О чему размишљаш тренутно?

[Arsenija]

     

[-Владимир-]

Размишљам...

 

 

Добро за смиравање . Кад видиш шта је слава, и на шта се живот сведе .

[RYLAH]

Колко сам посла одрадио у задњих неколико дана и колко сам се убацио у тај фазон, да сад не осећам никакву фрку кад један дан одмарам и буљим у компјутер. Леп осећај, мада мало досадно...

[@Amin]

O prvom zagrljaju, o prvom poljupcu 

[ines]

o susretu....

[Srdasce]

Ne znam kada se u ljude uselila tolika i takva povrsnost. To pre nije bilo toliko. U takvoj meri, more. Gde god se okrenes. Sada bih opsovala nesto, najradije, da izrazim svoj revolt. Negodovanje. Ispda da je u životu najlepše biti prijatne spoljašnosti (mrzim termin "lep/a") i eto tebi svega...i posla, i prijatelja, i udvarača, prilika, razgovora..ma, šta god zaželiš. Samo zalepiš svuda i odasvud svoju sliku kao faksimil, nacrtas se svugde , ono u stilu "ja stigla" i da vidiš, kako će da pljušti. Uopšte, ali uopšte mi nije jasno, kako ne shvataju ljudi da u svakog čoveka treba zagrebati. Da nije sve kako izgleda. Znači, ne moras, nista da kazes, da beknes, da reknes..ne. da imas stav. Da nesto iskazes. Nemamm pojma, ama bilo sta. Ispada da ne moras, nista.  Dovoljno je da lepo izgledaš. Sada bi rekla onu psovku na slovo , slovo tamo neko ali neću. Kada je prestalo, da se gleda kroz ljude, a kada je pocelo da se gleda samo u ljude?

[Trifke]

A ja sto cu 

a ja skim cu

mala rukah malena i snaga

sirak tuzni bez igdje ikoga

niotkuda nema mi odjeka 

moje pleme snom mrtvijem spava

a svi ljudi pakleni duhovi

crni dane a crna sudbino

oj kukavno srbstvo ugaseno

zla nadziveh tvoja svakolika 

a s najgorim ostah da se borim.

 

Iz Gorskog vjenca po secanju,,,

[Srdasce]

Kako će da me "najure" s ovog Foruma, jer "udavih" ljude svojim neznanjem o svačemu ,  što bi svakako,  kao neko ko je pravoslavne vere trebalo (po) odavno da zna (m)  a ja sam svesna, da sam u ovom, kao dete, što se tek rodilo. Znači, od nule, Srdašce. Od nule, nule, nularice...

[Јанко]

Kako će da me "najure" s ovog Foruma, jer "udavih" ljude svojim neznanjem o svačemu ,  što bi svakako,  kao neko ko je pravoslavne vere trebalo (po) odavno da zna (m)  a ja sam svesna, da sam u ovom, kao dete, što se tek rodilo. Znači, od nule, Srdašce. Od nule, nule, nularice...

 

Увек буди таква, увек ме орасположиш твојим деминутивчићем...тако искрено, дечије, али не оно неваљало, што жели само да привуче пажњу, већ простодушно, чисто...

А за знање се не брини, долази временом, искуством, живљењем....

важно је само оно:"тражите и наћи ћете, куцајте и отвориће вам се".

А ти тражиш и куцаш, и иштеш....И само тако настави Срдашце, јер "сада остаје вера, нада, љубав, ово троје. А највећа од њих је - љубав". 

Ко може против срдашцета свога у ком љубав лежи?

[мирођија]

Kako će da me "najure" s ovog Foruma, jer "udavih" ljude svojim neznanjem o svačemu ,  što bi svakako,  kao neko ko je pravoslavne vere trebalo (po) odavno da zna (m)  a ja sam svesna, da sam u ovom, kao dete, što se tek rodilo. Znači, od nule, Srdašce. Od nule, nule, nularice...

Јуче сам чула причу од жене,попадије.

Њен брат је монах.Молио се Богу упорно са жељом да се она,његова сестра, уда за свештеника.

