраћају. Реалност која наступи након отклањања ризика на слободном тржишту више не може да се назове "слободно тржиште" као што ни реалност у којој нема ризика од смрти и повреде због потребне измене физичких закона више не може да се назове реалност него некако другачије (надреалност, научна фантастика, итд.).

nisu ni pravljeni bail out-ovi da bi drzava ispunila neke svoje obaveze, vec je to radjeno da ne bi svojim kolapsom banke celu privredu odvukle u kolaps.

Ова тврдња је лаж. Монструозна лаж (притом заогрнута у најодвратнији вео очигледне пропаганде) на којој почива највећа пљачка у историји света. Потпуно је невероватно да људи у њу могу да поверују.

Мој аргумент је да оно што се у реалности десило никако не може да се прикаже као кривица недостатка регулација. Ако хоћемо да применимо ову аналогију, у реалности би прво и основно требали да имамо присутне "физичке последице" (смрт) да бисмо видели шта би се десило када би оне постојале. Тек онда, када би банке пропале и сносиле последице своје пропасти, могли бисмо да причамо о томе шта би постигли са регулацијама, и онда то да упоредимо са ситуацијом у којој би смо се нашли да су банке заиста пропале. Ако би уопште пропале, а велика вероватноћа је да не би, као што се ни већина људи не би залетела чак ни кроз зелено светло када види да на раскрсници други возач крши закон и пролази кроз црвено. А шта би се десило да су банке пропале? Оне би прошле кроз процес ликвидације и ослободиле би ресорсе које заузимају (капитал) које би други могли да искористе да исправе грешку (створе нове банке). Уопште није искључено да би такав епилог на крају резултирао у много већем друштвеном просперитету него епилог регулисаног тржишта у коме не би биле отклоњене "физичке последице".

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Да, свјесност да би се непажљивом вожњом могло настрдати, или неко други да настрада, један је од главних мотива зашто возим опрезно. Међутим то није довољно да би у саобраћају владао ред. Имаш њих, па макар и била шака јада који су луцидни возачи, ризик је превелик да им се допусти да возе без регулације. Јер један живот изгубљен због њихове луцидности једноствано је превише.

Предпостављам да под "луцидност" подразумеваш лудило (што није исто). Небитно :).

Одвлачиш се у контрадикторност. По мени је сумануто веровати да ће неко ко не мари за сосптвени живот марити за регулације саобраћаја. Регулације саобраћаја уопште нису усмерене према таквима, такви ће уствари гарантовано да крше регулације. Постоје и они који маре за сопствени живот али не маре за регулације. Чак ни њих регулације не обуздавају (види на пример како се "поштује" црвено светло у Истанбулу). Регулације саобраћаја су усмерене ка обичним људима који 1. маре за сопствени (и туђи) живот, 2. маре за прописе и казне, а циљ им је отклањање недоумица и повећање безбедности, али не безбедности од суицидних лудака, јер од њих нема спаса, него од других обичних људи.

На срећу на слободном тржишту физичка смрт није последица економске пропасти што је само разлог више да се економска последица не отклања. Када пропадне компанија (укључујући и банку!) то уопште не представља смак света што монструми покушавају да вас убеде, него представља ослобађање претходно заузетих ограничених ресорса на коришћење другима. У саобраћају, са друге стране, то представља нестанак са лица земље (смрт) или доживотне последице (повреда), а то су ствари које не могу да се поправе. То је само један од разлога зашто ова аналогија уопште није адекватна.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Предпостављам да под "луцидност" подразумеваш лудило (што није исто). Небитно :).

Одвлачиш се у контрадикторност. По мени је сумануто веровати да ће неко ко не мари за сосптвени живот марити за регулације саобраћаја. Регулације саобраћаја уопште нису усмерене према таквима, такви ће уствари гарантовано да крше регулације. Постоје и они који маре за сопствени живот али не маре за регулације. Чак ни њих регулације не обуздавају (види на пример како се "поштује" црвено светло у Истанбулу). Регулације саобраћаја су усмерене ка обичним људима који 1. маре за сопствени (и туђи) живот, 2. маре за прописе и казне, а циљ им је отклањање недоумица и повећање безбедности, али не безбедности од суицидних лудака, јер од њих нема спаса, него од других обичних људи.

