Jump to content

Хоће ли се ширити „исландски вирус”

Оцени ову тему


Crveni Baron

Препоручена порука

Па можеш да интерпретираш како хоћеш, али ваљда имаш довољно имагинације да је примениш на тему у контексту у којем је наведена...

Можеш ти да замишљаш шта год хоћеш, али Авокадо тврди да до свега овога не би дошло да су банке имале семафоре. А ти тврдиш да се то десило зато што им је влада гарантовало да слободно могу да возе на раскрсници не гледајући уопште лево десно. Авокадо каже да ће без обзира на гаранције увек бити лудака који ће тако да возе, те да су потребни семафори. Све што могу да закључим је или да је Авокадо у праву или да је саобраћај потпуно промашена аналогија.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Чињеница је да свуда где је било кризе то се десило због "регулација" које су реметиле тржишне механизме. На слободном тржишту могу да пропадну једна или две фирме из неке области и друге се одмах штите на основу тог искуства. Када пропадну све фирме одједном, онда ту постоји неки системски проблем... То је толико очигледно и јасно да не знам шта треба уопште објашњавати.

Postoje tu dve cinjenice:

1. SVUDA postoji "regulacija" koja remeti trzisne mehanizme,

2. tamo gde je ta "regulacija" ukinuta ili svedena na nizak nivo, veoma brzo su se desili problemi...

pametnom dovoljno da izvuce zakljucak...

На пример, људи у граду стално возе аутомобиле и ту и тамо се догоди по неки судар. Ако једног дана почну сви од реда да се ударају на свакој раскрсници, онда ту постоји неки системски проблем - нису сви људи одједном изгубили памет због "слободе", него можда због затроване воде или ваздуха.

(mada ti je Ivica vec objasnio)

Odlican primer! Dakle, ako ukines odredjena pravila u saobracaju (i zadrzis samo neka) i odjednom pocnu svi od reda da se udaraju, hoces li za te sudare da okrivis to sto nisu ukinuta sva pravila (koja je po tebi trebalo ukinuti) ili ce uzrok biti to sto je jedan deo pravila ukinut?

Potpuno si u pravu da kad svi pocnu da se sudaraju, da tu postoji ozbiljan sistemski problem... i sve sto je potrebno da se utvrdi problem je da se vidi sta se desilo neposredno pre nego sto su poceli sudari...

a to se na primeru finskih banaka sasvim ocigledno vidi...

А роб твој и робиња твоја што ћеш имати нека буду од онијех народа који ће бити око вас, од њих купујте роба и робињу.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Либертаријански саобраћај sHa_sarcasticlol

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Дерегулисан саобраћај...фунцкионише :D

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

(mada ti je Ivica vec objasnio)

Odlican primer! Dakle, ako ukines odredjena pravila u saobracaju (i zadrzis samo neka) i odjednom pocnu svi od reda da se udaraju, hoces li za te sudare da okrivis to sto nisu ukinuta sva pravila (koja je po tebi trebalo ukinuti) ili ce uzrok biti to sto je jedan deo pravila ukinut?

Јеси ли видео онај линк што сам горе поставио? Они стварно верују да би било боље приватизовати путеве и да држава не би требало да прописује саобраћајне прописе.

