ГМО (спојене теме)

[RYLAH]

Ne znam na osnovu čega... nema mana volje, nema nesrazmernog davanja, zelenašenja, kršenja javnog poretka, promenjenih okolnosti... na šta ciljaš?

 

Заборавио сам тачно како се институт зове. Али судови имају право да у уговорном односу у адхезионим уговорима (са истакнутим општим условима пословања или уговора где слабија страна може само да се сложи или да се не сложи) пониште било коју уговорну обавезу ако је она очигледно неправедна према "слабијој" страни. Позивао сам се на то у једном случају, сада је на другостепеном, чекам потврду пресуде, у првом степену ми је то био један од аргумената.

 

Мислим и да Монсанту овде недостаје и правни интерес да би на тако нешто обавезао фармера. Читам онај њихов одговор, веома је занимљив, ал ми се после половине одговора чини да ствари нису баш толико чврсто у њихову корист, и да морају много да објашњавају због чега би некоме уопште могли и смели да забрањују да сади семе које је сам извадио из биљака засађених њиховим семеном, уколико он то семе даље не дистрибуира трећим странама. Добиће они ово, добили су и на нижим инстанцама соломонским тумачењем нижег суда, али далеко од тога да је ствар толико лака као што је они у јавности представљају.

[Juan Valdez]

Možeš da ne koristiš takvo seme... ekvivalentno bi bilo da ja na tvom kompu mimo tvoje volje instaliram krekovan Windows... nisi ga ti menjao, nisi mogao ni da me sprečiš, ali je u tvojoj moći da ga ne koristiš i obrišeš.

 

Али овде је питање по ком основу они забрањују да се такво семе користи. То више није исто семе кога су они направили, чињенично није. Једном када га пусте да расте и да се дели, са мутацијама морају да рачунају. Тешко да пролази да аналогија са компјутером, јер је инсталирање пиратског софтвера од стране треће особе инцидент, док се у нашем случају ради о неизбежној природној законитости. Откуд знам, али то патентирање одређеног генома ми делује много проблематично са више аспеката. Баш ме занима како би се иста ствар применила на ГМ животиње.

[ego]

[Avocado]

Заборавио сам тачно како се институт зове. Али судови имају право да у уговорном односу у адхезионим уговорима (са истакнутим општим условима пословања или уговора где слабија страна може само да се сложи или да се не сложи) пониште било коју уговорну обавезу ако је она очигледно неправедна према "слабијој" страни. Позивао сам се на то у једном случају, сада је на другостепеном, чекам потврду пресуде, у првом степену ми је то био један од аргумената.

 

Nema posebno ime taj institut (bar se ja ne sećam)... ali to ovde nije slučaj... nema očigledno nepravedne odredbe... kada bi Monsanto prodavao seme tako da može ponovo da se seje, cena bi mu bila višestruko viša... zapravo bi nepravedno bilo da ga nateraš da bezuslovno po sadašnjoj ceni prodaje seme...

 

[Avocado]

Али овде је питање по ком основу они забрањују да се такво семе користи. То више није исто семе кога су они направили, чињенично није. Једном када га пусте да расте и да се дели, са мутацијама морају да рачунају. Тешко да пролази да аналогија са компјутером, јер је инсталирање пиратског софтвера од стране треће особе инцидент, док се у нашем случају ради о неизбежној природној законитости.

 

Pretpostavljam po analogiji sa izmenjenim autorskim delom (kao što rekoh)... ta razlika koju pominješ jeste tačna, ali nisam siguran kako je relevantna za pravne odnose... i dalje nije neizbežno nekom da koristi "prerađen" GM patent... a kod autorskih prava (osim za krivično delo) nije baš mnogo bitno da li si ti izmenio nečiji patent ili neko drugi... ili se nekim slučajem izmenio...

 

 

Откуд знам, али то патентирање одређеног генома ми делује много проблематично са више аспеката. Баш ме занима како би се иста ствар применила на ГМ животиње.

 

Meni je inače problematično što su im dopustili da patentiraju životinje...