На срећу на слободном тржишту физичка смрт није последица економске пропасти што је само разлог више да се економска последица не отклања. Када пропадне компанија (укључујући и банку!) то уопште не представља смак света што монструми покушавају да вас убеде, него представља ослобађање претходно заузетих ограничених ресорса на коришћење другима. У саобраћају, са друге стране, то представља нестанак са лица земље (смрт) или доживотне последице (повреда), а то су ствари које не могу да се поправе. То је само један од разлога зашто ова аналогија уопште није адекватна.

Чини ми се да ти хоћеш да кажеш да би саобраћај био савршен и у потпуном реду, и кад не би било саобраћајне регулације? Просто људе би водио страх од смрти ка томе да возе пажљиво, али не то није тачно.

Исти је случај и са слободним тржиштем. Не постоји и неће никад постојати потпуно слободно тржиште. Одређена врста регулације је преко потребна, јер не могуће је рачунати на поштење људи. Обе крајности треба избјегавати, потпуну или јаку контролу људи, као и потпуну слободу људи. С тим да ја дајем предност да има више слободе, али са постојањем одређених ограничења. Дакле реглација која гарантује спасење банке након краха због ризичног пословања, свакако није потребна, али регулација која већ у старту диктира одређена правила како би банка мање пословала ризично, јесте потребна.

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Чини ми се да ти хоћеш да кажеш да би саобраћај био савршен и у потпуном реду, и кад не би било саобраћајне регулације? Просто људе би водио страх од смрти ка томе да возе пажљиво, али не то није тачно.

Не. Ја сам само свестан тога да саобраћај никада неће функционисати савршено. Али тврдим да би функционисао далеко хаотичније када не би било физичких последица, тј. да су страх од физичке последице далеко, неупоредиво претежније од регулација. Са друге стране сматрам да је аналогија неодговарајућа зато што тржиште није саобраћај баш зато што нема исте последице. Човек који погине у саобраћајној несрећи не може да исправи ствар. Човек који пропадне на тржишту итекако има другу шансу да поново направи други бизнис у коме неће пропасти. Штавише у пракси се баш то најчешће дешава, изузетно су ретки они који успеју "на кеца".
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Вучемо на ту страну зато што су те гаранције уствари прави разлог најстварнијег, најопипљивијег епилога који сведочимо. Ако ћемо да дискутујемо о проблему морамо све чињенице да ставимо на сто, а не да се претварамо да једних није било а других јесте.

Pa ta cinjenica je stavljena na sto i od strane vasih sagovornika odbacena kao sporedna, sa argumentom da te garancije postoje u svim zemljama pa i onima koje nisu dozivele kolaps bankarskog sistema, te da se te garancije nisu ni menjale pre kolapsa... dakle, nisu uvedene garancije pa je doslo do kolapsa, vec je deregulisano finansijsko trziste pa je doslo do kolapsa.

Ako cete samo da ponavljate da je to pravi razlog bez adresiranja prethodno iznetih argumenta, to ne doprinosi bas mnogo diskusiji.

Не можемо да кривимо слободно тржиште ако не поштујемо фундаменталне законе слободног тржишта. Отклањање ризика на слободном тржишту је најбуквалније исто што и мењање закона физике у саобраћају. Реалност која наступи након отклањања ризика на слободном тржишту више не може да се назове "слободно тржиште" као што ни реалност у којој нема ризика од смрти и повреде због потребне измене физичких закона више не може да се назове реалност него некако другачије (надреалност, научна фантастика, итд.).

Pa rizici nisu bili otklonjeni u potpunosti, vec su samo odredjene posledice sanirane. Ako hoces da upodobis sa Zvonkovom analogijom, nije niko izmenio zakone fizike u saobracaju, samo je postavio na automobile branike i vazdusni jastuk a pobrinuo se i posle sudara da povredjeni prezive hirurskim zahvatom (koji su nazalost platili gradjani). Vasa tvrdnja da bi trebalo skloniti semafore, skinuti branike i vazdusne jastuke i povredjene pustiti da crknu kao primer drugima i da ce to jednog dana sve ucesnike u saobracaju da ucini pazljivim vozacima jednostavno ne odgovara sentimentu vecine ljudi na ovoj planeti. Vecina nas bismo ipak radije platili malu cenu u efikasnosti radi sigurnosti a takodje, ne verujemo ni u to da ce svi nauciti lekciju.