И она се и удала за свештеника, одмах након завршене средње школе.

 

А била је девојка која је волела изласке са другарицама, и ''све што воле млади.''

А сада је млада жена удата за свештеника, и мајка три предивна дечака.Толико су несташни, али без трунке  безобразлука.

Радосна деца.

 

Занимљиво је да је она тек недавно сазнала од другог монаха да се њен брат упорно молио за њену такву удају.

Очито да је угодио Богу, јер му је испунио жељу.

 

Срдашце,ако заиста желиш да сазнаш што више о својој вери,никада није касно.Моли се искрено,од свег срдашца.

И биће услишено.

Ово ти говорим јер сам пре пуно година била у сличној жељи.Видевши колико не знам.

Не знам ти име, али молићу се бар понекад за тебе од срца да те Бог упути.

 

[Arsenija]

Ne znam kada se u ljude uselila tolika i takva povrsnost. To pre nije bilo toliko. U takvoj meri, more. Gde god se okrenes. Sada bih opsovala nesto, najradije, da izrazim svoj revolt. Negodovanje. Ispda da je u životu najlepše biti prijatne spoljašnosti (mrzim termin "lep/a") i eto tebi svega...i posla, i prijatelja, i udvarača, prilika, razgovora..ma, šta god zaželiš. Samo zalepiš svuda i odasvud svoju sliku kao faksimil, nacrtas se svugde , ono u stilu "ja stigla" i da vidiš, kako će da pljušti. Uopšte, ali uopšte mi nije jasno, kako ne shvataju ljudi da u svakog čoveka treba zagrebati. Da nije sve kako izgleda. Znači, ne moras, nista da kazes, da beknes, da reknes..ne. da imas stav. Da nesto iskazes. Nemamm pojma, ama bilo sta. Ispada da ne moras, nista. Dovoljno je da lepo izgledaš. Sada bi rekla onu psovku na slovo , slovo tamo neko ali neću. Kada je prestalo, da se gleda kroz ljude, a kada je pocelo da se gleda samo u ljude?

 

Ništa nije onako kako izgleda.

Nikad nije bila važna samo spoljašnjost,niti će ikada biti.Dobro,biće verovatno dan ili dva pre apokalipse,ali ja verujem da to neće biti u skorije vreme 

Možda ti se danas čini da je fizički izgled važan,da je bitno biti  u formi,zategnut,negovan,doteran,u fulu nafuran....ali to je ništa.Jedno veliko ništa. Vreme odnosi sve. I ostaje samo čovek.

Ja znam mnoge nazovi lepotice koje furaju svoj fazon urbane cure,ali to je neka iluzija da se naježiš.  Mehur od sapunice.

[Srdasce]

Увек буди таква, увек ме орасположиш твојим деминутивчићем...тако искрено, дечије, али не оно неваљало, што жели само да привуче пажњу, већ простодушно, чисто...

А за знање се не брини, долази временом, искуством, живљењем....

важно је само оно:"тражите и наћи ћете, куцајте и отвориће вам се".

А ти тражиш и куцаш, и иштеш....И само тако настави Срдашце, јер "сада остаје вера, нада, љубав, ово троје. А највећа од њих је - љубав". 

Ко може против срдашцета свога у ком љубав лежи?

 

Hvala ti, Janko. Znam, ali ja kao dete, kao deca...sve bih odmah, odmah, odmaaaaaaah. A, znam da ne može. Nego kada sagledaš onu nepreglednost, onda me saFata užas, gde shvatam koliko sam gubila i izgubila vreme, na pogrešne stvari možda a koliko je ovo sada nešto predivno, u čemu će moje srdašce verujem naći tako preko potreban radost i mir duše, a ima toliko toga da se sazna... Trudiću se, da ostanem baš takva. U meri u kojoj to bude bilo moguće. Da, ali prosto u tome, znaš kako, verovatno može malo čovek, možda je pregruba reč, ne da zastrani, nego, dobro, to je kao i u svemu, ona početna euforija, jer sam ne znam kako da ti kažem, prosto, radosna, što mi je život krenuo jednom drugom lepšom i vedrijom stranom, pa sam sretna, i sada dok malo taj početni osećaj, ne splasne. Kao pnaj pudinžić, izgleda sasvim fino dok je vruć, a kada se ohladi..on..pljussss...malo padne ali je opet i (na) dalje puding.