The Mises Institute is pleased to introduce Walter Block's remarkable new treatise on private roads, a 494-page book that will cause you to rethink the whole of the way modern transportation networks operate. It is bold, innovative, radical, compelling, and shows how free-market economic theory is the clarifying lens through which to see the failures of the state and see the alternative that is consistent with human liberty. He shows that even the worst, off-the-cuff scenario of life under private ownership of roads would be fantastic by comparison to the existing reality of government-ownership of roads, which is awful in ways we don't entirely realize until Block fully explains it (think: highway deaths). But that is only the beginning of what Professor Block has done. He has made a lengthy, detailed, and positive case that the privatization of roads would be socially optimal in every way. It would save lives, curtail pollution, save us (as individuals!) money, save us massive time, introduce accountability, and make transportation a pleasure instead of a huge pain in the neck. Because this is the first-ever complete book on this topic, the length and detail are absolutely necessary. He shows that this is not some libertarian pipe dream but the most practical application of free-market logic. Block is dealing with something that confronts us every day. And in so doing, he illustrates the power of economic theory to take an existing set of facts and help see them in a completely different way. What's also nice is that the prose has great passion about it, despite its scholarly detail. Block loves answering the objections (Aren't roads public goods? Aren't roads too expensive to build privately?) and making the case, fully aware that he has to overcome a deep and persistent bias in favor of public ownership. The writer burns with a moral passion on the subjects of highway deaths and pollution issues. His "Open Letter to Mothers Against Drunk Driving" is a thrill to read! People have known that Block had been working on this book for many years, and some chapters have been seen in journals here and there. But there is something thrilling about seeing it all put together in one place. It comes together as a battle plan against government roads and a complete roadmap for a future of private transportation.

http://mises.org/sto...hways-P581.aspx

Ево и целе књиге:

http://mises.org/books/roads_web.pdf

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Јеси ли видео онај линк што сам горе поставио? Они стварно верују да би било боље приватизовати путеве и да држава не би требало да прописује саобраћајне прописе.

Приватизован пут може да постоји у варијанти неког изолованог пута кроз џунглу, савану, или прерију који служи одређеној намјери, али приватизовани аутопутеви, магистрале регионални и локални путеви не могу да постоје, просто не би функционисао уколико приватник има намјеру остварити некакв профит на њима. Приватник може имати евентуачно концесију, и то функционише.

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Приватизован пут може да постоји у варијанти неког изолованог пута кроз џунглу, савану, или прерију који служи одређеној намјери, али приватизовани аутопутеви, магистрале регионални и локални путеви не могу да постоје, просто не би функционисао уколико приватник има намјеру остварити некакв профит на њима.

Ма брате, прелистај књигу! Какви локални путеви, лик чак разматра и проблем имиграције на приватизованим путевима. Лудило! Знаш шта, могу са овим либертаријанцима да се не слажем до сутра, али на крају, човек не може да им се не диви шта им све неће пасти напамет. :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Јеси ли видео онај линк што сам горе поставио? Они стварно верују да би било боље приватизовати путеве и да држава не би требало да прописује саобраћајне прописе.

Ma ludilo...

А роб твој и робиња твоја што ћеш имати нека буду од онијех народа који ће бити око вас, од њих купујте роба и робињу.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Можеш ти да замишљаш шта год хоћеш, али Авокадо тврди да до свега овога не би дошло да су банке имале семафоре. А ти тврдиш да се то десило зато што им је влада гарантовало да слободно могу да возе на раскрсници не гледајући уопште лево десно. Авокадо каже да ће без обзира на гаранције увек бити лудака који ће тако да возе, те да су потребни семафори. Све што могу да закључим је или да је Авокадо у праву или да је саобраћај потпуно промашена аналогија.

Влада уопште не би могла да гарантује тако нешто у стварном свету, управо то јесте проблем. Замисли како би сви возили кад би влада у саобраћају заиста могла то да гарантује и да сваки пут, милисекунд пре фаталног судара, она "бимује" агресивног возача и телепортује га на сигурно место. Па наравно: сви би возили као муве без главе. Регулација саобраћаја би била потпуно бесмислена када би из игре са чаробним штапићем отклонио физичке последице које кршење те регулације сноси (и.е. законе физике).