Inace, i ovo je dobar razlog zasto je Zvonkova analogija dobra, jer postoje istrazivanja koja pokazuju da se danas desava mnogo vise saobracajnih nezgoda jer usled povecane sigurnosti usled tehnickih inovacija u proizvodnji vozila, ljudi manje ginu u tim nezgodama i onda voze manje pazljivo... ali nadam se da nikome normalnom ne pada na pamet da ove tehnicke inovacije ukine "to teach someone a lesson"... izvini, ali to je bolesno razmisljanje...

Ова тврдња је лаж. Монструозна лаж (притом заогрнута у најодвратнији вео очигледне пропаганде) на којој почива највећа пљачка у историји света. Потпуно је невероватно да људи у њу могу да поверују.

Moguce. Necemo imati priliku da proverimo... ali je u svakom slucaju irelevantna... poenta onoga sto sam napisao je da bail out nije bio garantovan ni siguran a vi predstavljate da jeste. Prosto nesto sto je nastupilo posle posledica bankrota predstavljate kao uzrok ponasanja koje je dovelo do bankrota.

Мој аргумент је да оно што се у реалности десило никако не може да се прикаже као кривица недостатка регулација. Ако хоћемо да применимо ову аналогију, у реалности би прво и основно требали да имамо присутне "физичке последице" (смрт) да бисмо видели шта би се десило када би оне постојале. Тек онда, када би банке пропале и сносиле последице своје пропасти, могли бисмо да причамо о томе шта би постигли са регулацијама, и онда то да упоредимо са ситуацијом у којој би смо се нашли да су банке заиста пропале. Ако би уопште пропале, а велика вероватноћа је да не би, као што се ни већина људи не би залетела чак ни кроз зелено светло када види да на раскрсници други возач крши закон и пролази кроз црвено. А шта би се десило да су банке пропале? Оне би прошле кроз процес ликвидације и ослободиле би ресорсе које заузимају (капитал) које би други могли да искористе да исправе грешку (створе нове банке). Уопште није искључено да би такав епилог на крају резултирао у много већем друштвеном просперитету него епилог регулисаног тржишта у коме не би биле отклоњене "физичке последице".

Moja tvrdnja je da vas model nije dobar a argument je da kad god smo se previse priblizili vasem "cistom" modelu nastupili su problemi.... razumem zasto tvrdite da bi "cist" model bio daleko bolji od onih koji su primenjeni ali smatram da s obzirom na rezultate "polovicnog" modela niko nema pravo da se tako kocka sa bilo kojom privredom... da deregulise sve, pusti banke da propadnu... da bismo eto videli kako ce nevidljiva ruka trzista sve to da dovede na svoje mesto jednog dana...

Potpuno se slazem sa tobom da je kombinacija deregulacije + garancija + bail out-a JEZIVO LOSA. Nema potrebe o tome da debatujemo, nisu garancije i bail out sporni, vec prvi deo te jednacine.

А роб твој и робиња твоја што ћеш имати нека буду од онијех народа који ће бити око вас, од њих купујте роба и робињу.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Inace, i ovo je dobar razlog zasto je Zvonkova analogija dobra, jer postoje istrazivanja koja pokazuju da se danas desava mnogo vise saobracajnih nezgoda jer usled povecane sigurnosti usled tehnickih inovacija u proizvodnji vozila, ljudi manje ginu u tim nezgodama i onda voze manje pazljivo... ali nadam se da nikome normalnom ne pada na pamet da ove tehnicke inovacije ukine "to teach someone a lesson"... izvini, ali to je bolesno razmisljanje...
Да ли стварно желиш да се позабавим са овом причом? Размисли шта ту не штима тј. шта иде не иде у прилог твог становишта него управо супротно?

