Хоће ли се ширити „исландски вирус”

[uros]

Ма није спорно да може мање и све то. Свакако да треба поредити 40% (или колико већ) у Норвешкој и испод 20% у Хонк Конгу, али поредити 40% у Норвешкој и 10% у библијским временима је стварно увредљиво за здрав разум.

Увреда за здрав разум? Океј, хајде да ти појасним. Библијска времена (пре свега новозаветна) сам споменуо не зато што су то била "боља времена" за живот нити зато што бих ја више волео да сам живео у та времена (напротив, осим потпуно невезаног изузетка што би то била прилика да видим Господа) је то једно од ретких (и прилично сликовитих) сведочења о менталитету који је у то време владао. А то је да су у том друштву људи много више презирали царинике него данас иако је данас свуда на свету порез много много већи.

Интересантна ствар је што је и тада презир народа био усмерен у погрешном правцу као и данас. Уместо да су презирали Ћесара који је уствари виновник њихове пљачке (част изузецима) презирали су царинике. Слично томе и данас је прилично презира уперено ка злим банкарима уместо ка онима који су уствари директно одговорни за крађу народа и за стварање околности и уопште система као таквог без кога банкари никада не би могли да ураде то што су урадили а да не буду уништени у процесу.

Ако теби ово поређење није интересантно, нема проблема. Мени је итекако интересантна та разлика у менталитету баш због огромног временског периода који их дели (као и социјалних околности) и занимају ме њени корени. Можда је чињеница да услед неупоредиво мање производње и технологије када би људима отели више од 10% они би једноставно умрли од глади па Ћесар не би имао кога да пљачка? Можда су силници од памтивека пљачкали тачно ону количину богатства која је била оптимална да не униште сопствену жртву? Или су порез држани тачно на оном нивоу који је био тик испод границе која би проузроковала организоване устанке?

[Justin Waters]

Izvor

Одличан текст!

[Juan Valdez]

Можда су силници од памтивека пљачкали тачно ону количину богатства која је била оптимална да не униште сопствену жртву? Или су порез држани тачно на оном нивоу који је био тик испод границе која би проузроковала организоване устанке?

Царе, у Норвешкој не пљачкају. Од тих пореза имаш здравствену негу, образовање, инфраструктуру итд. и за оне који могу и за оне који немогу то да приуште на други начаин. Ти можеш да расорављаш да ли би и како све то било боље у приватном сектуру. Ни мени се неке ствари не свиђају. Али то није пљачка. Престаните више да користите термине насиље и пљачка тамо где не стоје. Није пљачка ако ја могу као странац да студирам тамо бесплатно. То је добро и за мене и за Норвешку. То све циркулише и враћа се ту и тамо. Опет, можда није ефикасно како би било у приватном сектору, можда ово, можда оно, али то није пљачка. Пљачка је само за јако мали број вас који верујете да бисте све боље без икакве државе. Ја знам да неке ствари не бих и то је факат. Знам, сасвим сигурно, да без државе не бих имао образовање. У то нема сумње, кад сагледам каква ми је била ситуација раније. Можда ја сад могу без државе да својој деци обезбедим одлично обрзовање. Немам неке паре, али имам одличне везе (не мислим на корупцију, него на академска познанства). Међутим, потпуно сам свестан да је за много родитеље и њихову децу што финансијски што практично државна школа добра. И не могу да назовем порез за то пљачком, нарочито ако живим у нпр. Финској која има најбоље образвање на свету.

[florenntina]

У овом случају - ако мислимо на исто (тржиште некретнина у САД) - циљ државе био је управо да се направи што више ризичних инвестиција, тј. да се кредити за куће дају људима који не могу да их врате.

Slazem se. Sad me zanima zasto je to bio cilj drzave i kako to da ljudi ne protestvuju protiv toga da ista ta drzava sada njihovim novcem pokriva te gubitke! Dakle, ipak je bilo sprege vlade i banaka a na ustrb gradjana?

[uros]

[Grizzly Adams]

Slazem se. Sad me zanima zasto je to bio cilj drzave i kako to da ljudi ne protestvuju protiv toga da ista ta drzava sada njihovim novcem pokriva te gubitke! Dakle, ipak je bilo sprege vlade i banaka a na ustrb gradjana?

Циљ је био да се "свима обезбеде куће" (читај - да неко таквим обећањима добије изборе). Онда је држава охрабривала, а затим и приморавала банке да дају кредите свакоме, без обзира да ли може да врати или не.

