Душекорисни садржаји

[JESSY]

Ми нисмо власници већ управници

 

Кад год допустиш злу да те подстакне да сумњаш у апсолутну власт Бога над твојим животом и животом уопште, умањује се и заштита коју добијаш од Бога. То је разлог што многи хришћани не живе животе какве би могли и какве им је Бог наменио. Ми нисмо створени да бисмо живели бесмислене и бесциљне животе, али неки пут сами узрокујемо да осећамо како је наш живот промашен.

Бог ти је дао одговорност да будеш управитељ у Његовом свету. Кад год покушавамо да одбацимо нашу улогу управитеља у Божијем свету и почињемо да се понашамо као да смо власници, ми навлачимо страховито много проблема на свој живот.

У првобитном рају, сатана је узроковао сумњу у апсолутну Божију власт у Његовом Царству и идеју да су људи богови и могу бити власници Божијег Царстава, а не управитељи. Ђаволска стратегија је откривена у Књизи Постања тј 1. књизи Мојсијевој 3. глава, 5. стих, где змија говори Еви; ”Него зна Бог да ће вам се у онај дан кад окусите с њега отворити очи, па ћете постати као богови и знати што је добро што ли зло.”

Сатана покушава да превари Еву тако да помисли да је Бог љубоморан на могућност да људи постану богови. Али сатана добро зна да нико не може бити као Бог. Како то зна? Зато што је сам сатана пробао бити као Бог, па је заувек збачен са небеса. Сатана покушава да Еви прода исту лажу у коју је својевремено сам поверовао и  платио је врло високу цену за то.

КАЗНА ЗА ПОСТАВЉАЊЕ СЕБЕ НА ПОГРЕШНО МЕСТО ВЛАСНИКА УМЕСТО УПРАВНИКА

Бог те је створио због Његове славе. Сваки пут када покушаваш да славу исказујеш себи, уместо Богу, почињеш да живиш изван смисла и циља за који си створен.

Ако си некада изнајмљивао и поседовао стан, онда добро знаш разлику. Када изнајмљујеш, онда власник води рачуна о одржавању и поправци стана. Када ти постанеш власник, онда сам мораш да се бринеш о поправкама и одржавању. Многобројне одговорности се појављују када постанеш власник.

Тако је и у животу. Ако хоћеш да будеш апсолутни господар свог живота, да живиш тако као да Бог нема никакву власт над тобом и као да Му не дугујеш ни мало послушнпсти, Бог ће одговорити; ”Ти хоћеш да владаш над својим животом? У реду! Кад се нешто поремети и поквари, онда сам и поправљај.”

Највећи грех који човек може учинити је када живи независно од Бога, тако као да Бог не постоји. То је оно што сатана и хоће од тебе  – да постанеш као он, у сталној побуни против Бога.

Оно што је Бог наменио за тебе је да верно управљаш оним што ти је Он дао у руке и над животом у који те је сместио, са пажњом према Њему као апсолутном власнику целог твог живљења и свега створеног.

 

https://svetatrojica.wordpress.com/2015/12/08/%D0%BC%D0%B8-%D0%BD%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE-%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8-%D0%B2%D0%B5%D1%9B-%D1%83%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8/

[Bokisha]

архимандрит Нифонт (Луценко): О ИСЦЕЉЕЊУ ДЕСЕТОРИЦЕ ГУБАВИХ

У име Оца и Сина и Светога Духа! Драга браћо и сестре! Колико је радости и колико живе благодарности у Христу! Када читамо Јеванђеље, на свакој страници, у сваком стиху видимо, како се излива на наш грешни хладни измучени свет Божија љубав, Божија милост. Нема такве невоље, од које Спаситељ не би избавио човека, који Му се обраћа. По свесилној речи Исуса Христа прогледавали су слепи, устајали на ноге парализовани, васкрсавали мртви. Вест о Његовим чудима је будила наду у срцима очајника, и они су журили тамо, где је странствовао Син Човечији, да би повратили себи радост живота. Тако је било и са десеторицом огубаних људи, који су стајали на ивици пута, којим је ишао Господ, и издалека викали: Исусе, Учитељу, помилуј нас! (Лк. 17, 13).

Огубани (прокажени) су могли вапити за милост само издалека, јер њима није било дозвољено да се приближавају здравим људима. Проказа (губа, лепра) – страшна болест, поражени њоме човек започиње да трули заживо, годинама или деценијама се претварајући у полураспаднути леш, у коме само још тиња свест. Двоструко је ужасно, што је огубани лишен наде на милосрђе друштва (заједнице) – на то, да ће брижне руке повити његове ране и да ће га његови пријатељи и блиски тешити у његовим страдањима. Свеопшти страх пред овом овом заразном болешћу је толико велики, да је потребно да се јави само прва крастица губе на људском телу, па да заједница прогна таквог болесника из своје средине, и он постаје одбачен. Стари Завет је прописивао: „Губавац на коме је та болест, нека иде у хаљинама раздријетим и гологлав, и уста нек застре, и нека виче: нечист, нечист!“ И док год је ова болест на њему, он мора живети изловано: иза окола нек му буде стан (Лев. 13, 45-46). У средњем веку огубани су морали живети на пустим местима и одевати се у посебне широке огртаче са привезаним звончићима на њима, да би њихово одзвањање застрашивало људе, који би се случајно нашли у њиховој близини. А у најновија времена оболели од губе (лепре) слали су се у специјална места – лепрозорије, изоловане од околног света.

Десет оваквих одбачених несрећника су стали пред Спаситеља са молбом за помиловање, и Он се сажалио над њима. Исус им је рекао: „Идите и покажите се свештеницима“ (Лк. 17, 14), јер су по закону служитељи храма морали потврдити, да су се огубани исцелили, пре него што се буду поново придружили заједници осталих људи. Повиновавши се речи Учитеља, огубани су се упутили да траже свештенике. И само што су пошли, одједном су приметили, да на њиховим телима нема страшних рана и красти, губа их је оставила, тако да они више нису били одбачени, већ нормални здрави људи. Свет са својим разноврсним задовољствима је опет био отворен за њих. И ево девет бивших губаваца су се са повицима ликовања устремили напред – у овај свет, да уживају у његовим добрима. А десети се вратио назад, тамо, где су се назирале фигуре Спаситеља и Његових сапутника.

Они који су журили да се радују животу били су Јудејци – „синови Завета“, за којих је захвалност Творцу била дуг. А онај који се вратио био је Самарјанин, и за овог човека је благодарност била потреба срца. Он се вратио, прослављајући Бога, и са захвалношћу је пао ничице пред Његовим ногама (Лк. 17, 15 – 16). И тада је Исус рекао: Зар се не очистише десеторица? А гдје су деветорица? (Лк. 17, 17).

Девет незахвалних Јудејаца су се очистили само од спољних рана и красти, али је проказа греха наставила да разједа њихову душу. Велико доброчинство Божије – даровано им исцељење – није их могло избавити од душеразједајуће болезање. Сматрајући се срећнима, они су се устремили да „задобију читав свет“, али су постали несрећнији од било кога одбаченика, јер су у ствари хитали да погубе своје душе, журили су ка вечној смрти. Истински срећним од исцељених је био само захвални Самарјанин, јер је само он од њих десеторице чуо од Господа: „Вјера твоја спасла те је“ (Лк. 17, 19).

Незахвалност је једна од рђавих човекових особина и узрок његовог пада. Прве људе, Адама и Еву, извео је Свевишњи из непостојања и даровао им блаженство у рају, али осећање благодарности Небеском Оцу није задржало наше прародитеље од нарушавања Божанске забране, и они су, подавши се ђавољој саблазни, окусили грех и смрт. Вапијућом незхавланошћу се одликовао облагодаћени од Бога израиљски народ. Када је Господ ослободио Јевреје из египатског ропства, ови људи нису започели да узносе ка небу молитве благодарења, већ хулу и ропот. Праведни Мојсије, који их је предводио, стално је слушао једно исто: „Зашто си нас извео из Египта?“ (Изл. 14, 11; 15, 24; 16, 3). Израиљци нису хтели да подносе никаква искушења на путу у обећану им од Бога земљу, где су текли мед и млеко (Изл. 3, 17). Не ценивши велики дар слободе, они су заборавили на тешки рад у изградњи пирамида, на бич надзорника, него су се само сећали, како су у Египту седели код казана с месом (Изл. 16, 3). Најзад већ у предверју обећане земље овај народ се није поклонио Богу, Који их је извео из египатске земље, већ златном телету, учинивши га својим богом (Изл. 32, 8). Тада се препунила чаша дуготрпељивости Божије, и Сведржитељ је био готов да истреби одступнике – али је само заступништво праведног Мојсија спасло народ. Међутим, морало је да изумре у потпуности ово поколење, пре него што њихови синови и кћери ступе у земљу обећану.

А данас, да ли ми савремени хришћани, не подсећамо својом незахвалношћу на древне Јудејце? Земљи је јављено велико чудо Божије – као из египатског ропства, испод јарма тоталитарног режима извео нас је Сведобри Господ – и шта се догодило? Је ли заблагодарио Богу ослобођени народ? Људи су се у своме мноштву поклонили западном „златном телету“, које их је тобоже „извело из Египта“. А сада, утучени сиромаштвом и инфлацијом, многи се са жаљењем сећају, како су у временима умртвљујућег застоја „седели поред котлова с месом“. Онда, да ли је потребно чудити се, што у земљи око нас као раније не теку мед и млеко? Чуђења је достојно само дуготрпљење Божије, који одуговлачи са спуштањем Своје деснице на нас.