[RYLAH]

Nema posebno ime taj institut (bar se ja ne sećam)... ali to ovde nije slučaj... nema očigledno nepravedne odredbe... kada bi Monsanto prodavao seme tako da može ponovo da se seje, cena bi mu bila višestruko viša... zapravo bi nepravedno bilo da ga nateraš da bezuslovno po sadašnjoj ceni prodaje seme...

 

И због тога се они убише да оправдају свој правни интерес у овом одговору на поднесак фармера, па се позивају мало на право интелектуалне својине, а много више кукају како би им било неисплативо да раде оно што и сви други конкуренти? Јок. Они су свој производ продали. Њихов је производ послужио сврси и дао редовне плодове, слично осталим производима те врсте. Они право на плодове тог производа могу евентуално да уговоре под другим правним околностима, али су се они одрекли права на плодове, али хоће да утичу на плодове плодова или на начин продаје њиховог семена, то јест где ја смем да купим њихово семе ако бих да га садим, а ћгде смем да купим исто то семе, исти тај производ, ако бих да храним стоку њиме. Мени је то крајње неправедна и нелогична одредба која је покушај успостављања монопола, и то врло очигледан покушај успостављања монопола. За мене је то очигледно неправедна одредба.

[Avocado]

И због тога се они убише да оправдају свој правни интерес у овом одговору на поднесак фармера, па се позивају мало на право интелектуалне својине, а много више кукају како би им било неисплативо да раде оно што и сви други конкуренти? Јок. Они су свој производ продали. Њихов је производ послужио сврси и дао редовне плодове, слично осталим производима те врсте. Они право на плодове тог производа могу евентуално да уговоре под другим правним околностима, али су се они одрекли права на плодове, али хоће да утичу на плодове плодова или на начин продаје њиховог семена, то јест где ја смем да купим њихово семе ако бих да га садим, а ћгде смем да купим исто то семе, исти тај производ, ако бих да храним стоку њиме. Мени је то крајње неправедна и нелогична одредба која је покушај успостављања монопола, и то врло очигледан покушај успостављања монопола. За мене је то очигледно неправедна одредба.

 

Ne znam u čemu se sastoji nepravda ako i farmer i Monsanto imaju profit od tog dila pod tim uslovima?

 

Pozivanje na očiglednu nepravičnost odredbi ugovora ima smisla kada je jedna strana oštećena... a ne kada su joj na neki način ograničene mogućnosti...

 

Kao što rekoh, upravo bi zabrana proizvođačima GMO semena da tako posluju bila nepravična jer ne bi mogli da isplate sredstva uložena u istraživanje... ili bi cena takovog semena bila višestruko skuplja.

 

Nema ni monopola jer farmer uvek može da zaseje konvencionalno seme... niko ga ne tuče po ušima da zasadi Monsantovo.

 

[Саша M.]

http://www.standard.rs/vilijam-engdal-studija-koja-je-pokazala-globalnu-ubilacku-gmo-zaveru.html

[Crveni Baron]

http://www.standard.rs/vilijam-engdal-studija-koja-je-pokazala-globalnu-ubilacku-gmo-zaveru.html

 

 

"Herbicid Raundap, prema uslovima licencnog ugovora sa Monsantom, mora da bude upotrebljen za Monsantovo i većinu drugih GM semena...."

[ego]

ГМ усеви – Само наука (Први део)

Истраживање, документовање, ограничења, ризици и алтернативе

Заговорници тврде да су генетски модификовани (ГМ) усеви:

- безбедни за јело и хранљивији,

- корисни средини,

- смањују потребу хербицида и инсектицида,

- повећавају приносе усева, чиме се помаже пољопривредницима и решава криза хране,

- стварају богатију, стабилнију економију,

- су само продужетак природног узгоја, и немају никаквих различитих ризика од оних код природно узгајаних биљака.

