Свакодневни живот у разним земљама света - искуства форумаша

[Nebojsa]

Prema nekim izvorima Grci ce morati da daju dobar deo svojih ostrva tj da ih prodaju ni manje ni vise nego Turskoj .Poslednja decinija ili dve su bile easy life vreme je za naplatu .Isti scenario ceka Srbiju

[Juan Valdez]

Добродошлу у Грчку!

Моја омиљена земља. Хвала на прелепом опису и предивној песми и надајмо се да ће братски народ да смогне снаге и памети да прође кроз све ово како треба. Поздрав уз великог грчког барда.

[Juan Valdez]

Паде ми напамет пар ствари док сам разгледао слике на телефону.

Колумбијци воле да украшавају. Свака кућа је украшена, у Боготи се читава брда сијају. Ово је са аеродрома, стигли смо пар дана после Божића.

Јавни превоз (бар у Боготи и Калију) је занимљиво решен. Карте се учитавају на магнетну картицу уз помоћ које су уђе у овакав тунел.

Када бус стигне у тунелу се отворе врата са којима се бус поравња и онда може да се уђе.

Постоје неке разлике између Боготе и Калија. У Боготи се може ући искључиво кроз овај систем, док у Калију може и ван тунела, на предња врата (постоји она иста ”капија” која се откључава картицом). У оба града се картица очитава тако што се принесе читачу. Али у Боготи последњу вожњу можете очитати једино ако картицу убаците у слот, тако да се картице не плаћају, само карте, док у Калију морате да купите и картицу.

Сваки град има трг (често баш велики) и цркву, остатак из колонијалног периода. Ово је Плаца де Боливар у Боготи, названа по Симону Боливару, ослободиоцу Јужне Америке. По њему се зове сваки трг у Венецуели.

Цвеће. Колумбија је други светски извозник цвећа, одмах иза Холандије.

Корсу и друге Опелове аутомобиле за Јужну Америку склапа Шевролет.

Вози се све и свашта, европска, америчка и азијска кола. Рено је доста популаран и то изгледа одвајкада, јер се често среће чувена четворка, а виђао сам и старије. Не толико често, али видео сам и пар лада, како лимузина, тако и теренаца. Виђао сам и неке марке за које у животу нисам чуо, жао ми што нисам записао јер сам већ заборавио како се зову. Таксији су им најчешће смешно мали (обичнно оне мале Кие од хиљаду кубика), али је занимљиво видети како успеју да спакују четири велике торбе и шест људи унутра...

За разлику од путничких возила, теретњаци су готово искључиво амерички.

Наставиће се...

[Juan Valdez]

Аеродром у близини андског градића званог Пасто. Град и аеродром су на око 2500 метара надморске висине и од природе буквално застаје дах. Овај аеродром има писту, торањ и једну просторију за подизање пртљага. С једне стране писте је кањон, магла је најчешће (нама је била) све до пар секунди пре слетања, а само слетање је готово вертикално. Жао ми што нисам сликао, а нашао сам на нету само ову лошу фотку, мада је довољна да илуструје о чему се ради.

Али сав страх (ако га има) буквално нестаје оног тренутка када авион промоли нос из магле и човек остаје хипнотисан лепотом коју види. У близини града се налази активни вулкан Галерас. Последња ерупција се догодила у августу прошле године. Нажалост 1993. се десила велика трагедија. Три научника из међународне групе вулканолога и шест туриста су погинули. Преживео је само Американац, који је сав изломљен превежен хеликоптером у Америку. Постоје две верзије догађаја. Прва каже нешто у стилу да је вулкан показивао знаке активности пар дана пре тога, али се онда смирио, да би потпуно изненада ерутирао (или како се већ каже) док су научници и туристи били у центру догађаја. Друга верзија каже да Американац (вођа тима) није поштовао све процедуре и да није урадио нека додатна мерења коај се иначе раде у тим случајевима. У покрајини Нарињо постоје четири активна вулкана.