The Community Reinvestment Act of 1977 seeks to address discrimination (?????) in loans made to individuals and businesses from low and moderate-income neighborhoods.[7] The Act mandates that all banking institutions that receive Federal Deposit Insurance Corporation (FDIC) insurance be evaluated by Federal banking agencies to determine if the bank offers credit (in a manner consistent with safe and sound operation as per Section 802( ccvige and Section 804(1)) in all communities in which they are chartered to do business.[3] The law does not list specific criteria for evaluating the performance of financial institutions. Rather, it directs that the evaluation process should accommodate the situation and context of each individual institution. Federal regulations dictate agency conduct in evaluating a bank's compliance in five performance areas, comprising twelve assessment factors. This examination culminates in a rating and a written report that becomes part of the supervisory record for that bank.[8]

http://en.wikipedia....einvestment_Act

Када је то кренуло, онда су банке морале да учествују у томе, јер би их иначе конкуренција прегазила. Значи, чак и ако си био свестан да је то лоше и да ће се једног дана завршити крахом имао си врло незгодан избор - да одмах затвориш банку или да учествујеш у циркусу.

И наравно да је било спреге власти и банака, само амерички Фед им је поделио 15 трилиона долара....

[florenntina]

Bilo bi interesantno napraviti neki model i proracun sa koliko maximalno % kapitala drzava sme upravljati... Ne znam je li neko radio takve projekte? Ali drzava ne bi smela imati uopste toliko "nerasporedjenog" novca da dodje u situaciju da pokriva tamo neke gubitase... Jer postavlja se pitanje otkud drzavi taj "visak novca" ako je unapred odredjeno koji deo novca je uzet za obrazovanje/vojsku/zdravstvo ili sta vec? Kako god okrenes kapitalizam/socijalizam/komunizam... jedini dobitnik u svim sistemima je drzava. Ljudi sve vise rade, imaju sve manje vremena a to ih umesto u slobodu sve vise gura u ruke nekih tamo cinovnika... Ne znam, cisto glasno razmisljam...

[Grizzly Adams]

Bilo bi interesantno napraviti neki model i proracun sa koliko maximalno % kapitala drzava sme upravljati...

То зависи од пуно фактора, рачуна се на основу формуле:

% државног капитала = 0 * (фактор1 + фактор2 + ...)

[uros]

% државног капитала = 0 * (фактор1 + фактор2 + ...)

[florenntina]

То зависи од пуно фактора, рачуна се на основу формуле:

% државног капитала = 0 * (фактор1 + фактор2 + ...)

Zvonko, Zvonko

Ma ne, ozbiljno sam razmisljala... Za pocetak bi trebalo naucno dokazati nekako preko kog % kapitala drzava NIKAKO ne bi smela da raspolaze! Inace, uvek ce se naci neki izgovor da se taj % povecava sve dok svi ne budu u krizi a bogatstvo potpuno u dzepovima cinovnika, sto se btw i desava...Kao sto rekoh, ljudi sve vise rade, a sve manje raspolazu sa rezultatima tog rada...

[Avocado]

Mit o tržištu i regulacija

Kao i obicno Radulovic pogadja u centar.

Dopunio bih samo nesto sto je on ovde naceo: najvaznija stva koju sam naucio u predmetu Ekonomska politika je da ne postoji NI JEDNA JEDINA mera ekonomske politike koja ima samo pozitivne efekte. Svako ko pokusava drugacije da predstavi je ili obmanjivac ("eksperti" i politicari) ili ne zna dovoljno (razni sagovornici)... ako smanjujes inflaciju, obicno ces smanjiti i izvoz, ako povecavas prava radnika, povecaces nezaposlenost... itd...

Deregulacija uvek povecava efikasnost i privrdeni rast ali istovremeno povecava i nesigurnost i mogucnost kolapsa kakvi su se desili na Islandu i u Americi... glavni cilj ekonomske politike je naci meru... a ideja da ce sve da bude sjajno potpunom deregulacijom je prosto naivna i uzima u obzir samo jednu stranu price.

Zvonko je zaista dao odlicnu analogiju sa saobracajem (iaku mu bas ne ide u prilog) jer isto vazi i u saobracaju. Semafori smanjuju efikasnost jer nekad moras da cekas na crvenom iako niko ne prolazi raskrsnicom. Zato i nema semafora na svakoj raskrsnici, zato je negde samo znak "stop" a negde nema ni njega (prava mera je najvaznija). Negde je semafor i pogresno postavljen ali uzeti taj primer kao dokaz da sa svake raskrsnice treba skloniti semafor je prosto neozbiljno. Nije efikasnost toliko vaznija od sigurnosti.