:)

poenta onoga sto sam napisao je da bail out nije bio garantovan ni siguran a vi predstavljate da jeste.
Ако верујеш у ово онда ме уопште не чуди да верујеш у "званично" CNN објашњење по коме би пропаст највећих монструма на планети (који су притом најбогатији и најмоћнији, са највише политичког утицаја) значило да би то довело до "колапса система". То уједно одговара и на остатак поста.
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Да ли стварно желиш да се позабавим са овом причом? Размисли шта ту не штима тј. шта иде не иде у прилог твог становишта него управо супротно?

Cenim da po ko zna koji put pogresno tumacis moje stanoviste kao da branim bail out-ove... ali ako bas zelis da se pozabavis ovom pricom i da nam objasnis kako bi bilo bas super da od sudara vise gine da bi ostali ljudi bili pazljiviji, hajde izvoli slobodno...

Ако верујеш у ово онда ме уопште не чуди да верујеш у "званично" CNN објашњење по коме би пропаст највећих монструма на планети (који су притом најбогатији и најмоћнији, са највише политичког утицаја) значило да би то довело до "колапса система".

Nema sta da verujem ili ne verujem. Bail out nije bio garantovan. To je cinjenica.... sad da li su postojali zakulisni dogovori, to je nesto u sta ti i ja mozemo da verujemo ili ne verujemo. Ono sto je interesantno u tim vasim teorijama zavere je da su na celnim mestima u centralnim bankama i drzavnim agencijama SAD i Islanda svo to vreme zagovornici deregulacije. :) To i jeste najveca monstruoznost... jer su isti ljudi koji su ceo svet ubedjivali u svemocnost nevidljive ruke trzista, kasnije ceo svet ubedjivali u to da drzava treba da izvlaci banke iz bule... ali s obzirom da obe ideje idu u korist jednoj maloj grupi ljudi a na stetu ogromne vecine, nije nista cudno...

То уједно одговара и на остатак поста.

Ne, nije ujedno odgovor na ostatak moje poruke jer i ne moze da bude... vec vise puta i ti i Zvonko preskacete veoma jednostavan argument a to je da kao glavni uzrok krize mozemo da posmatramo smo ono sto se promenilo neposredno pre krize a to nisu ni garancije ni bail out, vec (de)regulacija.

А роб твој и робиња твоја што ћеш имати нека буду од онијех народа који ће бити око вас, од њих купујте роба и робињу.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Cenim da po ko zna koji put pogresno tumacis moje stanoviste kao da branim bail out-ove... ali ako bas zelis da se pozabavis ovom pricom i da nam objasnis kako bi bilo bas super da od sudara vise gine da bi ostali ljudi bili pazljiviji, hajde izvoli slobodno...

Ствар једноставно показује огољену људску природу на делу, исту ону коју социјалисти упорно игноришу тј. мисле да ће они да је "промене" регулацијама тј. наметањем вештачких последица. Повећавање сигурности у аутомобилима на одређени начин представља делимично отклањање физичких последица (= ризик на слободном тржишту). И поред свих регулација човек показује да када се мање плаши реалних физичких последица чешће крши вештачке последице, тј. да су реалне последице далеко претежније, имају далеко већу снагу него вештачке последице (казне итд.).

Е сад, наравно да решење није да се смањи сигурност у возилима. Ту се врло јасно види колико ова аналогија заправо не може да се примени јер се у основи саобраћај изузетно разликује од тржишта. Отклањање последица на тржишту увек ствара дисбаланс који једне ставља у неправедно повлашћену позицију у односу на друге који су на губитку.

Nema sta da verujem ili ne verujem. Bail out nije bio garantovan. To je cinjenica.... sad da li su postojali zakulisni dogovori, to je nesto u sta ti i ja mozemo da verujemo ili ne verujemo.