Сећамо ли се ми, од какве нас је страшне невоље избавила милост Божија? Поколења синова и кћери народа нашег су силазили у ад на вечна мучења, проказа безбожности је разједала саму душу народну. Наше отачаство је било одбачено из заједнице са Небеским Оцем и светим Његовим, лишено историје и памћења о прошлој благочестивости, покривено ранама и гнојем лажљивих учења. Сада нам је дарована могућност избављања од духовно-моралне кварежи. Отворени су храмови, чује се проповед речи Божије, нема препрека за просвећивање народа светлошћу Христовом и за васпитавање деце у светој вери. Пред нама је отворен пут спасења, али да ли се често из наших срца излива славословље Господу Милостивоме?

Девет незхавалних губаваца, добивши исцељење, одмах су заборавили на Исцелитеља и тиме учинили себе туђим Господу. Ови неразумни људи су заменили привремену болест за вечни недуг, бесконачна страдања. Управо тако и ми понекад мислимо и сећамо се Бога само у време невоља и жалости, а у радости заборављамо на Творца. Хришћани би требало да се обраћају Господу не за избављење од пролазних невоља и брига, већ за исцељење болезања душе – оних недуга, који могу занавек погубити човека. „Чак и ако би се током читавог живота морало страдати, и то је ништа насупрот вечности, а ти још имаш и тренутке утехе. Не гледај на садашње, него на оно што се припрема за тебе у будућности, и брини се око тога да учиниш себе достојним ње, и тада горчине нећеш ни примећивати. Све оне ће бити прогутане надом на вечне утехе, а захвалност неће престајати на твојим устима“, – каже свети Теофан Затворник.

Љубљена у Господу браћо и сестре! Помислимо на љубав Божију и на то, да је никаква сила не може победити. Није случајно рекао Апостол: Ко ће нас раставити од љубави Христове (Рим. 8, 39). Већ у овом свету темељ спокојног и светлог живота не представљају пропадљиво богатство и телесно здравље, већ богатство и здравље душе. Ако нас Господ удостоји достизања очишћења душа наших, овом великом добру ће се додати и земаљски успех.

Ако се ми будемо достојно подвизавали на путу благочешћа, онда ће нам сваки тренутак живота бити извор радости и славословља Господу, јер ће нам Отац Небески даровати још времена за усавршавање наше грешне природе и стицање вечног спасења. Тада ће нам у свим искушењима и невољама постати разумљив и близак завет светог Апостола Павла: Радујте се свагда, молите се без престанка, на свему захваљујте, јер је ово воља Божија за вас у Христу Исусу (1 Сол. 5, 16-18). Амин.

Извор: Предание.ру

Превео: Небојша Ћосовић

http://manastirpodmaine.org/arhimandrit-nifont-lucenko-o-isceljenju-desetorice-gubavih/

[Bokisha]

старац Јосиф Исихаста: ПОКАЈ СЕ КАДА ПОГРЕШИШ И НЕ ГУБИ ВРЕМЕ


ДЕВЕТНАЕСТО ПИСМО

Чедо моје, добио сам твоје писмо и видео у њему твоје неспокојство.
Али не тугуј чедо моје. Не буди тако неспокојан. Ако си поново пао — поново и устани. Ти си призван на пут небески. Ништа није чудно ако се онај који трчи понекад и спотакне. Само треба да у сваком тренутку има трпљење и покајање.
Стога се покај кадгод погрешиш, и не губи време. Колико оклеваш да затражиш опроштај, толико допушташ лукавом да у теби пусти корене. Не допусти му да те изнервира на твоју штету.
Дакле, не очајавај када падаш, него са усрђем устани и учини метанију, говорећи: „Опрости ми, Христе мој, човек caм и слаб сам.
Није те Бог напустио, како кажеш, али пошто је у теби још много световне гордости и много сујете наш Христос допушта да грешиши да падаш, да би свакодневно чувствено постао свестан своје немоћи, да би трпео оне који сагреше, да не би осуђивао своју браћу када погреше и да би их укрепио.
Значи, колико год пута да паднеш, поново устани и одмах затражи опроштај.
Не скривај тескобу у свом срцу. Јер су тескоба и чамотиња радост лукавога из којих се рађа много тога и од којих се душа испуњава горчином, док, духовно расположење покајника говори: „Сагреших, и опрости ми, Оче“, и на тај начин прогони тескобу. „Зар ја“, каже, „нисам човек, и зар нисам слаб? Шта ја уопште могу да учиним?“ Заиста, чедо моје, то је тако. Имај храбрости.
Човек стоји на својим ногама само онда, када дође благодат Божија. Ако нема благодати, непрестано се тетура и непрестано пада. И зато буди одвaжан, и не плаши се.
Видиш ли како је брат, о којем пишеш, претрпео искушење? И ти тако исто чини. Устрој у себи одважан начин размишљања пред долазећим искушењима. Она ће свакако доћи јер су ти неопходна. Другачије се нећеш очистити. Остави то што ти говоре немар и чамотиња. Не плаши их се. Као што су, благодаћу Божијом, прошла она претходна, тако ће проћи и ова, чим заврше свој посао.
Искушења су лекови и исцелитељске траве које лече видљиве страсти и наше невидљиве ране.
Ти, дакле, имај трпљење, да би свакодневно био на добитку, да би сабирао награду, починак и радост у Царству небеском. Доћи ће ноћ смрти када више нико не може да дела. Зато пожури, јер је времена мало.
Нека ти и ово буде познато: бољи је један дан победничког живота са наградама и венцима, него многе године проведене у нераду. Јер један дан подвига (борбе) у познању и чувствовању душе вреди колико и педесет година онога који се бори немарно и без познања.
Без борбе и проливања крви не очекуј ослобођење од страсти. Након преступа, на нашој земљи расте трње и чичак. Заповеђено нам је да их почупамо, али се они искорењују само великим болом, раскрвареним рукама и многим уздасима. Зато плачи, проливај реке суза, и омекшаће земља твога срца. А када је земља натопљена, лако ћеш искоренити тpње.

http://manastirpodmaine.org/starac-josif-isihasta-pokaj-se-kada-pogresis-i-ne-gubi-vreme/

[JESSY]

ПЛОДОВИ ДУХА СВЕТОГА

Нека је прослављен Господ Бог наш! Саветујем све људе да пазе како живе, зато што заиста постоји онај други свет и вечни живот и свако ће дати одговор за своја дела на земљи!
    Симбол светогорске пустиње представља Каруља, То је стеновит и стрм обронак где на литици, као птичја гнезда висе пустињачке испоснице. И данас се могу видети кошаре које су преко чекрка (каруља) и канапа спуштене до мора.

    Господ Исус Христос је рекао да се дрво по плодовима познаје, а свако дрво које не даје добар плод сече се и у огањ баца. Свако ко у себи носи Свети Дух, и са њиме живи и дише, наследник је Божији и Небеског Царства. Он још на земљи убира плодове Светог Духа и носи их у себи као награду вечног спасења. Плодови духа су: љубав, радост, мир, стрпљење, толерантност, поштење, честитост, доброта, доброчинство, вера, благост, кротост, уздржање, правда…
    Како ћемо знати да ли у нама обитава Свети Дух?
    Ако си радостан у души у свим својим делима; нарочито ако молећи се Господу Богу имаш настројење срца којим осећаш у себи Оца свога, и у себи самоме Сина Његовог, то је плод Духа Светог који у себи носиш.
    Ако је савест твоја спокојна и не опомиње те ни у чему, ако сагрешиш али покајањем и добрим делима то поправиш, и то је плод Духа Светог у теби.
  

  Ако на овом свету претрпиш многе невоље, страдања, искушења, стрпљиво и трпељиво, не светећи се никоме, нељутећи се ни на кога, и то је плод Духа Светога који у теби обитава.
    Ако си спреман да свима у свакој ситуацији свим својим моћима твориш добро, не ропћући при том, нити осуђујући кога, сматрајући да добро које си учинио није од тебе већ од Бога, знај да у себи имаш Духа Светога.
    Ако си сажаљив према ономе које доспео какве невоље, ако саосећаш с њим и сматраш срећом што невољнику можеш помоћи, и ово је плод Духа Светог у теби.
    Ако верујеш у реч Божију Светог Писма и Светог Предања, и не прихваташ људску мудрост, своју или туђу, која није сагласна са Законом Божијим и Светим Еванђељем, која се превазноси над премудрошћу Господа Бога, у теби пребива Дух Свети.
    Ако поседујеш смирен карактер који доликује следбенику Христовом, који не одговара ако га оптужују, не правда се, не враћа зло за зло, и то је плод Духа Светог у теби.
    Ако живиш у уздржавању од плотских уживања, и друге грехове не чиниш, и то је плод Духа Светог. Они који немају плодове Духа Светог, најнесрећнији су људи на свету.

Архимандрит Стефан Српски, светогорски подвижник у Каруљи одломак из књиге Крај света, Света Гора 1987.