[uros]

Zvonko je zaista dao odlicnu analogiju sa saobracajem (iaku mu bas ne ide u prilog) jer isto vazi i u saobracaju. Semafori smanjuju efikasnost jer nekad moras da cekas na crvenom iako niko ne prolazi raskrsnicom. Zato i nema semafora na svakoj raskrsnici, zato je negde samo znak "stop" a negde nema ni njega (prava mera je najvaznija). Negde je semafor i pogresno postavljen ali uzeti taj primer kao dokaz da sa svake raskrsnice treba skloniti semafor je prosto neozbiljno. Nije efikasnost toliko vaznija od sigurnosti.

Није добра аналогија, заправо непотпуна је. Највећа гаранција сигурности је страх од смрти, а не регулација. Када не би постојао страх од смрти тј. када опасна вожња не би узроковала смрт и повреде, људи би возили као муве без главе без обзира на регулацију (наравно не сви и не увек али много више него сада). А држава је у стварности урадила управо то: отклонила је страх од "смрти" тј. пропасти банкарских компанија. Нема тог страха од казне и регулације који може да замени ултиматни страх - страх од нестајања.

[Justin Waters]

Није добра аналогија, заправо непотпуна је. Највећа гаранција сигурности је страх од смрти, а не регулација. Када не би постојао страх од смрти тј. када опасна вожња не би узроковала смрт и повреде, људи би возили као муве без главе без обзира на регулацију (наравно не сви и не увек али много више него сада). А држава је у стварности урадила управо то: отклонила је страх од "смрти" тј. пропасти банкарских компанија. Нема тог страха од казне и регулације који може да замени ултиматни страх - страх од нестајања.

Али управо бахати возачи, и поред знања да непажљивом вожњом могуда изазову како своју тако и туђу смрт, не презају да ипак возе бахато. Значи да страх од смрти уопште није толико у стварности присутан, и не утиче на нечију вожњу да она буде пажљива и многи возе не баш безбједно. Зато су семафори и саобраћајна сигнализација управо потребни да би се превазишао тај ефекат несавршености.

[uros]

Али управо бахати возачи, и поред знања да непажљивом вожњом могуда изазову како своју тако и туђу смрт, не презају да ипак возе бахато. Значи да страх од смрти уопште није толико у стварности присутан, и не утиче на нечију вожњу да она буде пажљива и многи возе не баш безбједно. Зато су семафори и саобраћајна сигнализација управо потребни да би се превазишао тај ефекат несавршености.

Уф бре Јусто какав је то аргумент? Хајде стварно замисли научно-фантастични сценарио у коме би држава (или било ко) могао да укине физичке последице непажљиве вожње? Да ли је могуће да мислиш да тада не би било више бахатих возача него у стварности?

Или погледај себе. Шта је теби примарни "инстинкт", примарни разлог зашто возиш опрезно? Мени је то свакако пре свега жеља да избегнем смрт/повреду (како сопствену тако и других). Тек секундаран је ту страх од казне, али на лествици приоритета страх од смрти побеђује у огромној мери. Такође, то је разлог зашто када видим да неко прекрши правило и прође кроз црвено нећу без обзира на то да нагазим гас, прођем кроз зелено и слупам се него ћу наравно да закочим, без обзира што ми држава гарантује да бих био у праву када бих прошао кроз зелено. Да нема последица шта мислиш шта бих урадио? Па наравно прошао бих кроз зелено и потраживао одштету.

Страх од смрти је итекако присутан. Шачица суицидних лудака ни близу није довољан доказ да то није тако.

[Avocado]

Није добра аналогија, заправо непотпуна је. Највећа гаранција сигурности је страх од смрти, а не регулација. Када не би постојао страх од смрти тј. када опасна вожња не би узроковала смрт и повреде, људи би возили као муве без главе без обзира на регулацију (наравно не сви и не увек али много више него сада). А држава је у стварности урадила управо то: отклонила је страх од "смрти" тј. пропасти банкарских компанија. Нема тог страха од казне и регулације који може да замени ултиматни страх - страх од нестајања.

Zvonko je ukljucio i taj strah u svoju analogiju, ali kao sto znamo on igra veliku ulogu ali nije dovoljan, jer postoji mnogo ljudi koji nemaju taj strah i jos vise ljudi koji su svesni da opasna voznja moze da ima nezeljene posledice ali olako smatraju da ce oni moci da izbegnu posledicu u poslednjem trenutku.

Ne znam sto sve vreme vucete na stranu garancija, kada niko od nas i ne tvrdi da bi drzava trebalo da garantuje za rad banaka tako da banke rade sta god im padne na pamet bez bilo kakvog rizika... a i u stvarnosti nigde takve garancije i ne postoje... nisu ni pravljeni bail out-ovi da bi drzava ispunila neke svoje obaveze, vec je to radjeno da ne bi svojim kolapsom banke celu privredu odvukle u kolaps.