Међутим, велико и растуће тело научних истраживања и искуства на терену указују на то да ГМО не успева да докаже ове тврдње. Уместо тога, ГМ усеви:

- могу бити отровни, алергени и мање храњиви од својих природних колега,

- могу пореметити екосистем, штете рањивим дивљим биљкама и животињској популацији, и штете биодевирзитету,

- повећавају уношење хемикалија (пестициди, хербициди) на дужи рок,

- достављају приносе који нису бољи, а у многим случајевима су гори, од конвенционалних усева,

- изазивају или погоршавају низ социјалних и економских проблема,

- су лабораторијски направљени, и једном ослобођен, штетан ГМО, не може бити опозван из окружења.

Научно демонстрирани ризици и јасно одсуство предности, навели су експерте да ГМ виде као неспретну, застарелу технологију. Они представљају ризик који не морамо сносити, имајући у виду доступност ефикасне, научно доказане, енергетски ефикасне и безбедне начине испуњавања тренутних и будућих глобалних потреба за храном.

Овај рад представља кључни научни доказ – 114 истраживачких студија и других ауторитативних докумената који документују ограничења и ризике ГМ усева, и много сигурнијих и ефикаснијих алтернатива које су расположиве данас.

Да ли је ГМ проширење природног биљног узгоја?

Природна репродукција или узгој може се десити само између тесно повезаних облика живота (мачке са мачкама, а не мачке са псима, пшенице са пшеницом, а не пшенице са парадајзом или рибом). На овај начин, гени које потомци наслеђују од родитеља, који носе информацију за све делове тела, су прошли низ генерација на уредан начин. ГМ нису као природно оплемењене биљке. ГМ користи лабораторијске технике за уметање вештачких јединица гена да би се репрограмирао план ДНК постројења биљке, са потпуно новим својствима. Овај се процес никада не би догодио у природи. Јединице вештачког гена су створене у лабораторији, тако што се удружују фрагменти ДНК, обично изведени из више организама, укључујучи вирусе, бактерије, биљке и животиње.

На пример, ГМ ген у обичном зрну соје, отпорном на хербициде, је повезан са вирусом из биљке, бактеријом из земљишта и биљком петунија.

ГМ процес трансформације биљака је груб, непрецизан, и изазива распрострањење мутације, што је довело до великих промена у ДНК постројењу биљака. (1) Ове мутације неприродно мењају функционисање гена на неприродне и потенцијално штетне начине (2) како је детаљно објашњено испод.

Да ли је ГМ храна безбедна за јело?

Супротно тврдњама индустрије, ГМ храна није правилно тестирана за људску безбедност, пре него што је пуштена у продају. (3, 4) У ствари, једина објављена студија о директном тестирању ГМ хране и њене безбедности за људе, нашла је потенцијални проблем (5) До данас, ова студија није поново пропраћена. Типичан одговор на питање безбедности је да људи у Сједињеним Државама и другим деловима света једу ГМ храну скоро десет година уназад, без икаквих последица на здравље, и да то доказује да су ГМ производи безбедни. Али, ГМ намирнице нису означене у САД, нити у другим земљама у којима су широко распрострањене и где се једу, тако да ни потрошачи који их купују нису могли бити праћени ради провере лоших здравствених ефеката.

Због тога, било који здравствени ефекат изазван ГМ храном, би морао да испуни необичне услове, да би био примећен.

Здравствени ефекти би требало да:

- изазивају симптоме који се потпуно разликују од уобичајених постојећих болести. Ако ГМ храна изазове напредак у уобичајеним болестима, или болестима које се споро развијају, као што су алергија или рак, нико не би могао да утврди шта је изазвало развој те болести.

- бити драматични и очигледни голом оку. Нико не испитује тела особе микроскопом, да би пронашао последице након што је особа јела ГМ храну. Али, само овај тип испитивања је потребан да би се дало рано упозорење о проблему, као што су предканцерозне промене.