 

извор: часопис: ''ЕВАНЂЕЛИСТ'' бр.19

[Bokisha]

Свето Писмо и ђавоиманост



Има много људи, који су због потпуног одсуства вере у Бога лако доступни духовима злобе. Њихова срца служе као обитавалиште демона. А шта ћемо рећи о нама самима, о хришћанима који знамо да постоји сатана, који се плашимо њега и духова злобе из поднебесја? Да ли смо ми слободни од демонске опседнутости?



Јеванђељско казивање о исцелењу гадаринског ђавоиманог приморава нас да се замислимо над тим да ли у наше време има ђавоиманих, и да ли је њихово исцелење било могуће само у древна времена? Авај, има њих и сад, и то прилично много.

Није сваки душевни болесник ђавоиман. Има много врста душевних болести, за које се не може рећи да су опседнутост демонима. Али, треба знати да узроци многих душевних болести, укључујући и необуздану суманутост, нису познати чак ни најбољим психијатрима. Чак сумњам да међу суманутима постоји известан проценат правих ђавоиманих. Али има и много људи које нико не назива лудима и који се уједно, с пуним правом могу назвати ђавоиманима.

А ко је ђавоиман? То је човек, опседнут духовима злобе у поднебесју (Еф. 6, 12). О демонима, о њиховом начелнику – сатани, написано је много у Светом Писму. Сам Исус Христос их је много пута истеривао из људи и рекао је потпуно јасно о томе да демони, напустивши човека могу поново да се врате: Кад нечисти дух изиђе из човјека, пролази кроз безводна мјеста тражећи покоја, и не налазећи говори: Вратићу се у дом свој откуда сам изишао. И дошавши нађе пометен и украшен. Тада отиде и узме седам других духова горих од себе, и ушавши обитавају ондје; и потоње стање бива човјеку ономе горе од првога (Лк. 11, 24-26).

Како да не верујемо у постојање ђавола и демона ако знамо до које безграничне дрскости је дошао сатана – искушавао је Самог Господа Исуса Христа после Његовог четрдесетодневног поста у пустињи. У Светом Писму – Јеванђељу и у апостолским посланицама – наведен је цео низ указивања на то да кнез свијета овог (Јн. 14, 30) већ влада. Он је увек међу нама, у атмосфери која нас окружује, и заједно с њим су легиони његових слугу.

Има много људи, који су због потпуног одсуства вере у Бога лако доступни духовима злобе. Њихова срца служе као обитавалиште демона. Овакве људе ништа не кошта да закољу породицу с петоро деце, да закољу мало дете; они цео свој живот проводе у пљачкама, пијанству и разврату. Зар то нису ђавоимани?

А шта ћемо рећи о нама самима, о хришћанима који знамо да постоји сатана, који се плашимо њега и духова злобе из поднебесја? Да ли смо ми слободни од демонске опседнутости? Стално, сваког дана, сваког часа демонске силе проничу у наша срца. Јер, зар у нама имало гордости, злобе и човекомрштва? Зар има мало људи који се, помоливши се у храму, враћају кући и почињу да гризу своје ближње? Има, на нашу срамоту чак и оних који су у стању да учине лоповлук и блуд, који су лако приступачни демонској сили, свакој похоти и страстима.

Али, нећемо говорити о онима који се могу назвати демонским играчкама. Поразговарајмо о стању душа оних који не краду, не чине прељубу, не псују, не одају се страстима, о онима који наводно воде беспрекоран живот, који су одани послу који је користан за људе, на пример, лекарском раду. Недавно је код мене као професора дошла девојка-лекарка на лечење. "Реците о чему се ради?" – "Па, ето, мучи ме неурастенија." – "У чему се она огледа?" – "Немам мира: све ме нервира, најмања примедба на послу ме избацује из такта, одмах губим власт над собом и без краја плачем због сваке ситнице."

Знам шта је неурастенија и јасно ми је да то уопште није она. Почињем да анализирам девојчино душевно стање, распитујем се о свему, сазнајем каква су њена интересовања – хирургија и још понешто – из реда душевног: мало књижевност и уметност.

"Шта вас занима у животу? Само хирурхија? То је врло мало. Ви чините прве кораке у хирургији, а ја сам прошао дуг пут, дошао сам до славног краја и рећи ћу вам да то за мене уопште није главно."

Постоји нешто неизмерно важније. Људска душа је бездано дубока. Постојали су највећи хришћански подвижници који су цео живот проводили у непрестаној молитви и посту. Дубина њиховог живота је долазила до тога да су попут апостола Павла и преподобног Серафима Саровског за живота узети до трећег неба и видели су оно што очекује свеце у вечном животу. Постојали су подвижници побожости који су написали велика дела, која су дошла до нас, којима се хранимо као најдрагоценијом духовном храном. Све њихове помисли и стремљења су били усредсређени на најважнија трагања духа. Они су поседовали драгоцено благо – сабраност душе на помислима о Богу.

Да ли данас тако живе сви људи? Да ли ми живимо у дубинама нашег духа? Да ли се бавимо размишљањем о души, о најважнијим задацима које треба да разрешимо – о нашем животу? Не, ми се бавимо кућним и службеним пословима, трчањем за почастима, за имућним животом, а захтеви духа су нам туђи. Људи не само да не траже сабраност душе, већ, напротив, теже ка томе да угуше сва немирна трагања духа, траже расејаност: у гомилама иду у биоскоп, препуштају се вулгарним разонодама. Они не подносе усамљеност, увек им је потребно друштво доконих људи сличних њима с којима губе време у разонодама, брбљању и псовкама, у игрању карата – и тако одвлаче своја срца и мисли од највишег.

Тако је било и с оном девојком о којој сам испричао. Зашто је увек плакала и била нервозна? Зато што њена душа није знала за мир, она је духовно гладовала.

Древни хришћански писац из II века Тертулијан је задивљујуће дубоко и тачно рекао: "Душа је по природи хришћанка." Ако се не храни духовном храном наступа тешка хронична глад. У случају духовне глади, као и телесне, човек постаје нервозан и из његових очију лако врцају сузе. И нема му мира, и не може да се заборави ни у каквим разонодама. То је знак да се човек предао демонским лукавствима.

Зашто се људи хватају на демонске мамце?

Човек живи у друштвеној средини, његово схватање света, његове мисли, жеље и дела у огромној мери зависе од утицаја средине која га окружује. Ако се здрав човек дуго времена буде налазио поред човека који болује од туберкулозе и удисао ваздух око болесника, засићен најситнијим капљицама влаге, која садржи туберкулозне бациле, удишући овај ваздух сам се заражава. На сличан начин се заражавамо и од грипозног болесника.

Тако је и у духовном животу. Ако човек живи у атмосфери мноштва духова злобе у поднебесју, међу саблазнима и развраћености, глупости и вулгарности, у атмосфери незадрживих људских страсти, његова душа не може да се не зарази прљавштином.

Куда да одемо од ове смртне духовне опасности? Где је наша заштита од демона? На сва тешка питања тражите одговор у Светом Писму. Противотров од заразе нам је пре неколико миленијума дао свети пророк Давид: Та, у Бога је мир души мојој, од Њега је спасење моје! Та, он је град мој и спасење моје, уточиште моје, нећу посрнути нимало (Пс. 62, 1-2).

Ако се будемо бавили послом корисним за ближње увек тежећи ка сабраности душе, чистоти и светости, живећи у љубави према Богу и људима, лукави ће са срамотом напустити наше срце. Међутим, дешава се да се непријатељ поново враћа и налази потпуно гостопримство, јер поново лако и брзо пуштамо нечистоту и злобу у своја срца. Тада отиде и узме седам других духова горих од себе, и ушавши обитавају ондје; и потоње стање бива човјеку ономе горе од првога.

Нека се не деси никоме од нас никада ова страшна несрећа, и нека не нађу духови злобе из поднебесја приступ нама. Нека буду наша срца увек чиста и света. Амин.

Свети Лука Кримски
Са руског Марина Тодић
Извор: Православие.ру

http://www.prijateljboziji.com/_Sveto-Pismo-i-đavoimanost-/43432.html

[Bokisha]

Грех – право ђавола над човеком


Ђаво не поседује никакву моћ и власт над човеком који је верник, који иде у цркву, који се исповеда и причешћује. Ђаво само лаје на таквог човека, као и безуб пас. Али, он има велику власт над човеком неверником коју му је предао власт над собом. Ђаво влада душом оном влашћу која одговара правима која му она сама даје.


Када умире духовно припремљен човек, усхођење његове душе на Небо је слично брзом возу. Пси који лају трче за возом, грцајући од лавежа покушавају да протрче испред, а воз само јури ли јури, па понеког кера и напола пресече. Ако умире човек чије духовно стање није било тако добро, његова душа се буквално налази у возу који једва путује. Он не може ићи брже јер су му точкови неисправни. Пси ускачу кроз отворена врата вагона и уједају људе.

У случају када је ђаво задобио велика права над човеком, када је овладао њиме, требало би да се нађе разлог да ђаво буде лишен тих права. У супротном случају, колико год да се други моле за тог човека, ђаво не одлази. Он сакати човека. Свештеници му читају молитве, а као крајњи резултат, несрећном бива још горе, јер га ђаво мучи још више него раније.