Аеродром се зове Антонио Нарињо (цела та покрајина се зове Нарињо) по још једном од револуционара. Нарињо осим Анда обухвата пацифичку обалу на којој се налази један одвратан град, Тумако, са маларијом и герилом. То је једна од ретких опсталих ”црвених зона”. Парадоксално, близу Тумака се налази прелепа плажа, која је туристичко место. Да ли је чува војска или шта, појма немам. Нисам био, а нешто и немам жељу у блиској будућности.

Имају гомилу некаквих локалних газираних пића које воле више од кока коле, али су у ствари одвратна (осим неке лимун соде која је солидна). Овај мали ми је шурак.

Често ћете видети католичке часне сестре на улици, у каванама и слично. Носе ове светле сивкасте одежде, са сукњама знатно краћим од наших монахиња и такође воле да пију оне горе помеуте бућкурише.

Лама (на шпанском љама), преслатка животињица слична камили. Карактеристична је за Анде. Нашао сам на нету слику ламе и ове преслатке девојчице из племена Кечуа (Перу).

У Колумбији нисам успео да видим чисте Индијанце (са изузетком једног манастира у Боготи, где су дошли као ходочасници из Еквадора), али сам успео у Еквадору да у последњем тренутку усликам ову баку.

Градић са слике се зове Отавало и карактеристичан је по индијанској култури, њиховој текстилној ”индустрији”. Труде се да остану аутентични, носе искључиво традиционалне одеће, мада сам видео једног дечачића како у се игра са Оптимусом Прајмом. У близини Отавала налазе се три угашена вулкана. После тога смо били у Киту, на споменику који се назива Mitad del Mundo и налази се на нула степени географске ширине. Тренутно немам слике, али ћу поставити касније и те и друге из КОлумбије, кад их мазнем са жениног фотопарата.

Граница са Еквадором је на око сат и по вожње од Паста. На граници се прво се уђе у просторију где вам Колумбијци лупе печат, а онда прошетате или превезете ауто преко мостића где вам Еквадорци лупе печат. Границу нико не обезбеђује, тако да можете опуштено да прођете и без печата, али сте онда у земљи илегално, што није нимало препоручљиво. Еквадорци су ме пустили са колумбијском визом, али је занимљиво да ни они, а ни Колумбијци (како на аеродрому у Боготи, тако ни на граници са Еквадором) нису могли да пронађу Србију у комјутеру ни под једним именом (мена ни Србија, ни Југославија, ни Србија и Црна Гора), па су земљу унели ручно. Мислим да је то зато што ни са једном од ове две земље немамо дипломатске односе. Најближа српска амбасада је у Аргентини, а најближа колумбијска (и надлежна) за нас у Аустрији.

Ако икада одлучите да посетите Колумбију, Луфтханса има свакодневни директан лет из Франкфурта за Боготу и назад, који траје око 11 сати. Ако се планира унапред, може да се нађе релативно јефтина карта. За Боготу шаљу Airbus A340, који је новији и модернији од оних њихових B747-ица које шаљу за Хјустон.

За разлику од B747, који индивидуалне ”телевизоре” има само у бизнис и првој класи, A340 их има на сваком седишту и нуде повелики избор серија, филмова, документараца, цртаћа и сличног, да вам брже прође иначе досадан лет. Јес да му некад падне Windows сервер који све то покреће, али ајде...

Иронично, сервер се срушио током рутинске презентације безбедности, тако да су тете стјуардесе морале да је одраде ручно.

За Колумбију вам треба туристичка виза, коју можете добити у конзулату у Аустрији (за 40-ак евра, чини ми се) уз стандардна документа и све можете да завршите поштом. Од вакцина ништа није обавезно, али је јако је препоручљиво вакцинисати се у Батуту против жуте грознице (мада не треба ако ћете да се ограничите само на Боготу). Жена и ја смо се вакцинисали, иако нисмо до сада ишли у ризичне зонве. Вакцина против маларије не постоји. Постоји лек малароне који је једини ефикасан као превентива против овог колумбијског плазмодијума, али га нема ни код нас, а због ко зна каквог идиотлука није лиценциран да се продаје у јужној Америци где је највише потребан. Решње је купити га у некој од западних земаља, али вам вероватно неће ни требати за неко уобичајено туристичко путовање.

