Braćo Rimokatolici, evo šta kažu Sveti Oci o filiogue

[Пајко]

Uzrok je uvijek ispred uzrokovanog.Tako da uzrokovani Sin i duh nisu vječno i uprkos vašem vjerovanju (koje je kakvo je, a meni dobro pojašnjeno, opet vodi ka brisanju jednog Boga i više ka postojanju jednog Boga uzroka i dva malo manja Boga uzrokovana uzrokom.

ccc--cccc-cc  :group111: facenew22222222

[Александар Милојков]

Uzrok je uvijek ispred uzrokovanog.Tako da uzrokovani Sin i duh nisu vječno i uprkos vašem vjerovanju (koje je kakvo je, a meni dobro pojašnjeno, opet vodi ka brisanju jednog Boga i više ka postojanju jednog Boga uzroka i dva malo manja Boga uzrokovana uzrokom.

Мешаш узрок у створеном свету, у којем постоје категорије простора и времена - које и чине да нешто буде пре а нешто после, односно да између узрока и последице постоји временски и просторни РАЗМАК. Рекох, то је ОТКРИВЕЊЕ које сте ви ОДБАЦИЛИ као нетачно. Понављам, ваша слобода и ваш проблем. За нас хришћане, који верујемо том ОТКРИВЕЊУ Бог није "виша сила" већ ОТАЦ, а научени смо, од Христа, шта значи ЛИЧНОСТ (Отац, Син, Дух Свети) - да ЈЕДНО, ДА БИ БИЛО ЈЕДНО, ПОСТОЈЕЋЕ, МОРА БИТИ У ОДНОСУ.

[Milan Nikolic]

То је Милане тачно што говориш, али учење о Оцу као Узроку, те правилно схватање монархије Оца, све ово после што си ти рекао подразумева. Зато, Оцима није било пресудно да у Символу вере нагласе моменат "кроз Сина" - зато, понављам, што правилно разумевања Оца као Узрока, даје одговор и на питања Личности Сина и Духа Светога. Да упростим: ако исповедиш веру у ЈЕДНОГА БОГА ОЦА, исповедио си веру у Свету Тројицу. Односно, природно је да даље исповедиш и веру у Сина и у Духа Светога. Зашто? Зато што идентитет Оца као Узрока, извире из односа са Сином и Духом Светим. Дакле, како би то рекао Свети Григорије Богослов, "ако је Један, онда су Тројица".

Наравно. Све су то потребе теологије да одговори на савремена питања. А данас су у оптицају веома одређена и тешка питања која нису раније постојала. (Донекле јесу постојала, али не у оваквоме облику као данас.)

Зато сматрам да би следећи свети Васељенски Сабор требало да узме у разматрање измену Символа вере, исто тако одважно као и Оци који су на претходним Саборима доносили јасније (а не другачије) исповедање.

Не мора тако радикалан потез (мислим да би то само изазвало непотребне саблазни). Постојећи Символ само треба детаљно разјаснити. Уџбеници догматике само траба да прате Символ вере (да излажу тим редом како излаже Символ) и на путу смо да превазиђемо нејансоће.

Тако бисмо дошли до проблема послушања светом Васељенском Сабору. Мислим да није наша дужност пазити да се неко не саблазни. Неки се саблажњавају самим учењем о Тројици. Према томе, када је реч о Васељенском Сабору, оно што се на том месту покрене као учење и донесе као начин исповедања вере, односно оно што се донесе као одлука Васељенског Сабора, то јесте апсолутно исправно и, према томе, то је егзистенцијално и спасоносно учење за целокупно хришћанство.

Наравно да би било добро, и довољно, да се начини један конкретан вид тумачења Символа вере који би прихватили сви хришћани, што би значило јединство. Али постоји могућност да се поведе дијалог и о додатним објашњењима која би појаснила и још боље дала израз Символу вере.

Све су то аргументи који захтевају подробна објашњења.

[Eniz]

Uzrok je uvijek ispred uzrokovanog.Tako da uzrokovani Sin i duh nisu vječno i uprkos vašem vjerovanju (koje je kakvo je, a meni dobro pojašnjeno, opet vodi ka brisanju jednog Boga i više ka postojanju jednog Boga uzroka i dva malo manja Boga uzrokovana uzrokom.