Човек би требало да се покаје, да се исповеди, да лиши ђавола оних права које му је сам дао. Само после тога ђаво одлази, а другачије човек ће се мучити. Па макар му и цео дан, и два дана, читав месец или годинама читали молитве, ђаво влада правима над несрећником и не одлази.

Ђаво улази у човека коме је у срцу прљавштина. Ка Божијем чистом створењу ђаво се не приближава. Ако се човечије срце очисти од прљавштине, онда непријатељ одлази, и Христос поново долази. Као што свиња не нашавши блата грокће и одлази, тако се и ђаво не приближава срцу које нема нечистоте. А и шта би он радио у срцу чистом и смиреном?

И тако, ако видимо да је наш дом - срце постало непријатељским обитавалиштем, онда га морамо одмах разрушити, да би отишао ђаво, онај који нам руши тај дом. Јер ако грех живи у човеку дуго времена, онда, природно, ђаво задобија над тим човеком велика права.

Међутим, при обраћању ка Богу човек од Њега добија моћ, просвећење и утеху који су неопходни на почетку пута. Али чим човек почне духовну борбу, ђаво одмах против њега подиже велику битку. И тада је потребно пројавити мало трпљења. Јер иначе како се искорењују страсти? Како ће се догодити смрт старог човека? Како ће отићи гордост? А овако човек схвати да сам својим моћима, не може ништа урадити. Тад смирено тражи Божију помоћ, и добија смирење.

Исто то се догађа када човек хоће да одбаци грешну навику, например пушење, наркотике, пијанство. У почетку он осећа радост и баца ту навику. А затим види како други пуше, употребљавају наркотике, пију, и трпи велику борбу. Ако човек савлада ту битку, онда му касније већ није тешко да се одрекне од те страсти, и да јој окрене леђа. Треба се мало и подвизавати, мало се борити.

Старац Пајсије Светогорац

http://www.prijateljboziji.com/_Greh-–-pravo-đavola-nad-covekom/43435.html

[Bokisha]

архиепископ Аверкије Џорданвилски: СВАКЕ НОВЕ ГОДИНЕ



Ево све чиним новим. (Отк 21,5) И видех небо ново и земљу нову. (Отк 21,1)

Сасвим је различита психологија нас православних хришћана и људи овога века, макар они понекад називали себе „хришћанима“ па чак и „православнима“. Они упорно верују у некакав „прогрес човечанства“ или у „Царство Божије на земљи“, успостављање општег благостања и добробити, када ће сама смрт тобоже бити побеђена и људи вечно живети на земљи и несметано уживати у свему. И све ово упркос свакодневној мрачно-злослутној очигледности, која сведочи о нечем сасвим другом и која би, чини се, требало да потпуно разбије свакојаке сличне фантастичне илузије и пусте снове. Али они тврдоглаво верују или хоће да приморају себе да верују да човечанство очекује некакав „златни век“ и зато тако весело дочекују сваку наступајућу Нову годину, спремни да је празнују чак и два пута: и по новом и по старом календару.

Сасвим друкчије се односимо према наступању Нове године ми, православни хришћани. Ми беспоговорно верујемо Речи Божијој и светим оцима Цркве, и зато нас наступање нове године не побуђује на весеље, већ напротив — на озбиљну молитвену усредсређеност. Ми Знамо да се сваке нове године свако од нас приближава неизбежном земаљском крају свог живота, после кога Следи давање одговора пред Богом о свом земаљском животу и такозвани „посебан суд“, а сав овај пропадљиви свет у целини приближава се свом крају — свршетку овога века и наступању вечности, када времена више бити неће (Отк 10,6).

Тада ће се збити последњи, Страшни суд над васцелим човечијим родом, када ће се свако због својих дела или прославити или постидети, и када ће се јавити нова небеса и нова земља на којима ће правда обитавати (2 Пет 3, 13).

Има ли ту макар и најмањег повода за оно разуздано весеље са пехарима вина у рукама и за плес, са којима се у наше време обично приређују такозвани „дочеци нове године“ у којима често узимају учешће и људи сами по себи тобоже озбиљни, који на тим „дочецима“ одједном губе сваку озбиљност и као да постају лакомислени ветропири? Да ли је то достојно узвишеног хришћанског звања?

Јер чини се да сваком правом хришћанину треба да буде јасно да је једини допустив и доличан „дочек нове године“ — његов дочек молитвом.

А ово утолико пре што већини људи који још имају здраву и непомрачену свест сваке нове године постаје све јасније да човечанство не иде ка „прогресу“ него обрнуто – ка „регресу“.

Јер „прогрес“ који обећава опште благостање и срећан живот, није у проналажењу свакојаких необичних машина и уређаја, нити у томе што ће ускоро људи вероватно бити у стању да лете на месец и друге планете.

Зар то даје благостање и напредак, мир и духовно задовољство човечијој души?

Ево шта упадљиво одликује савремени живот људи: ни у ком случају „прогрес“, него ужасан регрес, са све већим нарушавањем свих вековечних моралних начела, којих нису били лишене, поред хришћанства, ни друге религије. Па чак и необично оживљавање црквеног међуконфесионалног живота, који се још никада у историји човечанства није јављао у тако широким размерама, не само да не сведочи о некаквом „прогресу“ и не улива никакву наду у „свеопшти мир“, о коме сада тако много пишу и дижу галаму, и у бољу, светлу будућност, него напротив — сведочи о потпуном опадању истинског духовног живота, о томе да су савремени људи постали равнодушни према свему и да више немају никаквих правих идеала. Све се ту своди само на неискрене, сладуњаве, лицемерне и високопарне речи, које у себи немају никаквог стварног, суштинског садржаја.

Сада више нема праве вере, већ само њеног привида, који човека ни на шта не обавезује нити му налаже икакву одговорност.

Но кад би све те „екуменистичке конференције“, „скупови“, „саветовања“ и „симпозијуми“ били само празно провођење времена, својеврсна разонода за оне који се окупљају на њима, уз узајамна лака подстицања сујете и самољубља, то још не би било тако страшно. Иза свега тога крије се, међутим, нешто далеко горе.

Циљ целог тог савременог, сада тако помодног покрета, којег је „неко“ покренуо и плански га спроводи, јесте да у душе људи улије потпуни религиозни индиферентизам и равнодушност према истини и да уништи љубав према истини, коју је наш Господ и Спаситељ, по Његовим сопственим речима, дошао на свет да сведочи (Јн 18,37), истини коју су тако саможртвено, ничега се не бојећи, свети апостоли проповедали по свему свету, за коју су умирали свети мученици и за коју су се тако одлучно и бескомпромисно борили са јеретицима и лажним учитељима свети оци Цркве.

И ево, управо сада, у двадесетом веку хришћанске ере, свима су се одједном први пут „отвориле очи“ и показало се управо то: да „нема никакве истине“ и „нема се за шта борити, страдати и умирати“ него сви треба једноставно „да забораве све своје пређашње разлике у мишљењима“ и… да се уједине.

Заиста необичан „прогрес“ до кога током толиких столећа нису долазили наши преци, међу којима је било толико истински побожних хришћана, какве данас ми више не видимо.

И ево, у току је то „уједињење“ на радост многих наивних људи који не схватају да се под тим у суштини скрива рушење хришћанства и уништење сваке вере и сваке религије уопште.

Безобзирније и богохулније од свега је то што се ово „уједињење“ врши у име разних наизглед згодних парола — јеванђељских речи које се тумаче криво и лукаво, секташки: употребљавају се библијске изреке које имају сасвим другачији смисао и значење.

Ево примера. Овај „покрет“ који усиљено спроводи потпуну модернизацију хришћанства сада то чини под паролом изреке Господа Сведржитеља: Ево све чиним новим (Отк 21, 25).

Али из контекста је сасвим јасно да се овде ради о Божијем новотворењу (новом стварању) света после свршетка овог привременог пропадљивог света, који ће, како то јасно предсказује Реч Божија, бити сав уништен огњем (2 Пет 3,10-12) и на чијем месту ће се појавити нова небеса и нова земља, а никако не о неком недопустивом „обновљенству“ које сада тако упорно пропагирају савремене вође „екуменизма“, међу којима има чак и православних архијереја веома високог чина.

Међутим, они не маре ни за шта.

Они само упорно извршавају задатак рушења хришћанства који им је „неко“ поставио, а за то су сва средства добра, а нарочито стара, опробана – лаж и изопачавање чак и свештених текстова, захваљујући томе што су данас масе тако неуке и немају појма о правилном разумевању текстова Светог Писма.

Прави, плански организован поход на хришћанство уз очување само његовог спољашњег изгледа — ето чиме се пре свега одликује савремени, много хваљени „прогрес“ човечанства.

А шта да кажемо о савременој моралности, чији темељи као да су уздрмани до крајњих граница? Јер све оно што се донедавно сматрало недоличним и недопустивим пред нашим очима буквално одједном је постало свима сасвим прихватљиво, па чак и сагласно духу времена — модерно, не допуштајући никакве протесте и приговоре. Поштедимо слух наших читалаца и пређимо ћутке преко онога о чему је непристојно говорити и писати, а што се сада, ипак, отворено и несметано свуда догађа.

Најциничнија бестидност постала је некаква „врлина“ нашег „прогресивног“ двадесетог века.