Наставиће се...

[Zayron]

Nemam mnogo vremena za pisanje jer sam jos u gostima a ono malo sto sam stigao biti na internetu sam iskoristio za postavljanje novih slovenskih info sajtova. Bar onda postavim slike o tome kako se ovdje u Njemackoj proslavljaju maskare, fasnjak, poklade ili masopusni karneval kojim se zapocinje preduskrsni post ili Korizma. Slike su iz bavarskog gradica Dorfena, nedaleko od Minhena, gdje se nalazim u posjeti. U Dorfenu su poklade, maskare tj. fasnjak ili na njemackom Fasching bio/bile prosli cetvrtak 16.02.2012.

http://i39.tinypic.com/33uyau9.jpg

http://i41.tinypic.com/2iscwu1.jpg

[Ateist]

Skoro već devet godina boravim u Norveškoj. Bergen, grad u kojem živim, je drugi po veličini u Norveškoj. Nalazi se na zapadnoj obali Norveške. Jako često pada kiša (na osnovi padavine, Bergen važi kao najkišovitiji grad u Evropi), te umjesto automata za cigarete (kao što je Njemačkoj slučaj) imamo automate za kišobrane. Prije tri godine, imali smo 84 dana bez prekida, kišu. To zvuči tužno, ali zapravo i nije toliko strašno. Većinom tih dana to nije bio pljusak, a i stvar je navike.

Iako je grad dosta na sjeveru Evrope, zima nije toliko jaka. Najniža temperatu u ovih posljednjih godina je bila -10 C, i to samo jedno jutro. Većinom je temperatura zimi oko nule ( +/- 2 C), i to zahvaljujući morskoj struji koja dolazi iz meksičkog zaljeva. Grad je okružen brdima, i u prošlosti se je zvao Bjørgvin što doslovno znači "livada izmjeđu brda". Ime Bergen potiče iz njemačkog jezika, i znači "brda/planine".

Prema nekim statistikama, većina stanovnika Norveške su pripadnici luteranske Crkve. Ti zapisi baziraju na krštenim zapisima. Prema drugim statističkim zapisima, koji baziraju na ispitivanjima, preko 70% norvežana su ateisti, oko 20% su agnostici a tek oko 10% religiozni. Religija se od većine danas shvata kao kulturno naslijeđe, ali ne i kao svjetonazorje. Rijetko kada ćete imati priliku da diskutujete o religiji, jer oni to ne shvataju kao temu vrijednom diskusije. Apsolutna većina razgovara sa norvežanima su teme o drugim zemljama, svakodnevni život, kao i alkohol.

Norveška ima jako strog zakon glede alkohola, tačnije bi bilo reći da država ima monopol nad prodajom alkohola, pritom izuzevši ugostiteljstvo. Pića koja sadrže ispod 5 Vol.-% alkohola u sebi mogu se kupiti u prodavnicama od punoljetnih osoba (18 godina). Ostala alkoholna pića (više od 5 Vol.-%, ali i tek od 20 godina) mogu se kupiti samo u državnim prodavnicama koje se nazivaju Vinmonopol. Cijene za alkoholna pića su astronomska u poređenju sa cijenama na Balkanu. Najjeftinija (bukvalno najjeftinija) flaša vina je oko 8 eura u tim prodavnicama, a po restoranima istu cifru plaćate za čašu vina, većinom i mnogo više.