Баилоут није једина отклоњена последица која би постојала на заиста слободном тржишту, иако too big to fail концепт уопште није од јуче и могао се предвидети чак и без инсајдерских дилова. Да и не улазимо у већ институционализовану праксу "лобирања" (АКА подмићивања на српском) у Америци, огромну предвидивости америчког политичког дискурса, примера из прошлости, итд. Гаранције депозита су исто што и отклањање ризика. То само даје људима мотивацију да без размишљања ставе новац у банке уместо да новац сами инвестирају. А банкама даје мотивацију да што брже издају кредите да не би тај енормни новац седео на њиховим билансима. То је први "moral hazard" који је клијентима банака ("купцу") отклонио ризик (=отклањање физичке могућности фаталне несреће у саобраћају). Други је отклањање ризика банкама ("продавцу"). Кроз своје агенције и централну банку држава је гарантовала хипотеке високог ризика (у преводу хипотеке које највероватније никада неће бити исплаћене) али и друге токсичне асете које су банке гомилале на својим билансима. И на крају је држава и поред бејлаута заиста одкупила велики део тих дугова (који никада неће бити наплаћени) од банака.

Ono sto je interesantno u tim vasim teorijama zavere je da su na celnim mestima u centralnim bankama i drzavnim agencijama SAD i Islanda svo to vreme zagovornici deregulacije. :) To i jeste najveca monstruoznost... jer su isti ljudi koji su ceo svet ubedjivali u svemocnost nevidljive ruke trzista, kasnije ceo svet ubedjivali u to da drzava treba da izvlaci banke iz bule... ali s obzirom da obe ideje idu u korist jednoj maloj grupi ljudi a na stetu ogromne vecine, nije nista cudno...
А све време док су то причали су уводили све више и више регулација у пракси (мањи проблем) и нису учинили ништа да се укину вештачки поништени механизми који су "невидљиву руку тржишта" претворили у "видљиву руку централних еконосмких планера и државних централних банака" (много већи проблем). Јесте, ово је "интересантно" ако игноришемо последице политичког деловања и концентришемо се на политикантску реторику (тј. демагогију). Уколико међутим упоредимо то са прошлошћу видећемо да тако нешто представља правило, а не изузетак од правила. Сви ратови у којима су побијени милиони људи након другог светског рата били су називани "хуманитарним акцијама", иако су у реалности били агресивни окупаторски ратови. Екипа којој су била пуна уста "слободног тржишта" (без основних елемената истог) је заправо иста она екипа која је смислила израз "хуманитарно бомбардовање".

Дакле то што политичари причају о "слободном тржишту" уопште то тржиште не чини слободним, напротив, то значи да оно највероватније није слободно чак и без провере стварног стања ствари. У пракси оно уопште није слободно зато што су отклоњени темељи на којима слободно тржиште почива. Оно што имамо у пракси то је прерасподела богатства, нешто што је традиционално била дефиниција социјализма, а у још даљој традицији народски речено - пљачка. Небитно да ли је пљачка извршена у стилу Робин Худа или Суперхика, пљачка остаје пљачка, прерасподела богатства остаје прерасподела богатства. Социјалисти се буне када тај систем називамо социјализам (зато што није робин-худовски него суперхиковски). У реду, немора да се зове социјализам, мене лично не погађа да га назовемо како год хоћете осим да га назовемо "капитализам" или "слободно тржиште" пошто не постоје најосновнији предуслови за то.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Po ko zna koji put: nije uopste sporno da regulacija koci trziste i da je deregulisano trziste efikasnije. Sporno je da li deregulisano trziste neumitno proizvodi kolapse trzista poput ovih nedavno vidjenih kolapsa finansijskog trzista SADa i Islanda. Moj stav nije socijalisticki, niti se zalazem za heavy regulaciju... ako zelis da se raspravljas sa svojim fantazijama o socijalistima, mene zaobidji. Moj stav bi bio neki centar izmedju vas... ja smatram da postoji zdrava sredina izmedju heavy regulacije i deregulacije trzista... takva sredina koja omogucava privredni rast i efikasnost trzista a istovremno sprecava ili znacajno umanjuje verovatnocu nastupanja kriza.

Opet izbegavas odnos uzroka i posledice... jel mozes direktno i bez uvijanja, sa da i ne, da odgovoris na sledeca pitanja, cisto da znam da li izbegavas ili negiras te cinjenice:

- da li su postojale promene u (de)regulaciji finansijskog trzista SAD-a i Islanda nekoliko godina pre nastupanja krize?

- da li su te promene isle prema tvom idealnom modelu ili dalje od tvog idealnog modela?