А противити се томе значи стећи глас некаквог „мрачњака“ и „заосталог човека“. И сваке нове године овај пад моралности, ова ужасна бестидност, непрекидно се шири и све више стиче своје „право грађанства“ а оних који се противе и протестују има све мање и мање.

Зар се и у томе може видети „прогрес“ који води човечанство општем благостању и напретку?

Зар нам светска историја не сведочи супротно — да је пад моралности свагда повлачио за собом изопаченост и пропаст, а не благостање. Довольно је сетити се старог Рима у претхришћанској епохи. А оно што се сада збива малтене је много горе од оног што је тада било. Јер то су били идолопоклоници који нису познавали истинитог Бога, а сада све то чине „хришћани“. А коме је много дано од њега ће се више и тражити.“

Уопште, сви појмови о добру и злу у наше доба некако су се чудно помешали. Сада многи, без икакве гриже савести, „црно“ називају „белим”, а „бело“ – „црним Зло је необично вешто, као никада раније, научило да се прикрива под маском добра. Ево, на пример: хришћанска вера свагда нас је учила и учи да само Христа ради и у име Христа чињено добро јесте право, истинско добро, јер има и добра само привидног, чињеног ради неке користи или добити. Кад наглашено говоре о некоме да „чини много добра“ то још никако не значи да је он стварно добар човек, јер, како нас учи наша вера и како само животно искуство показује, чинити добро могуће је и са злим циљем, и то, наравно, више неће бити истинско добро, него само спољашњи привид добра. А таквог „добра“ треба се клонити, спасавајући своју душу.

И колико много се данас чини таквог „добра” иза кога се крије неки користољубиви рачун. Али људи то не примећују или не желе да примећују, штавише, бивају веома лакоми на такво: „добро“: „Само да ми дају новац, а зашто, са каквим циљем дају — није ли свеједно: новац нема мирис“ („није важно како си новац стекао“) Додуше, и некада се све то збивало, али никада у овако великим размерама и овако често као сада, када се буквално све купује за новац.

Некада је било широко распрострањено телесно ропство, а данас га је заменило далеко горе ропство — духовно. Људи сами себе добровољно продају у ово ропство, обезличавајући се и одричући се свега светог… за новац или, уопште, за ма каква земаљска добра.

Било је времена када су људи били спремни да за Христово име иду на најстрашније муке, па чак и у смрт. А сада, када их нико више за Христа не прогони, не мучи и не убија, они често и сами продају (издају) Христа, полакомивши се на каква земаљска добра. И ево, то варљиво добро, чијих чинитеља данас није мало, често се сада чини управо са тим циљем — одвратити људе од Христа и довести их до духовног ропства.

Сваке нове године и у том погледу видимо све брже растући „прогрес“ при чему је нарочито страшно то што Христа продају (издају) не само обични „хришћани“ него и хришћански свештенослужитељи, све до носилаца високог јерархијског чина. Али најстрашније од свега је то што сваке нове године, како сведочи штампа и сам живот који нас окружује, морално чуло људи све више отупљује и они почињу да се мире са свим крајње бесмисленим или одвратним појавама савременог модернизованог живота, од којих су још донедавно људи здравог моралног чула са негодовањем и гнушањем окретали главу и одлучно их осуђивали. То је такође „прогрес“!

Тако, пред нашим очима је у току постепена, а у последње време веома напрегнута, морална припрема људи за прихватање Антихриста, за његово лако и безболно зацарење. То је оно на шта треба да нас подсећа свака наступајућа нова година.

Али она нас подсећа и на још нешто, за нас најважније, од чега зависи наш живот у вечности.

Сваке нове године приближава се плаћање рачуна за сва зла дела оних од нас који воле само да површно и лакомислено проводе време, „живећи распуштено“ тежећи да весело и безбрижно траће драгоцено време које нам је дато ради припреме за вечност, и уљуљкују се уверењем да је „крај“ још далеко и наивном надом у некакав варљиви „прогрес“ који нас тобоже очекује на земљи.

Свиђало се то коме или не, Реч Божија нас сасвим јасно и недвосмислено упозорава и опомиње на то: Ко чини неправду нека још чини неправду, и нечисти нека се још прља, а ко је праведан нека још чини правду, и ко је свет нека се још освећује. Ево долазим ускоро, и плата моја са мном, да дам свакоме по делима његовим (Отк 22, 11-12).

Срећна вам нова година, браћо… желим вам „нову срећу“ како се говорило у стара времена, која је — памтимо то! — доступна само онима који познају и дубоко осећају сујету и узалудност свега земаљског и искрено окрећу свој мислени поглед ка небу, откуда очекујемо и Спаситеља Господа Исуса Христа (Фил3,20), Који ће нам открити ново небо и нову земљу, када ће и бити све ново (Oтk 21,5). Aмин.

http://manastirpodmaine.org/arhiepiskop-averkije-dzordanvilski-svake-nove-godine/

[Bokisha]

Хришћанске приче

Никада до наших времена није православним хришћанима било лакше да се упознају са богатством своје православне вере. Обиље теолошке, светоотачке, агиографске литературе представља својеврстан универзитет који у сваком тренутку стоји на располагању свакоме. Међутим, чини се да најлакше за душу најлакше пиањају приче из свакодневног опитног живота светила Цркве Христове, али и такозваних обичних људи.


Разбијена ваза

Једанпут су ученици упитали свога учитеља:

-Учитељу у чему се састоји тајна успеха? Можда, у срећи?

Као одговор на то учитељ је замолио ученике да га сачекају и излазећи из собе после неког времена, вратио се, носећи у рукама комадиће вазе. Пруживши сваком ученику по један комадић он је рекао:

- Тајну успеха ћу открити ономе од вас који буде могао да нацрта читаву вазу, исту онакву каква је била пре него што сам је разбио.

Рекавши ово, учитељ је изашао. Узбуђени због тешког задатка, ученици су узели у руке прибор за цртање и пажљиво изучавајући сваки свој комадић почели су да цртају. Због тога што је свако од њих хтео да управо он постане онај коме ће учитељ открити тајну, сели су подаље један од другога и цртали су, сакривајући цртеж руком, тако да нико други не би видео њихове цртеже.

Завршивши своје радове, дошли су код учитеља, сваки се потајно надајући да ће управо његов цртеж бити прави. Но, после тога када је учитељ погледао радове међу њима није било ни једнога правога: сви ученици су нацртали другачије вазе, лепе и ружне али ни једна од њих није била слична оној чије комадиће им је дао мудрац. Тада је учитељ ученицима вратио њихове радове и замолио их да поново све пробају.

Разочаравши се после неуспеха они су коначно показали једни другима своје цртеже и били су задивљени чињеницом колико њихови радови нису слични један другоме. Онда су, посаветоваши се, решили да сједине своје комадиће у једно а после заједно да нацртају вазу. Залепивши комадиће видели су да један омањи комадић недостаје. Тада су младићи, окренувши залепљену вазу ка себи са свих страна, нацртали је без посебног труда у првобитном облику. После цртања су отишли код учитеља, чекајући његов одговор. Узевши у руке први цртеж, учитељ се осмехнуо и рекао:

- Видим да сте већ нашли одговор на своје питање. Стварно, успех достиже само тај, ко се не боји да заборави самог себе и да постане једно са својом браћом.
- Учитељу а шта означава тај комадић који недостаје а који нам искрено није сметао да нацртамо вазу?- упитали су ученици.
- Ах, да - рекао је учитељ, вадећи преостали комадић вазе, - то је успех оних који покушавају да вас онемогуће, али при правилном делању он ће увек остати у вашим рукама.

Увојак косе

Једанпут је мудрац, враћајући се кући, срео једног младића који је седео крај пута и горко плакао. Саосећајући са њим, упитао је:

- Младићу, зашто плачеш? Шта се догодило?
- Изгубио сам свој увојак који ми је поклонила моја драга у знак наше љубави.
- Па ако је то једини разлог због ког си тако тужан, онда ти напросто трошиш своје сузе - одговорио је старац, климајући главом.
- Зашто узалудно, па то је био символ наше љубави!
- Ти си сам и одговорио на своје питање - рекао је мудрац - то је био само символ. Заборави на увојак косе и радуј се што си изгубио тај увојак а не своју љубав.
- Али шта ако је губитак увојка знак да ћу ускоро изгубити и саму љубав - одговорио му је сујеверни младић.
- Зар је то љубав, ако је сва њена сила у једном увојку, прстену или другој ствари? Не би требало због такве „љубави“ сузе проливати -одговорио је мудрац и продужио свој пут.

Разумно васпитање

Једном је код мудраца дошла млада хришћанка и упитала:

- Учитељу, како би требало да васпитавам сина: ласкајући му или у строгости? Шта је важније?
- Погледај грожђе - рекао је мудрац. - Ако га не будеш обрезивала и због жаљења не будеш откидала сувишне изданке и лишће, грожђе ће подивљати, а ти изгубивши контролу над његовим растом нећеш дочекати добре и сладке плодове. Али, ако сакријеш грожђе од додира сунчевих зрака и не будеш пажљиво поливала његове корене сваки дан, оно ће сасвим пресушити. И само са правилном комбинацијом и једнога и другога ти ћеш успети да окусиш жељене плодове.