Restorani, ili uopšteno ugostiteljski objekti koji prodaju alkohol, obavezni su da "proslijede van" (tj. izbace) "očito pijane" goste iz svojih objekata. Sve to se radi u ime "vlastite sigurnosti", kao i "sigurnosti drugih". Kazne za objekte u kojima kontroleri nađu "očito pijane" osobe su novčano velike, pa sve do oduzimanja dozvole za prodaju alkohola. Zvuči strašno više nego što jeste, jer zapravo svugdje možete vidjeti "očito pijane" osobe, pogotovo vikendom. Ono što jeste strašno je dvoličnost "kontrolera" koji u ovo ili onom objektu "zažmire na jedno oko", a u drugom to ne žele, kao i jadan izgovor o brizi za pojedinca ili drugih kao grupe.

Norvežani su zbilja, ludi za alkoholom. Kako omladina, tako odrasli i stari. Kada piju, oni ne poznaju granicu. Kod njih nema "meze i pića, pa polako s tim dok se napijemo". Kod njih je prije slučaj "livaj i pij odmah dok god ne padneš". Ima jedna uzrečica u Njemačkoj za nordijce, koja se meni čini doslovno tačnom: "Čovjek nije pijan, dok god - kada leži - ne mora da se drži."

Tom načinu konzumacije alkohola ne može se samo tradicija kao razlog navesti, već i taj zakon o "izvođenju van očito pijanih osoba" iz objekata gdje se prodaje i konzumira alkohol. Naime, njhovo razmišljanje je slijedeće: "Izbacit će me van kada vide da sam pripit (a to sam već nakon 4-5 piva, ili nakon 2-3 sata). Stoga, kada će me već izbaciti, zašto da ne salijem u sebe što više alkohola u istom vremenskom periodu?"

Nastavlja se...

[Juan Valdez]

То са алкохолом је тежак идиотиам... Какве су цене у односу на просечне плате? Првенствено мислим на храну и остале основне потребе. А пошто је за мене вино једна од основних потреба, да ли је просечна плата у односу на Србију довољно већа да неутралише те лудачке цене за умерене алкосе (једна чаша дневно или чак мање, али пута два, пошто скоро никад не пијем сам, до душе, у том случају би биле и две плате)?

[Ateist]

То са алкохолом је тежак идиотиам... Какве су цене у односу на просечне плате? Првенствено мислим на храну и остале основне потребе. А пошто је за мене вино једна од основних потреба, да ли је просечна плата у односу на Србију довољно већа да неутралише те лудачке цене за умерене алкосе (једна чаша дневно или чак мање, али пута два, пошто скоро никад не пијем сам, до душе, у том случају би биле и две плате)?

Norveška je od 2001-2006. kao i od 2009. godine prva u svijetu na osnovi HDI indexa. U 2007 kao i 2008 to je bio Island. Prosječne plaće su velike u odnosu na ostatak Evrope, od najnižih oko 2.000 Eura pa na gore. Cijene pri garderobi i prehrambenim proizvodima su dosta jeftine (otprilike su identične cijenama u Njemačkoj).

No, auto, alkohol i cigarete su, opet u odnosu na ostatak Evrope, luksuz. Pakla cigareta je od 6-12 Eura (prosječne marke). Ipak, to ne spriječava mnoge da puše cigarete i da piju alkohol. Auta, to je već druga priča. Ne da si ne mogu priuštiti ista, već im se ne isplati kupovati jaka auta ili limuzine. Naime, ograničenja brzine na autoputevima je 80 km/h. šteta je imati auto od 300 KS, a ne smijeti voziti brže od 80 km/h. Stoga ćete rijetko vidjeti neka "veća" auta na njihovim cestama.

Svoje bogatstvo Norveška zahvaljuje nafti. No, pored nafte, Norveška izvozi ribu (1. u svijetu), drvo i električnu struju (dobivenu putem bezbroj hidroelektrana). Znajući da neće zauvijek moći živjeti od nafte, Norveška pokušava da postane neovisna o istoj u budućnosti, te stoga polaže velike napore i novac na digitalni razvoj (skoro svaka koliba u brdima ima mogućnost za odličan i brz pristup na internetu), kao uzor im služe Indija i Kina. Svake godine, Norveška je u plusu oko (često preko) 50 milijardi Eura sa državnim budžetom.