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Urose, 'ajde ti nama lepo objasni, posto si vicniji od mene, i ako te ne mrzi naravno, kako bi izgledao suprotan scenario. Sta bi se npr. dogodilo da drzava nije bila garant? Interesuje me kako uopste drzava pravda poreskim obveznicima ovako velikodusno razbacivanje njihovim novcem? Jos vise me zanima kako ti poreski obveznici ne reaguju... Bar bi na zapadu trebali da imaju malo vecu svest o tome "ko i kako trosi" njihov novac... I btw, gde je novac na kraju? Je li ovo uigran scenario gde na kraju novac dele bankari & podmiceni cinovnici & tzv. investitori ili je u pitanju losa strategija da ne kazem neznanje?

Новац деле банкари, али не тај новац него онај новац који су пословањем огромног ризика предузимали пре него што је банка пропала. Будући да су банке као и друге корпорације "друштва ограничене одговорности" новац који се расподели шерхолдерима на име дивиденде или новац који се исплаћује банкарским ћатама у виду "бонуса" итд. нестаје са билансног стања банака.

То посредно значи да да, банкари су ти који ултиматно деле новац. Небитно је да ли га они узму раније па онда држава накнадно упумпа новац пореских обвезника у банку или га директно покраду од грађана. Крајња рачуница је идентична.

Поента је да када би банке биле заиста препуштене тржишту оне би пропале уз тако ризично пословање које им омогућава да дођу у посед велике краткорочне добити (штавише држава је гарантовала не само бејлаут него и саме "токсичне асете" са којима су банке трговале). Али ма колико та добит била велика она је на крају увек мања од потпуне пропасти компаније тј. комбинације свих "асета" компаније укључујући инвестиције, некретнине, потраживања (хартије од вредности, дуговања банци), итд., и (много важније) од пословног потенцијала које би компанија имала у будућности. Зато банкарима не би пало на крај памети да раде такве ствари када би њихова пропаст била реална претња.

А шта би се десило без "бејлаута"? Па банке би пропале. Сви клијенти банке би аутоматски постали кредитори банке и средства скупљена од ликвидације банке би била расподељена кредиторима. Тада би наравно многи изгубили део новца који су позајмили банци (јер стављање новца у банку је буквално позајмљивање новца банци нимало различито од позајмљивања новца неком физичком лицу), али не сав новац. Језда и Дафина би у правној држави били немогућа варијанта.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Bar bi na zapadu trebali da imaju malo vecu svest o tome "ko i kako trosi" njihov novac

Нажалост то није тако. Ни близу. Чињеница је да на западу, уколико не желиш да кршиш закон, ти мораш да даш држави 50% (и пар процената горе доле зависно од социјалне касте којој припадаш) новца који зарадиш. Замисли реакцију људи из библијских времена када би им неко рекао како ће једног дана Ћесару да дају не оних омражених 10% због којих су цариници били најмрскија класа у друштву, него 40% више!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Нажалост то није тако. Ни близу. Чињеница је да на западу, уколико не желиш да кршиш закон, ти мораш да даш држави 50% (и пар процената горе доле зависно од социјалне касте којој припадаш) новца који зарадиш. Замисли реакцију људи из библијских времена када би им неко рекао како ће једног дана Ћесару да дају не оних омражених 10% због којих су цариници били најмрскија класа у друштву, него 40% више!

Није те питала да ли су свесни да је 40% или више много, него те је питала да ли су свесни где се и како троше те паре, без обзира колико их је. Узгред, реци ми искрено, дали би ти мењао живот у Норвешкој где ти узму 40% за живот у тим библијским временима где су узимали 10%? И стварно верујеш да су те две ствари тек тако упоредиве? Стварно верујеш да норвешки политичари (ма какви били) просто узму 40% и спискају их на гозбе и баханалије и Норвежани о томе немају појма, него и даље дају 40% и ћуте?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Изгледа да све то зависи од много фактора.

Норвешка функционише и са 40%, али исто тако и Сингапур и Хонг Конг са испод 20%. Малезија са 32%.

Мада не бих се мјењао са Норвешком, тамо су пошандрцали са високим маржама на алкохол, па да не могу у вину да уживам,а да ме не ошине по џепу :D.

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...