- da lis e posle tih promena desila kriza?

Takodje, nisam mislio na politicare, nego bas na ekonomiste...

А роб твој и робиња твоја што ћеш имати нека буду од онијех народа који ће бити око вас, од њих купујте роба и робињу.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Po ko zna koji put: nije uopste sporno da regulacija koci trziste i da je deregulisano trziste efikasnije.

И по ко зна који пут: уопште није битно што је нерегулисано тржиште ефикасније, ја о томе нигде нисам ни причао иако је то једна лепа успутна последица. Битно је то што је оно праведније. Уколико неко покуша да игнорише правила игре слободно тржиште га само од себе уништава. Многе ствари би се одавно десиле сасвим другачије да је постојало слободно тржиште. Пре свега стварање и одржавање толико великих финансијских џинова би било немогуће када не би постојале регулације које малим компанијама онемогућавају да постану реална конкуренција великим магнатима. Као и гомила других ствари које су створиле атмосферу неопходну да би се колапс уопште икада десио. И не, није 2008. изузетак, те ствари се дешавају одавно.
Sporno je da li deregulisano trziste neumitno proizvodi kolapse trzista poput ovih nedavno vidjenih kolapsa finansijskog trzista SADa i Islanda.
Дерегулисано тржиште није једнако слободно тржиште. Слободно тржиште је заиста "дерегулисано", али то није довољно да би могли да га назовемо "слободно". А бајка коју хор понавља је да је слободно тржиште (капитализам) криво за кризу. Нису само регулације нешто што слободно тржиште претвара у неслободно тржиште. Укидање ризика је нешто што у далеко већој мери девастира слободно тржиште претварајући га у антипод самом себи.

Из сличних разлога "дерегулисано тржиште" такође не може да представља кривца за колапс финансијског тржишта пошто то финансијско тржиште уопште никада није ни било слободно! То је поента. Нигде нисам рекао да си ти социјалиста само сам успут искоментарисао постојећу идеолошко-терминолошку збрку.

И не, не игноришем ја твоја питања, једноставно успостављам нову тезу коју твоја питања не узимају у обзир па зато и нисам на њих одговорио. Теза је да иако су регулације можда и допринеле кризи у малој мери, постоји нешто друго што је допринело кризи у далеко, неупоредиво већој мери. Ако ћемо државне гаранције на зајмове и депозите да назовемо "регулација" онда океј, али ја сумњам да ти то тако доживљаваш, више то доживљаваш као небитну успутну околност. Зашто?

- da li su postojale promene u (de)regulaciji finansijskog trzista SAD-a i Islanda nekoliko godina pre nastupanja krize?
Да. Пропаганда која је смислила термин "хуманитарно бомбардовање" сада прича бајке о недостатку регулација иако су регулације све време биле умножаване судећи по мојим изворима који нису део естаблишмента што их чини прилично поузданим. Ако те интересује даћу ти пар линкова. У процесу су заиста укинуте неке старе регулације које су требале да исправе насиље унето неким још старијим регулацијама (али је укупан број регулација увек растао). Међутим ово је занемарљиво у односу на прави узрок кризе.
- da li su te promene isle prema tvom idealnom modelu ili dalje od tvog idealnog modela?
Удаљавале су се од мог идеалног модела из простог разлога што мој идеалан модел не познаје "регулације" него само закон који штити људе и њихову имовину од насиља. Сматрам да кад држава једном регулацијом поремети тржиште и на тај начин уведе у игру насиље, другом регулацијом никада то не може ефикасно да исправи, може само парцијално. Једини начин да у потпуности исправи проблем је да укине првобитну регулацију.
- da lis e posle tih promena desila kriza?

Јесте. Али та криза се заправо десила због нечега што се десило паралелно са изменама у броју и садржају регулација и представља прави разлог за почетак тзв. "колапса финансијског тржишта" а уствари пропасти неколицине великих приватних компанија. Као што смо видели из аналогије са саобраћајем, људима су увек претежније физичке тј. тржишне последице од вештачких, регулативних. Зато је уклањање тржишних последица претежније од регулативних измена и представља прави разлог за кризу.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...