За откривање важних, али суптилнијих утицаја на здравље, или ефеката којима треба више времена да се манифестују (хронични ефекти), потребне су дугорочне контолисане студије, на већем броју популације. Под садашњим условима, за умерене здравствене ефекте ГМ хране, могу бити потребне деценије да се исте обелодане, као што су биле потребне деценије да би се признали штетни ефекти транс-масти (још једна врста вештачке хране). Ефекти ‘спорог отрова’ из транс-масти проузроковали су милионе прераних смртних случајева широм света (6). Други разлог за спорост да било које штетне последице ГМ хране изађу на површину и за то што су мање очигледне је то што, чак и у САД, које имају најдужу историју коришћења ГМ хране, ГМ храна заузима само мали део у Америчкој исхрани (кукуруз је мање од 15%, а сојини производи мање од 5%).

Ипак, постоје знаци, да није све тако добро са америчким залихама хране. Извештај из америчког центра за контолу болести показује да су болести изазване храном повећане за 2 до 10 пута, у периоду од 1994. (пред комерцијализацију ГМ хране) до 1997. Да ли постоји веза са ГМ храном? Нико не зна, јер студије нису урађене на људима.

Истраживања о ГМ храни на животињама дају разлог за забринутост

Иако до сада истраживања нису вршена на људима, научници све више указују на студије које изучавају утицај генетски модификоване хране на лабораторијске животиње. Ова истраживања, сажета у даљем тексту, изазивају велику забринутост и због утицаја на људе и на животиње.

Истраживања спроведена на малим животињама:

- Пацови храњени ГМ парадајзом добили су чир у стомаку

- Код мишева храњених ГМ сојом поремећена је функција јетре, панкреаса и тестиса (9, 10, 11)

- ГМ грашак је изазивао алергијске реакције код мишева (12)

- Пацови храњени ГМ уљаном репицом имали су увећану јетру, што је често знак тровања (13)

- Код пацова храњених ГМ кромпиром дошло је до превеликог раста слузокоже црева, што се дешава у преканцерогеном стању (14, 15)

- Пацови храњени ГМ кукурузом који производи сопствени инсектицид развијали су се спорије, имали су проблема са јетром и бубрезима, као и повишен ниво одређених масти у крви (16)

- Након три генерације, пацови храњени ГМ кукурузом који производи сопствени инсектицид претрпели су оштећење јетре и бубрега, а дошло је и до промена у биохемији крви (17)

- Код старих и младих мишева храњених горе поменутим кукурузом примећен је поремећај у ћелијама имуног система, као и у биохемијској активности (18)

- Након четири генерације храњења овим ГМ кукурузом, код мишева је уочено абнормално гомилање структурних промена у различитим органима (јетри, слезини, панкреасу), затим велике промене у структури функције гена у цревима, осликавајући притом поремећај у хемији овог система органа (нпр. у стварању холестерола, стварању и паду протеина) и, најважније, уочено је смањење плодности (19)

- Код мишева који су храњени ГМ сојом током читавог животног века (24 месеца), израженији су били акутни знаци старења јетре (20)

- Код зечева храњених ГМ сојом забележени су поремећаји у раду ензима бубрега и срца (21).

Истраживања спроведена на домаћим животињама: Домаће животиње се већ годинама хране генетски модификованом сточном храном. Да ли то значи да је она безбедна по стоку? То заправо значи да последице овакве исхране нису упадљиве, као и то да се не уочавају одмах. Међутим, дугорочнија истраживања, направљена да прате спорији и суптилнији утицај ГМ хране по здравље, показују да она има негативно дејство. То потврђују резултати добијени након студија на лабораторијским животињама.

Појавили су се следећи проблеми:

- Код оваца храњених кукурузом који производи инсектицид Бт токсин, након три генерације, код женки је уочен поремећај у раду система за варење, а код њихове јагњади поремећај у раду јетре и панкреаса (22).