Продужавајући свој пут

Једанпут, путујући по земљи, учитељ је дошао у један град у којем су се у тај дан окупили најбољи мајстори живописа и који су између себе организовали такмичење за најбољег уметника. Многи искусни мајстори су узели учешће у том конкурсу и мноштво прелепих слика су представили очима строгих судија. Конкурс се приближавао крају, када су се судије неочекивано нашле у недоумици. Требало је одабрати бољу из две преостале слике. Са узбуђењем су гледали на прекрасна платна, дошаптавали се међу собом и тражили у радовима могуће грешке. Али колико год да су се судије старале, нису нашли ни једну грешку, ни једну сметњу која би решила исход конкурса. Посматрајући ово, учитељ је схватио њихове проблеме и изашао је из гомиле предлажући им своју помоћ. Познавши у овом странцу познатог мудраца, судије су се са радошћу сложиле. Тада је учитељ пришао ка уметницима и рекао:

- Уметници, ваше слике су прелепе али морам да признам ја сȃм не видим у њима грешака као ни судије, стога вас молим да часно и праведно оцените своје радове а затим да ми кажете њихове недостатке.

После дугог осматрања своје слике, први сликар је отворено рекао:

- Учитељу, колико год да гледам своју слику у њој не могу наћи никаквих грешака. Други уметник је стајао ћутећи.

- Ти такође не видиш грешке? - упитао је учитељ.
- Не, ја просто нисам сигуран од које од њих да почнем - искрено је одговорио збуњени уметник.
- Ти си победио на конкурсу - рекао је старац - осмехнувши се.
- Али зашто?- узвикнуо је први уметник. - Па ја чак нисам нашао ни једну грешку у своме раду! Како ме је могао победити тај који их је нашао мноштво?
- Уметник који није нашао у својим радовима грешака, достигао је врх свога талента. Уметник који је приметио грешке тамо где их други нису нашли још може да напредује. Како сам могао да пресудим у корист тог који је завршивши свој пут, достигао исто као тај који свој пут продужава? - одговорио је учитељ.

За “Пријатељ Божији” са руског превео Дејан Ђуричић


http://www.prijateljboziji.com/_Hriscanske-price/44269.html

[Bokisha]

Истражујте што је угодно Господу


„Истражујте што је угодно Господу“ вели свети апостол Павле у својој Посланици хришћанима Ефеса. А хришћане римске савјетује да се не саображавају вијеку овоме него да се преображавају, дакле, мијењају, „обновљењем ума свога, да искуством познају шта је добра и угодна и савршена воља Божија.“ Исто то важи и за нас данашње хришћане.



Видимо око себе много оних који су се смакли с пута познања добре и угодне и савршене воље Божије и отисли се у мрачне и неистражљиве дубине зла, да, како мисле, познањем зла, и борбом против зла, дођу до добра и до Бога. Узалудан и грешан посао; лудо и мучно трчање стазом, супротном од пута.

Кад кога од тих сретнете, причаће вам дуго и неуморно о књигама до којих је, неким својим каналима, дошао и прочитао их, о тајнама које је, тобоже, сазнао, конспирацијама које је открио, итд. Па ће вам препоручити шта “обавезно морате” да прочитате, који филм да гледате и др. Само пола сата са таквим несрећником да разговарате, помислили бисте да више овај ваздух не смијете да удишете, воду да пијете, хљеб да једете. Јер, све је “затровано”; којекаквим чиповима компјутерским засољено. Тешко да се усудите и на улицу више да изађете, јер свуда около камере вас гледе и снимају, агенти прате и уходе.

Само сам једном подлегао изазову своје знатижеље и латио се једне од таквих књига. Читао сам је – признајем – у једном даху и сазнао – ако сам, заиста, сазнао – ко стоји иза огромне свјетске индустрије дроге, ко се упиње да овлада мојом слободом и душом, ко ми рок-музиком и демонским васпитањем трује душе моје дјеце, и тако редом. Док сам ту књигу читао, и дуго послије читања, био сам изгубио свој мир и, што је најгоре, нашао сам се на клизавом путу да и оно мајушно зрно вјере – мање од зрна горушичиног – неповратно изгубим. Јер, ако је је Луцифер, зли и преварни, тако моћан, ако, преко својих слугу и шегрта, све више овладава свијетом овим, гдје је онда Господ и Бог мој, Сведржитељ?

Обрео сам се пред лукавим изазовом, да ли ићи даље, у дубине и поноре мрака, у царство Нечастивог. Књига је, иначе, крцата напоменама и подтекстовима, подацима о свему и свачему, и другим књигама и изворима одакле је аутор своју причу кројио.
Бацио сам књигу и чврсто одлучио да се више не бавим злом. Кратак је и прекратак мој живот, и драгоцјен, да бих га ја на зло и Злога утрошио. У мојим, макар и краткотрајним, колебањима савјет драгог ми Апостола пуно је значио. Истражуј шта је “добра и угодна и блага воља Божија”.

То што је мени помогло, требало би да мое и вама да помогне, у вашим колебањима, сумњама и тражењима. Јер, бављење злом и бављење Злим, чини човјека, постепено и непримјетно, таквим, дакле, злим. “Уклони се од зла и чини добро” (Пс. 33, 15). “Шта тражи од нас Господ, браћо? Тражи да као што су олтари наши увек окренути Истоку, тако и душе наше да буду увек окренуте ка добру. Да оставимо зло иза леђа, у сенци, у понору заборава, у тами бившега, а ми из године у годину, из дана у дан, да се пружамо ка добру: да мислимо о добру, да чезнемо за добрим, да говоримо о добру, да чинимо добро. Господ тражи зидаре а не рушиоце. Јер ко зида добро, самим тим руши зло. Ко се пак окрене да руши зло, брзо заборави зидати добро и претвара се у злочинца”, савјетује нас Свети Владика Николај.

Нечастиви је неизмјерно лукав. Од постања свијета, он сабира и умножава своју лукавост и безбројни су начини на које он човјека у своје мреже лови. У замку гордости и познања непознатог он је уловио прародитеље наше. На исту замку ђаво лови и нас; мами нас да, тобоже, сазнамо нешто што другима није дато да знају. Другим ријечима, хоће да нас окупира собом. Зато нам говори свети апостол Павле да не мислимо о себи више него што ваља мислити, него да мислимо смиреноумно, “сваки по мјери вјере”, како нам је Бог удјелио. (Рим. 12, 3).

Господ наш тражи од нас да не трошимо своје вријеме, одређено нам на спасење, и да не расипамо своју енергију на свашта него, ако смо већ пошли за Њим, да се не обазиремо натраг. “Ниједан ко је метнуо руку своју на плуг па се обазире назад, није приправан за Царство Божије”, (Лк. 9, 62) вели Он. Тако и свети апостол Павле савјетује свог младог ученика, епископа Тимотеја, да се клони лудих и неуких запиткивања, “знајући да она рађају свађе”. (2. Тим. 2, 23)

Свакога од нас голица и узнемирава: “Шта ће бити сутра”? Ако се моћ Злога буде тако брзо ширила, шта ће бити са нама, са дјецом нашом; шта ли тек чека дјецу дјеце наше? Иза свих тих – како вели свети Апостол – лудих и неуких запиткивања стоји наша маловјера и малодушност и велика грижа због слабашности и немоћи наше да сами, без Бога, дамо одговоре на та питања и да ми сами, опет без Бога, на свој начин, ријешимо све проблеме свијета. “Ослони се на Господа и чекај га”, (Пс. 37, 7) вели мудри Давид. “Не брините се, дакле, за сутра; јер сутра бринуће се за се. Доста је сваком дану зла свога” (Мт. 6, 30), учи нас Господ.

Одговорио нам је Господ наш на сва крупна питања Неба и земље и дао нам је да знамо колико нам је стварно потребно. Упозорио нас је на зла времена која слиједе и указао нам је на страшну моћ коју је допустио “Господару таме овога свијета”. (Еф. 6, 12) Прије но што наступе “времена утјехе”, и поново дође унапријед назначени нам Исус Христос (Дап. 3, 20), биће страшна времена и страдања, описана у 24. глави Матејевог јеванђеља.

“Хоћу да сте ви мудри за добро, а безазлени за зло” (Рим. 16, 19), вели нам свети апостол Павле. Остави ту мутну и опасну ријеку зла нека се ваља и хучи поред тебе а ти се бави Господом, Његовом благом вољом и својим спасењем. Имај на уму да је воља Божија, како нас учи свети Апостол, “да добро чинећи, ућуткујете незнање безумних људи; као слободни, а не као они који користе слободу за прикривање злобе, него као слуге Божије”. (1. Пт. 15, 16)

“Имајте вјеру у Бога.” (Мк. 11, 22) А Бог мира, “нека вас усаврши у сваком дјелу доброме, да вршите вољу његову, творећи у вама оно што му је угодно, кроз Исуса Христа, којему слава у вијекове вјекова. Амин”. (Јевр. 13, 21)

Прота Василије Томић
Извор: vasilijeprotatomic.com

http://www.prijateljboziji.com/_Istrazujte-sto-je-ugodno-Gospodu/44332.html

[Bokisha]

старац јосиф Исихаста: ПОКАЈ СЕ КАД ГОД ПОГРЕШИШ И ЗАТРАЖИ ОПРОШТАЈ


деветнаесто писмо

Чедо моје добио сам твоје писмо и видео у њему твоје неспокојство.