Мешаш узрок у створеном свету, у којем постоје категорије простора и времена - које и чине да нешто буде пре а нешто после, односно да између узрока и последице постоји временски и просторни РАЗМАК. Рекох, то је ОТКРИВЕЊЕ које сте ви ОДБАЦИЛИ као нетачно. Понављам, ваша слобода и ваш проблем. За нас хришћане, који верујемо том ОТКРИВЕЊУ Бог није "виша сила" већ ОТАЦ, а научени смо, од Христа, шта значи ЛИЧНОСТ (Отац, Син, Дух Свети) - да ЈЕДНО, ДА БИ БИЛО ЈЕДНО, ПОСТОЈЕЋЕ, МОРА БИТИ У ОДНОСУ.

onda nam ostaje onaj citat:Vama vaša a meni moja vjera.

[Александар Милојков]

То се подразумева. Свако по својој савести и слободи. Са том ћемо савешћу и слободом СВИ једном пред ЈЕДНОГА Бога и Он ће да суди. А ми? Ми можемо само дау миру дискутујемо.

[Milan Nikolic]

Ениз,

Видео сам на неким местима да се муслимани изјашњавају о Богу као Ономе који воли и Који јесте као ,,мајка''. Али, како би Бог могао волети из вечности, ако нема Кога да воли? Наиме, може ли једна мајка, на пример, твоја мајка, или моја мајка, да воли своје дете, ако тог детета нема? Једном речју, може ли неко Биће волети (= имати љубави) ако је Оно апсолутно само?

Дакле, замисли хришћанског Бога као Биће које носи (у Себи) друга два Бића (Сина и Духа). Логика нашег створеног постојања рекла би да је реч о три бога. Међутим, хришћанска теологија у потпуности објашњава да није реч о три, већ о Једном Богу. Исту природу, исту суштину, имају сва Три Лица.

Та природа Божија не може се поредити са нашом створеном природом која постоји у простору и времену. Наиме, да бисмо ми били људи, морамо да постојимо у кретању кроз простор и време који чине да се сви налазимо у деловима као индивидуе. Али, када је реч о Богу, онда немамо такву могућност, јер је суштина Божија ИСТОВЕТНА свакоме Лицу Свете Тројице.

Наше постојање, створено, човечанско, ипак добија један вид сједињења које резултује тиме да сви будемо конкретно једна суштина, или један Организам, а то јесте Тело Исуса Христа. Ми једемо Њега, у виду Хлеба и Вина, односно Он се нама претвара или ми претварамо у Њега Хлеб и Вино. У свему томе узрок је једино Отац који нам је послао Сина да постојимо вечно (сједињујући се са Сином) као што постоје Отац и Син вечно.

[Пајко]

onda nam ostaje onaj citat:Vama vaša a meni moja vjera.

Hvala alahu samilosnom i svemilosnom da si shvatio brate moj.  dada

[Zawisza]

U pravu si Enize, hrišćanstvo nije ni malo jednostavno. Ne treba tražiti jednostavnu religiju, na kraju krajeva , prave stvari nisu ni malo jednostavne iako nekad tako izgledaju. Uostalom ako želimo da idemo dalje i da se pitamo šta se stvarno događa onda moramo da budemo spremni i na nešto teško. Ako težimo za nečim što je više od jednostavnosti onda je glupo žaliti se da to nešto više nije jednostavno.

Na žalost dešava se da ljudi koji nisu glupi, prihvate glupo razmišljanje te svesno ili nesvesno hoće da unište hrišćanstvo. Takvi ljudi biraju onu verziju hrišćanstva koja je za malo dete pa ga napadaju. Kada pokušate da im objasnite hrišćansku doktrinu onda počnu da se žale da je to sve jako složeno i da religija treba da bude jednostavna , kako ti reče "kristalno jasna" jer je tako baš lepa.

Uz svo poštovanje , sa takvim ljudima ja sam uvek na oprezu jer će svaki čas da menjaju tačku gledišta pa ću sa njima samo da izgubim vreme.

Kad bi tako bilo kako ti jednostavno govoriš, ispalo bi da je Bog izmislio religiju a ne Njegov iskaz upućen nama koji govori o nepromenjljivim činjenicama u vezi s Njegovom prirodom.