- Примећено је да генетски модификована ДНК преживљава варење и остаје у дигестивном тракту оваца храњених ГМ храном. Овим се повећава могућност да се гени отпорни на антибиотике, као и гени Бт инсектицида, могу сместити у бактерије у утроби (23). Овај процес се назива хоризонтални трансфер гена. Он може да доведе до развијања бактерија које изазивају болести а отпорне су на антибиотике, тзв. „супер бубе“ (ориг. superbugs). Надаље, ово може довести до стварања Бт инсектицида у утроби и имати штетне последице. Регулатори и биотехнолошка индустрија годинама су тврдили да код генетски модификоване ДНК неће доћи до хоризонталног трансфера гена, али ово истраживање то доводи у сумњу

- Органи животиње повећавају ГМ ДНК у храни. Мале количине ГМ ДНК појављују се у млеку и месу које људи конзумирају (24, 25, 26). Њихов утицај на људе и животиње још увек није истражен.

Да ли истраживања на храни за животиње указују на потенцијалне здравствене проблеме код људи?

Пре него што се тестирају на људима, адитиви и нови лекови морају да се тестирају на мишевима и пацовима. Уколико се при првим експериментима покаже да има штетно дејство, лек се највероватније неће користити у људској употреби. Само ако експерименти на животињама не покажу штетно дејство, лек даље може да се тестира на волонтерима.

Међутим, иако су ГМ усеви имали лоше дејство на експерименталне животиње, њихова комерцијализација је ипак одобрена у многим земљама. Ово указује на чињеницу да се за испитивање безбедности ГМ усева спроводе мање ригорозне мере него за испитивање нових лекова.

У ствари, бар у једној земљи – Сједињеним Америчким Државама – испитивање безбедности ГМО-а је произвољно, односно није обавезно законом, иако су до сада сви ГМО прошли кроз добровољно испитивање. Процена безбедности буквално ни у једној земљи није научно ригорозна. На пример, студије које рутински спроводе истраживачи који раде на ГМ усевима, а које служе да покажу да ГМ производи нису штетни, сувише кратко трају. Притом се користи премали број субјеката да би се поуздано утврдило штетно дејство ГМО-а. (27)

И док индустрија спроводи недовољно ригорозна испитивања на својим ГМ производима, (28) истовремено се систематично и упорно меша у истраживања независних научника који спроводе ригорозна и јасна истраживања. Упоредна и основна агрономска истраживања о ГМО, процене о њиховој безбедности и саставу, као и процене о утицају који имају на природу, ограничаване су и потискиване од стране биотехнолошке индустрије. (29, 30)

Патентна права везана за уговоре користе се за ограничавање приступа независних истраживача комерцијализованим ГМ семенима. Дозвола за проучавање патентираних ГМ семена се или не добија, или је толико тешко добити да се истраживање практично блокира. У случајевима када се дозвола коначно и добије, биотехнолошке компаније задржавају право да не дозволе да се резултати објаве, што доводи до тога да многа значајна истраживања заправо никада ни не угледају светлост дана. (31, 32)

Како би дискредитовали и/или ућуткали научнике који објављују студије које критикују ГМ усеве, индустрија и њени савезници такође се служе и низом стратегија у односима са јавношћу. (33)

 

Џон Фегн

 

 

http://www.vaseljenska.com/misljenja/gm-usevi-samo-nauka-prvi-deo/

[Ignjatije]

[Andre Williams]

кликните на cc на плејеру и учитајте превод на српски

[Juan Valdez]

хахахахаххахахахаах

 

.smeha.  .smeha.  .smeha.  .smeha.

[Andre Williams]

хахахахаххахахахаах

 

.smeha.  .smeha.  .smeha.  .smeha.

[Ignjatije]

Intervju-VILIJAM ENGDAL: Svetski skandal oficijalnih naučnih krugova!

 

 

Vilijam Engdal, publicista
Istraživanjima tima naučnika sa francuskog Univerziteta „Kaen“ predvođenog profesorom Žilom-Erikom Seralinijem došlo se do šokantnih podataka o smrtonosnim efektima „Monsantovog“ kukuruza NK603 i „Monsantovog“ herbicida „Raundapa“; Istraživanje je koštalo tri miliona evra, a upućeni tvrde da „posle objavljivanja rezultata ništa neće biti kao pre”

 

Za nastavak teksta kliknite OVDE