Али не туrуј чедо моје, не буди тако неспокојан. Ако си поново пао — поново устани. Ти си призван на пут небески. Hишта није чудно ако се онај који трчи понекад и спотакне. Само треба да у сваком тренутку има трпљење и покајање.

Стога се покај кад год погрешиш, и не губи време. Колиko оклеваш дa затражиш опроштај, толико допушташ лукавом да у теби пусти корене. Не допусти му да те изнервира на твоју штету.

Дакле, не очајавај када падаш, него са усрђем устани и учини метанију, говорећи: „Опрости ми, Христе мој, човек сам и слаб сам.”

Није те Бог напустио, како кажеш, али пошто је у теби још много световне гордости и много сујете наш Христос допушта да грешиш и да падаш, да би свакодневно чувствено постао свестан своје немоћи, да би трпео оне који сагреше, да не би осуђивао своју браћу када погреше и да би их укрепио.

Значи, колико год пута да паднеш, поново устани и одмах затражи опроштај.

Не скривај тескобу у свом срцу. Јер су тескоба и чамотиња радост лукавога из којих се рађа много тога и од којих се душа испуњава горчином, док, духовно расположење покајника говори: „Сагреших, и опрости ми, Оче“, и на тај начин прогони тескобу. „Зар ја“, каже, „нисам човек, и зар нисам слаб? Шта ја уопште могу да учиним?“ Заиста, чедо моје, то је тако. Имај храбрости.

Човек стоји на својим ногама само онда, када дође благодат Божија. Ако нема благодати, непрестано се тетура и непрестано пада. И зато буди одвaжан, и не плаши се.

Видиш ли како је брат, о којем пишеш, претрпео искушење? И ти тако исто чини. Устрој у себи одважан начин размишљања пред долазећим искушењима. Она ће свакако доћи јер су ти неопходна. Другачије се нећеш очистити. Остави то што ти говоре немар и чамотиња. Не плаши их се. Као што су, благодаћу Божијом, прошла она претходна, тако ће проћи и ова, чим заврше свој посао.

Искушења су лекови и исцелитељске траве које лече видљиве страсти и наше невидљиве ране.

Ти, дакле, имај трпљење, да би свакодневно био на добитку, да би сабирао награду, починак и радост у Царству небеском. Доћи ће ноћ смрти када више нико не може да дела. Зато пожури, јер је времена мало.

Нека ти и ово буде познато: бољи је један дан победничког живота са наградама и венцима, него многе године проведене у нераду. Јер један дан подвига (борбе) у познању и чувствовању душе вреди колико и педесет година онога који се бори немарно и без познања.

Без борбе и проливања крви не очекуј ослобођење од страсти. Након преступа, на нашој земљи расте трње и чичак. Заповеђено нам је да их почупамо, али се они искорењују само великим болом, раскрвареним рукама и многим уздасима. Зато плачи, проливај реке суза, и омекшаће земља твога срца. А када је земља натопљена, лако ћеш искоренити тpње.

http://manastirpodmaine.org/2541-2/

[Bokisha]

Смирење које отвара Небо


Богојављење је још један у низу историјских догађаја који јасно и недвосмислено сведоче не само о појави Бога у телу и Његовом уласку у живот човечанства, већ открива да је Бог који се јавља Света Тројица, заједница вечне љубави Оца и Сина и Светога Духа. Осим што сведочи о Себи, очовечени Бог, Исус Христос, уједно одређује и токове предстојеће историје али и открива смисао, суштину те историје чији је крајњи исход живот у Царству Божијем.


Славећи Богојављење, ми се сећамо и да се Бог показао људима као Тројица и да се Исус јавио свету као Христос. Где се јавио Христос? Где је започео Своје дело? Да ли је отишао у град велики и тамо се јавио у Својој Слави? Или се успео на гору високу, а маса од мноштва хиљада је стајала доле и посматрала Га као некакво чудо? Не! Христос је пошао у пустињу, на реку Јордан , где је Јован крштавао народ. Јован је проповедао покајање и позивао грешнике да се, у знак покајања, крсте у Јордану. И ево, као грешник долази и Христос и моли за крштење. Он, у кога не бејаше греха. Уплашио се Јован. "Ти треба мене да крстиш". "Остави сада" - одговара Исус - јер тако нам треба испунити сваку правду". Адам је гордошћу сагрешио, желео је да се узвиси, да постане попут Бога.

А Христос је дошао да испуни правду Божију, да грех гордости Адамове поправи смиреношћу. Адам је желео да се узвиси пред Богом, а Бог се унизио пред човеком. Христос је сишао у воду и прихватио крштење од раба Својега. Дрхтећи, Јован је положио руку на Владара и Бога својега, а Христос је смирено погнуо Своју главу пред њим. Ова смиреност Христова отворила је небо. Тада су се небеса отворила и зачуо се глас Бога Оца:"Ово је Син Мој љубљени, који је по Мојој вољи. Ово је Син Мој, који Себе понизи да би извршио Моју вољу, истински Син Мој, Који се унижава да би човека узвисио". А Дух Свети је сишао са неба на Исуса, потврђујући речи Оца. Тако је смиреношћу Исус отворио небо и показао људима тајну Тројичности Божанства.

Али, зашто је Он то обавио управо на води, а не на неком другом месту? Сетимо се како је Бог стварао свет. Када је Бог стварао небо и земљу, "земља беше без обличја и пуста, и Дух Божији дизаше се над водом". Потом растави Бог земљу и воду, али тако да вода ипак остане на сваком месту и нужна свему створеном. Човек не може да живи без воде, нити било каква животиња; постоји вода (влага) у ваздуху; узмимо било где грудвицу земље - и тамо постоји вода; постоји вода и у камену, све и ако нам се чини да је тамо нема, па ипак, она постоји и тамо и, када Бог пожели може је ослободити из њега, као што је и учинио за време Мојсија.

"Господња је земља и што је год на њој, васељена и све што живи у њој. Јер је Он на морима основа и посред река утврди је" (Пс.24,1-2). "Небеса бише одавно и да је земља из воде и од воде саздана Божијом речи", пише апостол Петар. "Од којих тадашњи свет, водом потопљен, пропаде" (II Пет. 3,5-6). Када је човек сагрешио навукао је гнев Божији не сано на себе него и на читаву природу. Човек је круна Божијег стварања; он је постављен за цара природе. А када цар постаде непријатељ Цару другоме, тада и читаво царство његово постаде непријатељско царство. Казна је била нaмењена не само човеку него и свему створеном /твари/. "Јер знамо да сва твар заједно уздише и тугује до сада (Рим. 8,22). Али, "твар се покори таштини (не од своје воље него за вољу онога који је покори)" (Рим. 8,21-22). Зато опроштење кривцу ослобађа и створено од робовања пропадљивом. "Уништена ће бити ова природа пропадљива и преобразиће се у ново небо и нову земљу, где правда обитава". (II Пет. 3,12-13).

Да би се омогућила ова промена, да би се природа припремила за непропадљивост која ће наступити после судњега дана, Христос је дошао на воде Јордана. Уронивши у Јордан, Христос је посветио не само воде Јордана него и читаву водену природу, као што и кличе Црква у својим песмама:"Христос се јави да Јордана освети воде" (Претпразнични тропар), "Данас се водена освећује природа" (Тропар при Исходу на Јордан). А пошто се вода свуда налази, онда је осветивши воде Христос тиме осветио све створено, читаву васељену. Христос је припремио природу да би и она осетила добре последице од жртве коју је Он дошао да принесе. Али не само то Он је води дао моћ да опере људске грехе. Крштење Јованово је било само знак покајања. Хришћанско крштење јесте ново рођење, опроштај свих грехова. Водом је казнио Бог грехове првог света и уништио га је водом у потопу. Водом сада спасава Бог људе кроз Тајну крштења.

Тако је Христос на водама Јордана уништио главу змије, како се то поје у црквеним песмама, главу оне змије која је преварила Адама и Еву, али је била побеђена смреношћу Исусовом, - открио је људима да је Бог Тројица - осветио воду, а са водом припремио и све створено за прихватање речи опроштаја и за непропадљивост.

И тада је, издржавши још једну борбу са ђаволом у пустињи, Христос кренуо да припрема људе за царство будуће и почео је своју проповед речима: "Покајте се, јер се приближило Царство небеско" (Мт. 4,17), или како стоји у другом Јеванђељу: "Испунило се време и приближило се царство Божије: покајте се и верујте у Јеванђеље" (Мк. 1,15).

До тада је Јован Крститељ проповедао покајање, припремао пут Господу. Када Сам Господ виче људима:"Покајте се". Тај глас је намењен не само људима који су живели у Христово време већ се тим речима Христос обратио свим људима у свим временима и вековима. И ми смо слушали те речи из Јеванђеља. Док још нису утихнуле празничне песме Богојављења, оне нас подсећају да се приближава време покајања. Будимо пажљиви! То нису речи пророка или анђела него Самога Господа. Покајаћемо се и у посту, који долази, настојаћемо да победимо наше старсти и добијемо опроштај грехова, да бисмо у будућем веку ушли у непропадљиво Царство које је припремио Господ. Амин.