 

Hvala ti. Uz svekoliku pomoć Vas učenih ljudi, mudrih i nadasve strpljivih, na spasenje svih nas.

 

Bog te blagoslovio i svako dobro dao.

 

Јуче сам чула причу од жене,попадије.

Њен брат је монах.Молио се Богу упорно са жељом да се она,његова сестра, уда за свештеника.

И она се и удала за свештеника, одмах након завршене средње школе.

 

А била је девојка која је волела изласке са другарицама, и ''све што воле млади.''

А сада је млада жена удата за свештеника, и мајка три предивна дечака.Толико су несташни, али без трунке  безобразлука.

Радосна деца.

 

Занимљиво је да је она тек недавно сазнала од другог монаха да се њен брат упорно молио за њену такву удају.

Очито да је угодио Богу, јер му је испунио жељу.

 

Срдашце,ако заиста желиш да сазнаш што више о својој вери,никада није касно.Моли се искрено,од свег срдашца.

И биће услишено.

Ово ти говорим јер сам пре пуно година била у сличној жељи.Видевши колико не знам.

Не знам ти име, али молићу се бар понекад за тебе од срца да те Бог упути.

 

 

Tako dirljiva priča. I baš mi je ulepšala jutrence.

I ja tako mislim; možda sma izgubila puno vremena, ali šta je bilo, bilo je. Od plakanja i ostvrtanja na prošlost, nema ništa. Da, zaista iskreno to želim, i posve otvoreno pristupam tome. prosto, upijam, pa koliko mi bude bilo dato da "upijem", ja ću da se trudim.

 

Drago mi je što si svoje iskustvo podelila sa mnom, svaki savet mi je dragocen. I vredan pažnje.

 

Hvala ti. Ne znam ni ja tebi ime, ali prosto, hvala ti. Na lepoj reči, lepom Psalmu, u kojem sam uživala, uz jutarnje gutljajčiće kafe. Razvedrilo mi je jutro i dalo polet, za današnji dan.

 

Blagoslovena bila, i svako dobro te pratilo na tvom putu, u životu.

 

Ništa nije onako kako izgleda.

Nikad nije bila važna samo spoljašnjost,niti će ikada biti.Dobro,biće verovatno dan ili dva pre apokalipse,ali ja verujem da to neće biti u skorije vreme 

Možda ti se danas čini da je fizički izgled važan,da je bitno biti  u formi,zategnut,negovan,doteran,u fulu nafuran....ali to je ništa.Jedno veliko ništa. Vreme odnosi sve. I ostaje samo čovek.

Ja znam mnoge nazovi lepotice koje furaju svoj fazon urbane cure,ali to je neka iluzija da se naježiš.  Mehur od sapunice.

 

Slažem se. Zato i mene to tako muči. Jer prosto vidim da se ne gleda kroz i šta nosiš, šta nosaš u sebi, nego taj neki utisak, koji po meni, nema veze s vezom, a kamoli s životom. Prosto, mene to nekako poražava i iz dana u dan, me nervira. Gde ti dođe, da se pitaš: "Jel moguće, da ste ljudi, slepi, šta Vam se događa..." Što bi rekli, ponekad me udrari, i dalje, taj poriv, ispravke krivih Drina, a Srdašce i dalje ne kapira, da se već davno "udavila" u toj imaginarnoj Moravi...

 

 

@tema: Razmišljam o Liturgiji, koja je za nama. Prvi put sam se pričestila. Ljudi moji, Vi ste mene trebali da vidite, kako sma išla kući. Kez od uvceta, do uvceta. Srećna, kao malo dete. Neću to nikad zaboraviti.

 

[ines]

o putu...

[Mилена КШ]

kako mi je ljubav mozda nadohvat ruke a ja to ne vidim...

[Ayla]

...o trojanskom konju.

Stoji mi pred vratima