[Juan Valdez]

OK, hvala puno. A knjige, kompjuteri...?

[Justin Waters]

Штета за вино у Норвешкој, али очигледно раде то зато што се много лоче. Вјероватно су мислили да ће постићи супротан ефекат, да ће умањити интензитет локања, али изгледа да то не успјева.

[Ateist]

OK, hvala puno. A knjige, kompjuteri...?

Oko 50% skuplje nego u ostatku Evrope.

Штета за вино у Норвешкој, али очигледно раде то зато што се много лоче. Вјероватно су мислили да ће постићи супротан ефекат, да ће умањити интензитет локања, али изгледа да то не успјева.

Može biti, mada sumnjam u to. Primjer tomu imaju iz vremena prohibicije u USA, te znaju negativni učinak. Mislim da je baš ta činjenica (vole alkhol) uzrok uvođenja monopola (samim time i određivanja cijena i poreza na isti), a sve to zarad veće dobiti u ime sigurnosti pojedinca ili grupe.

[Милан Меденица :)]

супер је тема, лепа реткост на форуму

баш сам уживао док сам је прочитао из цуга јутрос

мало сам био по западу и прилично су ми исти општи утисци као са онима који тамо живе, сем оних лично обојених пошто сам другачији ... никад нисам ишао на исток и баш ме занима како је тамо.

драго ми је да су се сви комотно снашли

не бих да трујем глупостима и споредним стварима попут параноје ову лепу тему, само хтедох да обратим пажњу ...

Не препоручује се ни да се преко мобилног често користе речи: бомба, тероризам, џихад, Алах итд, јер постоје детектори, који реагују на те речи и активирају прислушкивање.

није то локализам ...

http://en.wikipedia.org/wiki/Echelon_%28signals_intelligence%29

[katja]

Nemam mnogo vremena za pisanje jer sam jos u gostima a ono malo sto sam stigao biti na internetu sam iskoristio za postavljanje novih slovenskih info sajtova. Bar onda postavim slike o tome kako se ovdje u Njemackoj proslavljaju maskare, fasnjak, poklade ili masopusni karneval kojim se zapocinje preduskrsni post ili Korizma. Slike su iz bavarskog gradica Dorfena, nedaleko od Minhena, gdje se nalazim u posjeti. U Dorfenu su poklade, maskare tj. fasnjak ili na njemackom Fasching bio/bile prosli cetvrtak 16.02.2012.

U nekoliko sela južnog Banata (u kojima pretežno žive Rumuni) takođe je živa tradicija poklada, oni kažu još i Fašanke. Nisam nikad prisustvovala, ali čini mi se da se proslavljaju kao seoska svetkovina- karneval, naravno verovatno dosta skromnije nego na vašim fotografijama.

Inače, pridružujem se svima koji su napisali da je tema divna, takođe sam iščitala post-ove "u cugu". Pravo osveženje u ovom zimskom sivilu. Ja bih mogla da vam pišem samo o Poljskoj (jedino tamo sam duže boravila, radeći u Gdanjsku kao arhitekta).

Pozdrav svima

[Срђан Шијакињић]

Хвала свима који издвајају време да би нама осталима приближили све ово... Каћа ја бих баш желео да чујем нешто и о Пољској, од Вас и Завише, он рече да је Пољска као велика Србија али опет, и у оволикој Србији има понеких различитости..

[Срђан Шијакињић]

Да ли бисте ми могли рећи какав је односНорвежана према странцима код њих, и уопштено према другим народима? После оне трагедија са Брејвиком, у медијима се обратила пажња на Норвешку, па сам налетео на коментаре да у Норвешкој, испод опште пропагиране једнакости и отворености друштва, лежи доста укорењени расизам и осећај надмоћи у односу на све "гостојуће"... Је л и Норвежанима фудбал спорт број 1 или се занимају и за неке друге спортове? Хвала.