Свети Јован Шангајски
Извор: svetosavlje.org

http://www.prijateljboziji.com/_Smirenje-koje-otvara-Nebo/44371.html

[JESSY]

Пријатељи су ми птице, ја и оне заједно славимо Господа

"Прве године мог боравка на Светој Гори, у манастиру Ивирон упознао сам се с великим духовником оцем Тихоном. Једног пролећног јутра после службе изашао сам на манастирску капију на којој је стајао по послушању као вратар мој старац о. Клеоник. Одједном угледам седокосог монаха у изношеној раси. Светлост његовог лица, дугачка бела брада, миле речи, његова љубав и једноставност су ми испунили срце неизрецивом радошћу и умиљењем. Веома сам хтео да му се поклоним и затражим благослов. Био сам уверен да ће тај благослов бити као благослов Самог Христа. Пришао сам му, сео поред њега и упитао:

- Где живите, оче?

- У пустињи, - одговори он.

Зачудих се и затражих опет благослов. Сели смо и ја сам наставио с питањима:

- У којој келији живите, оче?

- На Калиагри.

- Сам?

- Не, дете моје, заједно са Богом и Пресветом Богородицом. Пријатељи су ми милогласне птице, ја и оне заједно сваки дан славимо Господа... Слава Теби, Боже!

Од тог тренутка моје срце се везало за овог старца. Овај дан је био за мене нарочит. Када сам о. Клеонику испричао о овом сусрету, он ми је рекао:

- О, то је збиља свет човек, чедо моје!"

 

 

Из књиге Сузе за свет

Јрм. Јован (Коган)

[Bokisha]

архиепископ Јован Шаховској: АПОКАЛИПСА СИТНОГ ГРИЈЕХА


Ситни гријех, као што је дуван, у људском друштву се до те је мјере претворио у навику, да му оно, чак, указује разноразне погодности. Гдје само не можеш наћи цигарету! На сваком кораку можеш видјети пепељару, свуда постоје специјалне просторије, вагони, купеи – „за пушаче“. Нећемо преувеличати ако кажемо да цијели свијет личи на једну огромну собу, тачније, један огромни вагон у међузвјезданим сферама – „за пушаче“. „Пуше“ – ситно-спокојно гријеше сви: стари и мали, болесни и здрави, научници и прости народ… Злочинцу пред погубљењем дозвољавају да испуши цигарету. Буквално испада да је мало ваздуха у атмосфери, или да је он превише пријесан, па треба себи створити некакав задимљени, отровни ваздух и дисати, дисати тим отровом, и наслађивати се тим димом. И заиста – сви се и наслађују. До те мјере, да је „непушач“ – појава готово исто тако ријетка, као и човјек који „никад не лаже“, или који се „ни над ким не узвисује“… Трговина дуваном је једна од најзначајнијих на свјету, и сваке године милиони људи се труде да доставе могућност другим милионима и милионима – да удишу тај гадни, јетки дим, да би могли да омамљују његовом наркозом своју главу и сав свој организам.

Да ли је у природи човјека да ситно, наркотички гријеши – да „пуши“? Само питање је чудно. Да ли је у природи човјека да иде против своје природе? Да ли је у твојој природи да се дрогираш? Наслађивање кокаином држава забрањује; трговину дуваном – поспјешује. Ситне гријехе људски закон дозвољава; они не одводе човјека у затвор. Сви су криви у ситним гријесима, и нико неће да због њих на људе баци камен. Дуван, тај „мали кокаин“ је дозвољен, као мала лаж, као незнатна неправда, као убиство човјека у срцу или у утроби. Али не говори тако Откровење Божије – воља Живог Бога. Господ се не мири ни са малом лажју, ни са једном једином убиственом рјечју, ни са једним јединим прељубодејним погледом. Малена травчица беззакоња исто је тако грешна пред Господом, као што је и велико дрво злочина. Мноштво ситних сагрешења пада несумњиво теже на душу човјека, него неколико великих, која увијек стоје у човјековом памћењу и која увијек могу бити скинута покајањем. И, свети човјек није, наравно, онај који чини велика дјела, него онај који себе уздржава и од најситнијих сагрешења.

Против великог гријеха је лакше почети борбу, лакше је замрзити његово приближавање. Познат је случај са праведним Антонијем Муромским. Код њега су биле дошле двије жене: једна је била скрушена због једног свог великог гријеха; друга је, пак, самозадовољно свједочила о својем неучествовању ни у каквом великом гријеху. Пошто их је срео на путу, старац је првој рекао да пође и да му донесе велики камен, а другој – да сакупи доста малих каменчића. Послије неколико минута жене су се вратиле са камењем. Старац им је тада рекао: „А сада однесите и поставите то камење тачно на она мјеста, на којим сте их и нашле“. Жена са великим каменом је лако пронашла мјесто одакле је узела камен; друга се, пак, сметено вртила унаоколо, тражећи гнјездашца својих каменчића, и вратила се на крају код старца са својим каменчићима. Прозорљиви Антоније им је објаснио шта то камење значи… Код друге жене они су представљали многобројне гријехе на које је она навикла, сматрала их за ништавне и никада се због њих није кајала. Она се није сјећала својих ситних гријехова и малих експлозија страсти, и то је одражавало неславно стање њене душе, која није била способна чак ни за покајање. А прва је жена, памтећи свој велики гријех, боловала тим гријехом и скинула га са своје душе.

Множина малих, недостојних навика је – жабокречина за душу човјекову, ако их човјек у себи утврди и одомаћи, или ако их доживи као „неизбјежно“ зло, против којега „нема потребе“ и против којег „се не може“ борити. И баш ту човјек упада у клопку непријатеља Божијег. „Нисам ја светац“, „ја у свијету живим“, „морам да живим као и сви људи што живе“… умирује себе гунђајућа савјест вјерника. Човјече, човјече, наравно да ти ниси светац, наравно да ти „живиш у свијету“ и „мораш живјети као сви људи“, и зато – рађај се као и сви људи, умири као они, гледај, слушај, говори, као они, али шта ти треба да преступаш Закон Бога – „као они“? Зашто би ти морално миомирисао „као они“? Замисли се над тим, човјече.
Како је тешко души да се покрене са пута по којем га води лажна, али навикнута мисао! Психологија атеистичког свијета овога тако се чврсто урезала у психички свијет савременог човјека, да у односу на гријех и на преступања против Божијих Закона готово сви људи поступају једнако – по једном калупу. Најжалосније је то, што је зло утувило у главе људима да захтјеве гријеха називају „захтјевима природе“. Захтјеви природе су – дисати, умјерено се хранити, огријевати се, одвајати дио дана за сан, али никако не – дрогирати свој организам, бесмислено привезивати себе за фатаморгану, за дим..

http://manastirpodmaine.org/arhiepiskop-jovan-sahovskoj-apokalipsa-sitnog-grijeha/

[Bokisha]

Тражите, и даће вам се

Многи од нас православних хришћана постављају питање: због чега бисмо се молили ако Бог већ зна све наше потребе? Зар се не чини то сувишним и непотребним?

Тагови:

Потребно је молити се због тога што постоји слобода. И осим тога, када нам је веома жао ближњег и када молимо Бога да му помогне то Њега доводи до велике ганутости, зато што се тада Он уплиће не нарушавајући слободу људске воље. Бог је у потпуности расположен да помогне људима који пате. Но да би им Он помогао, неко Га мора за то замолити. Зато што ако Бог помогне некоме иако Га нико за то није молио, онда ће ђаво протестовати и рећи: „Зашто му помажеш и нарушаваш слободу људске воље? Он је грешник то значи – припада мени“.

Из овога је видљиво и велико духовно Божије благородство које чак ђаволу не даје право да изражава несагласност. Стога да би се умешао, Он жели да Га ми замолимо за то. Он ће и доћи одмах у помоћ ако нам то користи. Он жели да помаже Својим створењима сагласно њиховим потребама. Ка сваком човеку Он делује посебно, онако како је више на корист свакоме.

И тако, да би помогао и Бог и светитељи, то треба да жели и моли сам човек коме је помоћ потребна. У супротном случају они неће помоћи. Да ли желиш да се то догоди? – питао је раслабљеног Христос. Ако човек неће, то Бог поштује. И ако неко неће у Рај, Бог га не вуче тамо на силу, осим оних случајева када је човек који се налази у духовном незнању био неправедно оштећен, тада он има право на Божију помоћ. У другим случајевима Бог не жели да се меша. Човек тражи помоћ? Бог и светитељи му помажу. Једва успеш и трепнути, а они већ помогли. А понекад не успеш ни трепнути, толико брзо је Бог покрај тебе.

Тражите и даће вам се, говори Свето Писмо. Не тражећи Божију помоћ, ми трпимо потпуни неуспех. Ако тражимо Божанску помоћ, онда нас Христос конoпчићем веже Својом Благодаћу и задржава нас. Ветар дува час са једне, час са друге стране, но ми смо везани и налазимо се ван опасности. Али када човек не схвата ко га придржава, онда он одвезује конопчић, удаљује се од Христа, а са свих страна почињу да га дрмусају ветрови и он страда.

Старац Пајсије Светогорац

За ''Пријатељ Божији'' са руског превео Дејан Ђуричић

http://www.prijateljboziji.com/_Trazite,-i-dace-vam-se/46066.html

[Ненад Р.]