Postavio si neka pitanja , neću ti direktno odgovarati na njih, već moram da ti ukažem da stvarnost nije samo složena već je i čudna, nije uredna, nije očigledna nije onakva kavu očekuješ da bude. Stvarnost je takva kakvu ne možeš ni da zamisliš. To je jedan od razloga zašto verujem u hrišćanstvo ono je religija kod koje nema zamišljanja, ono ne nudi svet kakav smo očekivali, jer to bi bio svet koji smo sami izmislili. Međutim hrišćanstvo nije takvo kao da bi ga bilo ko izmislio, ono je čudno kao i stvarnost.

Zato ostavimo sve te detinjaste filozofije , sve previše jednostavne odgovore, problem nije jednostavan a rešenje još manje.

[kopitar]

Sad mi više ništa jasno, znači ispravno je i jedno i drugo onda ispada da ovo nije glavni uzrok podjele..da se ja pitam mogli bi odmah biti jedna Crkva.

[Milan Nikolic]

Meni se čini da Filiokve jeste glavni uzrok podele. Kao da se iz njega rađaju svi ostali problemi.

 

Kritičnost je u tumačenju Filiokvea. Može biti zabluda a može biti i ispravno u svemu.

[kopitar]

Mislim da je to više stvar nesporazuma i ako postoji dobra volja to ne bi trebo biti problem..samo trebamo raditi na tome.

[Midrash]

Sad mi više ništa jasno, znači ispravno je i jedno i drugo onda ispada da ovo nije glavni uzrok podjele..da se ja pitam mogli bi odmah biti jedna Crkva.

 

Svakako da nije. Stvar je u međusobnom nedostatku volje za razumevanje, a onda u ogromnoj količini petljanja politike, moći, i tako tih "duhovnih" stvari sa obe strane. Filioque je upotrebljeno sa strane Istoka (konkretnih episkopa u konkretno vreme) da se napadne Zapad, a Zapad je koristio da bi se razlikovao od IStoka i pokazao "di se tele veže"...tužno je što i sada, nakon tolikih vekova, a posebno, nakon vekova gde hrišćani više nemaju nikakvu vlast, i dalje drndamo istu priču. U situaciji gde ima toliko opasnijih stvari koje ugrožavaju mnoge hrišćane, a posebno u situaciji gde 99% hrišćana ne zna NIŠTA o svojj veri, teolozi se i dalje rvu oko gluposti! Jedni druge "častimo" raznim imenima a kolike smo budale, videćemo kad ostane par hrišćana u moru Muslimana...i kad zažale što su nisu gledali Ljubav, već razum...bolje rečeno "razum".

[Фидер]

Негде сам прочитао једну теорију о настанку филокве, па ме интересује да ли има истине у томе. Наиме каже се у том тексту да су негде на простору Пиринејског полуострва монаси убацили филокву у Символ вере да би истицали божанство Исуса пред налетом Аријанаца у тим пределима, па да се она касније ''одомаћила'' у Символу вере РКЦ-е. Да ли је то тачно?

[Zayron]

Негде сам прочитао једну теорију о настанку филокве, па ме интересује да ли има истине у томе. Наиме каже се у том тексту да су негде на простору Пиринејског полуострва монаси убацили филокву у Символ вере да би истицали божанство Исуса пред налетом Аријанаца у тим пределима, па да се она касније ''одомаћила'' у Символу вере РКЦ-е. Да ли је то тачно?

 

To nije nikakva teorija, to je istorijska činjenica. Pišeš tako kao kad bi pisao o 1ww, čitao sam neku teoriju koja tvrdi da su postojali Gavrlo Princip, nadvojvoda Franz Ferdinand d Este, atentat u Sarajevu, ultimatum i napad Austrogarske na Srbiju itd. Pokušam ja tu katoličku poziciju izložiti još jednom u što kraćoj i razumljivijoj formi a pri tom bih u taj text zakomponovao neke citate vaših teologa sa foruma. Bude to najbrže formom dijaloga. Napiši mi ovdje kako je glasilo Nikejsko Vjerovanje, Nicene Credo iz 325 AD godine prihvaćeno na 1. Nikejskom Vaseljenskom Saboru. Nadji negdje pa iskopiraj ovdje da pogledamo ponovo zajedno kako ono izgleda. I neću imati vremena svaki put odmah odgovoriti, bliži se Božić, imam i druga posla ali se svejedeno nikud ne žurimo, kad to nije rješavano više od 1000 godina nećemo to sad ubrzati ni mi ovdje.

[Milan Nikolic]

Treba samo da razgovaramo i sve će doći na svoje. Nadam se da će i na ovaj forum doći neko od katoličkih teologa.